Matthew · Serbian Bible: Daničić–Karadžić (Cyrillic)
Matthew 9 Serbian Bible: Daničić–Karadžić (Cyrillic)
Audio: World English Bible (WEB), read by Winfred W. Henson · About the recordings
Notes on this text (3)
- eBible.org's edition in the ekavian pronunciation (e.g. свет, грех); Karadžić and Daničić wrote in ijekavian (свијет, гријех).
- No deuterocanonical books.
- Chapter divisions follow the Hebrew Bible in Job 39–41, Ezekiel 20–21, Hosea 11–12 and Jonah 1–2 (verse numbers there differ from English Bibles).
1 И ушавши у лађу пређе и дође у свој град.
1 ENTONCES entrando en el barco, pasó á la otra parte, y vino á su ciudad.
2 И гле, донесоше Му узета који лежаше на одру. И видевши Исус веру њихову рече узетом: Не бој се, синко, опраштају ти се греси твоји.
2 Y he aquí le trajeron un paralítico, echado en una cama: y viendo Jesús la fe de ellos, dijo al paralítico: Confía, hijo; tus pecados te son perdonados.
3 И гле, неки од књижевника рекоше у себи: Овај хули на Бога.
3 Y he aquí, algunos de los escribas decían dentro de sí: Este blasfema.
4 И видећи Исус помисли њихове рече: Зашто зло мислите у срцима својим?
4 Y viendo Jesús sus pensamientos, dijo: ¿Por qué pensáis mal en vuestros corazones?
5 Јер шта је лакше рећи: Опраштају ти се греси; или рећи: Устани и ходи?
5 Porque, ¿qué es más fácil, decir: Los pecados te son perdonados; ó decir: Levántate, y anda?
6 Али да знате да власт има Син човечији на земљи опраштати грехе (тада рече узетом): Устани, узми одар свој и иди дома.
6 Pues para que sepáis que el Hijo del hombre tiene potestad en la tierra de perdonar pecados, (dice entonces al paralítico): Levántate, toma tu cama, y vete á tu casa.
7 И уставши отиде дома.
7 Entonces él se levantó y se fué á su casa.
8 А људи видећи чудише се, и хвалише Бога, који је дао власт такву људима.
8 Y las gentes, viéndolo, se maravillaron, y glorificaron á Dios, que había dado tal potestad á los hombres.
9 И одлазећи Исус оданде виде човека где седи на царини, по имену Матеја, и рече му: Хајде за мном. И уставши отиде за Њим.
9 Y pasando Jesús de allí, vió á un hombre que estaba sentado al banco de los públicos tributos, el cual se llamaba Mateo; y dícele: Sígueme. Y se levantó, y le siguió.
10 И кад јеђаше у кући, гле, многи цариници и грешници дођоше и јеђаху с Исусом и с ученицима Његовим.
10 Y aconteció que estando él sentado á la mesa en casa, he aquí que muchos publicanos y pecadores, que habían venido, se sentaron juntamente á la mesa con Jesús y sus discípulos.
11 И видевши то фарисеји говораху ученицима Његовим: Зашто с цариницима и грешницима учитељ ваш једе и пије?
11 Y viendo esto los Fariseos, dijeron á sus discípulos: ¿Por qué come vuestro Maestro con los publicanos y pecadores?
12 А Исус чувши то рече им: Не требају здрави лекара него болесни.
12 Y oyéndolo [Jesús], les dijo: Los que están sanos no tienen necesidad de médico, sino los enfermos.
13 Него идите и научите се шта значи: Милости хоћу, а не прилога. Јер ја нисам дошао да зовем праведнике но грешнике на покајање.
13 Andad pues, y aprended qué cosa es: Misericordia quiero, y no sacrificio: porque no he venido á llamar justos, sino pecadores á arrepentimiento.
14 Тада приступише к Њему ученици Јованови говорећи: Зашто ми и фарисеји постимо много, а ученици твоји не посте?
14 Entonces los discípulos de Juan vienen á él, diciendo: ¿Por qué nosotros y los Fariseos ayunamos muchas veces, y tus discípulos no ayunan?
15 А Исус рече им: Еда ли могу сватови плакати док је с њима женик? Него ће доћи време кад ће се отети од њих женик, и онда ће постити.
