Marcos · Biblia serbia Daničić–Karadžić (cirílico)
Marcos 10 Biblia serbia Daničić–Karadžić (cirílico)
Audio: Reina-Valera Antigua (RVA), leído por Joyfull · Sobre las grabaciones
Notas sobre este texto (3)
- eBible.org's edition in the ekavian pronunciation (e.g. свет, грех); Karadžić and Daničić wrote in ijekavian (свијет, гријех).
- No deuterocanonical books.
- Chapter divisions follow the Hebrew Bible in Job 39–41, Ezekiel 20–21, Hosea 11–12 and Jonah 1–2 (verse numbers there differ from English Bibles).
DK Biblia serbia Daničić–Karadžić (cirílico)
RV1909 Reina-Valera 1909
WEB World English Bible (clásica, con deuterocanónicos)
1 И уставши оданде дође у околине јудејске преко Јордана, и стече се опет народ к Њему; и као што обичај имаше, опет их учаше.
1 Y PARTIÉNDOSE de allí, vino á los términos de Judea y tras el Jordán: y volvió el pueblo á juntarse á él; y de nuevo les enseñaba como solía.
1 He arose from there and came into the borders of Judea and beyond the Jordan. Multitudes came together to him again. As he usually did, he was again teaching them.
2 И приступивши фарисеји упиташе Га кушајући: Може ли човек пустити жену?
2 Y llegándose los Fariseos, le preguntaron, para tentarle, si era lícito al marido repudiar á su mujer.
2 Pharisees came to him testing him, and asked him, “Is it lawful for a man to divorce his wife?”
3 А Он одговарајући рече им: Шта вам заповеда Мојсије?
3 Mas él respondiendo, les dijo: ¿Qué os mandó Moisés?
3 He answered, “What did Moses command you?”
4 А они рекоше: Мојсије допусти да јој се да распусна књига и да се пусти.
4 Y ellos dijeron: Moisés permitió escribir carta de divorcio, y repudiar.
4 They said, “Moses allowed a certificate of divorce to be written, and to divorce her.”
5 И одговарајући Исус рече им: По тврђи вашег срца написа вам он заповест ову.
5 Y respondiendo Jesús, les dijo: Por la dureza de vuestro corazón os escribió este mandamiento;
5 But Jesus said to them, “For your hardness of heart, he wrote you this commandment.
6 А у почетку створења, мужа и жену, створио их је Бог.
6 Pero al principio de la creación, varón y hembra los hizo Dios.
6 But from the beginning of the creation, God made them male and female.
7 Зато оставиће човек оца свог и мајку и прилепиће се к жени својој,
7 Por esto dejará el hombre á su padre y á su madre, y se juntará á su mujer.
7 For this cause a man will leave his father and mother, and will join to his wife,
8 и буду двоје једно тело. Тако нису више двоје него једно тело.
8 Y los que [eran] dos, serán hechos una carne: así que no son más dos, sino una carne.
8 and the two will become one flesh, so that they are no longer two, but one flesh.
9 А шта је Бог саставио човек да не раставља.
9 Pues lo que Dios juntó, no [lo] aparte el hombre.
9 What therefore God has joined together, let no man separate.”
10 И у кући опет запиташе Га за то ученици Његови.
10 Y en casa volvieron los discípulos á preguntarle de lo mismo.
10 In the house, his disciples asked him again about the same matter.
11 И рече им: Који пусти жену и ожени се другом, чини прељубу на њој.
11 Y les dice: Cualquiera que repudiare á su mujer, y se casare con otra, comete adulterio contra ella:
11 He said to them, “Whoever divorces his wife and marries another commits adultery against her.
12 И ако жена остави мужа свог и пође за другог, чини прељубу.
12 Y si la mujer repudiare á su marido y se casare con otro, comete adulterio.
12 If a woman herself divorces her husband and marries another, she commits adultery.”
13 И доношаху к Њему децу да их се дотакне; а ученици брањаху онима што их доношаху.
