Skip to the text

Exodus · Serbian Bible: Daničić–Karadžić (Cyrillic)

Exodus 12 Serbian Bible: Daničić–Karadžić (Cyrillic)

Leer en español
About DK
  • Individual translator
  • OT: Masoretic Hebrew (not verified)
  • NT: Textus Receptus
  • Protestant (66 books)
  • Formal (word for word)
  • 1868
  • Public domain

Audio: World English Bible (WEB), read by Winfred W. Henson · About the recordings

Notes on this text (3)
DK Serbian Bible: Daničić–Karadžić (Cyrillic)
RV1909 Reina-Valera 1909
1 И рече Господ Мојсију и Арону у земљи мисирској говорећи:
1 Y HABLÓ Jehová á Moisés y á Aarón en la tierra de Egipto, diciendo:
2 Овај месец да вам је почетак месецима, да вам је први месец у години.
2 Este mes os será principio de los meses; será este para vosotros el primero en los meses del año.
3 Кажите свему збору Израиљевом и реците: Десетог дана овог месеца сваки нека узме јагње или јаре, по породицама, по једно на дом;
3 Hablad á toda la congregación de Israel, diciendo: En el diez de aqueste mes tómese cada uno un cordero por las familias de los padres, un cordero por familia:
4 ако ли је дом мали за јагње или јаре, нека узме к себи суседа, који му је најближи, с онолико душа колико треба да могу појести јагње или јаре.
4 Mas si la familia fuere pequeña que no baste á comer el cordero, entonces tomará á su vecino inmediato á su casa, [y] según el número de las personas, cada uno conforme á su comer, echaréis la cuenta sobre el cordero.
5 А јагње или јаре да вам буде здраво, мушко, од године; између оваца или између коза узмите.
5 El cordero será sin defecto, macho de un año: tomaréislo de las ovejas ó de las cabras:
6 И чувајте га до четрнаестог дана овог месеца, а тада савколики збор Израиљев нека га закоље увече.
6 Y habéis de guardarlo hasta el día catorce de este mes; y lo inmolará toda la congregación del pueblo de Israel entre las dos tardes.
7 И нека узму крви од њега и покропе оба довратка и горњи праг на кућама у којима ће га јести.
7 Y tomarán de la sangre, y pondrán en los dos postes y en el dintel de las casas en que lo han de comer.
8 И нека једу месо исте ноћи, на ватри печено, с хлебом пресним и са зељем горким нека једу.
8 Y aquella noche comerán la carne asada al fuego, y panes sin levadura: con hierbas amargas lo comerán.
9 Немојте јести сирово ни у води кувано, него на ватри печено, с главом и с ногама и с дробом.
9 Ninguna cosa comeréis de él cruda, ni cocida en agua, sino asada al fuego; su cabeza con sus pies y sus intestinos.
10 И ништа немојте оставити до јутра; ако ли би шта остало до јутра, спалите на ватри.
10 Ninguna cosa dejaréis de él hasta la mañana; y lo que habrá quedado hasta la mañana, habéis de quemarlo en el fuego.
11 А овако једите: опасани, обућа да вам је на ногу и штап у руци, и једите хитно, јер је пролазак Господњи.
11 Y así habéis de comerlo: ceñidos vuestros lomos, vuestros zapatos en vuestros pies, y vuestro bordón en vuestra mano; y lo comeréis apresuradamente: es la Pascua de Jehová.
12 Јер ћу проћи по земљи мисирској ту ноћ, и побићу све првенце у земљи мисирској од човека до живинчета, и судићу свим боговима мисирским, ја Господ.
12 Pues yo pasaré aquella noche por la tierra de Egipto, y heriré á todo primogénito en la tierra de Egipto, así en los hombres como en las bestias: y haré juicios en todos los dioses de Egipto. Yo JEHOVÁ.
