Isaiah · Serbian Bible: Daničić–Karadžić (Cyrillic)
Isaiah 14 Serbian Bible: Daničić–Karadžić (Cyrillic)
Audio: World English Bible (WEB), read by Winfred W. Henson · About the recordings
Notes on this text (3)
- eBible.org's edition in the ekavian pronunciation (e.g. свет, грех); Karadžić and Daničić wrote in ijekavian (свијет, гријех).
- No deuterocanonical books.
- Chapter divisions follow the Hebrew Bible in Job 39–41, Ezekiel 20–21, Hosea 11–12 and Jonah 1–2 (verse numbers there differ from English Bibles).
1 Јер ће се смиловати Господ на Јакова, и опет ће изабрати Израиља, и наместиће их у земљи њиховој, и прилепиће се к њима дошљаци и придружиће се дому Јаковљевом.
1 PORQUE Jehová tendrá piedad de Jacob, y todavía escogerá á Israel, y les hará reposar en su tierra: y á ellos se unirán extranjeros, y allegaránse á la familia de Jacob.
2 Јер ће их узети народи и одвести на место њихово, и наследиће их Израиљци у земљи Господњој да им буду слуге и слушкиње, и заробиће оне који их беху заробили, и биће господари својим насилницима.
2 Y los tomarán los pueblos, y traeránlos á su lugar: y la casa de Israel los poseerá por siervos y criadas en la tierra de Jehová: y cautivarán á los que los cautivaron, y señorearán á los que los oprimieron.
3 И кад те смири Господ од труда твог и муке и од љутог ропства у коме си робовао,
3 Y será en el día que Jehová te diere reposo de tu trabajo, y de tu temor, y de la dura servidumbre en que te hicieron servir,
4 тада ћеш изводити ову причу о цару вавилонском и рећи ћеш: Како неста настојника, неста данка?
4 Que levantarás esta parábola sobre el rey de Babilonia, y dirás: ¡Cómo paró el exactor, [cómo] cesó la ciudad codiciosa del oro!
5 Сломи Господ штап безбожницима, палицу владаоцима,
5 Quebrantó Jehová el bastón de los impíos, el cetro de los señores;
6 Која је љуто била народе без престанка, и гневно владала над народима, и гонила немилице.
6 Al que con ira hería los pueblos de llaga permanente, el cual se enseñoreaba de las gentes con furor, y las perseguía con crueldad.
7 Сва земља почива и мирна је; певају гласно.
7 Descansó, sosegó toda la tierra: cantaron alabanza.
8 Веселе се с тебе и јеле и кедри ливански говорећи: Откако си пао, не долази нико да нас сече.
8 Aun las hayas se holgaron de ti, y los cedros del Líbano, [diciendo]: Desde que tú pereciste, no ha subido cortador contra nosotros.
9 Пакао доле усколеба се тебе ради да те сретне кад дођеш, пробуди ти мртваце и све кнезове земаљске, диже с престола њихових све цареве народне.
9 El infierno abajo se espantó de ti; te despertó muertos que en tu venida saliesen á recibirte, hizo levantar de sus sillas á todos los príncipes de la tierra, á todos los reyes de las naciones.
10 Сви ће проговорити и рећи теби: И ти ли си изнемогао као ми? Изједначио се с нама?
10 Todos ellos darán voces, y te dirán: ¿Tú también enfermaste como nosotros, [y] como nosotros fuiste?
11 Спусти се у пакао понос твој, звека псалтира твојих; прострти су пода те мољци, а црви су ти покривач.
11 Descendió al sepulcro tu soberbia, y el sonido de tus vihuelas: gusanos serán tu cama, y gusanos te cubrirán.
12 Како паде с неба, звездо данице, кћери зорина? Како се обори на земљу који си газио народе?
12 ¡Cómo caiste del cielo, oh Lucero, hijo de la mañana! Cortado fuiste por tierra, tú que debilitabas las gentes.
