Deuteronomio 32 Biblia serbia Daničić–Karadžić (cirílico)

321 Слушај, небо, говорићу; и земља нека чује говор уста мојих. 2 Нека се спусти као дажд наука моја, и нека падне као роса говор мој, као ситан дажд на младу траву и као крупан дажд на одраслу траву. 3 Јер ћу јављати име Господње; величајте Бога нашег. 4 Дело је те Стене савршено, јер су сви путеви Његови правда; Бог је веран, без неправде; праведан је и истинит. 5 Они се покварише према Њему; њихово неваљалство није неваљалство синова Његових; то је род зао и покварен. 6 Тако ли враћате Господу, народе луди и безумни? Није ли Он Отац твој који те је задобио? Он те је начинио и створио. 7 Опомени се некадашњих дана, погледајте године сваког века; питај оца свог и он ће ти јавити, старије своје и казаће ти. 8◆ Кад Вишњи раздаде наследство народима, кад раздели синове Адамове, постави међе народима по броју синова Израиљевих. 9◆ Јер је део Господњи народ Његов, Јаков је уже наследства Његовог. 10 Нађе га у земљи пустој, на месту страшном где бучи пустош; води га унаоколо, учи га и чува као зеницу ока свог. 11 Као што орао измамљује орлиће своје, диже се над птићима својим, шири крила своја, узима их и носи на крилима својим, 12 Тако га Господ вођаше, и с њим не беше туђег бога; 13 Вођаше га на висине земаљске да једе род пољски, и даваше му да сиса мед из стене и уље из тврдог камена, 14 Масло од крава и млеко од оваца с претилином од јагањаца и овнова васанских и јараца, са срцем зрна пшеничних; и пио си вино, крв од грожђа. 15 Али се Израиљ угоји, па се стаде ритати; утио си, удебљао и засалио; па остави Бога који га је створио, и презре стену спасења свог. 16 На ревност раздражише Га туђим боговима, гадовима разгневише Га. 17 Приносише жртве ђаволима, не Богу, боговима, којих нису знали, новим, који из близа дођоше, којих се нису страшили оци ваши. 18 Стену која те је родила заборавио си; заборавио си Бога Створитеља свог. 19 Кад то виде Господ, разгневи се на синове своје и на кћери своје, 20 И рече: Сакрићу од њих лице своје, видећу какав ће им бити последак, јер су род покварен, синови у којима нема вере. 21 Они ме раздражише на ревност оним што није Бог, разгневише својим таштинама; и ја ћу њих раздражити на ревност оним који није народ, народом лудим разљутићу их. 22 Јер се огањ разгорео у гневу мом, и гореће до најдубљег пакла; спалиће земљу и род њен, и попалиће темеље брдима. 23 Згрнућу на њих зла, стреле своје побацаћу на њих. 24 Глад ће их цедити, врућице и љути помори прождираће их; и зубе зверске послаћу на њих и јед змија земаљских. 25 Споља ће их убијати мач, а по клетима страх, и момка и девојку, дете на сиси и седог човека. 26 Рекао бих: Расејаћу их по свим угловима земаљским, учинићу да нестане спомен њихов између људи, 27 Да ми није до мржње непријатељеве, да се не би непријатељи њихови понели и рекли: Рука се наша узвисила, а није Господ учинио све ово. 28 Јер су народ који пропада са својих намера, и нема у њих разума. 29 Камо да су паметни, да разумеју ово, и гледају на крај свој! 30 Како би један гонио хиљаду а двојица терала десет хиљада, да их није стена њихова продала и Господ их предао? 31 Јер стена њихова није као наша Стена; непријатељи наши нека буду судије. 32 Јер је чокот њихов од чокота содомског и из поља гоморског; грожђе је њихово грожђе отровно, пуца су му горка. 33 Вино је њихово отров змајевски, и љути јед аспидин. 34 Није ли то сакривено код мене, запечаћено у ризницама мојим? 35 Моја је освета и плата, у своје време попузнуће нога њихова, јер је близу дан пропасти њихове, и иде брзо шта ће их задесити. 36 Судиће Господ народу свом, и жао ће му бити слуга Његових, кад види да је прошла снага и да нема ништа ни од ухваћеног ни од остављеног. 37 И рећи ће: Где су богови њихови? Стена у коју се уздаше? 38 Који сало од жртава његових једоше и пише вино од налива њихових. Нека устану и помогну вам, и нека вам буду заклон. 39 Видите сада да сам ја, ја сам, и да нема Бога осим мене. Ја убијам и оживљујем, раним и исцељујем, и нема никога ко би избавио из моје руке. 40 Јер подижем к небу руку своју и кажем: Ја сам жив довека. 41 Ако наоштрим сјајни мач свој и узмем у руку суд, учинићу освету на непријатељима својим и вратићу онима који мрзе на ме. 42 Опојићу стреле своје крвљу, и мач ће се мој најести меса, крвљу исечених и заробљених, кад почнем освету на непријатељима. 43 Веселите се народи с народом Његовим, јер ће покајати крв слуга својих, и осветиће се непријатељима својим, и очистиће земљу своју и народ свој. 44 И дође Мојсије и изговори све речи песме ове народу, он и Исус, син Навин. 45 А кад изговори Мојсије све речи ове свему Израиљу, 46 рече им: Привијте срце своје к свим речима које вам ја данас засведочавам, и казујте их синовима својим да би држали све речи овог закона и творили их. 47 Јер није празна реч да за њу не марите, него је живот ваш; и том ћете речју продужити дане своје на земљи, у коју идете преко Јордана да је наследите. 48 У исти дан рече Господ Мојсију говорећи: 49 Изиђи на ову гору аваримску, на гору Навав, која је у земљи моавској према Јерихону, и види земљу хананску коју дајем синовима Израиљевим у државу. 50 И умри на гори на коју изиђеш, и прибери с к роду свом, као што је умро Арон, брат твој на гори Ору и прибрао се к роду свом. 51 Јер ми згрешисте међу синовима Израиљевим на води од свађе у Кадису у пустињи Сину, што ме не прослависте међу синовима Израиљевим. 52 Пред собом ћеш видети земљу, али нећеш у њу ући, у земљу коју дајем синовима Израиљевим.