Luke · Serbian Bible: Daničić–Karadžić (Cyrillic)
Luke 24 Serbian Bible: Daničić–Karadžić (Cyrillic)
Audio: World English Bible (WEB), read by Winfred W. Henson · About the recordings
Notes on this text (3)
- eBible.org's edition in the ekavian pronunciation (e.g. свет, грех); Karadžić and Daničić wrote in ijekavian (свијет, гријех).
- No deuterocanonical books.
- Chapter divisions follow the Hebrew Bible in Job 39–41, Ezekiel 20–21, Hosea 11–12 and Jonah 1–2 (verse numbers there differ from English Bibles).
1 А у први дан недељни дођоше врло рано на гроб, и донесоше мирисе што приправише, и неке друге жене с њима;
1 Y EL primer [día] de la semana, muy de mañana, vinieron al sepulcro, trayendo las [drogas] aromáticas que habían aparejado, y algunas [otras mujeres] con ellas.
2 али нађоше камен одваљен од гроба.
2 Y hallaron la piedra revuelta del sepulcro.
3 И ушавши не нађоше тело Господа Исуса.
3 Y entrando, no hallaron el cuerpo del Señor Jesús.
4 И кад се оне чуђаху томе, гле, два човека сташе пред њима у сјајним хаљинама;
4 Y aconteció, que estando ellas espantadas de esto, he aquí se pararon junto á ellas dos varones con vestiduras resplandecientes;
5 а кад се оне уплашише и оборише лица к земљи, рекоше им: Што тражите Живога међу мртвима?
5 Y como tuviesen ellas temor, y bajasen el rostro á tierra, les dijeron: ¿Por qué buscáis entre los muertos al que vive?
6 Није овде; него устаде; опомените се како вам каза кад беше још у Галилеји,
6 No está aquí, mas ha resucitado: acordaos de lo que os habló, cuando aun estaba en Galilea,
7 говорећи да Син човечији треба да се преда у руке људи грешника и да се разапне и трећи дан да устане.
7 Diciendo: Es menester que el Hijo del hombre sea entregado en manos de hombres pecadores, y que sea crucificado, y resucite al tercer día.
8 И опоменуше се речи Његових.
8 Entonces ellas se acordaron de sus palabras,
9 И вративши се од гроба јавише све ово једанаесторици и свима осталим.
9 Y volviendo del sepulcro, dieron nuevas de todas estas cosas á los once, y á todos los demás.
10 А то беше Магдалина Марија и Јована и Марија Јаковљева и остале с њима које казаше ово апостолима.
10 Y eran María Magdalena, y Juana, y María [madre] de Jacobo, y las demás con ellas, las que dijeron estas cosas á los apóstoles.
11 И њима се учинише њихове речи као лаж, и не вероваше им.
11 Mas á ellos les parecían como locura las palabras de ellas, y no las creyeron.
12 А Петар уставши отрча ка гробу, и наткучивши се виде саме хаљине где леже, и отиде чудећи се у себи шта би.
12 Pero levantándose Pedro, corrió al sepulcro: y como miró dentro, vió solos los lienzos echados; y se fué maravillándose de lo que había sucedido.
13 И гле, двојица од њих иђаху у онај дан у село које беше далеко од Јерусалима шездесет потркалишта и зваше се Емаус.
13 Y he aquí, dos de ellos iban el mismo día á una aldea que estaba de Jerusalem sesenta estadios, llamada Emmaús.
14 А они говораху међу собом о свима овим догађајима.
14 E iban hablando entre sí de todas aquellas cosas que habían acaecido.
15 И кад се они разговараху и запиткиваху један другог, и Исус приближи се, и иђаше с њима.
15 Y aconteció que yendo hablando entre sí, y preguntándose el uno al otro, el mismo Jesús se llegó, é iba con ellos juntamente.
16 А очи им се држаху да Га не познаше.
16 Mas los ojos de ellos estaban embargados, para que no le conociesen.
17 А Он им рече: Какав је то разговор који имате међу собом идући, и што сте невесели?
