John · Serbian Bible: Daničić–Karadžić (Cyrillic)
John 11 Serbian Bible: Daničić–Karadžić (Cyrillic)
Audio: World English Bible (WEB), read by Winfred W. Henson · About the recordings
Notes on this text (3)
- eBible.org's edition in the ekavian pronunciation (e.g. свет, грех); Karadžić and Daničić wrote in ijekavian (свијет, гријех).
- No deuterocanonical books.
- Chapter divisions follow the Hebrew Bible in Job 39–41, Ezekiel 20–21, Hosea 11–12 and Jonah 1–2 (verse numbers there differ from English Bibles).
DK Serbian Bible: Daničić–Karadžić (Cyrillic)
PT1904 Patriarchal Text 1904 (accented, eBible edition)
1 Беше пак један болесник, Лазар из Витаније из села Марије и Марте, сестре њене.
1 Ἦν δέ τις ἀσθενῶν Λάζαρος ἀπὸ Βηθανίας, ἐκ τῆς κώμης Μαρίας καὶ Μάρθας τῆς ἀδελφῆς αὐτῆς.
2 (А Марија, које брат Лазар боловаше, беше она што помаза Господа миром и отре ноге Његове својом косом.)
2 ἦν δὲ Μαρία ἡ ἀλείψασα τὸν Κύριον μύρῳ καὶ ἐκμάξασα τοὺς πόδας αὐτοῦ ταῖς θριξὶν αὐτῆς, ἧς ὁ ἀδελφὸς Λάζαρος ἠσθένει.
3 Онда послаше сестре к Њему говорећи: Господе! Гле, онај који Ти је мио болестан је.
3 ἀπέστειλαν οὖν αἱ ἀδελφαὶ πρὸς αὐτὸν λέγουσαι· Κύριε, ἴδε ὃν φιλεῖς ἀσθενεῖ.
4 А кад чу Исус, рече: Ова болест није на смрт, него на славу Божију, да се прослави Син Божји с ње.
4 ἀκούσας δὲ ὁ Ἰησοῦς εἶπεν· αὕτη ἡ ἀσθένεια οὐκ ἔστι πρὸς θάνατον, ἀλλ᾽ ὑπὲρ τῆς δόξης τοῦ Θεοῦ, ἵνα δοξασθῇ ὁ υἱὸς τοῦ Θεοῦ δι᾽ αὐτῆς.
5 А Исус љубљаше Марту и сестру њену и Лазара.
5 ἠγάπα δὲ ὁ Ἰησοῦς τὴν Μάρθαν καὶ τὴν ἀδελφὴν αὐτῆς καὶ τὸν Λάζαρον.
6 А кад чу да је болестан, тада оста два дана на оном месту где беше.
6 ὡς οὖν ἤκουσεν ὅτι ἀσθενεῖ, τότε μὲν ἔμεινεν ἐν ᾧ ἦν τόπῳ δύο ἡμέρας·
7 А потом рече ученицима: Хајдемо опет у Јудеју.
7 ἔπειτα μετὰ τοῦτο λέγει τοῖς μαθηταῖς· ἄγωμεν εἰς τὴν Ἰουδαίαν πάλιν.
8 Ученици Му рекоше: Рави! Сад Јудејци хтедоше да Те убију камењем, па опет хоћеш да идеш онамо?
8 λέγουσιν αὐτῷ οἱ μαθηταί· ῥαββί, νῦν ἐζήτουν σε λιθάσαι οἱ Ἰουδαῖοι, καὶ πάλιν ὑπάγεις ἐκεῖ;
9 Исус одговори: Није ли дванаест сахата у дану? Ко дању иде не спотиче се, јер види видело овог света;
9 ἀπεκρίθη Ἰησοῦς· οὐχὶ δώδεκά εἰσιν ὧραι τῆς ἡμέρας; ἐάν τις περιπατῇ ἐν τῇ ἡμέρᾳ, οὐ προσκόπτει, ὅτι τὸ φῶς τοῦ κόσμου τούτου βλέπει·
10 а ко иде ноћу спотиче се, јер нема видела у њему.