13 Y le presentaban niños para que los tocase; y los discípulos reñían á los que los presentaban.
13 They were bringing to him little children, that he should touch them, but the disciples rebuked those who were bringing them.
14 А Исус видевши расрди се и рече им: Пустите децу нека долазе к мени, и не браните им; јер је таквих царство Божје.
14 Y viéndolo Jesús, se enojó, y les dijo: Dejad los niños venir, y no se lo estorbéis; porque de los tales es el reino de Dios.
14 But when Jesus saw it, he was moved with indignation and said to them, “Allow the little children to come to me! Don’t forbid them, for God’s Kingdom belongs to such as these.
15 Заиста вам кажем: који не прими царство Божје као дете, неће ући у њега.
15 De cierto os digo, que el que no recibiere el reino de Dios como un niño, no entrará en él.
15 Most certainly I tell you, whoever will not receive God’s Kingdom like a little child, he will in no way enter into it.”
16 И загрливши их метну на њих руке те их благослови.
16 Y tomándolos en los brazos, poniendo las manos sobre ellos, los bendecía.
16 He took them in his arms and blessed them, laying his hands on them.
17 И кад изађе на пут, притрча неко, и клекнувши на колена пред Њим питаше Га: Учитељу благи! Шта ми треба чинити да добијем живот вечни?
17 Y saliendo él para ir su camino, vino uno corriendo, é hincando la rodilla delante de él, le preguntó: Maestro bueno, ¿qué haré para poseer la vida eterna?
17 As he was going out into the way, one ran to him, knelt before him, and asked him, “Good Teacher, what shall I do that I may inherit eternal life?”
18 А Исус рече му: Што ме зовеш благим? Нико није благ осим једног Бога.
18 Y Jesús le dijo: ¿Por qué me dices bueno? Ninguno hay bueno, sino [sólo] uno, Dios.
18 Jesus said to him, “Why do you call me good? No one is good except one—God.
19 Заповести знаш: не чини прељубе; не убиј; не укради; не сведочи лажно; не чини неправде никоме; поштуј оца свог и матер.
19 Los mandamientos sabes: No adulteres: No mates: No hurtes: No digas falso testimonio: No defraudes: Honra á tu padre y á tu madre.
19 You know the commandments: ‘Do not murder,’ ‘Do not commit adultery,’ ‘Do not steal,’ ‘Do not give false testimony,’ ‘Do not defraud,’ ‘Honor your father and mother.’”
20 А он одговарајући рече Му: Учитељу! Све сам ово сачувао од младости своје.
20 El entonces respondiendo, le dijo: Maestro, todo esto he guardado desde mi mocedad.
20 He said to him, “Teacher, I have observed all these things from my youth.”
21 А Исус погледавши на њ, омиле му, и рече му: Још ти једно недостаје: иди продај све што имаш и подај сиромасима; и имаћеш благо на небу; и дођи, те хајде за мном узевши крст.
21 Entonces Jesús mirándole, amóle, y díjole: Una cosa te falta: ve, vende todo lo que tienes, y da á los pobres, y tendrás tesoro en el cielo; y ven, sígueme, tomando tu cruz.
21 Jesus looking at him loved him, and said to him, “One thing you lack. Go, sell whatever you have and give to the poor, and you will have treasure in heaven; and come, follow me, taking up the cross.”
22 А он поста зловољан од ове речи, и оде жалостан; јер беше врло богат.
22 Mas él, entristecido por esta palabra, se fué triste, porque tenía muchas posesiones.
22 But his face fell at that saying, and he went away sorrowful, for he was one who had great possessions.
23 И погледавши Исус рече ученицима својим: Како је тешко богатима ући у царство небеско!
23 Entonces Jesús, mirando alrededor, dice á sus discípulos: ¡Cuán difícilmente entrarán en el reino de Dios los que tienen riquezas!
23 Jesus looked around and said to his disciples, “How difficult it is for those who have riches to enter into God’s Kingdom!”
24 А ученици се уплашише од речи Његових. А Исус опет одговарајући рече им: Децо! Како је тешко онима који се уздају у своје богатство ући у царство Божје!