13 А крв она биће вам знак на кућама, у којима ћете бити; и кад видим крв, проћи ћу вас, те неће бити међу вама помора, кад станем убијати по земљи мисирској.
13 Y la sangre os será por señal en las casas donde vosotros estéis; y veré la sangre, y pasaré de vosotros, y no habrá en vosotros plaga de mortandad, cuando heriré la tierra de Egipto.
14 И тај ће вам дан бити за спомен, и празноваћете га Господу од колена до колена; празнујте га законом вечним.
14 Y este día os ha de ser en memoria, y habéis de celebrarlo como solemne á Jehová durante vuestras generaciones: por estatuto perpetuo lo celebraréis.
15 Седам дана једите хлебове пресне, и првог дана уклоните квасац из кућа својих; јер ко би год јео шта с квасцем од првог дана до седмог, истребиће се она душа из Израиља.
15 Siete días comeréis panes sin levadura; y así el primer día haréis que no haya levadura en vuestras casas: porque cualquiera que comiere leudado desde el primer día hasta el séptimo, aquella alma será cortada de Israel.
16 Први дан биће свети сабор; тако и седми дан имаћете свети сабор; никакав посао да се не ради у те дане, осим шта треба за јело свакој души, то ћете само готовити.
16 El primer día habrá santa convocación, y asimismo en el séptimo día tendréis una santa convocación: ninguna obra se hará en ellos, excepto solamente que aderecéis lo que cada cual hubiere de comer.
17 И држите дан пресних хлебова, јер у тај дан изведох војске ваше из земље мисирске; држите тај дан од колена до колена законом вечним.
17 Y guardaréis la [fiesta de] los ázimos, porque en aqueste mismo día saqué vuestros ejércitos de la tierra de Egipto: por tanto guardaréis este día en vuestras generaciones por costumbre perpetua.
18 Првог месеца четрнаести дан увече почните јести пресне хлебове па до двадесет првог дана истог месеца увече.
18 En el [mes] primero, el día catorce del mes por la tarde, comeréis los panes sin levadura, hasta el veintiuno del mes por la tarde.
19 За седам дана да се не нађе квасца у кућама вашим; јер ко би год јео шта с квасцем, истребиће се она душа из збора Израиљевог, био дошљак или рођен у земљи.
19 Por siete días no se hallará levadura en vuestras casas, porque cualquiera que comiere leudado, así extranjero como natural del país, aquella alma será cortada de la congregación de Israel.
20 Ништа с квасцем немојте јести, него једите хлеб пресан по свим становима својим.
20 Ninguna cosa leudada comeréis; en todas vuestras habitaciones comeréis panes sin levadura.
21 И сазва Мојсије све старешине израиљске, и рече им: Изберите и узмите себи јагње или јаре по породицама својим, и закољите пасху.
21 Y Moisés convocó á todos los ancianos de Israel, y díjoles: Sacad, y tomaos corderos por vuestras familias, y sacrificad la pascua.
22 И узмите киту исопа и замочите је у крв, која ће бити у здели, и покропите горњи праг и оба довратка крвљу, која ће бити у здели, и ниједан од вас да не излази на врата кућна до јутра.
22 Y tomad un manojo de hisopo, y mojadle en la sangre que estará en una jofaina, y untad el dintel y los dos postes con la sangre que estará en la jofaina; y ninguno de vosotros salga de las puertas de su casa hasta la mañana.