10 ἐὰν δέ τις περιπατῇ ἐν τῇ νυκτί, προσκόπτει, ὅτι τὸ φῶς οὐκ ἔστιν ἐν αὐτῷ.
11 Ово каза, и потом им рече: Лазар, наш пријатељ, заспа; него идем да га пробудим.
11 ταῦτα εἶπε, καὶ μετὰ τοῦτο λέγει αὐτοῖς· Λάζαρος ὁ φίλος ἡμῶν κεκοίμηται· ἀλλὰ πορεύομαι ἵνα ἐξυπνίσω αὐτόν.
12 Онда Му рекоше ученици Његови: Господе! Ако је заспао, устаће.
12 εἶπον οὖν οἱ μαθηταὶ αὐτοῦ· Κύριε, εἰ κεκοίμηται, σωθήσεται.
13 А Исус им рече за смрт његову, а они мишљаху да говори за спавање сна.
13 εἰρήκει δὲ ὁ Ἰησοῦς περὶ τοῦ θανάτου αὐτοῦ· ἐκεῖνοι δὲ ἔδοξαν ὅτι περὶ τῆς κοιμήσεως τοῦ ὕπνου λέγει.
14 Тада им Исус каза управо: Лазар умре.
14 τότε οὖν εἶπεν αὐτοῖς ὁ Ἰησοῦς παρρησίᾳ· Λάζαρος ἀπέθανε,
15 И мило ми је вас ради што нисам био онамо да верујете; него хајдемо к њему.
15 καὶ χαίρω δι᾽ ὑμᾶς, ἵνα πιστεύσητε, ὅτι οὐκ ἤμην ἐκεῖ· ἀλλ᾽ ἄγωμεν πρὸς αὐτόν.
16 Онда Тома, који се зваше Близанац, рече ученицима: Хајдемо и ми да помремо с њим.
16 εἶπεν οὖν Θωμᾶς ὁ λεγόμενος Δίδυμος τοῖς συμμαθηταῖς· ἄγωμεν καὶ ἡμεῖς ἵνα ἀποθάνωμεν μετ᾽ αὐτοῦ.
17 А кад дође Исус нађе га, а он већ четири дана у гробу.
17 Ἐλθὼν οὖν ὁ Ἰησοῦς εὗρεν αὐτὸν τέσσαρας ἡμέρας ἤδη ἔχοντα ἐν τῷ μνημείῳ.
18 (А Витанија беше близу Јерусалима око петнаест потркалишта.)
18 ἦν δὲ ἡ Βηθανία ἐγγὺς τῶν Ἱεροσολύμων ὡς ἀπὸ σταδίων δεκαπέντε,
19 И многи од Јудејаца беху дошли к Марти и Марији да их теше за братом њиховим.
19 καὶ πολλοὶ ἐκ τῶν Ἰουδαίων ἐληλύθεισαν πρὸς τὰς περὶ Μάρθαν καὶ Μαρίαν ἵνα παραμυθήσωνται αὐτὰς περὶ τοῦ ἀδελφοῦ αὐτῶν.
20 Кад Марта дакле чу да Исус иде, изађе преда Њ, а Марија сеђаше дома.
20 ἡ οὖν Μάρθα ὡς ἤκουσεν ὅτι ὁ Ἰησοῦς ἔρχεται, ὑπήντησεν αὐτῷ· Μαρία δὲ ἐν τῷ οἴκῳ ἐκαθέζετο.
21 Онда рече Марта Исусу: Господе! Да си Ти био овде не би мој брат умро.
21 εἶπεν οὖν [ἡ] Μάρθα πρὸς τὸν Ἰησοῦν· Κύριε, εἰ ἦς ὧδε, ὁ ἀδελφός μου οὐκ ἂν ἐτεθνήκει.