13 А говорио си у срцу свом: Изаћи ћу на небо, више звезда Божјих подигнућу престо свој, и сешћу на гори зборној на страни северној;
13 Tú que decías en tu corazón: Subiré al cielo, en lo alto junto á las estrellas de Dios ensalzaré mi solio, y en el monte del testimonio me sentaré, á los lados del aquilón;
14 Изаћи ћу у висине над облаке, изједначићу се с Вишњим.
14 Sobre las alturas de las nubes subiré, y seré semejante al Altísimo.
15 А ти се у пакао сврже, у дубину гробну.
15 Mas tú derribado eres en el sepulcro, á los lados de la huesa.
16 Који те виде погледаће на те, и гледаће те говорећи: То ли је онај који је тресао земљу, који је дрмао царства,
16 Inclinarse han hacia ti los que te vieren, te considerarán [diciendo]: ¿Es este aquel varón que hacía temblar la tierra, que trastornaba los reinos;
17 Који је васиљену обраћао у пустињу, и градове њене раскопавао? Робље своје није отпуштао кући?
17 Que puso el mundo como un desierto, que asoló sus ciudades; que á sus presos nunca abrió la cárcel?
18 Сви цареви народни, свиколики, леже славно, сваки у својој кући.
18 Todos los reyes de las gentes, todos ellos yacen con honra cada uno en su casa.
19 А ти се избаци из гроба свог, као гадна грана, као хаљина побијених, мачем пободених, који силазе у јаму камену, као погажен стрв.
19 Mas tú echado eres de tu sepulcro como tronco abominable, [como] vestido de muertos pasados á cuchillo, que descendieron al fondo de la sepultura; como cuerpo muerto hollado.
20 Нећеш се здружити с њима погребом, јер си земљу своју затро, народ си свој убио; неће се спомињати семе зликовачко док је века.
20 No serás contado con ellos en la sepultura: porque tú destruiste tu tierra, mataste tu pueblo. No será nombrada para siempre la simiente de los malignos.
21 Приправите покољ синовима његовим за безакоње отаца њихових да се не подигну и не наследе земљу и не напуне васиљену градовима.
21 Aparejad sus hijos para el matadero por la maldad de sus padres: no se levanten, ni posean la tierra, é hinchan la haz del mundo de ciudades.
22 Јер ћу устати на њих, говори Господ над војскама, и затрћу име Вавилону и остатак, и сина и унука, говори Господ.
22 Porque yo me levantaré sobre ellos, dice Jehová de los ejércitos, y raeré de Babilonia el nombre y las reliquias, hijo y nieto, dice Jehová.
23 И начинићу од њега стан ћуковима и језера водена, и омешћу га метлом погибли, говори Господ над војскама.
23 Y convertiréla en posesión de erizos, y en lagunas de agua; y la barreré con escobas de destrucción, dice Jehová de los ejércitos.
24 Закле се Господ над војскама говорећи: Доиста, биће како сам смислио, и како сам наумио извршиће се.
24 Jehová de los ejércitos juró, diciendo: Ciertamente se hará de la manera que lo he pensado, y será confirmado como lo he determinado:
25 Потрћу Асирца у земљи својој, на горама својим изгазићу га; тада ће се скинути с њих јарам његов, и бреме његово с плећа њихових скинуће се.
25 Que quebrantaré al Asirio en mi tierra, y en mis montes lo hollaré; y su yugo será apartado de ellos, y su carga será quitada de su hombro.
26 То је намишљено свој земљи, и то је рука подигнута на све народе.
26 Este [es] el consejo que está acordado sobre toda la tierra; y ésta, la mano extendida sobre todas las gentes.
27 Јер је Господ над војскама наумио, ко ће разбити? И Његову руку подигнуту ко ће одвратити?
27 Porque Jehová de los ejércitos ha determinado: ¿y quién invalidará? Y su mano extendida, ¿quién la hará tornar?
28 Године које умре цар Ахаз би објављено ово бреме:
28 En el año que murió el rey Achâz fué esta carga:
29 Немој се радовати, земљо филистејска сваколика, што се сломи прут оног који те је био; јер ће из корена змијског никнути змија василинска, и плод ће му бити змај огњени крилати.