17 Y díjoles: ¿Qué pláticas son estas que tratáis entre vosotros andando, y estáis tristes?
18 А један, по имену Клеопа, одговарајући рече Му: Зар си ти један од црквара у Јерусалиму који ниси чуо шта је у њему било ових дана?
18 Y respondiendo el uno, que se llamaba Cleofas, le dijo: ¿Tú sólo peregrino eres en Jerusalem, y no has sabido las cosas que en ella han acontecido estos días?
19 И рече им: Шта? А они Му рекоше: За Исуса Назарећанина, који беше пророк, силан у делу и у речи пред Богом и пред свим народом;
19 Entonces él les dijo: ¿Qué cosas? Y ellos le dijeron: De Jesús Nazareno, el cual fué varón profeta, poderoso en obra y en palabra delante de Dios y de todo el pueblo;
20 како Га предадоше главари свештенички и кнезови наши те се осуди на смрт, и разапеше Га?
20 Y cómo le entregaron los príncipes de los sacerdotes y nuestros príncipes á condenación de muerte, y le crucificaron.
21 А ми се надасмо да је Он Онај који ће избавити Израиља; али сврх свега тога ово је данас трећи дан како то би.
21 Mas nosotros esperábamos que él era el que había de redimir á Israel: y ahora sobre todo esto, hoy es el tercer día que esto ha acontecido.
22 А уплашише нас и жене неке од наших које су биле рано на гробу,
22 Aunque también unas mujeres de los nuestros nos han espantado, las cuales antes del día fueron al sepulcro:
23 и не нашавши тела његовог дођоше говорећи да су им се анђели јавили који су казали да је Он жив.
23 Y no hallando su cuerpo, vinieron diciendo que también habían visto visión de ángeles, los cuales dijeron que él vive.
24 И идоше једни од наших на гроб, и нађоше тако као што и жене казаше, али Њега не видеше.
24 Y fueron algunos de los nuestros al sepulcro, y hallaron así como las mujeres habían dicho; mas á él no le vieron.
25 И Он им рече: О безумни и спорог срца за веровање свега што говорише пророци!
25 Entonces él les dijo: ¡Oh insensatos, y tardos de corazón para creer todo lo que los profetas han dicho!
26 Није ли то требало да Христос претрпи и да уђе у славу своју?
26 ¿No era necesario que el Cristo padeciera estas cosas, y que entrara en su gloria?
27 И почевши од Мојсија и од свих пророка казиваше им шта је за Њега у свему писму.
27 Y comenzando desde Moisés, y de todos los profetas, declarábales en todas las Escrituras lo que de él decían.
28 И приближише се к селу у које иђаху, и Он чињаше се да хоће даље да иде.
28 Y llegaron á la aldea á donde iban: y él hizo como que iba más lejos.
29 И они Га устављаху говорећи: Остани с нама, јер је дан нагао, и близу је ноћ. И уђе с њима да ноћи.
29 Mas ellos le detuvieron por fuerza, diciendo: Quédate con nosotros, porque se hace tarde, y el día ya ha declinado. Entró pues á estarse con ellos.
30 И кад сеђаше с њима за трпезом, узе хлеб и благословивши преломи га и даде им.
30 Y aconteció, que estando sentado con ellos á la mesa, tomando el pan, bendijo, y partió, y dióles.
31 Тада се њима отворише очи и познаше Га. И Њега нестаде.
31 Entonces fueron abiertos los ojos de ellos, y le conocieron; mas él se desapareció de los ojos de ellos.
32 И они говораху један другом: Не гораше ли наше срце у нама кад нам говораше путем и кад нам казиваше писмо?
32 Y decían el uno al otro: ¿No ardía nuestro corazón en nosotros, mientras nos hablaba en el camino, y cuando nos abría las Escrituras?
33 И уставши онај час, вратише се у Јерусалим, и нађоше у скупу једанаесторицу и који беху с њима,
33 Y levantándose en la misma hora, tornáronse á Jerusalem, y hallaron á los once reunidos, y á los que estaban con ellos.
34 који говораху: Заиста устаде Господ, и јави се Симону.
