1 Reyes · Biblia serbia Daničić–Karadžić (cirílico)
1 Reyes 3 Biblia serbia Daničić–Karadžić (cirílico)
Notas sobre este texto (3)
- eBible.org's edition in the ekavian pronunciation (e.g. свет, грех); Karadžić and Daničić wrote in ijekavian (свијет, гријех).
- No deuterocanonical books.
- Chapter divisions follow the Hebrew Bible in Job 39–41, Ezekiel 20–21, Hosea 11–12 and Jonah 1–2 (verse numbers there differ from English Bibles).
DK Biblia serbia Daničić–Karadžić (cirílico)
RV1909 Reina-Valera 1909
WEB World English Bible (clásica, con deuterocanónicos)
1 А Соломун се опријатељи с фараоном, царем мисирским, и ожени се кћерју фараоновом, и доведе је у град Давидов докле не доврши свој дом и дом Господњи и зид око Јерусалима.
1 Y SALOMÓN hizo parentesco con Faraón rey de Egipto, porque tomó la hija de Faraón, y trájola á la ciudad de David, entre tanto que acababa de edificar su casa, y la casa de Jehová, y los muros de Jerusalem alrededor.
1 Solomon made a marriage alliance with Pharaoh king of Egypt. He took Pharaoh’s daughter and brought her into David’s city until he had finished building his own house, Yahweh’s house, and the wall around Jerusalem.
2 Али народ приношаше жртве на висинама; јер још не беше сазидан дом имену Господњем до тада.
2 Hasta entonces el pueblo sacrificaba en los altos; porque no había casa edificada al nombre de Jehová hasta aquellos tiempos.
2 However, the people sacrificed in the high places, because there was not yet a house built for Yahweh’s name.
3 А Соломун љубљаше Господа ходећи по уредбама оца свог Давида, само што на висинама приношаше жртве и кађаше.
3 Mas Salomón amó á Jehová, andando en los estatutos de su padre David: solamente sacrificaba y quemaba perfumes en los altos.
3 Solomon loved Yahweh, walking in the statutes of David his father, except that he sacrificed and burned incense in the high places.
4 Зато отиде цар у Гаваон да онде принесе жртву, јер то беше велика висина; и Соломун принесе хиљаду жртава паљеница на оном олтару.
4 E iba el rey á Gabaón, porque aquél era el alto principal, y sacrificaba allí: mil holocaustos sacrificaba Salomón sobre aquel altar.
4 The king went to Gibeon to sacrifice there, for that was the great high place. Solomon offered a thousand burnt offerings on that altar.
5 И јави се Господ Соломуну у Гаваону ноћу у сну, и рече Бог: Ишти шта хоћеш да ти дам.
5 Y aparecióse Jehová á Salomón en Gabaón una noche en sueños, y díjo[le] Dios: Pide lo que [quisieres que] yo te dé.
5 In Gibeon, Yahweh appeared to Solomon in a dream by night; and God said, “Ask for what I should give you.”
6 А Соломун рече: Ти си учинио велику милост слузи свом Давиду оцу мом, као што је ходио пред Тобом верно и праведно и с правим срцем према Теби; и сачувао си му ову велику милост, те му дао сина да седи на престолу његовом, као што се види данас.
6 Y Salomón dijo: Tú hiciste gran misericordia á tu siervo David mi padre, según que él anduvo delante de ti en verdad, en justicia, y con rectitud de corazón para contigo: y tú le has guardado esta tu grande misericordia, que le diste hijo que se sentase en su trono, como [sucede] en este día.
6 Solomon said, “You have shown to your servant David my father great loving kindness, because he walked before you in truth, in righteousness, and in uprightness of heart with you. You have kept for him this great loving kindness, that you have given him a son to sit on his throne, as it is today.
7 И тако Господе Боже мој, Ти си поставио слугу свог царем на место Давида оца мог, а ја сам млад, нити знам полазити ни долазити.
7 Ahora pues, Jehová Dios mío, tú has puesto á mí tu siervo por rey en lugar de David mi padre: y yo soy mozo pequeño, que no sé cómo entrar ni salir.
7 Now, Yahweh my God, you have made your servant king instead of David my father. I am just a little child. I don’t know how to go out or come in.
8 И Твој је слуга међу народом Твојим, који си изабрао, народом великим, који се не може избројати ни прорачунати од множине.
8 Y tu siervo está en medio de tu pueblo al cual tú escogiste; un pueblo grande, que no se puede contar ni numerar por su multitud.