29 No te alegres tú, Filistea toda, por haberse quebrado la vara del que te hería; porque de la raíz de la culebra saldrá basilisco, y su fruto, ceraste volador.
30 И првенци сиромашки нахраниће се, и убоги ће почивати без страха; а твој ћу корен уморити глађу, и остатак твој он ће побити.
30 Y los primogénitos de los pobres serán apacentados, y los menesterosos se acostarán seguramente: mas yo haré morir de hambre tu raíz, y mataré tus reliquias.
31 Ридајте, врата; вичи, граде; растопила си се, сва земљо филистејска, јер са севера иде дим и нико се неће осамити у зборовима његовим.
31 Aulla, oh puerta; clama, oh ciudad; disuelta estás toda tú, Filistea: porque humo vendrá de aquilón, no quedará uno solo en sus asambleas.
32 И шта ће се одговорити посланицима народним? Да је Господ основао Сион и да ће у њ утецати невољници народа Његовог.
32 ¿Y qué se responderá á los mensajeros de la gentilidad? Que Jehová fundó á Sión, y que á ella se acogerán los afligidos de su pueblo.
Cross references (32)
Related passages for each verse, from the Treasury of Scripture Knowledge as collected and ranked by readers at OpenBible.info.
- 1 Psalm 102:13; Zechariah 1:17; Ephesians 2:12–19; Isaiah 54:7–8; Zechariah 8:22–23
- 2 Isaiah 61:5; Isaiah 60:14; Jeremiah 30:16; Daniel 7:25–27; Isaiah 60:9–12
- 3 Jeremiah 30:10; Ezra 9:8–9; Isaiah 32:18; Jeremiah 46:27–28; Zechariah 8:8
- 4 Isaiah 49:26; Jeremiah 50:22–23; Revelation 18:16; Revelation 18:5–8; Revelation 16:5–6
- 5 Psalm 125:3; Isaiah 9:4; Isaiah 14:29; Jeremiah 48:15–17; Isaiah 10:5
- 6 Daniel 7:19–21; Jeremiah 50:31; Revelation 17:16–17; James 2:13; Revelation 18:8–10
- 7 Psalm 126:1–3; Psalm 96:11–13; Isaiah 49:13; Psalm 98:7–9; Proverbs 11:10
- 8 Ezekiel 31:16; Isaiah 55:12–13; Zechariah 11:2
- 9 Ezekiel 32:21–32; Jeremiah 50:8; Proverbs 15:24
- 10 Psalm 82:6–7; Ezekiel 32:21; Ecclesiastes 2:16; Psalm 49:6–14; Psalm 49:20
- 11 Daniel 5:25–30; Ezekiel 32:19–20; Isaiah 21:4–5; Job 17:13–14; Job 21:11–15
- 12 Ezekiel 28:13–17; Luke 10:18; Revelation 12:7–10; Revelation 8:10; Revelation 22:16
- 13 Daniel 8:10–12; Ezekiel 28:2; Ezekiel 28:12–16; 2 Thessalonians 2:4; Ezekiel 29:3
- 14 Isaiah 47:8; Genesis 3:5; 2 Thessalonians 2:4; Isaiah 37:23–24
- 15 Matthew 11:23; Acts 12:22–23; Ezekiel 32:23; Revelation 19:20; Luke 10:15
- 16 Jeremiah 50:23; Psalm 58:10–11; Jeremiah 51:20–23; Isaiah 14:4–5; Psalm 52:7
- 17 Joel 2:3; Ezekiel 6:14; Isaiah 58:6; Isaiah 13:19–22; Ezra 1:2–4
- 18 2 Chronicles 24:16; Ezekiel 32:18–32; 2 Chronicles 24:25; Job 30:23; Isaiah 22:16
- 19 Jeremiah 41:9; Jeremiah 41:7; 2 Kings 9:34–36; Jeremiah 22:19; 1 Kings 21:19
- 20 Psalm 21:10; Job 18:19; Psalm 37:28; Psalm 109:13; Job 18:16
- 21 Matthew 23:35; Leviticus 26:39; Habakkuk 2:8–12; Exodus 20:5; Isaiah 27:6
- 22 1 Kings 14:10; Jeremiah 50:29–35; Proverbs 10:7; Isaiah 43:14; Jeremiah 51:62–64
- 23 Zephaniah 2:14; Isaiah 13:21–22; 1 Kings 14:10; Isaiah 34:11–15; Revelation 14:8