23 Јер ће изаћи Господ да бије Мисир, па кад види крв на горњем прагу и на оба довратка, проћи ће Господ мимо она врата, и неће дати крвнику да уђе у куће ваше да убија.
23 Porque Jehová pasará hiriendo á los Egipcios; y como verá la sangre en el dintel y en los dos postes, pasará Jehová aquella puerta, y no dejará entrar al heridor en vuestras casas para herir.
24 И држите ово као закон теби и синовима твојим довека.
24 Y guardaréis esto por estatuto para vosotros y para vuestros hijos para siempre.
25 И кад дођете у земљу коју ће вам дати Господ, као што је казао, држите ову службу.
25 Y será, cuando habréis entrado en la tierra que Jehová os dará, como tiene hablado, que guardaréis este rito.
26 И кад вам кажу синови ваши: Каква вам је то служба?
26 Y cuando os dijeren vuestros hijos: ¿Qué rito es este vuestro?
27 Реците: Ово је жртва за пролазак Господњи, кад прође куће синова Израиљевих у Мисиру убијајући Мисирце, а домове наше сачува. Тада народ сави главу и поклони се.
27 Vosotros responderéis: Es la víctima de la Pascua de Jehová, el cual pasó las casas de los hijos de Israel en Egipto, cuando hirió á los Egipcios, y libró nuestras casas. Entonces el pueblo se inclinó y adoró.
28 И отидоше и учинише синови Израиљеви, како заповеди Господ преко Мојсија и Арона, тако учинише.
28 Y los hijos de Israel se fueron, é hicieron puntualmente así; como Jehová había mandado á Moisés y á Aarón.
29 А око поноћи поби Господ све првенце у земљи мисирској од првенца Фараоновог који хтеде седети на престолу његовом до првенца сужња у тамници, и шта год беше првенац од стоке.
29 Y aconteció que á la medianoche Jehová hirió á todo primogénito en la tierra de Egipto, desde el primogénito de Faraón que se sentaba sobre su trono, hasta el primogénito del cautivo que estaba en la cárcel, y todo primogénito de los animales.
30 Тада уста Фараон оне ноћи, он и све слуге његове и сви Мисирци, и би вика велика у Мисиру, јер не беше куће у којој не би мртваца.
30 Y levantóse aquella noche Faraón, él y todos sus siervos, y todos los Egipcios; y había un gran clamor en Egipto, porque no había casa donde no hubiese muerto.
31 И дозва Мојсија и Арона по ноћи и рече: Устајте, идите из народа мог и ви и синови Израиљеви, и отидите, послужите Господу, као што говористе.
31 E hizo llamar á Moisés y á Aarón de noche, y díjoles: Salid de en medio de mi pueblo vosotros, y los hijos de Israel; é id, servid á Jehová, como habéis dicho.
32 Узмите и овце своје и говеда своја, као што говористе, и идите, па и мене благословите.
32 Tomad también vuestras ovejas y vuestras vacas, como habéis dicho, é idos; y bendecidme también á mí.
33 И Мисирци наваљиваху на народ да брже иду из земље, јер говораху: Изгибосмо сви.
33 Y los Egipcios apremiaban al pueblo, dándose priesa á echarlos de la tierra; porque decían: Todos somos muertos.
34 И народ узе тесто своје још неускисло, умотавши га у хаљине своје, на рамена своја.
34 Y llevó el pueblo su masa antes que se leudase, sus masas envueltas en sus sábanas sobre sus hombros.
35 И учинише синови Израиљеви по заповести Мојсијевој, и заискаше у Мисираца накита сребрних и накита златних и хаљина.
35 E hicieron los hijos de Israel conforme al mandamiento de Moisés, demandando á los Egipcios vasos de plata, y vasos de oro, y vestidos.
36 И Господ учини, те народ нађе љубав у Мисираца, те им дадоше; тако опленише Мисирце.