8 Your servant is among your people which you have chosen, a great people, that can’t be numbered or counted for multitude.
9 Дај дакле слузи свом срце разумно да може судити народу Твом и распознавати добро и зло. Јер ко може судити народу Твом тако великом?
9 Da pues á tu siervo corazón dócil para juzgar á tu pueblo, para discernir entre lo bueno y lo malo: porque ¿quién podrá gobernar este tu pueblo tan grande?
9 Give your servant therefore an understanding heart to judge your people, that I may discern between good and evil; for who is able to judge this great people of yours?”
10 И би мило Господу што Соломун то заиска.
10 Y agradó delante de Adonai que Salomón pidiese esto.
10 This request pleased the Lord, that Solomon had asked this thing.
11 И рече му Бог: Кад то иштеш, а не иштеш дуг живот нити иштеш благо нити иштеш душе непријатеља својих него иштеш разум да умеш судити;
11 Y díjole Dios: Porque has demandado esto, y no pediste para ti muchos días, ni pediste para ti riquezas, ni pediste la vida de tus enemigos, mas demandaste para ti inteligencia para oir juicio;
11 God said to him, “Because you have asked this thing, and have not asked for yourself long life, nor have you asked for riches for yourself, nor have you asked for the life of your enemies, but have asked for yourself understanding to discern justice,
12 ево учиних по твојим речима; ево ти дајем срце мудро и разумно да таквог какав си ти ни пре тебе није било нити ће после тебе настати такав какав си ти.
12 He aquí lo he hecho conforme á tus palabras: he aquí que te he dado corazón sabio y entendido, tanto que no haya habido antes de ti otro como tú, ni después de ti se levantará otro como tú.
12 behold, I have done according to your word. Behold, I have given you a wise and understanding heart, so that there has been no one like you before you, and after you none will arise like you.
13 А сврх тога дајем ти и шта ниси искао, и благо и славу, да таквог какав ћеш ти бити неће бити међу царевима свега века твог.
13 Y aun también te he dado las cosas que no pediste, riquezas y gloria: tal, que entre los reyes ninguno haya como tú en todos tus días.
13 I have also given you that which you have not asked, both riches and honor, so that there will not be any among the kings like you for all your days.
14 И ако узидеш мојим путевима држећи уредбе моје и заповести моје, као што је ишао Давид отац твој, продужићу дане твоје.
14 Y si anduvieres en mis caminos, guardando mis estatutos y mis mandamientos, como anduvo David tu padre, yo alargaré tus días.
14 If you will walk in my ways, to keep my statutes and my commandments, as your father David walked, then I will lengthen your days.”
15 Тада се пробуди Соломун, и гле, оно беше сан. И дође у Јерусалим, и ставши пред ковчег завета Господњег принесе жртве паљенице и жртве захвалне, и почасти све слуге своје.
15 Y como Salomón despertó, vió que era sueño: y vino á Jerusalem, y presentóse delante del arca del pacto de Jehová, y sacrificó holocaustos, é hizo pacíficos; hizo también banquete á todos sus siervos.
15 Solomon awoke; and behold, it was a dream. Then he came to Jerusalem and stood before the ark of Yahweh’s covenant, and offered up burnt offerings, offered peace offerings, and made a feast for all his servants.
16 Тада дођоше две жене курве к цару, и стадоше пред њим.
16 En aquella sazón vinieron dos mujeres rameras al rey, y presentáronse delante de él.
16 Then two women who were prostitutes came to the king, and stood before him.
17 И рече једна жена: Ах, господару; ја и ова жена седимо у једној кући, и породих се код ње у истој кући.
17 Y dijo la una mujer: ¡Ah, señor mío! yo y esta mujer morábamos en una misma casa, y yo parí [estando] con ella en la casa.
17 The one woman said, “Oh, my lord, I and this woman dwell in one house. I delivered a child with her in the house.
18 А трећи дан после мог порођаја породи се и ова жена, и бејасмо заједно и не беше нико други с нама у кући, само нас две бејасмо у кући.
18 Y aconteció al tercer día después que yo parí, que ésta parió también, y morábamos nosotras juntas; ninguno de fuera estaba en casa, sino nosotras dos en la casa.
18 The third day after I delivered, this woman delivered also. We were together. There was no stranger with us in the house, just us two in the house.
19 И умре син ове жене ноћас, јер она леже на њ.