- 24 Proverbs 19:21; Job 23:13; Isaiah 46:10–11; Jeremiah 29:11; Acts 4:28
- 25 Isaiah 9:4; Isaiah 37:36–38; Nahum 1:13; Isaiah 10:12; Isaiah 10:32–34
- 26 Isaiah 23:9; Zephaniah 3:6–8; Exodus 15:12; Isaiah 5:25
- 27 Isaiah 43:13; Job 23:13; 2 Chronicles 20:6; Proverbs 21:30; Job 9:12
- 28 2 Kings 16:20; 2 Chronicles 28:27; Isaiah 13:1; Isaiah 6:1
- 29 Isaiah 11:8; 2 Chronicles 26:6; Isaiah 30:6; 2 Chronicles 28:18; Hosea 9:1
- 30 Isaiah 7:21–22; Zephaniah 2:4–7; Isaiah 8:21; Zechariah 9:5–7; Isaiah 30:23–24
- 31 Jeremiah 1:14; Isaiah 20:1; Jeremiah 25:16–20; Isaiah 14:29; Isaiah 13:6
- 32 Psalm 87:5; Psalm 102:16; Psalm 87:1; James 2:5; Zephaniah 3:12
Cross references: OpenBible.info (CC BY), drawn mainly from the public-domain Treasury of Scripture Knowledge. · Sources & licences
What the Fathers said
Passages from the Church Fathers that expound or quote this chapter, verbatim from the public-domain Schaff edition (19th-century English translations).
How these were chosen
“Commentary” is the opening of a homily or exposition on this chapter (John Chrysostom’s homilies, Augustine’s tractates, sermons and expositions of the Psalms). “Quotes” are sentences where the edition’s own footnotes identify a quotation of a verse here, kept only when the wording matches the verse. Only works whose authorship is not in doubt are used. Psalms follow the Hebrew/English numbering (Augustine numbers them as the Septuagint does: his Psalm 50 is Psalm 51 here).
… loved and feared, not for Thy sake, but in Thy stead, by which means, being made like unto him, he may have them as his, not in harmony of love, but in the fellowship of punishment; who aspired to exalt his throne in the north, that dark and cold they might serve him, imitating Thee in perverse and distorted ways.
Read in context · Nicene and Post-Nicene Fathers, series 1, vol. 1 (1886)
Such an one was he that saith, "I will exalt my throne above the Heavens." and did not account himself to be worthy so much as of the title of the apostles, after so many and so great deeds of goodness.
Read in context · Nicene and Post-Nicene Fathers, series 1, vol. 10 (1888)
And how do they answer the prophetic proofs,--either what Isaiah says when he represents the devil under the person of the king of Babylon, "How art thou fallen, O Lucifer, son of the morning!" or what Ezekiel says, "Thou hast been in Eden, the garden of God; every precious stone was thy covering," where it is meant that he was …
Read in context · Nicene and Post-Nicene Fathers, series 1, vol. 2 (1887)
For example, what is said in Isaiah, "How he is fallen from heaven, Lucifer, son of the morning!" and the other statements of the context which, under the figure of the king of Babylon, are made about the same person, are of course to be understood of the devil; and yet the statement which is made in the same place, …
Read in context · Nicene and Post-Nicene Fathers, series 1, vol. 2 (1887)