Luke · Serbian Bible: Daničić–Karadžić (Cyrillic)
Luke 23 Serbian Bible: Daničić–Karadžić (Cyrillic)
Audio: World English Bible (WEB), read by Winfred W. Henson · About the recordings
Notes on this text (3)
- eBible.org's edition in the ekavian pronunciation (e.g. свет, грех); Karadžić and Daničić wrote in ijekavian (свијет, гријех).
- No deuterocanonical books.
- Chapter divisions follow the Hebrew Bible in Job 39–41, Ezekiel 20–21, Hosea 11–12 and Jonah 1–2 (verse numbers there differ from English Bibles).
1 И уставши њих све мноштво, одведоше Га к Пилату.
1 LEVANTÁNDOSE entonces toda la multitud de ellos, lleváronle á Pilato.
2 И почеше Га тужити говорећи: Овог нађосмо да отпађује народ наш, и забрањује давати ћесару данак, и говори да је он Христос цар.
2 Y comenzaron á acusarle, diciendo: A éste hemos hallado que pervierte la nación, y que veda dar tributo á César, diciendo que él es el Cristo, el rey.
3 А Пилат Га запита: Ти ли си цар јудејски? А Он одговарајући рече му: Ти кажеш.
3 Entonces Pilato le preguntó, diciendo: ¿Eres tú el Rey de los Judíos? Y respondiéndole él, dijo: Tú [lo] dices.
4 А Пилат рече главарима свештеничким и народу: Ја не налазим никакве кривице на овом човеку.
4 Y Pilato dijo á los príncipes de los sacerdotes, y á las gentes: Ninguna culpa hallo en este hombre.
5 А они наваљиваху говорећи: Он буни људе учећи по свој Јудеји почевши од Галилеје довде.
5 Mas ellos porfiaban, diciendo: Alborota al pueblo, enseñando por toda Judea, comenzando desde Galilea hasta aquí.
6 А Пилат чувши за Галилеју запита: Зар је он Галилејац?
6 Entonces Pilato, oyendo de Galilea, preguntó si el hombre era Galileo.
7 И разумевши да је из подручја Иродовог посла Га Ироду, који такође беше у Јерусалиму оних дана.
7 Y como entendió que era de la jurisdicción de Herodes, le remitió á Herodes, el cual también estaba en Jerusalem en aquellos días.
8 А Ирод, видевши Исуса, би му врло мило; јер је одавно желео да Га види, јер је много слушао за Њега, и надаше се да ће видети од Њега какво чудо.
8 Y Herodes, viendo á Jesús, holgóse mucho, porque hacía mucho que deseaba verle; porque había oído de él muchas cosas, y tenía esperanza que le vería hacer alguna señal.
9 И пита Га много које за шта; али му Он ништа не одговори.
9 Y le preguntaba con muchas palabras; mas él nada le respondió:
10 А главари свештенички и књижевници стајаху, и једнако тужаху Га.
10 Y estaban los príncipes de los sacerdotes y los escribas acusándole con gran porfía.
11 А Ирод осрамотивши Га са својим војницима, и наругавши Му се, обуче Му белу хаљину, и посла Га натраг Пилату.
11 Mas Herodes con su corte le menospreció, y escarneció, vistiéndole de una ropa rica; y volvióle á enviar á Pilato.
12 И у тај се дан помирише Пилат и Ирод међу собом; јер пре беху у завади.
12 Y fueron hechos amigos entre sí Pilato y Herodes en el mismo día; porque antes eran enemigos entre sí.
13 А Пилат сазвавши главаре свештеничке и кнезове и народ
13 Entonces Pilato, convocando los príncipes de los sacerdotes, y los magistrados, y el pueblo,
14 рече им: Доведосте ми овог човека као који народ отпађује, и ето ја га пред вама испитах, и не налазим на овом човеку ниједну кривицу што ви на њега говорите;
14 Les dijo: Me habéis presentado á éste por hombre que desvía al pueblo: y he aquí, preguntando yo delante de vosotros, no he hallado culpa alguna en este hombre de aquéllas de que le acusáis.
15 а ни Ирод, јер сам га слао к њему; и ето се не налази ништа да је учинио што би заслуживало смрт.
15 Y ni aun Herodes; porque os remití á él, y he aquí, ninguna cosa digna de muerte ha hecho.
16 Дакле, да га избијем па да пустим.
16 Le soltaré, pues, castigado.
17 А требаше о сваком празнику пасхе да им пусти по једног сужња.