24 Y los discípulos se espantaron de sus palabras; mas Jesús respondiendo, les volvió á decir: ¡Hijos, cuán difícil es entrar en el reino de Dios, los que confían en las riquezas!
24 The disciples were amazed at his words. But Jesus answered again, “Children, how hard it is for those who trust in riches to enter into God’s Kingdom!
25 Лакше је камили проћи кроз иглене уши неголи богатоме ући у царство Божје.
25 Más fácil es pasar un camello por el ojo de una aguja, que el rico entrar en el reino de Dios.
25 It is easier for a camel to go through a needle’s eye than for a rich man to enter into God’s Kingdom.”
26 А они се врло дивљаху говорећи у себи: Ко се дакле може спасти?
26 Y ellos se espantaban más, diciendo dentro de sí: ¿Y quién podrá salvarse?
26 They were exceedingly astonished, saying to him, “Then who can be saved?”
27 А Исус погледавши на њих рече: Људима је немогуће, али није Богу: јер је све могуће Богу.
27 Entonces Jesús mirándolos, dice: Para los hombres es imposible; mas para Dios, no; porque todas las cosas son posibles para Dios.
27 Jesus, looking at them, said, “With men it is impossible, but not with God, for all things are possible with God.”
28 А Петар Му поче говорити: Ето ми смо оставили све, и за Тобом идемо.
28 Entonces Pedro comenzó á decirle: He aquí, nosotros hemos dejado todas las cosas, y te hemos seguido.
28 Peter began to tell him, “Behold, we have left all and have followed you.”
29 А Исус одговарајући рече: Заиста вам кажем: нема никога који је оставио кућу, или браћу, или сестре, или оца, или матер, или жену, или децу, или земљу, мене ради и јеванђеља ради,
29 Y respondiendo Jesús, dijo: De cierto os digo, que no hay ninguno que haya dejado casa, ó hermanos, ó hermanas, ó padre, ó madre, ó mujer, ó hijos, ó heredades, por causa de mí y del evangelio,
29 Jesus said, “Most certainly I tell you, there is no one who has left house, or brothers, or sisters, or father, or mother, or wife, or children, or land, for my sake, and for the sake of the Good News,
30 а да неће примити сад у ово време сто пута онолико кућа, и браће, и сестара, и отаца, и матера, и деце, и земље, у прогоњењу, а на оном свету живот вечни.
30 Que no reciba cien tantos ahora en este tiempo, casas, y hermanos, y hermanas, y madres, é hijos, y heredades, con persecuciones; y en el siglo venidero la vida eterna.
30 but he will receive one hundred times more now in this time: houses, brothers, sisters, mothers, children, and land, with persecutions; and in the age to come eternal life.
31 Али ће многи први бити последњи, и последњи први.
31 Empero muchos primeros serán postreros, y postreros primeros.
31 But many who are first will be last, and the last first.”
32 А кад иђаху путем у Јерусалим, Исус иђаше пред њима, а они се чуђаху, и за Њим иђаху са страхом. И узевши опет дванаесторицу поче им казивати шта ће бити од Њега:
32 Y estaban en el camino subiendo á Jerusalem; y Jesús iba delante de ellos, y se espantaban, y le seguían con miedo: entonces volviendo á tomar á los doce [aparte], les comenzó á decir las cosas que le habían de acontecer:
32 They were on the way, going up to Jerusalem; and Jesus was going in front of them, and they were amazed; and those who followed were afraid. He again took the twelve, and began to tell them the things that were going to happen to him.
33 Ево идемо у Јерусалим, и Син човечји предаће се главарима свештеничким и књижевницима и осудиће Га на смрт, и предаће Га незнабошцима;
33 He aquí subimos á Jerusalem, y el Hijo del hombre será entregado á los príncipes de los sacerdotes, y á los escribas, y le condenarán á muerte, y le entregarán á los Gentiles:
33 “Behold, we are going up to Jerusalem. The Son of Man will be delivered to the chief priests and the scribes. They will condemn him to death, and will deliver him to the Gentiles.