34 Que decían: Ha resucitado el Señor verdaderamente, y ha aparecido á Simón.
35 И они казаше шта би на путу, и како Га познаше кад преломи хлеб.
35 Entonces ellos contaban las cosas que [les habían acontecido] en el camino, y cómo había sido conocido de ellos al partir el pan.
36 А кад они ово говораху, и сам Исус стаде међу њима, и рече им: Мир вам.
36 Y entre tanto que ellos hablaban estas cosas, él se puso en medio de ellos, y les dijo: Paz á vosotros.
37 А они се уплашише, и поплашени будући, мишљаху да виде духа.
37 Entonces ellos espantados y asombrados, pensaban que veían espíritu.
38 И рече им: Шта се плашите? И зашто такве мисли улазе у срца ваша?
38 Mas él les dice: ¿Por qué estáis turbados, y suben pensamientos á vuestros corazones?
39 Видите руке моје и ноге моје: ја сам главом; опипајте ме и видите; јер дух тела и костију нема као што видите да ја имам.
39 Mirad mis manos y mis pies, que yo mismo soy: palpad, y ved; que el espíritu ni tiene carne ni huesos, como veis que yo tengo.
40 И ово рекавши показа им руке и ноге.
40 Y en diciendo esto, les mostró las manos y los pies.
41 А док они још не вероваху од радости и чуђаху се рече им: Имате ли овде шта за јело?
41 Y no creyéndolo aún ellos de gozo, y maravillados, díjoles: ¿Tenéis aquí algo de comer?
42 А они Му даше комад рибе печене, и меда у саћу.
42 Entonces ellos le presentaron parte de un pez asado, y un panal de miel.
43 И узевши изједе пред њима.
43 Y él tomó, y comió delante de ellos.
44 И рече им: Ово су речи које сам вам говорио још док сам био с вама, да све треба да се сврши шта је за мене написано у закону Мојсијевом и у пророцима и у псалмима.
44 Y él les dijo: Estas son las palabras que os hablé, estando aún con vosotros: que era necesario que se cumpliesen todas las cosas que están escritas de mí en la ley de Moisés, y en los profetas, y en los salmos.
45 Тада им отвори ум да разумеју писмо.
45 Entonces les abrió el sentido, para que entendiesen las Escrituras;
46 И рече им: Тако је писано, и тако је требало да Христос пострада и да устане из мртвих трећи дан;
46 Y díjoles: Así está escrito, y así fué necesario que el Cristo padeciese, y resucitase de los muertos al tercer día;
47 и да се проповеда покајање у име Његово и опроштење греха по свим народима почевши од Јерусалима.
47 Y que se predicase en su nombre el arrepentimiento y la remisión de pecados en todas las naciones, comenzando de Jerusalem.
48 А ви сте сведоци овоме.
48 Y vosotros sois testigos de estas cosas.
49 И гле, ја ћу послати обећање Оца свог на вас; а ви седите у граду јерусалимском док се не обучете у силу с висине.
49 Y he aquí, yo enviaré la promesa de mi Padre sobre vosotros: mas vosotros asentad en la ciudad de Jerusalem, hasta que seáis investidos de potencia de lo alto.
50 И изведе их напоље до Витаније, и подигнувши руке своје благослови их.
50 Y sacólos fuera hasta Bethania, y alzando sus manos, los bendijo.
51 И кад их благосиљаше, одступи од њих, и узношаше се на небо.
51 Y aconteció que bendiciéndolos, se fué de ellos; y era llevado arriba al cielo.
52 И они Му су поклонише, и вратише се у Јерусалим с великом радошћу.
52 Y ellos, después de haberle adorado, se volvieron á Jerusalem con gran gozo;
53 И беху једнако у цркви хвалећи и благосиљајући Бога. Амин.
53 Y estaban siempre en el templo, alabando y bendiciendo á Dios. Amén.
People & places in this chapter
From this site's family tree and Bible maps, only where those guides cite this chapter.
People
Cleopas
One of two disciples walking to Emmaus on the day of the resurrection, who told the unrecognized Jesus of the events in Jerusalem.