17 Y tenía necesidad de soltarles uno en cada fiesta.
18 Али народ сав повика говорећи: Узми овог, а пусти нам Вараву;
18 Mas toda la multitud dió voces á una, diciendo: Quita á éste, y suéltanos á Barrabás:
19 који беше бачен у тамницу за некакву буну учињену у граду и за крв.
19 (El cual había sido echado en la cárcel por una sedición hecha en la ciudad, y una muerte.)
20 А Пилат опет рече да би он хтео пустити Исуса.
20 Y hablóles otra vez Pilato, queriendo soltar á Jesús.
21 А они викаху говорећи: Распни га, распни.
21 Pero ellos volvieron á dar voces, diciendo: Crucifícale, crucifícale.
22 А он им трећи пут рече: Какво је дакле он зло учинио? Ја ништа на њему не нађох што би заслуживало смрт; дакле да га избијем па да пустим.
22 Y él les dijo la tercera vez: ¿Pues qué mal ha hecho éste? Ninguna culpa de muerte he hallado en él: le castigaré, pues, y le soltaré.
23 А они једнако наваљиваху с великом виком, и искаху да се Га разапне; и надвлада вика њихова и главара свештеничких.
23 Mas ellos instaban á grandes voces, pidiendo que fuese crucificado. Y las voces de ellos y de los príncipes de los sacerdotes crecían.
24 И Пилат пресуди да буде као што они ишту.
24 Entonces Pilato juzgó que se hiciese lo que ellos pedían;
25 И пусти оног што искаху, који беше бачен у тамницу за буну и за крв; а Исуса остави на њихову вољу.
25 Y les soltó á aquél que había sido echado en la cárcel por sedición y una muerte, al cual habían pedido; y entregó á Jesús á la voluntad de ellos.
26 И кад Га поведоше, ухватише неког Симона Киринца који иђаше из поља, и метнуше на њега крст да носи за Исусом.
26 Y llevándole, tomaron á un Simón Cireneo, que venía del campo, y le pusieron encima la cruz para que la llevase tras Jesús.
27 А за Њим иђаше мноштво народа и жена, које плакаху и нарицаху за Њим.
27 Y le seguía una grande multitud de pueblo, y de mujeres, las cuales le lloraban y lamentaban.
28 А Исус обазревши се на њих рече: Кћери јерусалимске! Не плачите за мном, него плачите за собом и за децом својом.
28 Mas Jesús, vuelto á ellas, les dice: Hijas de Jerusalem, no me lloréis á mí, mas llorad por vosotras mismas, y por vuestros hijos.
29 Јер гле, иду дани у које ће се рећи: Благо нероткињама, и утробама које не родише, и сисама које не дојише.
29 Porque he aquí vendrán días en que dirán: Bienaventuradas las estériles, y los vientres que no engendraron, y los pechos que no criaron.
30 Тада ће почети говорити горама: Падните на нас; и бреговима: Покријте нас.
30 Entonces comenzarán á decir á los montes: Caed sobre nosotros: y á los collados: Cubridnos.
31 Јер кад се овако ради од сировог дрвета, шта ће бити од сувог?
31 Porque si en el árbol verde hacen estas cosas, ¿en el seco, qué se hará?
32 Вођаху пак и друга два злочинца да погубе с Њим.
32 Y llevaban también con él otros dos, malhechores, á ser muertos.
33 И кад дођоше на место које се зваше костурница, онде разапеше Њега и злочинце, једног с десне стране а другог с леве.
33 Y como vinieron al lugar que se llama de la Calavera, le crucificaron allí, y á los malhechores, uno á la derecha, y otro á la izquierda.
34 А Исус говораше: Оче! Опрости им; јер не знаду шта чине. А делећи Његове хаљине бацаху коцке.
34 Y Jesús decía: Padre, perdónalos, porque no saben lo que hacen. Y partiendo sus vestidos, echaron suertes.
35 И народ стајаше те гледаше, а и кнезови с њима ругаху Му се говорећи: Другима поможе, нека помогне и себи, ако је он Христос, избраник Божји.
35 Y el pueblo estaba mirando; y se burlaban de él los príncipes con ellos, diciendo: A otros hizo salvos: sálvese á sí, si éste es el Mesías, el escogido de Dios.
36 А и војници Му се ругаху, и приступаху к Њему и даваху Му оцат,
36 Escarnecían de él también los soldados, llegándose y presentándole vinagre,
37 и говораху: Ако си ти цар јудејски помози сам себи.