34 и наругаће Му се, и биће Га, и попљуваће Га, и убиће Га, и трећи дан устаће.
34 Y le escarnecerán, y le azotarán, y escupirán en él, y le matarán; mas al tercer día resucitará.
34 They will mock him, spit on him, scourge him, and kill him. On the third day he will rise again.”
35 И пред Њега дођоше Јаков и Јован, синови Зеведејеви, говорећи: Учитељу! Хоћемо да нам учиниш за шта ћемо Те молити.
35 Entonces Jacobo y Juan, hijos de Zebedeo, se llegaron á él, diciendo: Maestro, querríamos que nos hagas lo que pidiéremos.
35 James and John, the sons of Zebedee, came near to him, saying, “Teacher, we want you to do for us whatever we will ask.”
36 А Он им рече: Шта хоћете да вам учиним?
36 Y él les dijo: ¿Qué queréis que os haga?
36 He said to them, “What do you want me to do for you?”
37 А они Му рекоше: Дај нам да седнемо један с десне стране Теби, а други с леве, у слави Твојој.
37 Y ellos le dijeron: Danos que en tu gloria nos sentemos el uno á tu diestra, y el otro á tu siniestra.
37 They said to him, “Grant to us that we may sit, one at your right hand and one at your left hand, in your glory.”
38 А Исус им рече: Не знате шта иштете: можете ли пити чашу коју ја пијем, и крстити се крштењем којим се ја крштавам?
38 Entonces Jesús les dijo: No sabéis lo que pedís. ¿Podéis beber del vaso que yo bebo, ó ser bautizados del bautismo de que yo soy bautizado?
38 But Jesus said to them, “You don’t know what you are asking. Are you able to drink the cup that I drink, and to be baptized with the baptism that I am baptized with?”
39 А они Му рекоше: Можемо. А Исус рече им: Чашу, дакле, коју ја пијем испићете; и крштењем којим се ја крштавам крстићете се;
39 Y ellos dijeron: Podemos. Y Jesús les dijo: A la verdad, del vaso que yo bebo, beberéis; y del bautismo de que yo soy bautizado, seréis bautizados.
39 They said to him, “We are able.” Jesus said to them, “You shall indeed drink the cup that I drink, and you shall be baptized with the baptism that I am baptized with;
40 али да седнете с десне стране мени и с леве, не могу ја дати него којима је уготовљено.
40 Mas que os sentéis á mi diestra y á mi siniestra, no es mío darlo, sino á quienes está aparejado.
40 but to sit at my right hand and at my left hand is not mine to give, but for whom it has been prepared.”
41 И чувши то десеторица почеше се срдити на Јакова и на Јована.
41 Y como lo oyeron los diez, comenzaron á enojarse de Jacobo y de Juan.
41 When the ten heard it, they began to be indignant toward James and John.
42 А Исус дозвавши их рече им: Знате да кнезови народни владају народом и поглавари његови управљају њим.
42 Mas Jesús, llamándolos, les dice: Sabéis que los que se ven ser príncipes entre las gentes, se enseñorean de ellas, y los que entre ellas son grandes, tienen sobre ellas potestad.
42 Jesus summoned them and said to them, “You know that they who are recognized as rulers over the nations lord it over them, and their great ones exercise authority over them.
43 Али међу вама да не буде тако; него који хоће да буде већи међу вама, да вам служи.
43 Mas no será así entre vosotros: antes cualquiera que quisiere hacerse grande entre vosotros, será vuestro servidor;
43 But it shall not be so among you, but whoever wants to become great among you shall be your servant.
44 И који хоће први међу вама да буде, да буде свима слуга.
44 Y cualquiera de vosotros que quisiere hacerse el primero, será siervo de todos.
44 Whoever of you wants to become first among you shall be bondservant of all.
45 Јер Син човечји није дошао да Му служе него да служи, и да да душу своју у откуп за многе.
