Proverbs · Serbian Bible: Daničić–Karadžić (Cyrillic)
Proverbs 27 Serbian Bible: Daničić–Karadžić (Cyrillic)
Audio: World English Bible (WEB), read by Winfred W. Henson · About the recordings
Notes on this text (3)
- eBible.org's edition in the ekavian pronunciation (e.g. свет, грех); Karadžić and Daničić wrote in ijekavian (свијет, гријех).
- No deuterocanonical books.
- Chapter divisions follow the Hebrew Bible in Job 39–41, Ezekiel 20–21, Hosea 11–12 and Jonah 1–2 (verse numbers there differ from English Bibles).
1 Не хвали се сутрашњим даном, јер не знаш шта ће дан донети.
1 NO te jactes del día de mañana; porque no sabes qué dará de sí el día.
2 Нека те хвали други, а не твоја уста, туђин, а не твоје усне.
2 Alábete el extraño, y no tu boca; el ajeno, y no tus labios.
3 Тежак је камен, и песак је тежак; али је гнев безумников тежи од обога.
3 Pesada es la piedra, y la arena pesa; mas la ira del necio es más pesada que ambas cosas.
4 Јарост је немилостива, и гнев је плах; али ко ће одолети зависти?
4 Cruel es la ira, é impetuoso el furor; mas ¿quién parará delante de la envidia?
5 Бољи је јавни укор него тајна љубав.
5 Mejor es reprensión manifiesta que amor oculto.
6 Ударци од пријатеља истинити су, а целиви ненавидникови лажни.
6 Fieles son las heridas del que ama; pero importunos los besos del que aborrece.
7 Душа сита гази саће, а гладној души слатко је све што је горко.
7 El alma harta huella el panal de miel; mas al alma hambrienta todo lo amargo es dulce.
8 Каква је птица која одлети из свог гнезда, такав је човек који отиде из свог места.
8 Cual ave que se va de su nido, tal es el hombre que se va de su lugar.
9 Уље и кад весели срце, тако је пријатељ сладак саветом срдачним.
9 El ungüento y el perfume alegran el corazón: y el amigo al hombre con el cordial consejo.
10 Не остављај пријатеља свог ни пријатеља оца свог, и у кућу брата свог не улази у несрећи својој: бољи је сусед близу него брат далеко.
10 No dejes á tu amigo, ni al amigo de tu padre; ni entres en casa de tu hermano el día de tu aflicción: mejor es el vecino cerca que el hermano lejano.
11 Сине мој, буди мудар и обрадуј срце моје, да имам шта одговорити ономе ко ме ружи.
11 Sé sabio, hijo mío, y alegra mi corazón, y tendré qué responder al que me deshonrare.
12 Паметан човек види зло и склони се, а луди иду даље и плаћају.
12 El avisado ve el mal, [y] escóndese; [mas] los simples pasan, [y] llevan el daño.
13 Узми хаљину ономе који се подјемчи за туђина, и узми залог од њега за туђинку.
13 Quítale su ropa al que fió al extraño; y [al que fió] á la extraña, tómale prenda.
14 Ко благосиља пријатеља свог на глас рано устајући, примиће му се за клетву.
14 El que bendice á su amigo en alta voz, madrugando de mañana, por maldición se le contará.
15 Непрестано капање кад је велик дажд, и жена свадљива, једно су;
15 Gotera continua en tiempo de lluvia, y la mujer rencillosa, son semejantes:
16 Ко је уставља, уставља ветар, и она се одаје као мирисаво уље у десници.
16 El que pretende contenerla, arresta el viento: ó el aceite en su mano derecha.
17 Гвожђе се гвожђем оштри, тако човек оштри лице пријатеља свог.
17 Hierro con hierro se aguza; y el hombre aguza el rostro de su amigo.
18 Ко чува смокву, јешће род њен; тако ко чува господара свог, биће поштован.
18 El que guarda la higuera, comerá su fruto; y el que guarda á su señor, será honrado.
19 Како је у води лице према лицу, тако је срце човечије према човеку.
19 Como un agua se parece á otra, así el corazón del hombre al otro.
20 Гроб и пропаст никада се не могу заситити, тако очи човечије никада нису сите.
20 El sepulcro y la perdición nunca se hartan: así los ojos del hombre nunca están satisfechos.
21 Сребро у топионици и злато у пећи а човек у устима оног који га хвали познаје се.
21 El crisol [prueba] la plata, y la hornaza el oro: y al hombre la boca del que lo alaba.
22 Да безумнога туцаш у ступи с тучком с прекрупом, не би отишло од њега безумље његово.
22 Aunque majes al necio en un mortero entre granos de trigo á pisón majados, no se quitará de él su necedad.
23 Добро гледај стоку своју и старај се за стада своја.
23 Considera atentamente el aspecto de tus ovejas; pon tu corazón á tus rebaños:
24 Јер богатство не траје довека нити круна од колена до колена.
24 Porque las riquezas no son para siempre; ¿y [será] la corona para perpetuas generaciones?
25 Кад трава нарасте и покаже се зелен, купи се трава по планинама.
25 Saldrá la grama, aparecerá la hierba, y segaránse las hierbas de los montes.
26 Јагањци су ти за одело, и јарићи цена за њиву.