22 А и сад знам да шта заиштеш у Бога даће ти Бог.
22 ἀλλὰ καὶ νῦν οἶδα ὅτι ὅσα ἂν αἰτήσῃ τὸν Θεόν, δώσει σοι ὁ Θεός.
23 Исус јој рече: Брат ће твој устати.
23 λέγει αὐτῇ ὁ Ἰησοῦς· ἀναστήσεται ὁ ἀδελφός σου.
24 Марта Му рече: Знам да ће устати о васкрсењу, у последњи дан.
24 λέγει αὐτῷ Μάρθα· οἶδα ὅτι ἀναστήσεται ἐν τῇ ἀναστάσει ἐν τῇ ἐσχάτῃ ἡμέρᾳ.
25 А Исус јој рече: Ја сам васкрсење и живот; који верује мене ако и умре живеће.
25 εἶπεν αὐτῇ ὁ Ἰησοῦς· ἐγώ εἰμι ἡ ἀνάστασις καὶ ἡ ζωή.
26 И ниједан који живи и верује мене неће умрети вавек. Верујеш ли ово?
26 ὁ πιστεύων εἰς ἐμέ, κἂν ἀποθάνῃ, ζήσεται· καὶ πᾶς ὁ ζῶν καὶ πιστεύων εἰς ἐμὲ οὐ μὴ ἀποθάνῃ εἰς τὸν αἰῶνα. πιστεύεις τοῦτο;
27 Рече Му: Да, Господе! Ја веровах да си Ти Христос, Син Божји који је требало да дође на свет.
27 λέγει αὐτῷ· ναί, Κύριε, ἐγὼ πεπίστευκα ὅτι σὺ εἶ ὁ Χριστὸς ὁ υἱὸς τοῦ Θεοῦ ὁ εἰς τὸν κόσμον ἐρχόμενος.
28 И ово рекавши отиде те зовну тајно Марију, сестру своју говорећи: Учитељ је дошао, и зове те.
28 καὶ ταῦτα εἰποῦσα ἀπῆλθε καὶ ἐφώνησε Μαρίαν τὴν ἀδελφὴν αὐτῆς λάθρᾳ εἰποῦσα· ὁ διδάσκαλος πάρεστι καὶ φωνεῖ σε.
29 А она кад чу, уста брзо и отиде к Њему.
29 ἐκείνη ὡς ἤκουσεν, ἐγείρεται ταχὺ καὶ ἔρχεται πρὸς αὐτόν.
30 Јер Исус још не беше дошао у село, него беше на оном месту где Га срете Марта.
30 οὔπω δὲ ἐληλύθει ὁ Ἰησοῦς εἰς τὴν κώμην, ἀλλ᾽ ἦν ἐν τῷ τόπῳ ὅπου ὑπήντησεν αὐτῷ ἡ Μάρθα.
31 А Јудејци онда који беху с њом у кући и тешаху је, кад видеше Марију да брзо уста и изиђе, пођоше за њом говорећи да иде на гроб да плаче онамо.
31 οἱ οὖν Ἰουδαῖοι οἱ ὄντες μετ᾽ αὐτῆς ἐν τῇ οἰκίᾳ καὶ παραμυθούμενοι αὐτήν, ἰδόντες τὴν Μαρίαν ὅτι ταχέως ἀνέστη καὶ ἐξῆλθεν, ἠκολούθησαν αὐτῇ, λέγοντες ὅτι ὑπάγει εἰς τὸ μνημεῖον ἵνα κλαύσῃ ἐκεῖ.
32 А Марија како дође где беше Исус, и виде Га, паде на ноге Његове говорећи Му: Господе! Да си Ти био овде, не би умро мој брат.
32 ἡ οὖν Μαρία ὡς ἦλθεν ὅπου ἦν ὁ Ἰησοῦς, ἰδοῦσα αὐτὸν ἔπεσεν αὐτοῦ εἰς τοὺς πόδας λέγουσα αὐτῷ· Κύριε, εἰ ἦς ὧδε, οὐκ ἂν ἀπέθανέ μου ὁ ἀδελφός.