45 Porque el Hijo del hombre tampoco vino para ser servido, mas para servir, y dar su vida en rescate por muchos.
45 For the Son of Man also came not to be served but to serve, and to give his life as a ransom for many.”
46 И дођоше у Јерихон. И кад излажаше из Јерихона, Он и ученици Његови и народ многи, син Тимејев, Вартимеј слепи, сеђаше крај пута и прошаше.
46 Entonces vienen á Jericó: y saliendo él de Jericó y sus discípulos y una gran compañía, Bartimeo el ciego, hijo de Timeo, estaba sentado junto al camino mendigando.
46 They came to Jericho. As he went out from Jericho with his disciples and a great multitude, the son of Timaeus, Bartimaeus, a blind beggar, was sitting by the road.
47 И чувши да је то Исус Назарећанин стаде викати и говорити: Сине Давидов, Исусе! Помилуј ме!
47 Y oyendo que era Jesús el Nazareno, comenzó á dar voces y decir: Jesús, Hijo de David, ten misericordia de mí.
47 When he heard that it was Jesus the Nazarene, he began to cry out and say, “Jesus, you son of David, have mercy on me!”
48 И прећаху му многи да ућути, а он још више викаше: Сине Давидов! Помилуј ме!
48 Y muchos le reñían, que callase: mas él daba mayores voces: Hijo de David, ten misericordia de mí.
48 Many rebuked him, that he should be quiet, but he cried out much more, “You son of David, have mercy on me!”
49 И ставши Исус рече да га зовну. И зовнуше слепца говорећи му: Не бој се, устани, зове те.
49 Entonces Jesús parándose, mandó llamarle: y llaman al ciego, diciéndole: Ten confianza: levántate, te llama.
49 Jesus stood still and said, “Call him.” They called the blind man, saying to him, “Cheer up! Get up. He is calling you!”
50 А он збацивши са себе хаљине своје, устаде и дође к Исусу.
50 El entonces, echando su capa, se levantó, y vino á Jesús.
50 He, casting away his cloak, sprang up, and came to Jesus.
51 И одговарајући рече му Исус: Шта хоћеш да ти учиним? А слепи рече Му: Равуни! Да прогледам.
51 Y respondiendo Jesús, le dice: ¿Qué quieres que te haga? Y el ciego le dice: Maestro, que cobre la vista.
51 Jesus asked him, “What do you want me to do for you?” The blind man said to him, “Rabboni, that I may see again.”
52 А Исус рече му: Иди, вера твоја поможе ти. И одмах прогледа, и оде путем за Исусом.
52 Y Jesús le dijo: Ve, tu fe te ha salvado. Y luego cobró la vista, y seguía á Jesús en el camino.
52 Jesus said to him, “Go your way. Your faith has made you well.” Immediately he received his sight and followed Jesus on the way.
Personas y lugares de este capítulo
Del árbol genealógico y los mapas bíblicos de este sitio (en inglés), solo donde esas guías citan este capítulo.
Personas
Bartimaeus
A blind beggar, son of Timaeus, who sat beside the road at Jericho and cried to Jesus as Son of David and received his sight.
Citado en la guía: Mark 10:46
Timaeus
Named in Mark 10:46 as the father of the blind beggar Bartimaeus.
Citado en la guía: Mark 10:46
Referencias cruzadas (51)
Pasajes relacionados con cada versículo, del Treasury of Scripture Knowledge, tal como los reúnen y ordenan los lectores de OpenBible.info.