Cited in the guide: Luke 24:18
Joanna
Wife of Chuza, Herod's household manager, among the women healed who ministered to Jesus out of their means, and one who told the apostles of the empty tomb.
Cited in the guide: Luke 8:3; Luke 24:10
Places
Bethany
Bethany was Jesus' lodging near Jerusalem during Passion week and the home of Lazarus. Luke sets the Ascension close by.
Cited in the guide: John 11:1; John 12:1; Luke 24:50
Emmaus
Emmaus's location is disputed — Emmaus Nicopolis, Abu Ghosh, el-Qubeibeh, and Motza are all proposed (approximate location). It is remembered for the risen Christ's road encounter.
Cited in the guide: Luke 24:13; Luke 24:30-31
Cross references (50)
Related passages for each verse, from the Treasury of Scripture Knowledge as collected and ranked by readers at OpenBible.info.
- 1 John 20:1–2; Matthew 28:1–8; Mark 16:1–8; Luke 24:10; Luke 23:55–56
- 2 Matthew 27:60–66; Mark 16:3–4; John 20:1–2; Mark 15:46–47; Matthew 28:2
- 3 Luke 24:23; John 20:6–7
- 4 John 20:11–12; Mark 16:5; Acts 1:10; Matthew 28:2–6; Genesis 18:2
- 5 Mark 16:5–6; Revelation 1:18; Matthew 28:3–5; Revelation 2:8; Luke 1:12–13
- 6 Matthew 17:22–23; Luke 9:22; Mark 8:31; Matthew 28:6; Matthew 27:63
- 7 Matthew 16:21
- 8 John 14:26; John 12:16; John 2:19–22
- 9 Matthew 28:7–8; Mark 16:7–8; Luke 24:22–24; Mark 16:10
- 10 Mark 15:40–41; Luke 8:2–3; Matthew 27:56; John 20:11–18; Mark 16:9–11
- 11 Job 9:16; Mark 16:11; Psalm 126:1; Genesis 19:14; 2 Kings 7:2
- 12 John 20:3–10
- 13 Luke 24:18; Mark 16:12–13
- 14 Luke 6:45; Deuteronomy 6:7
- 15 Matthew 18:20; Luke 24:36; John 14:18–19
- 16 John 20:14; John 21:4; Luke 24:31; Mark 16:12; 2 Kings 6:18–20
- 17 John 16:6; John 16:20–22; Ezekiel 9:4–6
- 18 John 19:25
- 19 Matthew 21:11; Luke 7:16; John 6:14; John 4:19; John 3:2
- 20 Matthew 27:20; Acts 3:13–15; Luke 23:13; Acts 4:8–10; Acts 13:27–29
- 21 Luke 1:68; Isaiah 59:20; Luke 2:38; 1 Peter 1:18–19; Psalm 130:8
- 22 Mark 16:9–10; Matthew 28:7–8; John 20:1–2; John 20:18; Luke 24:1–11
- 24 Luke 24:12; John 20:1–10
- 25 Mark 9:19; Mark 7:18; Hebrews 5:11–12; Mark 16:14; Mark 8:17–18
- 26 1 Peter 1:11; Zechariah 13:7; Isaiah 53:1–12; Acts 17:3; Hebrews 2:8–10
- 27 Isaiah 7:14; Luke 24:44; Deuteronomy 18:15; Isaiah 53:1–12; Jeremiah 33:14–15
- 28 Mark 6:48; Genesis 19:2; Genesis 42:7; Genesis 32:26
- 29 2 Kings 4:8; Genesis 19:3; Luke 14:23; Acts 16:14
- 30 Matthew 14:19; Luke 24:35; Matthew 15:36; Luke 9:16; Acts 27:35
- 31 Luke 24:16; John 8:59; Luke 4:30; John 20:13–16
- 32 Luke 24:45; Jeremiah 23:29; Hebrews 4:12; Psalm 39:3; Jeremiah 15:16
- 33 John 20:19–26; Mark 16:13; Acts 1:14
- 34 1 Corinthians 15:5; Mark 16:7; Luke 22:54–62
- 35 Mark 16:12–13; Acts 2:42; Luke 24:30–31
- 36 2 Thessalonians 3:16; Isaiah 57:18; Luke 10:5; John 20:19–23; Mark 16:14
- 37 Matthew 14:26–27; Mark 6:49–50; Job 4:14–16; 1 Samuel 28:13; Acts 12:15
- 38 Jeremiah 4:14; Hebrews 4:13; Daniel 4:19; Daniel 4:5; Matthew 16:8
- 39 John 20:27; 1 John 1:1; Ecclesiastes 12:7; John 20:20; 1 Thessalonians 5:23
- 41 John 21:5; Psalm 126:1–2; John 21:10–13; Job 9:16; John 16:22
- 43 Acts 10:41