33 Онда Исус кад је виде где плаче, и где плачу Јудејци који дођоше с њом, згрози се у духу, и сам постаде жалостан.
33 Ἰησοῦς οὖν ὡς εἶδεν αὐτὴν κλαίουσαν καὶ τοὺς συνελθόντας αὐτῇ Ἰουδαίους κλαίοντας, ἐνεβριμήσατο τῷ πνεύματι καὶ ἐτάραξεν ἑαυτόν,
34 И рече: Где сте га метнули? Рекоше Му: Господе! Хајде да видиш.
34 καὶ εἶπε· ποῦ τεθείκατε αὐτόν; λέγουσιν αὐτῷ· Κύριε, ἔρχου καὶ ἴδε.
35 Ударише сузе Исусу.
35 ἐδάκρυσεν ὁ Ἰησοῦς.
36 Онда Јудејци говораху: Гледај како га љубљаше,
36 ἔλεγον οὖν οἱ Ἰουδαῖοι· ἴδε πῶς ἐφίλει αὐτόν·
37 а неки од њих рекоше: Не могаше ли овај који отвори очи слепцу учинити да и овај не умре?
37 τινὲς δὲ ἐξ αὐτῶν εἶπον· οὐκ ἠδύνατο οὗτος, ὁ ἀνοίξας τοὺς ὀφθαλμοὺς τοῦ τυφλοῦ, ποιῆσαι ἵνα καὶ οὗτος μὴ ἀποθάνῃ;
38 А Исус опет се згрози у себи, и дође на гроб; а беше пећина, и камен лежаше на њој.
38 Ἰησοῦς οὖν, πάλιν ἐμβριμώμενος ἐν ἑαυτῷ, ἔρχεται εἰς τὸ μνημεῖον· ἦν δὲ σπήλαιον, καὶ λίθος ἐπέκειτο ἐπ᾽ αὐτῷ.
39 Исус рече: Узмите камен. Рече Му Марта, сестра оног што је умро: Господе! Већ смрди; јер су четири дана како је умро.
39 λέγει ὁ Ἰησοῦς· ἄρατε τὸν λίθον. λέγει αὐτῷ ἡ ἀδελφὴ τοῦ τεθνηκότος Μάρθα· Κύριε, ἤδη ὄζει· τεταρταῖος γάρ ἐστι.
40 Исус јој рече: Не рекох ли ти да ако верујеш видећеш славу Божју?
40 λέγει αὐτῇ ὁ Ἰησοῦς· οὐκ εἶπόν σοι ὅτι ἐὰν πιστεύσῃς, ὄψει τὴν δόξαν τοῦ Θεοῦ;
41 Узеше, дакле, камен где лежаше мртвац; а Исус подиже очи горе, и рече: Оче! Хвала Ти што си ме услишио.
41 ἦραν οὖν τὸν λίθον οὗ ἦν ὁ τεθνηκὼς κείμενος. ὁ δὲ Ἰησοῦς ἦρε τοὺς ὀφθαλμοὺς ἄνω καὶ εἶπε· πάτερ, εὐχαριστῶ σοι ὅτι ἤκουσάς μου.
42 А ја знадох да ме свагда слушаш; него рекох народа ради који овде стоји, да верују да си ме Ти послао.
42 ἐγὼ δὲ ᾔδειν ὅτι πάντοτέ μου ἀκούεις· ἀλλὰ διὰ τὸν ὄχλον τὸν περιεστῶτα εἶπον, ἵνα πιστεύσωσιν ὅτι σύ με ἀπέστειλας.
43 И ово рекавши зовну гласно: Лазаре! Изиђи напоље.
43 καὶ ταῦτα εἰπὼν φωνῇ μεγάλῃ ἐκραύγασε· Λάζαρε, δεῦρο ἔξω.
