Romanos · Biblia serbia Daničić–Karadžić (cirílico)
Romanos 14 Biblia serbia Daničić–Karadžić (cirílico)
Audio: Reina-Valera Antigua (RVA), leído por Joyfull · Sobre las grabaciones
Notas sobre este texto (3)
- eBible.org's edition in the ekavian pronunciation (e.g. свет, грех); Karadžić and Daničić wrote in ijekavian (свијет, гријех).
- No deuterocanonical books.
- Chapter divisions follow the Hebrew Bible in Job 39–41, Ezekiel 20–21, Hosea 11–12 and Jonah 1–2 (verse numbers there differ from English Bibles).
DK Biblia serbia Daničić–Karadžić (cirílico)
RV1909 Reina-Valera 1909
WEB World English Bible (clásica, con deuterocanónicos)
1 А слабога у вери примајте лепо, да се не смета савест.
1 RECIBID al flaco en la fe, [pero] no para contiendas de disputas.
1 Now accept one who is weak in faith, but not for disputes over opinions.
2 Јер један верује да сме свашта јести, а који је слаб једе зеље.
2 Porque uno cree que se ha de comer de todas cosas: otro que es débil, come legumbres.
2 One man has faith to eat all things, but he who is weak eats only vegetables.
3 Који једе нека не укорава оног који не једе; и који не једе нека не осуђује оног који једе; јер га Бог прими.
3 El que come, no menosprecie al que no come: y el que no come, no juzgue al que come; porque Dios le ha levantado.
3 Don’t let him who eats despise him who doesn’t eat. Don’t let him who doesn’t eat judge him who eats, for God has accepted him.
4 Ко си ти који судиш туђем слузи? Он свом господару стоји или пада. Али ће устати; јер је Бог кадар подигнути га.
4 ¿Tú quién eres que juzgas al siervo ajeno? para su señor está en pie, ó cae: mas se afirmará; que poderoso es el Señor para afirmarle.
4 Who are you who judge another’s servant? To his own lord he stands or falls. Yes, he will be made to stand, for God has power to make him stand.
5 Тако један разликује дан од дана, а други држи све дане да су једнаки: сваки да буде уверен за своју мисао.
5 Uno hace diferencia entre día y día; otro juzga [iguales] todos los días. Cada uno esté asegurado en su ánimo.
5 One man esteems one day as more important. Another esteems every day alike. Let each man be fully assured in his own mind.
6 Који разликује дане, Господу разликује; и који не разликује дана, Господу не разликује. Који једе, Господу једе: јер хвали Бога; и који не једе, Господу не једе, и хвали Бога.
6 El que hace caso del día, háce[lo] para el Señor: y el que no hace caso del día, no lo hace para el Señor. El que come, come para el Señor, porque da gracias á Dios; y el que no come, no come para el Señor, y da gracias á Dios.
6 He who observes the day, observes it to the Lord; and he who does not observe the day, to the Lord he does not observe it. He who eats, eats to the Lord, for he gives God thanks. He who doesn’t eat, to the Lord he doesn’t eat, and gives God thanks.
7 Јер ни један од нас не живи себи, и ни један не умире себи.
7 Porque ninguno de nosotros vive para sí, y ninguno muere para sí.
7 For none of us lives to himself, and none dies to himself.
8 Јер ако живимо, Господу живимо; а ако умиремо, Господу умиремо. Ако, дакле, живимо, ако умиремо, Господњи смо.
8 Que si vivimos, para el Señor vivimos; y si morimos, para el Señor morimos. Así que, ó que vivamos, ó que muramos, del Señor somos.
8 For if we live, we live to the Lord. Or if we die, we die to the Lord. If therefore we live or die, we are the Lord’s.
9 Јер зато Христос и умре и васкрсе и оживе да овлада и мртвима и живима.
9 Porque Cristo para esto murió, y resucitó, y volvió á vivir, para ser Señor así de los muertos como de los que viven.
9 For to this end Christ died, rose, and lived again, that he might be Lord of both the dead and the living.
10 А ти зашто осуђујеш брата свог? Или ти зашто укораваш брата свог? Јер ћемо сви изићи на суд пред Христа.
10 Mas tú ¿por qué juzgas á tu hermano? ó tú también, ¿por qué menosprecias á tu hermano? porque todos hemos de estar ante el tribunal de Cristo.
10 But you, why do you judge your brother? Or you again, why do you despise your brother? For we will all stand before the judgment seat of Christ.
11 Јер је писано: Тако ми живота, говори Господ, поклониће ми се свако колено, и сваки језик славиће Бога.
11 Porque escrito está: Vivo yo, dice el Señor, que á mí se doblará toda rodilla, y toda lengua confesará á Dios.
11 For it is written, “‘As I live,’ says the Lord, ‘to me every knee will bow. Every tongue will confess to God.’”
12 Тако ће, дакле, сваки од нас дати Богу одговор за себе.