15 Y Jesús les dijo: ¿Pueden los que son de bodas tener luto entre tanto que el esposo está con ellos? mas vendrán días cuando el esposo será quitado de ellos, y entonces ayunarán.
16 Јер нико не меће нову закрпу на стару хаљину; јер ће се закрпа одадрети од хаљине, и гора ће рупа бити.
16 Y nadie echa remiendo de paño recio en vestido viejo; porque el tal remiendo tira del vestido, y se hace peor la rotura.
17 Нити се лије вино ново у мехове старе; иначе мехови продру се и вино се пролије, и мехови пропадну. Него се лије вино ново у мехове нове, и обоје се сачува.
17 Ni echan vino nuevo en cueros viejos: de otra manera los cueros se rompen, y el vino se derrama, y se pierden los cueros; mas echan el vino nuevo en cueros nuevos, y lo uno y lo otro se conserva juntamente.
18 Док Он тако говораше њима, гле, кнез некакав дође и клањаше Му се говорећи: Кћи моја сад умре; него дођи и метни на њу руку своју, и оживеће.
18 Hablando él estas cosas á ellos, he aquí vino un principal, y le adoraba, diciendo: Mi hija es muerta poco ha: mas ven y pon tu mano sobre ella, y vivirá.
19 И уставши Исус за њим пође и ученици Његови.
19 Y se levantó Jesús, y le siguió, y sus discípulos.
20 И гле, жена која је дванаест година боловала од течења крви приступи састраг и дохвати Му се скута од хаљине Његове.
20 Y he aquí una mujer enferma de flujo de sangre doce años había, llegándose por detrás, tocó la franja de su vestido:
21 Јер говораше у себи: Само ако се дотакнем хаљине Његове, оздравићу.
21 Porque decía entre sí: Si tocare solamente su vestido, seré salva.
22 А Исус обазревши се и видевши је рече: Не бој се, кћери; вера твоја помогла ти је. И оздрави жена од тог часа.
22 Mas Jesús volviéndose, y mirándola, dijo: Confía, hija, tu fe te ha salvado. Y la mujer fué salva desde aquella hora.
23 И дошавши Исус у дом кнежев и видевши свираче и људе забуњене
23 Y llegado Jesús á casa del principal, viendo los tañedores de flautas, y la gente que hacía bullicio,
24 рече им: Одступите, јер девојка није умрла, него спава. И подсмеваху Му се.
24 Díceles: Apartaos, que la muchacha no es muerta, mas duerme. Y se burlaban de él.
25 А кад истера људе, уђе, и ухвати је за руку, и уста девојка.
25 Y como la gente fué echada fuera, entró, y tomóla de la mano, y se levantó la muchacha.
26 И отиде глас овај по свој земљи оној.
26 Y salió esta fama por toda aquella tierra.
27 А кад је Исус одлазио оданде, за Њим иђаху два слепца вичући и говорећи: Помилуј нас, сине Давидов!
27 Y pasando Jesús de allí, le siguieron dos ciegos, dando voces y diciendo: Ten misericordia de nosotros, Hijo de David.
28 А кад дође у кућу, приступише к Њему слепци, и рече им Исус: Верујете ли да могу то учинити? А они Му рекоше: Да Господе.
28 Y llegado á la casa, vinieron á él los ciegos; y Jesús les dice: ¿Creéis que puedo hacer esto? Ellos dicen: Sí, Señor.
29 Тада дохвати се очију њихових говорећи: По вери вашој нека вам буде.
29 Entonces tocó los ojos de ellos, diciendo: Conforme á vuestra fe os sea hecho.
30 И отворише им се очи. И запрети им Исус говорећи: Гледајте да нико не дозна.
30 Y los ojos de ellos fueron abiertos. Y Jesús les encargó rigurosamente, diciendo: Mirad que nadie lo sepa.
31 А они изишавши разгласише Га по свој земљи оној.
31 Mas ellos salidos, divulgaron su fama por toda aquella tierra.
32 Кад они пак изиђоше, гле, доведоше к Њему човека немог и бесног.
32 Y saliendo ellos, he aquí, le trajeron un hombre mudo, endemoniado.
33 И пошто изгна ђавола, проговори неми. И дивљаше се народ говорећи: Никада се тога није видело у Израиљу.
