Isaiah · Serbian Bible: Daničić–Karadžić (Cyrillic)
Isaiah 57 Serbian Bible: Daničić–Karadžić (Cyrillic)
Audio: World English Bible (WEB), read by Winfred W. Henson · About the recordings
Notes on this text (3)
- eBible.org's edition in the ekavian pronunciation (e.g. свет, грех); Karadžić and Daničić wrote in ijekavian (свијет, гријех).
- No deuterocanonical books.
- Chapter divisions follow the Hebrew Bible in Job 39–41, Ezekiel 20–21, Hosea 11–12 and Jonah 1–2 (verse numbers there differ from English Bibles).
1 Праведник мре, и нико не мари; и побожни се људи узимају, а нико се не сећа да се пред зло узима праведник;
1 PERECE el justo, y no hay quien pare mientes; y los píos son recogidos, y no hay quien entienda que delante de la aflicción es recogido el justo.
2 Долази у мир и почива на постељи својој ко год ходи правим путем.
2 Entrará en la paz; descansarán en sus lechos [todos] los que andan delante de [Dios].
3 А ви синови врачарини, роде курварски, који се курвате, приступите овамо.
3 Mas vosotros llegaos acá, hijos de la agorera, generación de adúltero y de fornicaria.
4 Ким се ругате? На кога разваљујете уста и плазите језик? Нисте ли синови преступнички, семе лажно?
4 ¿De quién os habéis mofado? ¿contra quién ensanchasteis la boca, y alargasteis la lengua? ¿No sois vosotros hijos rebeldes, simiente mentirosa,
5 Који се упаљујете за луговима, под сваким зеленим дрветом, кољете синове своје у потоцима, под врлетима каменим.
5 Que os enfervorizáis con los ídolos debajo de todo árbol umbroso, que sacrificáis los hijos en los valles, debajo de los peñascos?
6 Део ти је међу глатким камењем поточним; то је, то је твој део; њему лијеш налив свој, приносиш дар; тиме ли ћу се умирити?
6 En las pulimentadas [piedras] del valle está tu parte; ellas, ellas son tu suerte; y á ellas derramaste libación, y ofreciste presente. ¿No me tengo de vengar de estas cosas?
7 На гори високој и узвишеној мећеш постељу своју; и онамо излазиш да принесеш жртву.
7 Sobre el monte alto y empinado pusiste tu cama: allí también subiste á hacer sacrificio.
8 И иза врата и иза довратака мећеш спомен свој; одступивши од мене откриваш се, и изашавши горе шириш одар свој, уговараш с њима, мила ти је постеља њихова, где угледаш место.
8 Y tras la puerta y el umbral pusiste tu recuerdo: porque á otro que á mí [te] descubriste, y subiste, y ensanchaste tu cama, é hiciste con ellos alianza: amaste su cama donde quiera que la veías.
9 Идеш к цару с уљем, с многим мирисима својим; шаљеш посланике своје далеко и понижујеш се до гроба.
9 Y fuiste al rey con ungüento, y multiplicaste tus perfumes, y enviaste tus embajadores lejos, y te abatiste hasta el profundo.
10 Од далеког пута свог уморна не кажеш: Залуду. Налазиш живот руци својој, зато не сустајеш.
10 En la multitud de tus caminos te cansaste, mas no dijiste: No hay remedio; hallaste la vida de tu mano, por tanto no te arrepentiste.
11 И од кога си се уплашила и кога си се побојала, те си слагала и ниси се мене опомињала нити си марила? Што ја ћутах одавна, зато ли ме се не бојиш?
11 ¿Y de quién te asustaste y temiste, que has faltado á la fe, y no te has acordado de mí, ni te vino al pensamiento? ¿No he yo disimulado desde tiempos antiguos, y nunca me has temido?
12 Ја ћу објавити твоју правду и твоја дела; али ти неће помоћи.
12 Yo publicaré tu justicia y tus obras, que no te aprovecharán.
13 Кад станеш викати, нека те избаве они које си сабрала; али ће их све ветар однети, и узеће их таштина. Али ко се у ме узда, наследиће земљу и добиће свету гору моју.
13 Cuando clamares, líbrente tus allegados; empero á todos ellos llevará el viento, un soplo los arrebatará; mas el que en mí espera, tendrá la tierra por heredad, y poseerá el monte de mi santidad.
14 И рећи ће се: Поравните, поравните, приправите пут, уклоните сметње с пута народа мог.
14 Y dirá: Allanad, allanad; barred el camino, quitad los tropiezos del camino de mi pueblo.
15 Јер овако говори Високи и узвишени, који живи у вечности, коме је име Свети: На висини и у светињи станујем и с оним ко је скрушеног срца и смерног духа оживљујући дух смерних и оживљујући срце скрушених.
15 Porque así dijo el Alto y Sublime, el que habita la eternidad, y cuyo nombre es el Santo: Yo habito en la altura y la santidad, y con el quebrantado y humilde de espíritu, para hacer vivir el espíritu de los humildes, y para vivificar el corazón de los quebrantados.
16 Јер се нећу једнако прети нити ћу се довека гневити, јер би ишчезао преда мном дух и душе које сам створио.
16 Porque no tengo de contender para siempre, ni para siempre me he de enojar: pues decaería ante mí el espíritu, y las almas que yo he criado.
17 За безакоње лакомости његове разгневих се, и ударих га, сакрих се и разгневих се, јер одметнувши се отиде путем срца свог.
