Romans · Serbian Bible: Daničić–Karadžić (Cyrillic)
Romans 1 Serbian Bible: Daničić–Karadžić (Cyrillic)
Audio: World English Bible (WEB), read by Winfred W. Henson · About the recordings
Notes on this text (3)
- eBible.org's edition in the ekavian pronunciation (e.g. свет, грех); Karadžić and Daničić wrote in ijekavian (свијет, гријех).
- No deuterocanonical books.
- Chapter divisions follow the Hebrew Bible in Job 39–41, Ezekiel 20–21, Hosea 11–12 and Jonah 1–2 (verse numbers there differ from English Bibles).
1 Од Павла, слуге Исуса Христа, позваног апостола изабраног за јеванђеље Божије,
1 PABLO, siervo de Jesucristo, llamado [á ser] apóstol, apartado para el evangelio de Dios,
2 које Бог унапред обећа преко пророка својих у светим писмима
2 Que él había antes prometido por sus profetas en las santas Escrituras,
3 о сину свом, који је по телу рођен од семена Давидовог,
3 Acerca de su Hijo, (que fué hecho de la simiente de David según la carne;
4 а посведочен силно за Сина Божијег Духом светиње по васкрсењу из мртвих, Исусу Христу Господу нашем,
4 El cual fué declarado Hijo de Dios con potencia, según el espíritu de santidad, por la resurrección de los muertos), de Jesucristo Señor nuestro,
5 преко ког примисмо благодат и апостолство, да покоримо све незнабошце вери имена Његовог;
5 Por el cual recibimos la gracia y el apostolado, para la obediencia de la fe en todas las naciones en su nombre,
6 међу којима сте и ви позвани Исусу Христу.
6 Entre las cuales sois también vosotros, llamados de Jesucristo:
7 Свима који су у Риму, љубазнима Богу, и позванима светима: благодат вам и мир од Бога Оца нашег и Господа Исуса Христа.
7 A todos los que estáis en Roma, amados de Dios, llamados santos: Gracia y paz tengáis de Dios nuestro Padre, y del Señor Jesucristo.
8 Прво, дакле, захваљујем Богу свом кроз Исуса Христа за све вас што се вера ваша гласи по свему свету.
8 Primeramente, doy gracias á mi Dios por Jesucristo acerca de todos vosotros, de que vuestra fe es predicada en todo el mundo.
9 Јер ми је сведок Бог, коме служим духом својим у јеванђељу Сина његовог, да вас се опомињем без престанка,
9 Porque testigo me es Dios, al cual sirvo en mi espíritu en el evangelio de su Hijo, que sin cesar me acuerdo de vosotros siempre en mis oraciones,
10 молећи се свагда Богу у молитвама својим да би ми кад Божија воља помогла да дођем к вама;
10 Rogando, si al fin algún tiempo haya de tener, por la voluntad de Dios, próspero viaje para ir á vosotros.
11 јер желим видети вас, да вам дам какав духовни дар за ваше утврђење,
11 Porque os deseo ver, para repartir con vosotros algún don espiritual, para confirmaros;
12 то јест, да се с вама утешим вером општом, и вашом и мојом.
12 Es á saber, para ser juntamente consolado con vosotros por la común fe vuestra y juntamente mía.
13 Али вам нећу затајити, браћо, да сам много пута хтео да вам дођем, па бих задржан досле, да и међу вама имам какав плод, као и међу осталим незнабошцима.
13 Mas no quiero, hermanos, que ignoréis que muchas veces me he propuesto ir á vosotros (empero hasta ahora he sido estorbado), para tener también entre vosotros algún fruto, como entre los demás Gentiles.
14 Дужан сам и Грцима и дивљацима, и мудрима и неразумнима.
14 A Griegos y á bárbaros, á sabios y á no sabios soy deudor.
15 Зато, од моје стране, готов сам и вама у Риму проповедати јеванђеље.
15 Así que, cuanto á mí, presto estoy á anunciar el evangelio también á vosotros que estáis en Roma.
16 Јер се не стидим јеванђеља Христовог; јер је сила Божија на спасење свакоме који верује, а најпре Јеврејину и Грку.