19 Y una noche el hijo de esta mujer murió, porque ella se acostó sobre él.
19 This woman’s child died in the night, because she lay on it.
20 Па уставши у по ноћи узе сина мог искрај мене, кад слушкиња твоја спаваше, и стави га себи у наручје, а сина свог мртвог стави мени у наручје.
20 Y levantóse á media noche, y tomó á mi hijo de junto á mí, estando yo tu sierva durmiendo, y púsolo á su lado, y púsome á mi lado su hijo muerto.
20 She arose at midnight, and took my son from beside me while your servant slept, and laid it in her bosom, and laid her dead child in my bosom.
21 А кад устах ујутру да подојим сина свог, а то мртав; али кад разгледах ујутру, а то, не беше мој син, ког ја родих.
21 Y como yo me levanté por la mañana para dar el pecho á mi hijo, he aquí que estaba muerto: mas observéle por la mañana, y vi que no era mi hijo, que yo había parido.
21 When I rose in the morning to nurse my child, behold, he was dead; but when I had looked at him in the morning, behold, it was not my son whom I bore.”
22 Тада рече друга жена: Није тако; него је мој син овај живи, а твој је син онај мртви. Али она рече: Није тако, него је твој син онај мртви, а мој је син овај живи. Тако говораху пред царем.
22 Entonces la otra mujer dijo: No; mi hijo es el que vive, y tu hijo es el muerto. Y la otra volvió á decir: No; tu hijo es el muerto, y mi hijo es el que vive. Así hablaban delante del rey.
22 The other woman said, “No! But the living one is my son, and the dead one is your son.” The first one said, “No! But the dead one is your son, and the living one is my son.” They argued like this before the king.
23 А цар рече: Ова каже: Овај је живи мој син, а твој је син овај мртви; а она каже: Није тако, него је твој син онај мртви, а мој је син овај живи.
23 El rey entonces dijo: Esta dice: Mi hijo es el que vive, y tu hijo es el muerto: y la otra dice, No, mas el tuyo es el muerto, y mi hijo es el que vive.
23 Then the king said, “One says, ‘This is my son who lives, and your son is the dead one;’ and the other says, ‘No! But your son is the dead one, and my son is the living one.’”
24 И рече цар: Дајте ми мач. И донесоше мач пред цара.
24 Y dijo el rey: Traedme un cuchillo. Y trajeron al rey un cuchillo.
24 The king said, “Get me a sword.” So they brought a sword before the king.
25 Тада рече цар: Расеците живо дете на двоје, и подајте половину једној и половину другој.
25 En seguida el rey dijo: Partid por medio el niño vivo, y dad la mitad á la una, y la otra mitad á la otra.
25 The king said, “Divide the living child in two, and give half to the one, and half to the other.”
26 Тада жена које син беше живи рече цару, јер јој се усколеба утроба за сином: Ах, господару, подајте њој дете живо, а немојте га убијати. А она рече: Нека не буде ни мени ни теби, расеците га.
26 Entonces la mujer cuyo era el hijo vivo, habló al rey (porque sus entrañas se le conmovieron por su hijo), y dijo: ¡Ah, señor mío! dad á ésta el niño vivo, y no lo matéis. Mas la otra dijo: Ni á mí ni á ti; partidlo.
26 Then the woman whose the living child was spoke to the king, for her heart yearned over her son, and she said, “Oh, my lord, give her the living child, and in no way kill him!” But the other said, “He shall be neither mine nor yours. Divide him.”
27 Тада одговори цар и рече: Подајте оној живо дете, немојте га убити, она му је мати.
27 Entonces el rey respondió, y dijo: Dad á aquélla el hijo vivo, y no lo matéis: ella es su madre.
27 Then the king answered, “Give the first woman the living child, and definitely do not kill him. She is his mother.”
28 И сав Израиљ чу суд који изрече цар, и побојаше се цара; јер видеше да је у њему мудрост Божја да суди.
28 Y todo Israel oyó aquel juicio que había dado el rey: y temieron al rey, porque vieron que había en él sabiduría de Dios para juzgar.
28 All Israel heard of the judgment which the king had judged; and they feared the king, for they saw that the wisdom of God was in him to do justice.
Personas y lugares de este capítulo
Del árbol genealógico y los mapas bíblicos de este sitio (en inglés), solo donde esas guías citan este capítulo.
Personas
Pharaoh's daughter (wife of Solomon)
The daughter of Pharaoh king of Egypt, whom Solomon married to seal an alliance and for whom he built a house.