17 Por la iniquidad de su codicia me enojé y heríle, escondí [mi rostro] y ensañéme; y fué él rebelde por el camino de su corazón.
18 Видим путеве његове, али ћу га исцелити, водићу га и даћу опет утеху њему и његовима који туже.
18 Visto he sus caminos, y le sanaré, y le pastorearé, y daréle consolaciones, á él y á sus enlutados.
19 Ја стварам плод уснама: мир, мир ономе ко је далеко и ко је близу, вели Господ, и исцелићу га.
19 Crío fruto de labios: Paz, paz al lejano y al cercano, dijo Jehová; y sanarélo.
20 А безбожници су као море усколебано, које се не може умирити и вода његова измеће нечистоћу и блато.
20 Mas los impíos son como la mar en tempestad, que no puede estarse quieta, y sus aguas arrojan cieno y lodo.
21 Нема мира безбожницима, вели Бог мој.
21 No hay paz, dijo mi Dios, para los impíos.
Cross references (21)
Related passages for each verse, from the Treasury of Scripture Knowledge as collected and ranked by readers at OpenBible.info.
- 1 2 Kings 22:20; 2 Chronicles 34:28; Psalm 12:1; Micah 7:2; Isaiah 42:25
- 2 Revelation 14:13; 2 Corinthians 5:1; Job 3:17; Luke 2:29; 2 Corinthians 5:8
- 3 Matthew 16:4; 1 John 3:10; James 4:4; Hosea 1:2; Revelation 17:1–5
- 4 2 Peter 2:13; Psalm 35:21; Exodus 9:17; Isaiah 1:4; Psalm 22:13
- 5 2 Kings 16:3–4; Isaiah 1:29; Ezekiel 16:20; Jeremiah 7:31; 2 Kings 23:10
- 6 Jeremiah 3:9; Jeremiah 7:18; Habakkuk 2:19; Jeremiah 19:13; Isaiah 66:3
- 7 Ezekiel 16:16; Ezekiel 23:41; Jeremiah 2:20; Ezekiel 16:25; Jeremiah 3:6
- 8 Ezekiel 23:41; Ezekiel 23:2–20; Ezekiel 8:8–12; Ezekiel 16:32; Ezekiel 16:25–28
- 9 Ezekiel 23:16; Isaiah 30:1–6; Ezekiel 23:40; Isaiah 31:1–3; Colossians 2:18
- 10 Jeremiah 2:25; Jeremiah 18:12; Jeremiah 5:3; Isaiah 47:13; 2 Chronicles 28:22–23
- 11 Isaiah 51:12–13; Proverbs 29:25; Psalm 50:21; Jeremiah 3:21; Jeremiah 9:3–5
- 12 Matthew 23:13; Romans 3:10–20; Micah 3:2–4; Isaiah 1:11–15; Jeremiah 7:4–11
- 13 Psalm 37:9; Psalm 37:3; Isaiah 65:25; Isaiah 56:7; Ezekiel 20:40
- 14 Isaiah 62:10; Luke 3:5–6; Isaiah 35:8; Isaiah 40:3; Jeremiah 18:15
- 15 Psalm 34:18; Isaiah 66:1–2; Psalm 138:6; Psalm 147:3; Exodus 15:11
- 16 Micah 7:18; Jeremiah 10:24; Psalm 103:9–16; Psalm 85:5; Hebrews 12:9
- 17 Isaiah 56:11; Colossians 3:5; Jeremiah 6:13; 2 Peter 2:14; Ephesians 5:3–5
- 18 Jeremiah 33:6; Revelation 7:17; Jeremiah 3:22; Hosea 14:4–8; Jeremiah 31:3
- 19 Acts 2:39; Hebrews 13:15; Luke 10:5–6; Acts 10:36; Ephesians 6:19
- 20 Isaiah 3:11; Proverbs 4:16–17; Job 18:5–14; Jude 12; Job 20:11–29
- 21 Isaiah 48:22; Isaiah 3:11; 2 Kings 9:22; Isaiah 59:8; Romans 3:16–17
Cross references: OpenBible.info (CC BY), drawn mainly from the public-domain Treasury of Scripture Knowledge. · Sources & licences
What the Fathers said
Passages from the Church Fathers that expound or quote this chapter, verbatim from the public-domain Schaff edition (19th-century English translations).
How these were chosen
“Commentary” is the opening of a homily or exposition on this chapter (John Chrysostom’s homilies, Augustine’s tractates, sermons and expositions of the Psalms). “Quotes” are sentences where the edition’s own footnotes identify a quotation of a verse here, kept only when the wording matches the verse. Only works whose authorship is not in doubt are used. Psalms follow the Hebrew/English numbering (Augustine numbers them as the Septuagint does: his Psalm 50 is Psalm 51 here).
He says, "For behold how the just man perishes, and no man considers it; and righteous men are taken away, and no man layeth it to heart." These things were acted beforehand in Abel, were also previously declared by the prophets, but were accomplished in the Lord's person; and the same [is still true] with regard to us, the body …
So that the Prophet in amazement speaks of this too, Against whom have ye opened your mouth, and against whom have ye let loose your tongue?
Read in context · Nicene and Post-Nicene Fathers, series 2, vol. 7 (1894)
For as a man is said to "perish," according to that which is written, Behold, how the righteous perisheth, and no man layeth it to heart, and this, though the resurrection is looked for; so we look for a resurrection, as it were, of the heavens also.
Read in context · Nicene and Post-Nicene Fathers, series 2, vol. 7 (1894)