16 Porque no me avergüenzo del evangelio: porque es potencia de Dios para salud á todo aquel que cree; al Judío primeramente y también al Griego.
17 Јер се у Њему јавља правда Божија из вере у веру, као што је написано: Праведник ће од вере жив бити.
17 Porque en él la justicia de Dios se descubre de fe en fe; como está escrito: Mas el justo vivirá por la fe.
18 Јер се открива гнев Божји с неба на сваку безбожност и неправду људи који држе истину у неправди.
18 Porque manifiesta es la ira de Dios del cielo contra toda impiedad é injusticia de los hombres, que detienen la verdad con injusticia:
19 Јер шта се може дознати за Бога познато је њима: јер им је Бог јавио;
19 Porque lo que de Dios se conoce, á ellos es manifiesto; porque Dios se lo manifestó.
20 јер шта се на Њему не може видети, од постања света могло се познати и видети на створењима, и Његова вечна сила и божанство, да немају изговора.
20 Porque las cosas invisibles de él, su eterna potencia y divinidad, se echan de ver desde la creación del mundo, siendo entendidas por las cosas que son hechas; de modo que son inexcusables:
21 Јер кад познаше Бога, не прославише Га као Бога нити Му захвалише, него залудеше у својим мислима, и потамне неразумно срце њихово.
21 Porque habiendo conocido á Dios, no le glorificaron como á Dios, ni dieron gracias; antes se desvanecieron en sus discursos, y el necio corazón de ellos fué entenebrecido.
22 Кад се грађаху мудри, полудеше,
22 Diciéndose ser sabios, se hicieron fatuos,
23 и претворише славу вечног Бога у обличје смртног човека и птица и четвороножних животиња и гадова.
23 Y trocaron la gloria del Dios incorruptible en semejanza de imagen de hombre corruptible, y de aves, y de animales de cuatro pies, y de serpientes.
24 Зато их предаде Бог у жељама њихових срца у нечистоту, да се погане телеса њихова међу њима самима;
24 Por lo cual también Dios los entregó á inmundicia, en las concupiscencias de sus corazones, de suerte que contaminaron sus cuerpos entre sí mismos:
25 који претворише истину Божију у лаж, и већма поштоваше и послужише твар него Творца, који је благословен ва век. Амин.
25 Los cuales mudaron la verdad de Dios en mentira, honrando y sirviendo á las criaturas antes que al Criador, el cual es bendito por los siglos. Amén.
26 Зато их предаде Бог у срамне сласти; јер жене њихове претворише путно употребљавање у беспутно.
26 Por esto Dios los entregó á afectos vergonzosos; pues aun sus mujeres mudaron el natural uso en el uso que es contra naturaleza:
27 Тако и људи оставивши путно употребљавање женског рода, распалише се жељом својом један на другог, и људи с људима чињаху срам, и плату која требаше за превару њихову примаху на себи.
27 Y del mismo modo también los hombres, dejando el uso natural de las mujeres, se encendieron en sus concupiscencias los unos con los otros, cometiendo cosas nefandas hombres con hombres, y recibiendo en sí mismos la recompensa que convino á su extravío.
28 И као што не мараху да познаду Бога, зато их Бог предаде у покварен ум да чине шта не ваља,
28 Y como á ellos no les pareció tener á Dios en [su] noticia, Dios los entregó á una mente depravada, para hacer lo que no conviene,
29 да буду напуњени сваке неправде, курварства, злоће, лакомства, пакости; пуни зависти, убиства, свађе лукавства, злоћудности;
29 Estando atestados de toda iniquidad, de fornicación, de malicia, de avaricia, de maldad; llenos de envidia, de homicidios, de contiendas, de engaños, de malignidades;
30 шаптачи, опадачи, богомрсци, силеџије, хвалише, поносити, измишљачи зала, непокорни родитељима,
30 Murmuradores, detractores, aborrecedores de Dios, injuriosos, soberbios, altivos, inventores de males, desobedientes á los padres,
31 неразумни, невере, нељубавни, непримирљиви, немилостиви.