- 44 Zechariah 12:10; Luke 24:26–27; Zechariah 9:9; Psalm 110:1–7; Acts 13:33
- 45 Acts 16:14; 1 John 5:20; Psalm 119:18; 2 Corinthians 3:14–18; Acts 26:18
- 46 Isaiah 53:2–12; Isaiah 50:6; Luke 24:44; Luke 24:26–27; Luke 24:7
- 47 Acts 5:31; Isaiah 49:6; Matthew 28:19; Acts 2:38; Acts 20:21
- 48 Acts 13:31; Acts 2:32; Acts 1:8; Acts 5:32; Acts 10:41
- 49 Acts 1:8; Acts 1:4; Joel 2:28–32; John 14:26; Isaiah 32:15
- 50 Acts 1:12; Mark 11:1; Genesis 49:28; Matthew 21:17; Numbers 6:23–27
- 51 Acts 1:9; Mark 16:19; John 20:17; 2 Kings 2:11; Hebrews 1:3
- 52 Matthew 28:9; Psalm 30:11; 1 Peter 1:8; John 16:22; John 20:28
- 53 Mark 16:20; Acts 5:41–42; Matthew 28:20; Acts 2:46–47; Revelation 22:21
Cross references: OpenBible.info (CC BY), drawn mainly from the public-domain Treasury of Scripture Knowledge. · Sources & licences
What the Fathers said
Passages from the Church Fathers that expound or quote this chapter, verbatim from the public-domain Schaff edition (19th-century English translations).
How these were chosen
“Commentary” is the opening of a homily or exposition on this chapter (John Chrysostom’s homilies, Augustine’s tractates, sermons and expositions of the Psalms). “Quotes” are sentences where the edition’s own footnotes identify a quotation of a verse here, kept only when the wording matches the verse. Only works whose authorship is not in doubt are used. Psalms follow the Hebrew/English numbering (Augustine numbers them as the Septuagint does: his Psalm 50 is Psalm 51 here).
The Lord appeared to His disciples after His resurrection, as ye have heard, and saluted them, saying, "Peace be unto you." This is peace indeed, and the salutation of salvation: for the very word salutation has received its name from salvation. And what can be better than that Salvation Itself should salute man? For Christ is our Salvation.
Read in context · Nicene and Post-Nicene Fathers, series 1, vol. 6 (1888)
… was that the Lord discoursed with the disciples after His resurrection from the dead, proving to them from the Scriptures themselves "that Christ must suffer, and enter into His glory, and that remission of sins should be preached in His name throughout all the world." And the disciple will be perfected, and [rendered] like the householder, "who bringeth forth from …
O ye sons of men, how long so slow of heart? Even now, after the Life is descended to you, will ye not ascend and live?
Read in context · Nicene and Post-Nicene Fathers, series 1, vol. 1 (1886)
let the heretics be silenced who speak against His humanity, for they speak against Him, who saith, Handle me, and see; for a spirit hath not flesh and bones, as ye see me have.
Read in context · Nicene and Post-Nicene Fathers, series 2, vol. 7 (1894)
His running to the fig-tree, His shrinking, that is, His drawing back, His praying, and His making as though He would have gone further For neither as God nor as man was He in need of these or similar things, but only because His form was that of a man as necessity and expediency demanded.
Read in context · Nicene and Post-Nicene Fathers, series 2, vol. 9 (1899)