Citado en la guía: 1 Kings 3:1; 1 Kings 7:8; 1 Kings 9:24
Solomon
David's son who built the temple and became famous for God-given wisdom.
Citado en la guía: 1 Kings 1-11; 1 Chron. 3:5; Matt. 1:6-7
Referencias cruzadas (21)
Pasajes relacionados con cada versículo, del Treasury of Scripture Knowledge, tal como los reúnen y ordenan los lectores de OpenBible.info.
- 1 1 Reyes 9:24; 1 Reyes 11:1; 2 Crónicas 8:11; 2 Crónicas 2:1–4; 2 Samuel 5:7
- 2 1 Reyes 22:43; 2 Crónicas 33:17; Deuteronomio 12:2–5; Levítico 26:30; Hechos 7:47–49
- 3 1 Corintios 8:3; Salmo 31:23; Deuteronomio 30:16; Deuteronomio 6:5; 1 Reyes 3:6
- 4 2 Crónicas 1:3; 1 Crónicas 16:39; 2 Crónicas 7:5; 2 Crónicas 1:6–12; 1 Crónicas 21:29
- 5 1 Reyes 9:2; Santiago 1:5–6; Números 12:6; 2 Crónicas 1:7–12; Juan 14:13–14
- 6 1 Reyes 9:4; 1 Reyes 1:48; 1 Reyes 2:4; 2 Corintios 9:11; 2 Samuel 7:8–12
- 7 1 Crónicas 29:1; Números 27:17; Jeremías 1:6; Mateo 18:3–4; Daniel 4:32
- 8 Génesis 15:5; Génesis 13:16; 1 Crónicas 21:2; Génesis 22:17; 1 Crónicas 27:23–24
- 9 Santiago 1:5; Hebreos 5:14; Proverbios 16:16; Juan 5:30; Proverbios 2:3–9
- 10 Proverbios 15:8
- 11 1 Reyes 3:9; Santiago 4:2–3; Proverbios 16:31; Romanos 8:26; Salmo 4:6
- 12 1 Juan 5:14–15; Eclesiastés 1:16; Mateo 12:42; 1 Reyes 5:12; 1 Reyes 10:23–24
- 13 Efesios 3:20; Mateo 6:33; Proverbios 3:16; Salmo 84:11–12; Romanos 8:32
- 14 Proverbios 3:2; Salmo 91:16; 1 Reyes 15:5; Zacarías 3:7; 2 Crónicas 34:2
- 15 Génesis 41:7; 1 Reyes 8:65; Ester 1:3; Daniel 5:1; 1 Crónicas 16:1–2
- 16 Éxodo 18:16; Jueces 11:1; Levítico 19:29; Josué 2:1; Números 27:2
- 20 Juan 3:20; Mateo 13:25; Job 24:13–17; Salmo 139:11
- 21 Génesis 21:7; 1 Samuel 1:23
- 25 Proverbios 25:8
- 26 Isaías 49:15; Jeremías 31:20; 1 Juan 3:17; Génesis 43:30; Oseas 11:8
- 28 Colosenses 2:3; 1 Reyes 3:9–12; Daniel 2:47; 1 Corintios 1:24; Eclesiastés 7:19
Referencias cruzadas: OpenBible.info (CC BY), tomadas sobre todo del Treasury of Scripture Knowledge (dominio público). · Fuentes y licencias
Lo que dijeron los Padres
Pasajes de los Padres de la Iglesia que comentan o citan este capítulo, tal como aparecen en la edición de Schaff (traducciones inglesas del siglo XIX, de dominio público). Los textos están en inglés.
Cómo se eligieron
«Comentario» es el comienzo de una homilía o exposición sobre este capítulo (homilías de san Juan Crisóstomo; tratados, sermones y comentarios a los Salmos de san Agustín). «Cita» es una frase en la que las notas de la propia edición identifican la cita de un versículo de este capítulo; solo se conserva si el texto coincide con el versículo. Solo se usan obras de autoría segura. Los Salmos siguen la numeración hebrea (Agustín usa la de los Setenta: su Salmo 50 es aquí el 51).
Do thou also therefore ask nothing worldly, but all things spiritual, and thou wilt surely receive. For so Solomon, because he asked what he ought, behold how quickly he received.
Leer en contexto · Nicene and Post-Nicene Fathers, series 1, vol. 10 (1888)