26 Los corderos para tus vestidos, y los cabritos para el precio del campo:
27 И доста има млека козјег теби за јело, и за јело твом дому и за храну твојим девојкама.
27 Y abundancia de leche de las cabras para tu mantenimiento, y para mantenimiento de tu casa, y para sustento de tus criadas.
Cross references (27)
Related passages for each verse, from the Treasury of Scripture Knowledge as collected and ranked by readers at OpenBible.info.
- 1 James 4:13–16; Luke 12:19–20; 2 Corinthians 6:2; Isaiah 56:12; 1 Samuel 28:19
- 2 2 Corinthians 10:18; Proverbs 25:27; 2 Corinthians 10:12; 2 Corinthians 12:11
- 3 Daniel 3:19; 1 John 3:12; Proverbs 17:12; Genesis 49:7; 1 Samuel 22:18–19
- 4 Proverbs 6:34; Proverbs 14:30; James 3:14–16; Job 5:2; Matthew 27:18
- 5 Proverbs 28:23; 1 Timothy 5:20; Galatians 2:14; Matthew 18:15; Leviticus 19:17
- 6 Psalm 141:5; Revelation 3:19; Job 5:17–18; Proverbs 26:23–26; 2 Samuel 12:7–15
- 7 Luke 15:16–17; Numbers 21:5; Numbers 11:18–20; Numbers 11:4–9; John 6:9
- 8 Proverbs 21:16; Isaiah 16:2; Jonah 1:3; 1 Corinthians 7:20; Jonah 1:10–17
- 9 Proverbs 16:23–24; Proverbs 16:21; Psalm 23:5; Proverbs 15:23; Psalm 104:15
- 10 Proverbs 18:24; Proverbs 17:17; 1 Kings 12:6–8; Luke 10:30–37; Proverbs 19:7
- 11 Proverbs 10:1; Psalm 119:42; Proverbs 23:15–16; 2 John 4; Proverbs 23:24–25
- 12 Proverbs 22:3; Proverbs 18:10; Hebrews 11:7; 2 Peter 3:10–14; 2 Peter 3:7
- 13 Proverbs 20:16; Proverbs 6:1–4; Proverbs 22:26–27; Exodus 22:26
- 14 2 Samuel 16:16–19; Acts 12:22–23; Jeremiah 28:2–4; 1 Kings 22:13; 2 Samuel 15:2–7
- 15 Proverbs 21:9; Proverbs 19:13; Proverbs 21:19; Proverbs 25:24; Job 14:19
- 16 John 12:3
- 17 Hebrews 10:24; Proverbs 27:9; Job 4:3–4; 1 Samuel 23:16; Isaiah 35:3–4
- 18 1 Corinthians 9:7; 2 Timothy 2:6; Song of Songs 8:12; Luke 12:37; John 12:26
- 19 James 1:22–25; Psalm 33:15; Mark 7:21; Genesis 6:5
- 20 Ecclesiastes 1:8; 1 John 2:16; Proverbs 30:15–16; Ecclesiastes 6:7; Habakkuk 2:5
- 21 Proverbs 17:3; Zechariah 13:9; Psalm 66:10; Malachi 3:3; 1 Peter 1:7
- 22 Proverbs 23:35; Jeremiah 5:3; Isaiah 1:5; Revelation 16:10–11; Exodus 14:5
- 23 1 Peter 5:2; John 21:15–17; Genesis 33:13; 2 Chronicles 26:10; Proverbs 24:32
- 24 Proverbs 23:5; 1 Timothy 6:17–18; Zephaniah 1:18; James 1:10; Isaiah 9:7
- 25 Proverbs 10:5; Psalm 104:14
- 26 Job 31:20
- 27 Matthew 6:33; Proverbs 30:8–9
Cross references: OpenBible.info (CC BY), drawn mainly from the public-domain Treasury of Scripture Knowledge. · Sources & licences
What the Fathers said
Passages from the Church Fathers that expound or quote this chapter, verbatim from the public-domain Schaff edition (19th-century English translations).
How these were chosen
“Commentary” is the opening of a homily or exposition on this chapter (John Chrysostom’s homilies, Augustine’s tractates, sermons and expositions of the Psalms). “Quotes” are sentences where the edition’s own footnotes identify a quotation of a verse here, kept only when the wording matches the verse. Only works whose authorship is not in doubt are used. Psalms follow the Hebrew/English numbering (Augustine numbers them as the Septuagint does: his Psalm 50 is Psalm 51 here).
Have pity, O Lord God, lest they who pass by trample on the unfledged bird; and send Thine angel, who may restore it to its nest that it may live until it can fly.
Read in context · Nicene and Post-Nicene Fathers, series 1, vol. 1 (1886)
Hence it is written, "Let not thy own mouth praise thee, but let thy neighbor's" mouth praise thee. But this was said to man.
Read in context · Nicene and Post-Nicene Fathers, series 1, vol. 7 (1888)
There is a precept laid on man: "Let not thine own mouth praise thee, but the mouth of thy neighbor." For self-pleasing is a perilous thing for one who has to be on his guard against falling into pride.
Read in context · Nicene and Post-Nicene Fathers, series 1, vol. 7 (1888)