44 И изиђе мртвац обавит платном по рукама и по ногама, и лице његово убрусом повезано. Исус им рече: Разрешите га и пустите нек иде.
44 καὶ ἐξῆλθεν ὁ τεθνηκὼς δεδεμένος τοὺς πόδας καὶ τὰς χεῖρας κειρίαις, καὶ ἡ ὄψις αὐτοῦ σουδαρίῳ περιεδέδετο. λέγει αὐτοῖς ὁ Ἰησοῦς· λύσατε αὐτὸν καὶ ἄφετε ὑπάγειν.
45 Онда многи од Јудејаца који беху дошли к Марији и видеше шта учини Исус, вероваше Га.
45 Πολλοὶ οὖν ἐκ τῶν Ἰουδαίων, οἱ ἐλθόντες πρὸς τὴν Μαρίαν καὶ θεασάμενοι ἃ ἐποίησεν ὁ Ἰησοῦς, ἐπίστευσαν εἰς αὐτόν.
46 А неки од њих отидоше к фарисејима и казаше им шта учини Исус.
46 τινὲς δὲ ἐξ αὐτῶν ἀπῆλθον πρὸς τοὺς Φαρισαίους καὶ εἶπον αὐτοῖς ἃ ἐποίησεν ὁ Ἰησοῦς.
47 Онда главари свештенички и фарисеји сабраше скупштину, и говораху: Шта ћемо чинити? Човек овај чини многа чудеса.
47 συνήγαγον οὖν οἱ ἀρχιερεῖς καὶ οἱ Φαρισαῖοι συνέδριον καὶ ἔλεγον· τί ποιοῦμεν, ὅτι οὗτος ὁ ἄνθρωπος πολλὰ σημεῖα ποιεῖ;
48 Ако га оставимо тако, сви ће га веровати; па ће доћи Римљани и узети нам земљу и народ.
48 ἐὰν ἀφῶμεν αὐτὸν οὕτω, πάντες πιστεύσουσιν εἰς αὐτόν, καὶ ἐλεύσονται οἱ Ῥωμαῖοι καὶ ἀροῦσιν ἡμῶν καὶ τὸν τόπον καὶ τὸ ἔθνος.
49 А један од њих, по имену Кајафа, који оне године беше поглавар свештенички, рече им: Ви не знате ништа;
49 εἷς δέ τις ἐξ αὐτῶν Καϊάφας, ἀρχιερεὺς ὢν τοῦ ἐνιαυτοῦ ἐκείνου, εἶπεν αὐτοῖς· ὑμεῖς οὐκ οἴδατε οὐδέν,
50 и не мислите да је нама боље да један човек умре за народ, неголи да народ сав пропадне.
50 οὐδὲ διαλογίζεσθε ὅτι συμφέρει ἡμῖν ἵνα εἷς ἄνθρωπος ἀποθάνῃ ὑπὲρ τοῦ λαοῦ καὶ μὴ ὅλον τὸ ἔθνος ἀπόληται.
51 А ово не рече сам од себе, него, будући поглавар свештенички оне године, прорече да Исусу ваља умрети за народ;
51 τοῦτο δὲ ἀφ᾽ ἑαυτοῦ οὐκ εἶπεν, ἀλλὰ ἀρχιερεὺς ὢν τοῦ ἐνιαυτοῦ ἐκείνου προεφήτευσεν ὅτι ἔμελλεν ὁ Ἰησοῦς ἀποθνήσκειν ὑπὲρ τοῦ ἔθνους,
52 и не само за народ, него да и расејану децу Божију скупи уједно.
52 καὶ οὐχ ὑπὲρ τοῦ ἔθνους μόνον, ἀλλ᾽ ἵνα καὶ τὰ τέκνα τοῦ Θεοῦ τὰ διεσκορπισμένα συναγάγῃ εἰς ἕν.
53 Од тога, дакле, дана договорише се да Га убију.
