Mark · Serbian Bible: Daničić–Karadžić (Cyrillic)
Mark 10 Serbian Bible: Daničić–Karadžić (Cyrillic)
Audio: World English Bible (WEB), read by Winfred W. Henson · About the recordings
Notes on this text (3)
- eBible.org's edition in the ekavian pronunciation (e.g. свет, грех); Karadžić and Daničić wrote in ijekavian (свијет, гријех).
- No deuterocanonical books.
- Chapter divisions follow the Hebrew Bible in Job 39–41, Ezekiel 20–21, Hosea 11–12 and Jonah 1–2 (verse numbers there differ from English Bibles).
1 И уставши оданде дође у околине јудејске преко Јордана, и стече се опет народ к Њему; и као што обичај имаше, опет их учаше.
1 Y PARTIÉNDOSE de allí, vino á los términos de Judea y tras el Jordán: y volvió el pueblo á juntarse á él; y de nuevo les enseñaba como solía.
2 И приступивши фарисеји упиташе Га кушајући: Може ли човек пустити жену?
2 Y llegándose los Fariseos, le preguntaron, para tentarle, si era lícito al marido repudiar á su mujer.
3 А Он одговарајући рече им: Шта вам заповеда Мојсије?
3 Mas él respondiendo, les dijo: ¿Qué os mandó Moisés?
4 А они рекоше: Мојсије допусти да јој се да распусна књига и да се пусти.
4 Y ellos dijeron: Moisés permitió escribir carta de divorcio, y repudiar.
5 И одговарајући Исус рече им: По тврђи вашег срца написа вам он заповест ову.
5 Y respondiendo Jesús, les dijo: Por la dureza de vuestro corazón os escribió este mandamiento;
6 А у почетку створења, мужа и жену, створио их је Бог.
6 Pero al principio de la creación, varón y hembra los hizo Dios.
7 Зато оставиће човек оца свог и мајку и прилепиће се к жени својој,
7 Por esto dejará el hombre á su padre y á su madre, y se juntará á su mujer.
8 и буду двоје једно тело. Тако нису више двоје него једно тело.
8 Y los que [eran] dos, serán hechos una carne: así que no son más dos, sino una carne.
9 А шта је Бог саставио човек да не раставља.
9 Pues lo que Dios juntó, no [lo] aparte el hombre.
10 И у кући опет запиташе Га за то ученици Његови.
10 Y en casa volvieron los discípulos á preguntarle de lo mismo.
11 И рече им: Који пусти жену и ожени се другом, чини прељубу на њој.
11 Y les dice: Cualquiera que repudiare á su mujer, y se casare con otra, comete adulterio contra ella:
12 И ако жена остави мужа свог и пође за другог, чини прељубу.
12 Y si la mujer repudiare á su marido y se casare con otro, comete adulterio.
13 И доношаху к Њему децу да их се дотакне; а ученици брањаху онима што их доношаху.
13 Y le presentaban niños para que los tocase; y los discípulos reñían á los que los presentaban.
14 А Исус видевши расрди се и рече им: Пустите децу нека долазе к мени, и не браните им; јер је таквих царство Божје.
14 Y viéndolo Jesús, se enojó, y les dijo: Dejad los niños venir, y no se lo estorbéis; porque de los tales es el reino de Dios.
15 Заиста вам кажем: који не прими царство Божје као дете, неће ући у њега.
15 De cierto os digo, que el que no recibiere el reino de Dios como un niño, no entrará en él.
16 И загрливши их метну на њих руке те их благослови.
16 Y tomándolos en los brazos, poniendo las manos sobre ellos, los bendecía.
17 И кад изађе на пут, притрча неко, и клекнувши на колена пред Њим питаше Га: Учитељу благи! Шта ми треба чинити да добијем живот вечни?
17 Y saliendo él para ir su camino, vino uno corriendo, é hincando la rodilla delante de él, le preguntó: Maestro bueno, ¿qué haré para poseer la vida eterna?
18 А Исус рече му: Што ме зовеш благим? Нико није благ осим једног Бога.
18 Y Jesús le dijo: ¿Por qué me dices bueno? Ninguno hay bueno, sino [sólo] uno, Dios.
19 Заповести знаш: не чини прељубе; не убиј; не укради; не сведочи лажно; не чини неправде никоме; поштуј оца свог и матер.
19 Los mandamientos sabes: No adulteres: No mates: No hurtes: No digas falso testimonio: No defraudes: Honra á tu padre y á tu madre.
20 А он одговарајући рече Му: Учитељу! Све сам ово сачувао од младости своје.