- 1 Juan 10:40; Marcos 6:34; Mateo 4:23; Marcos 4:2; Jeremías 32:33
- 2 1 Corintios 7:10–11; Juan 8:6; Mateo 23:13; Lucas 11:53–54; Lucas 7:30
- 3 Gálatas 4:21; Isaías 8:20; Juan 5:39; Lucas 10:25
- 4 Deuteronomio 24:1–4; Mateo 5:31–32; Mateo 19:7; Mateo 1:19; Isaías 50:1
- 5 Mateo 19:8; Hechos 7:51; Nehemías 9:16–17; Nehemías 9:26; Hebreos 3:7–10
- 6 Génesis 1:27; Génesis 5:2; Génesis 1:1; Génesis 2:20–23; Malaquías 2:14–16
- 7 Génesis 2:24; Mateo 19:5–6; Efesios 5:31
- 8 Efesios 5:28; Génesis 2:24; 1 Corintios 6:16
- 9 Romanos 7:1–3
- 10 Marcos 9:33; Marcos 9:28; Marcos 4:10
- 11 Mateo 5:31–32; Romanos 7:3; Mateo 19:9; 1 Corintios 7:10–11; Lucas 16:18
- 12 1 Corintios 7:11; 1 Corintios 7:13
- 13 Mateo 19:13–15; Lucas 18:15–17; Deuteronomio 31:12–13
- 14 Mateo 19:14; Mateo 18:4; Mateo 18:10; Salmo 131:1–2; Lucas 18:15–16
- 15 Mateo 18:3; Lucas 18:17; Juan 3:3–6
- 16 Isaías 40:11; Marcos 9:36; Génesis 48:14–16; Lucas 24:50–51; Deuteronomio 28:3
- 17 Mateo 19:16–30; Lucas 18:18–30; Romanos 2:7; Juan 6:27–28; Lucas 10:25
- 18 Lucas 18:19; Mateo 19:17; 1 Juan 4:16; Romanos 3:12; 1 Samuel 2:2
- 19 Éxodo 20:12–17; Romanos 13:9; Santiago 2:11; Lucas 18:20; Mateo 19:17–19
- 20 Ezequiel 33:31–32; 2 Timoteo 3:5; Filipenses 3:6; Romanos 7:9; Mateo 19:20
- 21 Mateo 6:19–21; Apocalipsis 2:4; 1 Timoteo 6:17–19; Lucas 18:22; Lucas 10:42
- 22 1 Juan 2:15–16; 1 Timoteo 6:9–10; Lucas 12:15; Efesios 5:5; 2 Timoteo 4:10
- 23 1 Corintios 1:26; Santiago 2:5; Lucas 18:24; Marcos 3:5; 2 Pedro 1:11
- 24 Proverbios 11:28; Santiago 5:1–3; Salmo 52:7; 1 Timoteo 6:17; Apocalipsis 3:17
- 25 Mateo 19:24–25; Lucas 18:25; Mateo 23:24; Jeremías 13:23; Mateo 7:3–5
- 26 Hechos 16:31; Romanos 10:9–13; 2 Corintios 11:23; Marcos 6:51; Marcos 7:37
- 27 Jeremías 32:27; Mateo 19:26; Job 42:2; Jeremías 32:17; Génesis 18:13–14
- 28 Mateo 19:27–30; Marcos 1:16–20; Lucas 14:33; Lucas 18:28–30; Filipenses 3:7–9
- 29 1 Corintios 9:23; Mateo 5:10–11; Apocalipsis 2:3; Hebreos 11:24–26; Marcos 8:35
- 30 Filipenses 3:8; Lucas 18:30; 2 Corintios 6:10; Santiago 1:12; Proverbios 3:9–10
- 31 Mateo 19:30; Lucas 13:30; Mateo 20:16; Romanos 9:30–33; Lucas 18:11–14
- 32 Mateo 20:17–19; Lucas 18:31–34; Lucas 9:51; Marcos 4:34; Juan 11:8
- 33 Mateo 20:17–19; Mateo 27:2; Hechos 13:27; Mateo 16:21; Hechos 3:13–14
- 34 Mateo 26:67; Mateo 16:21; Marcos 14:65; Lucas 22:63–65; Marcos 15:17–20
- 35 Mateo 20:20–28; 2 Samuel 14:4–11; 1 Reyes 2:16; Marcos 14:33; Marcos 1:19–20
- 36 Juan 15:7; 1 Reyes 3:5–15; Marcos 10:51
- 37 Mateo 19:28; Marcos 16:19; Lucas 24:26; Salmo 110:1; 1 Reyes 22:19
- 38 Lucas 12:50; Mateo 20:21–22; Juan 18:11; Santiago 4:3; Salmo 75:8
- 39 Hechos 12:2; Apocalipsis 1:9; Juan 17:14; Colosenses 1:24; Juan 13:37
- 40 Mateo 20:23; Mateo 25:34; Juan 17:24; Hebreos 11:16; Juan 17:2
- 41 Mateo 20:24; Proverbios 13:10; Romanos 12:10; Filipenses 2:3; Marcos 9:33–36
- 42 1 Pedro 5:3; Lucas 22:25; Mateo 20:25