37 Y diciendo: Si tú eres el Rey de los Judíos, sálvate á ti mismo.
38 А беше над Њим и натпис написан словима грчким и латинским и јеврејским: Ово је цар јудејски.
38 Y había también sobre él un título escrito con letras griegas, y latinas, y hebraicas: ESTE ES EL REY DE LOS JUDIOS.
39 А један од обешених злочинаца хуљаше на Њега говорећи: Ако си ти Христос помози себи и нама.
39 Y uno de los malhechores que estaban colgados, le injuriaba, diciendo: Si tú eres el Cristo, sálvate á ti mismo y á nosotros.
40 А други одговарајући ћуткаше га и говораше: Зар се ти не бојиш Бога, кад си и сам осуђен тако?
40 Y respondiendo el otro, reprendióle, diciendo: ¿Ni aun tú temes á Dios, estando en la misma condenación?
41 И ми смо још праведно осуђени; јер примамо по својим делима као што смо заслужили; али Он никакво зло није учинио.
41 Y nosotros, á la verdad, justamente [padecemos]; porque recibimos lo que merecieron nuestros hechos: mas éste ningún mal hizo.
42 И рече Исусу: Опомени ме се, Господе, кад дођеш у царство своје.
42 Y dijo á Jesús: Acuérdate de mí cuando vinieres á tu reino.
43 И рече му Исус: Заиста ти кажем: данас ћеш бити са мном у рају.
43 Entonces Jesús le dijo: De cierto te digo, que hoy estarás conmigo en el paraíso.
44 А беше око шестог сахата, и тама би по свој земљи до сахата деветог.
44 Y cuando era como la hora de sexta, fueron hechas tinieblas sobre toda la tierra hasta la hora de nona.
45 И помрча сунце, и завес црквени раздре се напола.
45 Y el sol se obscureció: y el velo del templo se rompió por medio.
46 И повикавши Исус гласно рече: Оче! У руке Твоје предајем дух свој. И рекавши ово издахну.
46 Entonces Jesús, clamando á gran voz, dijo: Padre, en tus manos encomiendo mi espíritu. Y habiendo dicho esto, espiró.
47 А кад виде капетан шта би, стаде хвалити Бога говорећи: Заиста овај човек беше праведник.
47 Y como el centurión vió lo que había acontecido, dió gloria á Dios, diciendo: Verdaderamente este hombre era justo.
48 И сав народ који се беше скупио да гледа ово, кад виде шта бива, врати се бијући се у прси своје.
48 Y toda la multitud de los que estaban presentes á este espectáculo, viendo lo que había acontecido, se volvían hiriendo sus pechos.
49 А сви Његови знанци стајаху издалека, и жене које беху ишле за Њим из Галилеје, и гледаху ово.
49 Mas todos sus conocidos, y las mujeres que le habían seguido desde Galilea, estaban lejos mirando estas cosas.
50 И гле, човек, по имену Јосиф, саветник, човек добар и праведан,
50 Y he aquí un varón llamado José, el cual era senador, varón bueno y justo,
51 (он не беше пристао на њихов савет и на посао) из Ариматеје града јудејског, који и сам чекаше царство Божије,
51 (El cual no había consentido en el consejo ni en los hechos de ellos), de Arimatea, ciudad de la Judea, el cual también esperaba el reino de Dios;
52 он приступивши к Пилату заиска тело Исусово.
52 Este llegó á Pilato, y pidió el cuerpo de Jesús.
53 И скиде Га, и обави платном, и метну Га у гроб исечен, у коме нико не беше никад метнут.
53 Y quitado, lo envolvió en una sábana, y le puso en un sepulcro abierto en una peña, en el cual ninguno había aún sido puesto.
54 И дан беше петак, и субота освиташе.
54 Y era día de la víspera [de la Pascua]; y estaba para rayar el sábado.
55 А жене које беху дошле с Исусом из Галилеје, идоше за Јосифом, и видеше гроб и како се тело метну.
55 Y las mujeres que con él habían venido de Galilea, siguieron también y vieron el sepulcro, y cómo fué puesto su cuerpo.
56 Вративши се пак приправише мирисе и миро. И у суботу дакле осташе на миру по закону.
56 Y vueltas, aparejaron [drogas] aromáticas y ungüentos; y reposaron el sábado, conforme al mandamiento.
People & places in this chapter
From this site's family tree and Bible maps, only where those guides cite this chapter.
