Isaías 38 Biblia serbia Daničić–Karadžić (cirílico)

381 У то време разболе се Језекија на смрт; и дође к њему пророк Исаија син Амосов и рече му: Овако вели Господ: Нареди за кућу своју, јер ћеш умрети и нећеш остати жив. 2 А Језекија се окрете лицем к зиду, и помоли се Господу, 3 и рече: Ох, Господе, опомени се да сам једнако ходио пред Тобом верно и с целим срцем, и творио шта је Теби угодно. И плака Језекија веома. 4 Тада дође реч Господња Исаији говорећи: 5 Иди и реци Језекији: Овако вели Господ Бог Давида оца твог: Чуо сам молитву твоју, и видео сам сузе твоје, ево додаћу ти веку петнаест година. 6 И избавићу тебе и овај град из руку цара асирског, и бранићу овај град. 7 И ово нека ти буде знак од Господа да ће учинити Господ шта је рекао. 8 Ево ја ћу вратити сен по коленцима по којима је сишао на сунчанику Ахазовом натраг за десет коленаца. И врати се сунце за десет коленаца по коленцима по којима беше сишло. 9 Ово написа Језекија цар Јудин кад се разболе, и оздрави од болести своје: 10 Ја рекох, кад се пресекоше дани моји: Идем к вратима гробним, узе ми се остатак година мојих. 11 Рекох: Нећу видети Господа Господа у земљи живих, нећу више видети човека међу онима који станују на свету. 12 Век мој прође и пренесе се од мене као шатор пастирски; пресекох живот свој као ткач, одсећи ће ме од оснутка; од јутра до вечера учинићеш ми крај. 13 Мишљах за јутра да ће као лав потрти све кости моје; од јутра до вечера учинићеш ми крај. 14 Пиштах као ждрал и као ластавица, уках као голубица, очи ми ишчилеше гледајући горе: Господе, у невољи сам, олакшај ми. 15 Шта да кажем? Он ми каза, и учини. Проживећу све године своје по јаду душе своје. 16 Господе, о том се живи и у том је свему живот духа мог, исцелио си ме и сачувао у животу. 17 Ево, на мир дође ми љут јад; али Теби би мило да извучеш душу моју из јаме погибли, јер си бацио за леђа своја све грехе моје. 18 Јер неће гроб Тебе славити, неће Те смрт хвалити, и који сиђу у гроб не надају се Твојој истини. 19 Живи, живи, они ће Те славити као ја данас: отац ће синовима јављати истину Твоју. 20 Господ ме спасе, зато ћемо певати песме моје у дому Господњем док смо год живи. 21 А Исаија беше рекао да узму груду сувих смокава и превију на оток, те ће оздравити. 22 И Језекија беше рекао: Шта ће бити знак да ћу отићи у дом Господњи?