31 Necios, desleales, sin afecto natural, implacables, sin misericordia:
32 А неки правду Божију познавши да који то чине заслужују смрт, не само то чине, него пристају на то и онима који чине.
32 Que, habiendo entendido el juicio de Dios que los que hacen tales cosas son dignos de muerte, no sólo las hacen, mas aun consienten á los que las hacen.
People & places in this chapter
From this site's family tree and Bible maps, only where those guides cite this chapter.
People
Jesus
The Son of God, conceived by the Holy Spirit and born of the Virgin Mary (Matthew 1:18; Luke 1:35): the promised Son of David and Son of Abraham, 'the Word became flesh.' Joseph,…
Cited in the guide: Matt. 1:1, 16-17; Luke 3:23-38; John 1:14; Rom. 1:3
Places
Rome
The empire's heart. Paul wrote his great letter to the church here before arriving in chains, then ministered under guard while awaiting trial before Caesar.
Cited in the guide: Acts 28:16; Romans 1:7; Acts 19:21
Cross references (32)
Related passages for each verse, from the Treasury of Scripture Knowledge as collected and ranked by readers at OpenBible.info.
- 1 Acts 9:15; Romans 15:16; 1 Corinthians 1:1; Jeremiah 1:5; Colossians 1:1
- 2 Titus 1:2; Luke 1:70; Romans 3:21; Romans 16:26; Romans 3:2
- 3 Galatians 4:4; Matthew 1:1; Jeremiah 23:5–6; John 1:14; Luke 1:31–33
- 4 Hebrews 5:5–6; Hebrews 9:14; Ephesians 1:19–23; 2 Corinthians 13:4; Acts 13:33–35
- 5 Acts 9:15; Romans 16:26; Acts 6:7; Malachi 1:11; 1 Corinthians 15:10
- 6 1 Peter 2:9; Revelation 17:14; 2 Peter 1:10; Hebrews 3:1; 1 Corinthians 1:9
- 7 Colossians 1:2; Jude 1–2; Ephesians 1:2; 2 Corinthians 13:14; 1 Thessalonians 1:1
- 8 Romans 16:19; 1 Corinthians 1:4; 1 Thessalonians 1:8–9; Romans 6:17; Philippians 1:3
- 9 Ephesians 6:18; Ephesians 1:16–19; Romans 9:1; 2 Timothy 1:3; 2 Corinthians 1:23
- 10 Romans 15:30–32; Acts 18:21; James 4:15; Philemon 22; 1 Thessalonians 3:10–11
- 11 2 Peter 1:12; 2 Thessalonians 3:3; Romans 16:25; Romans 15:29; 2 Peter 3:17–18
- 12 1 Thessalonians 3:7–10; 3 John 3–4; Romans 15:32; 2 Corinthians 7:4–7; Titus 1:4
- 13 Acts 19:21; Philippians 4:17; 2 Timothy 4:17; 1 Thessalonians 2:18; 1 Thessalonians 4:13
- 14 1 Corinthians 9:16–23; Acts 9:15; Colossians 3:11; Acts 26:17–18; James 3:17–18
- 15 Romans 15:20; Isaiah 6:8; 1 Corinthians 9:17; 2 Corinthians 10:15–16; Matthew 9:38
- 16 Mark 8:38; 2 Timothy 1:8; 1 Peter 4:16; 2 Timothy 1:12; Psalm 40:9–10
- 17 Habakkuk 2:4; Galatians 3:11; Hebrews 10:38; Philippians 3:9; Hebrews 11:6–7
- 18 Ephesians 5:6; 1 Timothy 4:1–2; Romans 1:32; Colossians 3:6; 2 Thessalonians 2:10
- 19 Acts 14:16–17; Psalm 19:1–6; Romans 1:20; Acts 17:23–30; Isaiah 40:26
- 20 Romans 1:19; Isaiah 40:26; Psalm 19:1–6; Psalm 8:3; Psalm 33:6–9
- 21 Ephesians 4:17–18; 2 Kings 17:15; Jeremiah 2:5; 2 Timothy 3:2; Psalm 50:23
- 22 1 Corinthians 1:19–21; Proverbs 26:12; Romans 11:25; Proverbs 25:14; Jeremiah 8:8–9
- 23 Psalm 106:20; Jeremiah 2:11; Acts 17:29; 1 Peter 4:3; Psalm 115:5–8
- 24 Psalm 81:11–12; Acts 7:42; Acts 14:16; Matthew 15:14; 2 Thessalonians 2:10–12
- 25 Habakkuk 2:18; Jeremiah 13:25; 1 John 2:15–16; Isaiah 44:20; Amos 2:4