People
Joseph of Arimathea
A rich man and member of the council from the Judean town of Arimathea, a disciple of Jesus (secretly, for fear of the Jews), who asked Pilate for the body and laid it in a new…
Cited in the guide: Matthew 27:57; Mark 15:43; Luke 23:50
Simon of Cyrene
A man from Cyrene coming in from the country whom the soldiers forced to carry the cross of Jesus; Mark calls him the father of Alexander and Rufus.
Cited in the guide: Matthew 27:32; Mark 15:21; Luke 23:26
Cross references (53)
Related passages for each verse, from the Treasury of Scripture Knowledge as collected and ranked by readers at OpenBible.info.
- 1 Matthew 27:1–2; Mark 15:1–5; Matthew 27:11–14; Luke 22:66; John 18:28–38
- 2 Acts 17:6–7; Luke 23:14; John 19:12; Mark 14:61–62; Luke 22:69–70
- 3 John 1:49; 1 Timothy 6:13; Luke 1:32–33; Mark 15:2; Luke 22:70
- 4 John 18:38; 1 Peter 1:19; 1 Peter 2:22; Hebrews 7:26; Mark 15:14
- 5 John 1:43; John 2:11; Mark 1:14; Matthew 4:23; John 19:15
- 6 Acts 5:37; Luke 13:1
- 7 Luke 3:1; Luke 13:31; Matthew 14:1
- 8 Luke 9:7–9; Mark 6:14; Matthew 14:1; 2 Kings 5:11; Acts 8:19
- 9 Matthew 27:14; 1 Peter 2:23; Luke 13:32; Isaiah 53:7; Psalm 39:9
- 10 Luke 23:14–15; Luke 11:53; Luke 23:5; Luke 23:2; Acts 24:5
- 11 Mark 15:16–20; Matthew 27:27–30; Isaiah 53:3; Psalm 69:19–20; John 19:5
- 12 Acts 4:27; Revelation 17:13–14; Matthew 16:1; Psalm 83:4–6
- 13 John 18:38; Matthew 27:21–23; Mark 15:14; John 19:4
- 14 Daniel 6:4; Hebrews 7:26; Luke 23:4–5; Acts 13:28; Matthew 27:19
- 16 Matthew 27:26; Luke 23:22; Mark 15:15; Isaiah 53:5; Acts 5:40–41
- 18 Acts 21:36; Acts 3:14; Acts 22:22; John 18:39–40; Mark 15:6–15
- 19 Acts 3:14; Luke 23:5; Luke 23:2
- 20 Mark 15:15; Matthew 14:8–9; John 19:12; Matthew 27:19
- 21 Matthew 27:22–25; Luke 23:23; Mark 15:13; John 19:15
- 22 Luke 23:14; Luke 23:20; 1 Peter 3:18; Luke 23:16; 1 Peter 1:19
- 23 Zechariah 11:8; Psalm 57:4; Psalm 22:12–13; Luke 23:5
- 24 Matthew 27:26; Proverbs 17:15; Exodus 23:2; Mark 15:15; John 19:1
- 25 Acts 3:14; Mark 15:15; Mark 15:6–7; Matthew 27:26; Luke 23:5
- 26 Matthew 27:32–44; Mark 15:21–32; Luke 9:23; Acts 2:10; Luke 14:27
- 27 Luke 8:52; Luke 8:2; Mark 15:40; Luke 23:55; Matthew 27:55
- 28 Song of Songs 8:4; Song of Songs 2:7; Song of Songs 1:5; Song of Songs 3:10; Song of Songs 5:8
- 29 Matthew 24:19; Luke 21:23–24; Mark 13:17–19; Hosea 9:12–16; Hosea 13:16
- 30 Revelation 6:16; Hosea 10:8; Isaiah 2:19; Revelation 9:6
- 31 1 Peter 4:17–18; Proverbs 11:31; John 15:6; Ezekiel 20:47–48; Ezekiel 15:2–7
- 32 Mark 15:27; Isaiah 53:12; Matthew 27:38; John 19:18; Hebrews 12:2
- 33 Mark 15:22–23; John 19:17–18; Zechariah 12:10; Matthew 27:33–34; Deuteronomy 21:23
- 34 Matthew 5:44; Acts 7:60; 1 Peter 3:9; 1 Peter 2:20–23; Luke 6:27–28
- 35 Psalm 22:17; Isaiah 42:1; 1 Peter 2:4; Mark 15:29–32; Matthew 12:18
- 36 Psalm 69:21; Matthew 27:48; Matthew 27:34; Mark 15:36; Mark 15:19–20
- 38 Matthew 27:37; Mark 15:26; John 19:19–22; Luke 23:3; Mark 15:32
- 39 Matthew 27:44; Mark 15:32; Luke 23:35; Luke 23:37; Luke 17:34–35
- 40 Luke 12:5; Revelation 15:4; Ephesians 5:11; Psalm 36:1; Jeremiah 5:3
- 41 Leviticus 26:40–41; Ezra 9:13; Matthew 27:4; 1 Peter 1:19; Matthew 27:24
- 42 Romans 10:9–14; Acts 16:31; 1 John 5:11–13; 1 Corinthians 6:10–11; Luke 12:8
- 43 Revelation 2:7; Psalm 50:15; 1 Timothy 1:15–16; Luke 19:10; Psalm 32:5
