Deuteronomio 22 Biblia serbia Daničić–Karadžić (alfabeto latino)

221 Kad vidiš vola ili ovcu brata svog gde luta, nemoj proći mimo njih, nego ih odvedi bratu svom. 2 Ako li ti brat tvoj nije blizu ili ga ne znaš, odvedi ih svojoj kući neka budu kod tebe dokle ih ne potraži brat tvoj, i tada mu ih vrati. 3 Tako učini i s magarcem njegovim i s haljinom njegovom; i tako učini sa svakom stvarju brata svog izgubljenom, kad je izgubi, a ti je nađeš, nemoj proći mimo nju. 4 Kad vidiš magarca ili vola brata svog gde je pao na putu, nemoj ih proći, nego ih podigni s njim. 5 Žena da ne nosi muško odelo niti čovek da se oblači u ženske haljine, jer je gad pred Gospodom Bogom tvojim ko god tako čini. 6 Kad naiđeš putem na gnezdo ptičije, na drvetu ili na zemlji, sa ptićima ili sa jajcima, a majka leži na ptićima ili na jajcima, nemoj uzeti majke s ptićima. 7 Nego pusti majku, a ptiće uzmi, da bi ti dobro bilo i da bi ti se produžili dani. 8 Kad gradiš novu kuću, načini ogradu oko strehe svoje, da ne bi navukao krv na dom svoj, kad bi ko pao s njega. 9 Ne sej u vinogradu svom drugo seme da ne bi oskvrnio i rod od semena koje poseješ i rod vinogradski. 10 Ne ori na volu i na magarcu zajedno. 11 Ne oblači haljine tkane od vune i od lana zajedno. 12 Načini sebi rese na četiri kraja od haljine koju oblačiš. 13 Ko se oženi, pa mu žena omrzne pošto legne s njom, 14 pa da priliku da se govori o njoj i prospe rđav glas o njoj govoreći: Oženih se ovom, ali legavši s njom ne nađoh u nje devojaštva; 15 tada otac devojčin i mati neka uzmu i donesu znake devojaštva njenog pred starešine grada svog na vrata, 16 i neka kaže otac devojčin starešinama: Ovu kćer svoju dadoh ovom čoveku za ženu, a on mrzi na nju, 17 i dade priliku da se govori o njoj rekavši: Ne nađoh u tvoje kćeri devojaštva; a evo znaka devojaštva kćeri moje. I neka razastru haljinu pred starešinama gradskim. 18 Tada starešine grada onog neka uzmu muža njenog i nakaraju ga, 19 i neka ga oglobe sto sikala srebra, koje neka daju ocu devojčinom zato što je izneo rđav glas na devojku Izrailjku, i neka mu bude žena; da je ne može pustiti dok je živ. 20 Ali ako bude istina, da se nije našlo devojaštvo u devojke, 21 tada neka izvedu devojku na vrata oca njenog, i neka je zaspu kamenjem ljudi onog mesta da pogine, zato što učini sramotu u Izrailju kurvavši se u domu oca svog. Tako izvadi zlo iz sebe. 22 Ako se ko uhvati gde leži sa ženom udatom, neka se pogube oboje, čovek koji je ležao sa ženom i žena. Tako izvadi zlo iz Izrailja. 23 Kad devojka bude isprošena za koga, pa je nađe kogod u mestu i obleži je, 24 izvedite ih oboje na vrata onog mesta, i zaspite ih kamenjem da poginu, devojku što nije vikala u mestu, a čoveka što je osramotio ženu bližnjeg svog. Tako izvadi zlo iz sebe. 25 Ako li u polju nađe čovek devojku isprošenu, i silom je obleži, tada da se pogubi samo čovek koji je obleža; 26 a devojci ne čini ništa, nije učinila greh koji zaslužuje smrt, jer kao kad ko skoči na bližnjeg svog i ubije ga takva je i ta stvar; 27 jer nađe je u polju, i devojka isprošena vika, ali ne bi nikoga da je odbrani. 28 Ako ko nađe devojku koja nije isprošena i uhvati je i legne s njom, i zateku se, 29 tada čovek onaj koji je legao s njom da da ocu devojčinom pedeset sikala srebra, i neka mu ona bude žena zato što je osramoti; da je ne može pustiti dok je živ. 30 Niko da se ne ženi ženom oca svog, ni da otkrije skuta oca svog.