20 El entonces respondiendo, le dijo: Maestro, todo esto he guardado desde mi mocedad.
21 А Исус погледавши на њ, омиле му, и рече му: Још ти једно недостаје: иди продај све што имаш и подај сиромасима; и имаћеш благо на небу; и дођи, те хајде за мном узевши крст.
21 Entonces Jesús mirándole, amóle, y díjole: Una cosa te falta: ve, vende todo lo que tienes, y da á los pobres, y tendrás tesoro en el cielo; y ven, sígueme, tomando tu cruz.
22 А он поста зловољан од ове речи, и оде жалостан; јер беше врло богат.
22 Mas él, entristecido por esta palabra, se fué triste, porque tenía muchas posesiones.
23 И погледавши Исус рече ученицима својим: Како је тешко богатима ући у царство небеско!
23 Entonces Jesús, mirando alrededor, dice á sus discípulos: ¡Cuán difícilmente entrarán en el reino de Dios los que tienen riquezas!
24 А ученици се уплашише од речи Његових. А Исус опет одговарајући рече им: Децо! Како је тешко онима који се уздају у своје богатство ући у царство Божје!
24 Y los discípulos se espantaron de sus palabras; mas Jesús respondiendo, les volvió á decir: ¡Hijos, cuán difícil es entrar en el reino de Dios, los que confían en las riquezas!
25 Лакше је камили проћи кроз иглене уши неголи богатоме ући у царство Божје.
25 Más fácil es pasar un camello por el ojo de una aguja, que el rico entrar en el reino de Dios.
26 А они се врло дивљаху говорећи у себи: Ко се дакле може спасти?
26 Y ellos se espantaban más, diciendo dentro de sí: ¿Y quién podrá salvarse?
27 А Исус погледавши на њих рече: Људима је немогуће, али није Богу: јер је све могуће Богу.
27 Entonces Jesús mirándolos, dice: Para los hombres es imposible; mas para Dios, no; porque todas las cosas son posibles para Dios.
28 А Петар Му поче говорити: Ето ми смо оставили све, и за Тобом идемо.
28 Entonces Pedro comenzó á decirle: He aquí, nosotros hemos dejado todas las cosas, y te hemos seguido.
29 А Исус одговарајући рече: Заиста вам кажем: нема никога који је оставио кућу, или браћу, или сестре, или оца, или матер, или жену, или децу, или земљу, мене ради и јеванђеља ради,
29 Y respondiendo Jesús, dijo: De cierto os digo, que no hay ninguno que haya dejado casa, ó hermanos, ó hermanas, ó padre, ó madre, ó mujer, ó hijos, ó heredades, por causa de mí y del evangelio,
30 а да неће примити сад у ово време сто пута онолико кућа, и браће, и сестара, и отаца, и матера, и деце, и земље, у прогоњењу, а на оном свету живот вечни.
30 Que no reciba cien tantos ahora en este tiempo, casas, y hermanos, y hermanas, y madres, é hijos, y heredades, con persecuciones; y en el siglo venidero la vida eterna.
31 Али ће многи први бити последњи, и последњи први.
31 Empero muchos primeros serán postreros, y postreros primeros.
32 А кад иђаху путем у Јерусалим, Исус иђаше пред њима, а они се чуђаху, и за Њим иђаху са страхом. И узевши опет дванаесторицу поче им казивати шта ће бити од Њега:
32 Y estaban en el camino subiendo á Jerusalem; y Jesús iba delante de ellos, y se espantaban, y le seguían con miedo: entonces volviendo á tomar á los doce [aparte], les comenzó á decir las cosas que le habían de acontecer:
33 Ево идемо у Јерусалим, и Син човечји предаће се главарима свештеничким и књижевницима и осудиће Га на смрт, и предаће Га незнабошцима;
33 He aquí subimos á Jerusalem, y el Hijo del hombre será entregado á los príncipes de los sacerdotes, y á los escribas, y le condenarán á muerte, y le entregarán á los Gentiles:
34 и наругаће Му се, и биће Га, и попљуваће Га, и убиће Га, и трећи дан устаће.
34 Y le escarnecerán, y le azotarán, y escupirán en él, y le matarán; mas al tercer día resucitará.
35 И пред Њега дођоше Јаков и Јован, синови Зеведејеви, говорећи: Учитељу! Хоћемо да нам учиниш за шта ћемо Те молити.
35 Entonces Jacobo y Juan, hijos de Zebedeo, se llegaron á él, diciendo: Maestro, querríamos que nos hagas lo que pidiéremos.