- 44 Matthew 27:45; Mark 15:33–34; Amos 8:9; Acts 2:20; John 19:14
- 45 Hebrews 10:19–22; Matthew 27:51; Hebrews 9:3–8; Mark 15:38; Ephesians 2:14–18
- 46 Psalm 31:5; Acts 7:59; John 19:30; 1 Peter 2:23; Mark 15:34–41
- 47 Matthew 27:54; Mark 15:39; Luke 23:41; Matthew 9:8
- 48 Luke 18:13; Acts 2:37; Jeremiah 31:19
- 49 Luke 8:2; Psalm 38:11; Luke 23:55; Matthew 27:55–56; Mark 15:40–41
- 50 John 19:38–42; Acts 11:24; Acts 10:22; Acts 10:2; Mark 15:42–47
- 51 Luke 2:25; Luke 2:38; Isaiah 8:12; Genesis 37:21–22; Genesis 42:21–22
- 52 John 19:38–42
- 53 Matthew 27:59–60; Mark 15:46; Isaiah 53:9
- 54 Matthew 27:62; John 19:31; Mark 15:42; John 19:14; John 19:42
- 55 Luke 23:49; Luke 8:2; Matthew 27:61; Mark 15:47
- 56 Luke 24:1; Mark 16:1; Deuteronomy 5:14; Exodus 20:8–10; Jeremiah 17:24–25
Cross references: OpenBible.info (CC BY), drawn mainly from the public-domain Treasury of Scripture Knowledge. · Sources & licences
What the Fathers said
Passages from the Church Fathers that expound or quote this chapter, verbatim from the public-domain Schaff edition (19th-century English translations).
How these were chosen
“Commentary” is the opening of a homily or exposition on this chapter (John Chrysostom’s homilies, Augustine’s tractates, sermons and expositions of the Psalms). “Quotes” are sentences where the edition’s own footnotes identify a quotation of a verse here, kept only when the wording matches the verse. Only works whose authorship is not in doubt are used. Psalms follow the Hebrew/English numbering (Augustine numbers them as the Septuagint does: his Psalm 50 is Psalm 51 here).
And from this fact, that He exclaimed upon the cross, "Father, forgive them, for they know not what they do," the long-suffering, patience, compassion, and goodness of Christ are exhibited, since He both suffered, and did Himself exculpate those who had maltreated Him.
… be mindful of mercy." What is this but that He puts Himself for the Jews, of whose nation He was, who were troubled with great anger and crucified Christ, when He, mindful of mercy, said, "Father, forgive them, for they know not what they do? "God shall come from Teman, and the Holy One from the shady and close mountain." …
Read in context · Nicene and Post-Nicene Fathers, series 1, vol. 2 (1887)
… judge others, when one is chargeable with the same things." And why marvel at His establishing this law, when even the very thief knew it upon the cross, saying to the other thief, "Dost not thou fear God, seeing we are in the same condemnation;" expressing the same sentiments with Christ?
Read in context · Nicene and Post-Nicene Fathers, series 1, vol. 10 (1888)
There is yet another witness of the sinlessness of Jesus,--the robber, the first man admitted into Paradise; who rebuked his fellow, and said, "We receive the due reward of our deeds; but this man hath done nothing amiss; for we were present, both thou and I, at His judgment."
Read in context · Nicene and Post-Nicene Fathers, series 2, vol. 7 (1894)
And on this account our Lord also on the cross says, "Father, forgive them; for they know not what they do:" for, not yet having become partakers of the grace of the Holy Spirit, they had not yet entered the fellowship of the holy brotherhood.
Read in context · Nicene and Post-Nicene Fathers, series 1, vol. 6 (1888)