36 Y Jehová dió gracia al pueblo delante de los Egipcios, y prestáronles; y ellos despojaron á los Egipcios.
37 И отидоше синови Израиљеви из Рамесе у Сохот, око шест стотина хиљада пешака, самих људи осим деце.
37 Y partieron los hijos de Israel de Rameses á Succoth, como seiscientos mil hombres de á pie, sin [contar] los niños.
38 И других људи много отиде с њима, и стоке ситне и крупне врло много.
38 Y también subió con ellos grande multitud de diversa suerte de gentes; y ovejas, y ganados muy muchos.
39 И од теста које изнесоше из Мисира испекоше погаче пресне, јер не беше ускисло кад их потераше Мисирци, те не могаше оклевати, нити спремише себи брашњенице.
39 Y cocieron tortas sin levadura de la masa que habían sacado de Egipto; porque no había leudado, por cuanto echándolos los Egipcios, no habían podido detenerse, ni aun prepararse comida.
40 А бавише се синови Израиљеви у Мисиру четири стотине и тридесет година.
40 El tiempo que los hijos de Israel habitaron en Egipto, fué cuatrocientos treinta años.
41 И кад се наврши четири стотине и тридесет година, у исти дан изађоше све војске Господње из земље мисирске.
41 Y pasados cuatrocientos treinta años, en el mismo día salieron todos los ejércitos de Jehová de la tierra de Egipto.
42 Та се ноћ светкује Господу, у коју их изведе из Мисира; то је ноћ Господња, коју треба да светкују синови Израиљеви од колена на колено.
42 Es noche de guardar á Jehová, por haberlos sacado [en ella] de la tierra de Egipto. Esta noche [deben] guardar á Jehová todos los hijos de Israel en sus generaciones.
43 И рече Господ Мојсију и Арону: Ово нека буде закон за пасху: ниједан туђин да је не једе;
43 Y Jehová dijo á Moisés y á Aarón: Esta es la ordenanza de la Pascua: Ningún extraño comerá de ella:
44 а сваки слуга ваш купљен за новце, кад га обрежете, онда нека је једе.
44 Mas todo siervo humano comprado por dinero, comerá de ella después que lo hubieres circuncidado.
45 Дошљак или најамник да је не једе.
45 El extranjero y el asalariado no comerán de ella.
46 У истој кући да се једе, да не изнесете меса од ње из куће, и кости да јој не преломите.
46 En una casa se comerá, y no llevarás de aquella carne fuera de casa, ni quebraréis hueso suyo.
47 Сав збор Израиљев нека чини тако.
47 Toda la congregación de Israel le sacrificará.
48 Ако би код тебе седео туђин и хтео би светковати пасху Господњу, нека му се обрежу све мушкиње, па онда нека приступи да је светкује, и нека буде као рођен у земљи; а нико необрезан да је не једе.
48 Mas si algún extranjero peregrinare contigo, y quisiere hacer la pascua á Jehová, séale circuncidado todo varón, y entonces se llegará á hacerla, y será como el natural de la tierra; pero ningún incircunciso comerá de ella.
49 Закон један да је и рођеном у земљи и дошљаку који седи међу вама.
49 La misma ley será para el natural y para el extranjero que peregrinare entre vosotros.
50 И учинише сви синови Израиљеви како заповеди Господ Мојсију и Арону, тако учинише.
50 Así lo hicieron todos los hijos de Israel; como mandó Jehová á Moisés y á Aarón, así lo hicieron.
51 И тај дан изведе Господ синове Израиљеве из земље мисирске у четама њиховим.
51 Y en aquel mismo día sacó Jehová á los hijos de Israel de la tierra de Egipto por sus escuadrones.