53 ἀπ᾽ ἐκείνης οὖν τῆς ἡμέρας συνεβουλεύσαντο ἵνα ἀποκτείνωσιν αὐτόν.
54 А Исус више не хођаше јавно по Јудејцима, него оданде отиде у крај близу пустиње у град по имену Јефрем, и онде хођаше с ученицима својим.
54 Ἰησοῦς οὖν οὐκέτι παρρησίᾳ περιεπάτει ἐν τοῖς Ἰουδαίοις, ἀλλὰ ἀπῆλθεν ἐκεῖθεν εἰς τὴν χώραν ἐγγὺς τῆς ἐρήμου, εἰς Ἐφραὶμ λεγομένην πόλιν, κἀκεῖ διέτριβε μετὰ τῶν μαθητῶν αὐτοῦ.
55 А беше близу пасха јеврејска, и многи из оног краја дођоше у Јерусалим пре пасхе да се очисте.
55 ἦν δὲ ἐγγὺς τὸ πάσχα τῶν Ἰουδαίων, καὶ ἀνέβησαν πολλοὶ εἰς Ἱεροσόλυμα ἐκ τῆς χώρας πρὸ τοῦ πάσχα ἵνα ἁγνίσωσιν ἑαυτούς.
56 Тада тражаху Исуса, и стојећи у цркви говораху међу собом: Шта мислите ви зашто не долази на празник?
56 ἐζήτουν οὖν τὸν Ἰησοῦν καὶ ἔλεγον μετ᾽ ἀλλήλων ἐν τῷ ἱερῷ ἑστηκότες· τί δοκεῖ ὑμῖν, ὅτι οὐ μὴ ἔλθῃ εἰς τὴν ἑορτήν;
57 А главари свештенички и фарисеји издаше заповест ако Га ко опази где је, да јави да Га ухвате.
57 δεδώκεισαν δὲ καὶ οἱ ἀρχιερεῖς καὶ οἱ Φαρισαῖοι ἐντολὴν ἵνα ἐάν τις γνῷ ποῦ ἐστι, μηνύσῃ, ὅπως πιάσωσιν αὐτόν.
People & places in this chapter
From this site's family tree and Bible maps, only where those guides cite this chapter.
People
Lazarus
A man of Bethany, brother of Mary and Martha, whom Jesus loved and raised from the dead and who was later at table with Him.
Cited in the guide: John 11:1; John 11:5; John 12:1
Martha
A woman of Bethany who received Jesus into her home, was distracted with serving, and whose brother Lazarus Jesus raised.
Cited in the guide: Luke 10:38; John 11:1; John 11:5
Mary
Sister of Martha and Lazarus of Bethany, who sat at Jesus' feet to listen and who anointed the Lord's feet with perfume and wiped them with her hair.
Cited in the guide: Luke 10:39; John 11:1; John 11:2
Thomas
One of the Twelve, called Didymus, who said 'Let us also go, so that we may die with Him', was absent when Jesus first appeared, and was among those who fished with the disciples…
Cited in the guide: Matthew 10:3; John 11:16; John 20:24
Places
Bethany
Bethany was Jesus' lodging near Jerusalem during Passion week and the home of Lazarus. Luke sets the Ascension close by.
Cited in the guide: John 11:1; John 12:1; Luke 24:50
Cross references (56)
Related passages for each verse, from the Treasury of Scripture Knowledge as collected and ranked by readers at OpenBible.info.