- 43 Mateo 23:8–12; Lucas 14:11; Marcos 9:35; Mateo 20:26–27; Lucas 9:48
- 45 Mateo 20:28; Filipenses 2:5–8; 2 Corintios 8:9; Tito 2:14; Juan 13:14
- 46 Lucas 18:35–19:1; Mateo 20:29–34; Juan 9:8; Lucas 16:22; Hechos 3:2–3
- 47 Marcos 1:24; Mateo 9:27; Mateo 15:22; Apocalipsis 22:16; Hechos 13:22–23
- 48 Marcos 7:26–29; Jeremías 29:13; Mateo 19:13; Salmo 62:12; Mateo 20:31
- 49 Lucas 18:40; Mateo 20:32–34; Salmo 145:8; Salmo 86:15; Juan 11:28
- 50 Filipenses 3:7–9; Hebreos 12:1
- 51 Lucas 18:41–43; Marcos 10:36; Mateo 7:7; 2 Crónicas 1:7; Filipenses 4:6
- 52 Mateo 9:22; Marcos 8:25; Lucas 7:50; Hechos 26:18; Marcos 5:34
Referencias cruzadas: OpenBible.info (CC BY), tomadas sobre todo del Treasury of Scripture Knowledge (dominio público). · Fuentes y licencias
Lo que dijeron los Padres
Pasajes de los Padres de la Iglesia que comentan o citan este capítulo, tal como aparecen en la edición de Schaff (traducciones inglesas del siglo XIX, de dominio público). Los textos están en inglés.
Cómo se eligieron
«Comentario» es el comienzo de una homilía o exposición sobre este capítulo (homilías de san Juan Crisóstomo; tratados, sermones y comentarios a los Salmos de san Agustín). «Cita» es una frase en la que las notas de la propia edición identifican la cita de un versículo de este capítulo; solo se conserva si el texto coincide con el versículo. Solo se usan obras de autoría segura. Los Salmos siguen la numeración hebrea (Agustín usa la de los Setenta: su Salmo 50 es aquí el 51).
… added this redemption to the sons of Zebedee, when their mother asked that they might sit, the one on His right hand, and the other on His left, in His kingdom, saying, "Can ye be baptized with the baptism which I shall be baptized with?" Paul, too, they declare, has often set forth, in express terms, the redemption which is …
If it is said, "Thou shall not commit adultery, Thou shall not kill, Thou shall not steal," and other similar commandments, not human lips but the divine oracles have enounced them.
Leer en contexto · Nicene and Post-Nicene Fathers, series 1, vol. 2 (1887)
For instance, to them that strip themselves of all that they have for His sake He promised to give an hundred fold in the present world, and life eternal in that which is to come; by the things already given making the future also credible.
Leer en contexto · Nicene and Post-Nicene Fathers, series 1, vol. 10 (1888)
For martyrdom also the Saviour is wont to call a baptism, saying, Can ye drink the cup which I drink, and be baptized with the baptism that I am baptized with?
Leer en contexto · Nicene and Post-Nicene Fathers, series 2, vol. 7 (1894)
This step of humility those two disciples were loth to have an eye to, who said, "Lord, bid that one of us may sit at Thy right hand, and the other at the left in Thy kingdom." They sought for exaltation, they did not see the step.
Leer en contexto · Nicene and Post-Nicene Fathers, series 1, vol. 6 (1888)