People & places in this chapter

From this site's family tree and Bible maps, only where those guides cite this chapter.

People

  • Aaron

    First high priest

    Moses' brother and spokesman, Israel's first high priest.

    Cited in the guide: Exodus 4–40; Leviticus 8–10

    See in the family tree

  • Moses

    Deliverer and lawgiver

    Drawn from the Nile, he led Israel out of Egypt and received God's Law.

    Cited in the guide: Exodus 2–Deuteronomy 34

    See in the family tree

Cross references (48)

Related passages for each verse, from the Treasury of Scripture Knowledge as collected and ranked by readers at OpenBible.info.

  1. 2 Exodus 13:4; Deuteronomy 16:1; Exodus 34:18; Exodus 23:15; Leviticus 23:5
  2. 3 Leviticus 1:2; Leviticus 5:6; John 1:29; 1 Corinthians 5:7; Exodus 4:30
  3. 5 Hebrews 9:13–14; 1 Peter 1:18–19; Malachi 1:14; Malachi 1:7–8; Deuteronomy 17:1
  4. 6 Leviticus 23:5; Numbers 28:16; 2 Chronicles 30:15–18; Numbers 9:11; Exodus 12:18
  5. 7 Hebrews 11:28; Exodus 12:22–23; Hebrews 9:22; Ephesians 1:7; Hebrews 10:14
  6. 8 Exodus 34:25; Deuteronomy 16:7; Deuteronomy 16:3–4; 1 Corinthians 5:6–8; John 6:52–57
  7. 9 Exodus 12:8; Deuteronomy 16:7; Lamentations 1:13
  8. 10 Exodus 23:18; Exodus 34:25; Leviticus 22:30; Exodus 29:34; Deuteronomy 16:4–5
  9. 11 Exodus 12:27; Ephesians 6:15; 1 Peter 1:13; 1 Corinthians 5:7; Leviticus 23:5
  10. 12 Numbers 33:4; Psalm 82:6; Exodus 12:23; Zephaniah 2:11; Psalm 82:1
  11. 13 Hebrews 11:28; Exodus 12:23; 1 John 1:7; Genesis 17:11; Joshua 2:12
  12. 14 2 Kings 23:21; Exodus 12:17; Exodus 12:24; Exodus 13:9–10; 1 Corinthians 5:7–8
  13. 15 Genesis 17:14; Deuteronomy 16:3; Exodus 34:18; Exodus 23:15; Deuteronomy 16:8
  14. 16 Numbers 28:18; Leviticus 23:7–8; Numbers 28:25; Exodus 16:23; Exodus 35:2–3
  15. 17 Exodus 13:3; Exodus 7:5; Exodus 13:8; Exodus 12:41; Numbers 20:16
  16. 18 Exodus 12:15; Leviticus 23:5–8; Numbers 28:16–25; Exodus 12:1–2
  17. 19 Exodus 12:15; Deuteronomy 16:3; Exodus 23:15; Exodus 12:48; Exodus 34:18
  18. 21 Exodus 12:3; 2 Kings 23:21; Mark 14:12–16; Joshua 5:10; Ezra 6:20
  19. 22 Hebrews 11:28; Psalm 51:7; Exodus 12:7; Numbers 19:18; Hebrews 9:14
  20. 23 Revelation 7:3; Revelation 9:4; Hebrews 11:28; Exodus 12:12–13; 1 Corinthians 10:10
  21. 24 Exodus 12:14; Genesis 17:8–10
  22. 25 Exodus 3:17; Exodus 3:8; Psalm 105:44–45; Deuteronomy 4:5; Deuteronomy 12:8–9
  23. 26 Exodus 13:14–15; Deuteronomy 32:7; Psalm 145:4; Psalm 78:3–6; Joshua 4:21–24
  24. 27 Exodus 4:31; Exodus 12:11; Exodus 12:23; 1 Corinthians 5:7; 1 Chronicles 29:20
  25. 28 Hebrews 11:28
  26. 29 Psalm 78:51; Exodus 4:23; Psalm 105:36; Psalm 135:8; Psalm 136:10
  27. 30 Exodus 11:6; Amos 5:17; James 2:13; Matthew 25:6; Proverbs 21:13
  28. 31 Exodus 6:1; Exodus 10:9; Exodus 3:19–20; Exodus 8:8; Psalm 105:38
  29. 32 Exodus 10:26; Genesis 27:34; Genesis 27:38; Exodus 10:9; Exodus 9:28
  30. 33 Psalm 105:38; Exodus 11:1; Genesis 20:3; Numbers 17:12–13
  31. 34 Exodus 8:3
  32. 35 Exodus 3:21–22; Exodus 11:2–3; Psalm 105:37; Genesis 15:14
  33. 36 Genesis 15:14; Acts 7:10; Exodus 11:3; Exodus 3:21–22; Psalm 105:37
  34. 37 Numbers 1:46; Exodus 38:26; Numbers 33:5; Numbers 33:3; Numbers 11:21
  35. 38 Numbers 11:4; Zechariah 8:23
  36. 39 Exodus 6:1; Exodus 11:1; Exodus 12:31–33
  37. 40 Genesis 15:13; Acts 7:6; Acts 13:17; Genesis 12:1–3; Galatians 3:16–17
  38. 41 Habakkuk 2:3; John 7:8; Exodus 7:4; Acts 1:7; Joshua 5:14
  39. 42 Exodus 12:14; Deuteronomy 16:1–6; Exodus 13:10
  40. 43 Exodus 12:48; Numbers 9:14; Exodus 12:11; Leviticus 22:10; Ephesians 2:12
  41. 44 Genesis 17:12–13; Genesis 17:23
  42. 45 Leviticus 22:10; Ephesians 2:12
  43. 46 John 19:36; Numbers 9:12; John 19:33; Ephesians 2:19–22; Psalm 34:20
  44. 47 Exodus 12:6; Numbers 9:13; Exodus 12:3
  45. 48 Numbers 9:14; Colossians 3:11; Numbers 15:15–16; Galatians 3:28; Ezekiel 47:22
  46. 49 Numbers 15:15–16; Numbers 15:29; Numbers 9:14; Leviticus 24:22; Galatians 3:28
  47. 50 Matthew 7:24–25; Exodus 6:26; Matthew 28:20; John 15:14; Exodus 7:4
  48. 51 Exodus 12:41; Exodus 6:26