33 Y echado fuera el demonio, el mudo habló; y las gentes se maravillaron, diciendo: Nunca ha sido vista cosa semejante en Israel.
34 А фарисеји говораху: Помоћу кнеза ђаволског изгони ђаволе.
34 Mas los Fariseos decían: Por el príncipe de los demonios echa fuera los demonios.
35 И прохођаше Исус по свим градовима и селима учећи по зборницама њиховим и проповедајући јеванђеље о царству, и исцељујући сваку болест и сваку немоћ по људима.
35 Y rodeaba Jesús por todas las ciudades y aldeas, enseñando en las sinagogas de ellos, y predicando el evangelio del reino, y sanando toda enfermedad y todo achaque en el pueblo.
36 А гледајући људе сажали Му се, јер беху сметени и расејани као овце без пастира.
36 Y viendo las gentes, tuvo compasión de ellas; porque estaban derramadas y esparcidas como ovejas que no tienen pastor.
37 Тада рече ученицима својим: Жетве је много, а посленика мало.
37 Entonces dice á sus discípulos: A la verdad la mies es mucha, mas los obreros pocos.
38 Молите се, дакле, Господару од жетве да изведе посленике на жетву своју.
38 Rogad, pues, al Señor de la mies, que envíe obreros á su mies.
People & places in this chapter
From this site's family tree and Bible maps, only where those guides cite this chapter.
People
Matthew
A tax collector sitting at the tax booth whom Jesus told 'Follow Me'; Matthew calls him Matthew, while Mark and Luke tell the same call and name him Levi, and Mark 2:14 calls Levi…
Cited in the guide: Matthew 9:9; Matthew 10:3; Mark 2:14
Cross references (37)
Related passages for each verse, from the Treasury of Scripture Knowledge as collected and ranked by readers at OpenBible.info.
- 1 Matthew 4:13; Luke 8:37; Matthew 8:18; Mark 5:21; Revelation 22:11
- 2 Mark 2:1–12; Luke 5:18–26; Jeremiah 31:33–34; Matthew 9:22; Psalm 32:1–2
- 3 Matthew 26:65; Leviticus 24:16; Luke 5:21; Mark 14:64; John 10:33–36
- 4 Luke 6:8; Matthew 12:25; Revelation 2:23; Luke 9:46–47; Psalm 139:2
- 5 John 5:8–14; Mark 2:9–12; Acts 3:16; Luke 5:23–25; Acts 14:8–11
- 6 Isaiah 43:25; Matthew 9:5; 2 Corinthians 5:20; John 20:21–23; 2 Corinthians 2:10
- 8 Luke 7:16; Matthew 15:31; Acts 4:21; Mark 2:12; Luke 23:47
- 9 Luke 5:27–38; Mark 2:14–22; 1 Kings 19:19–21; Luke 19:2–10; Mark 3:18
- 10 Luke 5:29–32; Mark 2:15–17; 1 Timothy 1:13–16; Matthew 5:46–47; John 9:31
- 11 Matthew 11:19; Luke 5:30; Luke 15:1–2; Mark 2:16; 1 Corinthians 5:9–11
- 12 Luke 5:31; Revelation 3:17–18; Jeremiah 33:6; Luke 9:11; Mark 2:17
- 13 Mark 2:17; Luke 19:10; Hosea 6:6; Luke 5:32; Matthew 12:7
- 14 Luke 5:33–39; Mark 2:18–22; Matthew 6:16; Matthew 11:18–19; Luke 18:9–12
- 15 Revelation 19:9; Revelation 21:2; John 3:29; Acts 13:1–3; John 16:20–22
- 16 1 Corinthians 3:1–2; John 16:12; Psalm 125:3; 1 Corinthians 13:13; Isaiah 40:11
- 17 Job 32:19; Joshua 9:4
- 18 Luke 8:41–56; Mark 5:22–43; Matthew 8:2; 2 Kings 5:11; Luke 13:14
- 19 Acts 10:38; Matthew 8:7; John 4:34; Galatians 6:9–10
- 20 Luke 8:43–56; Mark 6:56; Matthew 14:36; Mark 5:25–43; Deuteronomy 22:12
- 21 Mark 5:26–33; Luke 8:45–47; Acts 19:12
- 22 Luke 7:50; Matthew 15:28; Matthew 9:2; Luke 8:48; Luke 17:19
- 23 2 Chronicles 35:25; Mark 5:35–40; Matthew 9:18–19; Luke 8:49–51; Matthew 11:17
- 24 Acts 20:10; John 11:11–13; John 11:4; 1 Kings 17:18–24; Isaiah 49:7