12 De manera que, cada uno de nosotros dará á Dios razón de sí.
12 So then each one of us will give account of himself to God.
13 Зато да не осуђујемо више један другог, него место тога ово гледајте да не постављате брату спотицања или саблазни.
13 Así que, no juzguemos más los unos de los otros: antes bien juzgad de no poner tropiezo ó escándalo al hermano.
13 Therefore let’s not judge one another any more, but judge this rather, that no man put a stumbling block in his brother’s way, or an occasion for falling.
14 Знам и уверен сам у Христу Исусу да ништа није погано по себи, осим кад ко мисли да је погано, ономе је погано.
14 Yo sé, y confío en el Señor Jesús, que de suyo nada hay inmundo: mas á aquel que piensa alguna cosa ser inmunda, para él es inmunda.
14 I know and am persuaded in the Lord Jesus that nothing is unclean of itself; except that to him who considers anything to be unclean, to him it is unclean.
15 А ако је брат твој јела ради жалостан, већ се не владаш по љубави: не губи јелом својим оног за ког Христос умре.
15 Empero si por causa de la comida tu hermano es contristado, ya no andas conforme á la caridad. No arruines con tu comida á aquél por el cual Cristo murió.
15 Yet if because of food your brother is grieved, you walk no longer in love. Don’t destroy with your food him for whom Christ died.
16 Гледајте, дакле, да се не хули на ваше добро.
16 No sea pues blasfemado vuestro bien:
16 Then don’t let your good be slandered,
17 Јер царство Божије није јело и пиће, него правда и мир и радост у Духу Светоме.
17 Que el reino de Dios no es comida ni bebida, sino justicia y paz y gozo por el Espíritu Santo.
17 for God’s Kingdom is not eating and drinking, but righteousness, peace, and joy in the Holy Spirit.
18 Јер који овим служи Христу угодан је Богу и мио људима.
18 Porque el que en esto sirve á Cristo, agrada á Dios, y es acepto á los hombres.
18 For he who serves Christ in these things is acceptable to God and approved by men.
19 Тако, дакле, да се старамо за мир и за оно чим водимо на боље један другог.
19 Así que, sigamos lo que hace á la paz, y á la edificación de los unos á los otros.
19 So then, let’s follow after things which make for peace, and things by which we may build one another up.
20 Не раскопавај дело Божије јела ради; јер је све чисто; него је погано за човека који једе са спотицањем.
20 No destruyas la obra de Dios por causa de la comida. Todas las cosas á la verdad son limpias: mas malo es al hombre que come con escándalo.
20 Don’t overthrow God’s work for food’s sake. All things indeed are clean, however it is evil for that man who creates a stumbling block by eating.
21 Добро је не јести меса, и вина не пити, и оно не чинити на шта се твој брат спотиче, или ода шта гори постаје или слаби.
21 Bueno es no comer carne, ni beber vino, ni [nada] en que tu hermano tropiece, ó se ofenda, ó sea debilitado.
21 It is good to not eat meat, drink wine, nor do anything by which your brother stumbles, is offended, or is made weak.
22 Ти имаш веру? Имај је сам у себи пред Богом. Благо ономе који не осуђује себе за оно шта нађе за добро.
22 ¿Tienes tú fe? Tenla para contigo delante de Dios. Bienaventurado el que no se condena á sí mismo con lo que aprueba.
22 Do you have faith? Have it to yourself before God. Happy is he who doesn’t judge himself in that which he approves.
23 А који се сумња осуђен је ако једе, јер не чини по вери: а шта год није по вери грех је.
23 Mas el que hace diferencia, si comiere, es condenado, porque no [comió] por fe: y todo lo que no es de fe, es pecado.
23 But he who doubts is condemned if he eats, because it isn’t of faith; and whatever is not of faith is sin.
24 No está en esta traducción
24 No está en esta traducción
24 Now to him who is able to establish you according to my Good News and the preaching of Jesus Christ, according to the revelation of the mystery which has been kept secret through long ages,
25 No está en esta traducción
25 No está en esta traducción
25 but now is revealed, and by the Scriptures of the prophets, according to the commandment of the eternal God, is made known for obedience of faith to all the nations;
26 No está en esta traducción
26 No está en esta traducción
26 to the only wise God, through Jesus Christ, to whom be the glory forever! Amen.
Referencias cruzadas (23)
Pasajes relacionados con cada versículo, del Treasury of Scripture Knowledge, tal como los reúnen y ordenan los lectores de OpenBible.info.