Cross references: OpenBible.info (CC BY), drawn mainly from the public-domain Treasury of Scripture Knowledge. · Sources & licences

Articles and answers on this site that cite Exodus 12.

What the Fathers said

Passages from the Church Fathers that expound or quote this chapter, verbatim from the public-domain Schaff edition (19th-century English translations).

How these were chosen

“Commentary” is the opening of a homily or exposition on this chapter (John Chrysostom’s homilies, Augustine’s tractates, sermons and expositions of the Psalms). “Quotes” are sentences where the edition’s own footnotes identify a quotation of a verse here, kept only when the wording matches the verse. Only works whose authorship is not in doubt are used. Psalms follow the Hebrew/English numbering (Augustine numbers them as the Septuagint does: his Psalm 50 is Psalm 51 here).

  1. Quotes verse 12:37 Augustine of Hippo, The City of God (Book XV, Chapters 8–9)

    … fact that from one man, Abraham, in not much more than four hundred years, the numbers of the Hebrew race so increased, that in the exodus of that people from Egypt there are recorded to have been six hundred thousand men capable of bearing arms, and this over and above the Idumæans, who, though not numbered with Israel's descendants, were …

    Read in context · Nicene and Post-Nicene Fathers, series 1, vol. 2 (1887)

  2. Quotes verse 12:38 John Chrysostom, Homilies on the Gospel of Matthew (Homily IV)

    … for the aliens' sake, to increase the number of the proselytes; and for manifestation of God's power, if haply their enemies having taken them captives, fancied they prevailed, because their own gods were mighty: like as in Egypt, out of which no small "mixed multitude" went up; and, after that, in Babylon, what befell touching the furnace and the dreams.

    Read in context · Nicene and Post-Nicene Fathers, series 1, vol. 10 (1888)

  3. Quotes verse 12:22 Augustine of Hippo, On Christian Doctrine (Book II, Chapters 40–42)

    Let them remember, then, that those who celebrated the passover at that time in type and shadow, when they were ordered to mark their door-posts with the blood of the lamb, used hyssop to mark them with. Now this is a meek and lowly herb, and yet nothing is stronger and more penetrating than its roots; that being rooted and …

    Read in context · Nicene and Post-Nicene Fathers, series 1, vol. 2 (1887)

  4. Quotes verse 12:16 John Chrysostom, Homilies on the Gospel of Matthew (Homily XXXIX)

    … He Himself, in the very act of giving the law of the Sabbath, did even therein darkly signify that He will have them refrain from the evil works only, by the saying, "Ye must do no work, except what shall be done for your life." And in the temple too all went on, and with more diligence and double toil.

    Read in context · Nicene and Post-Nicene Fathers, series 1, vol. 10 (1888)

  5. Quotes verse 12:23 Augustine of Hippo, Tractates on the Gospel of John (Chapter XIII — 1-5)

    … a sheep to the slaughter, that by His blood sprinkled on our doorposts, that is, by the sign of His cross marked on our foreheads, we may be delivered from the perdition awaiting this world, as Israel from the bondage and destruction of the Egyptians; and a most salutary transit we make when we pass over from the devil to …

    Read in context · Nicene and Post-Nicene Fathers, series 1, vol. 7 (1888)