- 1 John 12:17; Luke 10:38–42; John 12:9; 2 Kings 20:1–12; John 11:11
- 2 John 12:3; Matthew 26:6–7; Mark 14:3; Luke 7:37–38
- 3 John 11:5; Revelation 3:19; Hebrews 12:6–7; John 13:23; Psalm 16:3
- 4 John 11:40; John 9:3; 1 Peter 4:14; John 5:23; John 17:5
- 5 John 15:9–13; John 11:36; John 17:26; John 16:27; John 11:8
- 6 Isaiah 30:18; Isaiah 55:8–9; Genesis 42:24; Genesis 22:14; Genesis 43:29–31
- 7 Acts 20:22–24; Acts 15:36; Luke 9:51; John 10:40–42
- 8 John 10:31; John 8:59; Acts 21:12–13; Matthew 16:21–23; John 10:39
- 9 John 9:4; John 12:35; Jeremiah 31:9; Luke 13:31–33; Proverbs 3:23
- 10 Proverbs 4:18–19; 1 John 2:10–11; Jeremiah 13:16; Jeremiah 20:11; Ecclesiastes 2:14
- 11 Daniel 12:2; John 11:13; 1 Thessalonians 5:10; John 11:43–44; Matthew 27:52
- 13 Matthew 9:24
- 14 John 16:25; John 16:29; John 10:24
- 15 2 Timothy 2:10; John 14:10–11; 1 John 5:13; John 11:4; Isaiah 54:15
- 16 John 13:37; Matthew 26:35; Matthew 10:3; Luke 6:15; Mark 3:18
- 17 John 11:39; Hosea 6:2; Acts 2:27–31; John 2:19
- 18 Luke 24:13; Revelation 14:20; John 11:1; Revelation 21:16; John 6:19
- 19 Job 2:11; 1 Thessalonians 5:11; John 11:31; 2 Corinthians 1:4; 1 Thessalonians 4:18
- 20 1 Thessalonians 4:17; Luke 10:38–42; Matthew 25:1; John 11:30; Acts 10:25
- 21 John 11:32; Matthew 9:18; 1 Kings 17:18; Psalm 78:19; John 11:37
- 22 John 9:31; John 11:41–42; Mark 9:23; Matthew 28:18; Hebrews 11:17–19
- 23 John 11:43–44
- 24 Daniel 12:2–3; Acts 24:15; John 5:28–29; Isaiah 26:19; Acts 17:31–32
- 25 1 Thessalonians 4:14; John 3:36; 1 John 5:11–12; John 1:4; Romans 8:10–11
- 26 John 10:28; John 5:24; Romans 8:13; 1 John 5:10–12; John 8:51–53
- 27 Matthew 16:16; John 6:14; John 6:69; Malachi 3:1; 1 John 5:1
- 28 John 13:13; John 11:20; Mark 10:49; John 20:16; 1 Thessalonians 4:17–18
- 29 Psalm 27:8; Proverbs 15:23; Song of Songs 3:1–4; Psalm 119:59–60; Proverbs 27:17
- 30 John 11:20
- 31 John 11:19; 2 Samuel 12:16–18; Genesis 37:35; 1 Corinthians 2:15
- 32 John 11:21; Luke 5:8; Luke 17:16; Luke 8:41; Revelation 5:14
- 33 John 11:38; John 12:27; Mark 3:5; Romans 12:15; Genesis 43:30–31
- 34 Matthew 28:6; John 20:2; Mark 16:6; Mark 15:47; John 1:39
- 35 Luke 19:41; Hebrews 4:15; John 11:33; Isaiah 53:3; Psalm 119:136
- 36 John 11:3; 1 John 3:1; Revelation 1:5; 1 John 4:9–10; Ephesians 5:2
- 37 John 9:6–7; Psalm 78:19–20; John 11:32; Luke 23:35; Matthew 27:40–42
- 38 John 11:33; Matthew 27:60; Luke 24:2; Genesis 23:19; Isaiah 22:16
- 39 John 11:17; Psalm 49:7; Mark 16:3; Philippians 3:21; Genesis 3:19
- 40 John 11:4; John 11:23–26; Romans 4:17–25; Psalm 63:2; John 1:14
- 41 Matthew 11:25; John 17:1; Psalm 123:1; Philippians 4:6; Luke 10:21
- 42 John 3:17; John 17:21; Hebrews 7:25; 1 John 4:14; Hebrews 5:7
- 43 2 Kings 4:33–36; Acts 9:40; Acts 9:34; Luke 7:14–15; 1 Kings 17:21–22
- 44 John 5:25; John 20:7; John 11:25–26; Luke 7:15; John 5:21
- 45 John 11:19; John 2:23; John 12:42; John 12:17–19; John 7:31
- 46 Luke 16:30–31; John 9:13; Acts 5:25; John 5:15–16; John 12:37
- 47 Matthew 26:3; Acts 4:16–17; Matthew 5:22; Acts 4:5–6; John 2:11
- 48 1 Thessalonians 2:15–16; Daniel 9:26–27; Matthew 23:35–38; Zechariah 14:1–2; Matthew 27:25
- 49 Proverbs 26:12; Matthew 26:3; John 18:13–14; John 11:51; Luke 3:2