- 25 Mark 9:27; Mark 1:31; Mark 5:41; Luke 8:54; 2 Kings 4:32–36
- 26 Matthew 4:24; Matthew 14:1–2; Mark 1:45; Mark 6:14; Acts 26:26
- 27 Matthew 15:22; Matthew 20:30–31; Mark 10:46–48; Matthew 11:5; Luke 18:38–39
- 28 Mark 9:23–24; Matthew 8:2; Matthew 13:58; Matthew 9:22; John 11:40
- 29 Matthew 15:28; Mark 10:52; Matthew 9:22; Matthew 8:13; Matthew 20:34
- 30 Luke 5:14; Matthew 8:4; Luke 8:56; Matthew 12:16; Matthew 17:9
- 31 Mark 7:36; Matthew 9:26; Mark 1:44–45
- 32 Matthew 4:24; Matthew 12:22–24; Luke 11:14; Mark 9:17–27
- 33 Isaiah 35:6; Exodus 4:11–12; Mark 7:32–37; Luke 7:9; Luke 11:14
- 34 Luke 11:15; Mark 3:22; Matthew 12:23–24; John 3:20
- 35 Acts 10:38; Matthew 4:23–24; Luke 4:43–44; Mark 6:56; Matthew 11:5
- 36 Numbers 27:17; Mark 6:34; Jeremiah 50:6; Matthew 14:14; Ezekiel 34:3–6
- 37 Luke 10:2; Mark 16:15; 1 Corinthians 3:9; John 4:35–36; Matthew 28:19
- 38 Luke 10:1–2; Jeremiah 3:15; 2 Thessalonians 3:1; Acts 13:2; John 20:21
Cross references: OpenBible.info (CC BY), drawn mainly from the public-domain Treasury of Scripture Knowledge. · Sources & licences
What the Fathers said
Passages from the Church Fathers that expound or quote this chapter, verbatim from the public-domain Schaff edition (19th-century English translations).
How these were chosen
“Commentary” is the opening of a homily or exposition on this chapter (John Chrysostom’s homilies, Augustine’s tractates, sermons and expositions of the Psalms). “Quotes” are sentences where the edition’s own footnotes identify a quotation of a verse here, kept only when the wording matches the verse. Only works whose authorship is not in doubt are used. Psalms follow the Hebrew/English numbering (Augustine numbers them as the Septuagint does: his Psalm 50 is Psalm 51 here).
By His own city here he means Capernaum. For that which gave Him birth was Bethlehem; that which brought Him up, Nazareth; that which had Him continually inhabiting it, Capernaum. This paralytic, however, was different from that one who is set forth in John.
Read in context · Nicene and Post-Nicene Fathers, series 1, vol. 10 (1888)
For Christ called not the just nor the chaste to repentance, but the ungodly, and the licentious, and the unjust; His words being, "I came not to call the righteous, but sinners to repentance." For the heavenly Father desires rather the repentance than the punishment of the sinner.
And not merely in works, but also in faith, has God preserved the will of man free and under his own control, saying, "According to thy faith be it unto thee;" thus showing that there is a faith specially belonging to man, since he has an opinion specially his own.
… all things are become new;" and "because our salvation is nearer than when we believed;" and because "the night is far spent, the day is at hand;" and because Thou wilt crown Thy year with blessing, sending the labourers of Thy goodness into Thy harvest, in the sowing of which others have laboured, sending also into another field, whose harvest …
Read in context · Nicene and Post-Nicene Fathers, series 1, vol. 1 (1886)
For He said not, what we find Him saying after this, "Believe ye that I am able to do this?" because He had not as yet given proof of His power.
Read in context · Nicene and Post-Nicene Fathers, series 1, vol. 10 (1888)