- 1 Romanos 15:1; 1 Corintios 8:7–13; 1 Corintios 9:22; Romanos 15:7; Romanos 14:21
- 2 1 Timoteo 4:4; Proverbios 15:17; Romanos 14:14; Gálatas 2:12; Romanos 14:22–23
- 3 Romanos 14:10; Colosenses 2:16–17; Lucas 18:9; Romanos 14:13; 1 Corintios 10:29–30
- 4 Santiago 4:11–12; Romanos 9:20; Romanos 8:31–39; Judas 24; 1 Corintios 4:4–5
- 5 Colosenses 2:16–17; Gálatas 4:9–10; Romanos 14:23; 1 Corintios 8:7; 1 Juan 3:19–21
- 6 1 Corintios 10:30–31; 1 Timoteo 4:3–5; Juan 6:28; Mateo 14:19; Isaías 58:5
- 7 1 Pedro 4:2; 2 Corintios 5:15; 1 Corintios 6:19–20; Tito 2:14; 1 Tesalonicenses 5:10
- 8 Filipenses 1:20; 1 Tesalonicenses 5:10; Hechos 21:13; 1 Corintios 15:23; Apocalipsis 14:13
- 9 Apocalipsis 1:18; Lucas 24:26; Hebreos 12:2; Juan 5:22–23; Efesios 1:20–23
- 10 2 Corintios 5:10; Eclesiastés 12:14; 1 Corintios 4:5; Romanos 2:16; Romanos 14:3–4
- 11 Isaías 45:22–25; Filipenses 2:10–11; Salmo 72:11; Romanos 10:9; Mateo 10:32
- 12 Mateo 12:36; 1 Pedro 4:5; Mateo 16:27; Gálatas 6:5; Eclesiastés 11:9
- 13 2 Corintios 6:3; 1 Corintios 8:9–13; Santiago 4:11; Lucas 17:2; Romanos 16:17
- 14 Tito 1:15; 1 Timoteo 4:4; Romanos 14:2; 1 Corintios 8:7; Hechos 10:14–15
- 15 1 Corintios 8:11–12; Gálatas 5:13; Filipenses 2:2–4; Romanos 14:20; 1 Corintios 8:1
- 16 1 Corintios 10:29–30; Romanos 12:17; 1 Tesalonicenses 5:22; 2 Corintios 8:20–21
- 17 Mateo 6:33; Romanos 15:13; 1 Corintios 4:20; 1 Corintios 8:8; Gálatas 5:22
- 18 2 Corintios 8:21; 1 Pedro 2:5; 1 Pedro 2:20; 2 Corintios 5:11; 1 Tesalonicenses 1:3–4
- 19 Romanos 12:18; Efesios 4:29; Salmo 34:14; Romanos 15:2; Hebreos 12:14
- 20 Romanos 14:14–15; Mateo 18:6; Tito 1:15; Hechos 10:15; 1 Corintios 10:31–33
- 21 1 Corintios 8:13; Romanos 14:13; Romanos 15:1–2; Lucas 17:1–2; Mateo 16:23
- 22 1 Juan 3:21; Romanos 14:5; Santiago 3:13; Gálatas 6:1; Romanos 14:23
- 23 Hebreos 11:6; Tito 1:15; 1 Corintios 8:7; 1 Corintios 11:29–31; Romanos 14:5
Referencias cruzadas: OpenBible.info (CC BY), tomadas sobre todo del Treasury of Scripture Knowledge (dominio público). · Fuentes y licencias
Lo que dijeron los Padres
Pasajes de los Padres de la Iglesia que comentan o citan este capítulo, tal como aparecen en la edición de Schaff (traducciones inglesas del siglo XIX, de dominio público). Los textos están en inglés.
Cómo se eligieron
«Comentario» es el comienzo de una homilía o exposición sobre este capítulo (homilías de san Juan Crisóstomo; tratados, sermones y comentarios a los Salmos de san Agustín). «Cita» es una frase en la que las notas de la propia edición identifican la cita de un versículo de este capítulo; solo se conserva si el texto coincide con el versículo. Solo se usan obras de autoría segura. Los Salmos siguen la numeración hebrea (Agustín usa la de los Setenta: su Salmo 50 es aquí el 51).
I Am aware that to most what is here said is a difficulty. And therefore I must first give the subject of the whole of this passage, and what he wishes to correct in writing this. What does he wish to correct then?
Leer en contexto · Nicene and Post-Nicene Fathers, series 1, vol. 11 (1889)
If then we entreat the Lord to forgive us, we ought also ourselves to forgive; for we are before the eyes of our Lord and God, and "we must all appear at the judgment-seat of Christ, and must every one give an account of himself." Let us then serve Him in fear, and with all reverence, even as He Himself …
… hath raised Him from the dead, thou shall be saved." And he renders the reason why the Son of God did these things, saying, "For to this end Christ both lived, and died, and revived, that He might rule over the living and the dead." And again, writing to the Corinthians, he declares, "But we preach Christ Jesus crucified;" and …
This it was, verily, "Him that is weak in the faith, receive ye;" which he applied to himself, and discovered to me.
Leer en contexto · Nicene and Post-Nicene Fathers, series 1, vol. 1 (1886)
Because Paul also saith this selfsame thing: or rather, there too it is Christ, speaking by Paul, and saying, "Why dost thou judge thy brother?
Leer en contexto · Nicene and Post-Nicene Fathers, series 1, vol. 10 (1888)