- 50 John 18:14; Luke 24:46; Romans 3:8; John 19:12; John 11:48
- 51 2 Corinthians 5:21; Daniel 9:26; 1 Samuel 23:9; Matthew 20:28; Exodus 28:30
- 52 John 10:16; Isaiah 49:6; 1 John 2:2; 1 Peter 1:1; Ephesians 1:9–10
- 53 Acts 5:33; Acts 9:23; Psalm 2:2; Matthew 26:59; John 11:47
- 54 John 7:1; John 7:4; 2 Chronicles 13:19; John 7:13; John 18:20
- 55 2 Chronicles 30:17–20; Hebrews 9:13–14; John 2:13; Exodus 19:10; John 6:4
- 56 John 7:11; John 11:7–8
- 57 Psalm 109:4; John 10:39; John 9:22; John 5:16–18; John 8:59
Cross references: OpenBible.info (CC BY), drawn mainly from the public-domain Treasury of Scripture Knowledge. · Sources & licences
What the Fathers said
Passages from the Church Fathers that expound or quote this chapter, verbatim from the public-domain Schaff edition (19th-century English translations).
How these were chosen
“Commentary” is the opening of a homily or exposition on this chapter (John Chrysostom’s homilies, Augustine’s tractates, sermons and expositions of the Psalms). “Quotes” are sentences where the edition’s own footnotes identify a quotation of a verse here, kept only when the wording matches the verse. Only works whose authorship is not in doubt are used. Psalms follow the Hebrew/English numbering (Augustine numbers them as the Septuagint does: his Psalm 50 is Psalm 51 here).
Among all the miracles wrought by our Lord Jesus Christ, the resurrection of Lazarus holds a foremost place in preaching. But if we consider attentively who did it, our duty is to rejoice rather than to wonder.
Read in context · Nicene and Post-Nicene Fathers, series 1, vol. 7 (1888)
Many men, when they see any of those who are pleasing to God suffering anything terrible, as, for instance, having fallen into sickness, or poverty, and any other the like, are offended, not knowing that to those especially dear to God it belongeth to endure these things; since Lazarus also was one of the friends of Christ, and was sick.
Read in context · Nicene and Post-Nicene Fathers, series 1, vol. 14 (1889)
Then, when He had raised Lazarus from the dead, and plots were formed against Him by the Pharisees, He withdrew to a city called Ephraim; and from that place, as it is written "He came to Bethany six days before the passover," and going up from Bethany to Jerusalem, He there ate the passover, and suffered on the day following.
When, therefore, we read in the Gospel that the hard-heartedness of the Jews moved Him to sorrowful indignation, that He said, "I am glad for your sakes, to the intent ye may believe," that when about to raise Lazarus He even shed tears, that He earnestly desired to eat the passover with His disciples, that as His passion drew near …
Read in context · Nicene and Post-Nicene Fathers, series 1, vol. 2 (1887)
… Lazarus, added also a prayer; and then, lest this should make Him appear less than Him that begat Him, He, to correct this suspicion, added, "I said these things, because of the people which standeth by, that they may believe that thou hast sent me." And neither doth He work all things as one who acted by His own power, …
Read in context · Nicene and Post-Nicene Fathers, series 1, vol. 10 (1888)