Proverbs 14 Serbian Bible: Daničić–Karadžić (Cyrillic)

141 Мудра жена зида кућу своју, а луда својим рукама раскопава. 2 Ко ходи право, боји се Господа; а ко је опак на својим путевима, презире Га. 3 У устима је безбожниковим прут охолости, а мудре чувају уста њихова. 4 Где нема волова, чисте су јасле; а обилата је летина од силе воловске. 5 Истинит сведок не лаже, а лажан сведок говори лаж. 6 Подсмевач тражи мудрост, и не находи је; а разумном је знање лако наћи. 7 Иди од човека безумног, јер нећеш чути паметне речи. 8 Мудрост је паметног да пази на пут свој, а безумље је безумних превара. 9 Безумнима је шала грех, а међу праведнима је добра воља. 10 Срце свачије зна јад душе своје; и у весеље његово не меша се други. 11 Дом безбожнички раскопаће се, а колиба праведних цветаће. 12 Неки се пут чини човеку прав, а крај му је пут к смрти. 13 И од смеха боли срце, и весељу крај бива жалост. 14 Путева својих наситиће се ко је изопаченог срца, али га се клони човек добар. 15 Луд верује свашта, а паметан пази на своје кораке. 16 Мудар се боји и уклања се од зла, а безуман навире и слободан је. 17 Нагао човек чини безумље, а пакостан је човек мрзак. 18 Луди наслеђује безумље, а разборити венчава се знањем. 19 Клањају се зли пред добрима и безбожни на вратима праведног. 20 Убоги је мрзак и пријатељу свом, а богати имају много пријатеља. 21 Ко презире ближњег свог греши; а ко је милостив убогима, благо њему. 22 Који смишљају зло, не лутају ли? А милост и вера биће онима који смишљају добро. 23 У сваком труду има добитка, а говор уснама само је сиромаштво. 24 Мудрима је венац богатство њихово, а безумље безумних остаје безумље. 25 Истинит сведок избавља душе, а лажан говори превару. 26 У страху је Господњем јако поуздање, и синовима је уточиште. 27 Страх је Господњи извор животу да се човек сачува од пругала смртних. 28 У мноштву је народа слава цару; а кад нестаје народа, пропаст је владаоцу. 29 Ко је спор на гнев, велика је разума; а ко је нагао показује лудост. 30 Живот је телу срце здраво, а завист је трулеж у костима. 31 Ко чини криво убогоме, срамоти Створитеља његовог; а поштује Га ко је милостив сиромаху. 32 За зло своје повргнуће се безбожник, а праведник нада се и на самрти. 33 Мудрост почива у срцу разумног човека, а шта је у безумнима познаје се. 34 Правда подиже народ, а грех је срамота народима. 35 Мио је цару разуман слуга, али на срамотног гневи се.