- 26 Jude 7; 1 Timothy 1:10; Leviticus 18:22–28; Romans 1:24; 1 Corinthians 6:9
- 27 Leviticus 20:13; Leviticus 18:22; Romans 1:23–24
- 28 2 Thessalonians 2:10–12; Romans 1:21; Titus 1:16; Jeremiah 9:6; Romans 1:24
- 29 2 Corinthians 12:20; Proverbs 16:28; Psalm 41:7; Proverbs 26:20
- 30 2 Timothy 3:2; Jude 16; 2 Peter 2:18; Titus 3:3; Romans 8:7–8
- 31 2 Timothy 3:3; Proverbs 18:2; Romans 3:11; Isaiah 33:8; Jeremiah 4:22
- 32 Romans 1:21; Romans 2:1–5; Romans 6:21; Psalm 50:18; Romans 1:18
Cross references: OpenBible.info (CC BY), drawn mainly from the public-domain Treasury of Scripture Knowledge. · Sources & licences
What the Fathers said
Passages from the Church Fathers that expound or quote this chapter, verbatim from the public-domain Schaff edition (19th-century English translations).
How these were chosen
“Commentary” is the opening of a homily or exposition on this chapter (John Chrysostom’s homilies, Augustine’s tractates, sermons and expositions of the Psalms). “Quotes” are sentences where the edition’s own footnotes identify a quotation of a verse here, kept only when the wording matches the verse. Only works whose authorship is not in doubt are used. Psalms follow the Hebrew/English numbering (Augustine numbers them as the Septuagint does: his Psalm 50 is Psalm 51 here).
Moses having written five books, has nowhere put his own name to them, neither have they who after him put together the history of events after him, no nor yet has Matthew, nor John, nor Mark, nor Luke; but the blessed Paul everywhere in his Epistles sets his own name. Now why was this?
Read in context · Nicene and Post-Nicene Fathers, series 1, vol. 11 (1889)
… the holy Scriptures, concerning His Son, who was made to Him of the seed of David according to the flesh, who was predestinated the Son of God with power through the Spirit of holiness, by the resurrection from the dead of our Lord Jesus Christ." And again, writing to the Romans about Israel, he says: "Whose are the fathers, and …
… wickedly against their own souls; and iniquity gives itself the lie, either by corrupting or perverting their nature, which Thou hast made and ordained, or by an immoderate use of things permitted, or in "burning" in things forbidden to that use which is against nature; or when convicted, raging with heart and voice against Thee, kicking against the pricks; or …
Read in context · Nicene and Post-Nicene Fathers, series 1, vol. 1 (1886)
And, "That the wrath of God is revealed from heaven against all ungodliness, and unrighteousness of men," and, "indignation and wrath, tribulation and anguish upon every soul of man that worketh evil, of the Jew first, and also of the Gentile." And yet countless were the evils which the Gentiles have suffered in this world, and this is declared alike …
Read in context · Nicene and Post-Nicene Fathers, series 1, vol. 10 (1888)
Paul also saith, Remember Jesus Christ raised from the dead, of the seed of David, according to my Gospel: and in the beginning of the Epistle to the Romans he saith, Which was made of the seed of David according to the flesh.
Read in context · Nicene and Post-Nicene Fathers, series 2, vol. 7 (1894)