36 А Он им рече: Шта хоћете да вам учиним?
36 Y él les dijo: ¿Qué queréis que os haga?
37 А они Му рекоше: Дај нам да седнемо један с десне стране Теби, а други с леве, у слави Твојој.
37 Y ellos le dijeron: Danos que en tu gloria nos sentemos el uno á tu diestra, y el otro á tu siniestra.
38 А Исус им рече: Не знате шта иштете: можете ли пити чашу коју ја пијем, и крстити се крштењем којим се ја крштавам?
38 Entonces Jesús les dijo: No sabéis lo que pedís. ¿Podéis beber del vaso que yo bebo, ó ser bautizados del bautismo de que yo soy bautizado?
39 А они Му рекоше: Можемо. А Исус рече им: Чашу, дакле, коју ја пијем испићете; и крштењем којим се ја крштавам крстићете се;
39 Y ellos dijeron: Podemos. Y Jesús les dijo: A la verdad, del vaso que yo bebo, beberéis; y del bautismo de que yo soy bautizado, seréis bautizados.
40 али да седнете с десне стране мени и с леве, не могу ја дати него којима је уготовљено.
40 Mas que os sentéis á mi diestra y á mi siniestra, no es mío darlo, sino á quienes está aparejado.
41 И чувши то десеторица почеше се срдити на Јакова и на Јована.
41 Y como lo oyeron los diez, comenzaron á enojarse de Jacobo y de Juan.
42 А Исус дозвавши их рече им: Знате да кнезови народни владају народом и поглавари његови управљају њим.
42 Mas Jesús, llamándolos, les dice: Sabéis que los que se ven ser príncipes entre las gentes, se enseñorean de ellas, y los que entre ellas son grandes, tienen sobre ellas potestad.
43 Али међу вама да не буде тако; него који хоће да буде већи међу вама, да вам служи.
43 Mas no será así entre vosotros: antes cualquiera que quisiere hacerse grande entre vosotros, será vuestro servidor;
44 И који хоће први међу вама да буде, да буде свима слуга.
44 Y cualquiera de vosotros que quisiere hacerse el primero, será siervo de todos.
45 Јер Син човечји није дошао да Му служе него да служи, и да да душу своју у откуп за многе.
45 Porque el Hijo del hombre tampoco vino para ser servido, mas para servir, y dar su vida en rescate por muchos.
46 И дођоше у Јерихон. И кад излажаше из Јерихона, Он и ученици Његови и народ многи, син Тимејев, Вартимеј слепи, сеђаше крај пута и прошаше.
46 Entonces vienen á Jericó: y saliendo él de Jericó y sus discípulos y una gran compañía, Bartimeo el ciego, hijo de Timeo, estaba sentado junto al camino mendigando.
47 И чувши да је то Исус Назарећанин стаде викати и говорити: Сине Давидов, Исусе! Помилуј ме!
47 Y oyendo que era Jesús el Nazareno, comenzó á dar voces y decir: Jesús, Hijo de David, ten misericordia de mí.
48 И прећаху му многи да ућути, а он још више викаше: Сине Давидов! Помилуј ме!
48 Y muchos le reñían, que callase: mas él daba mayores voces: Hijo de David, ten misericordia de mí.
49 И ставши Исус рече да га зовну. И зовнуше слепца говорећи му: Не бој се, устани, зове те.
49 Entonces Jesús parándose, mandó llamarle: y llaman al ciego, diciéndole: Ten confianza: levántate, te llama.
50 А он збацивши са себе хаљине своје, устаде и дође к Исусу.
50 El entonces, echando su capa, se levantó, y vino á Jesús.
51 И одговарајући рече му Исус: Шта хоћеш да ти учиним? А слепи рече Му: Равуни! Да прогледам.
51 Y respondiendo Jesús, le dice: ¿Qué quieres que te haga? Y el ciego le dice: Maestro, que cobre la vista.
52 А Исус рече му: Иди, вера твоја поможе ти. И одмах прогледа, и оде путем за Исусом.
52 Y Jesús le dijo: Ve, tu fe te ha salvado. Y luego cobró la vista, y seguía á Jesús en el camino.
People & places in this chapter
From this site's family tree and Bible maps, only where those guides cite this chapter.
People
Bartimaeus
A blind beggar, son of Timaeus, who sat beside the road at Jericho and cried to Jesus as Son of David and received his sight.
Cited in the guide: Mark 10:46
Timaeus
Named in Mark 10:46 as the father of the blind beggar Bartimaeus.
Cited in the guide: Mark 10:46
Cross references (51)
Related passages for each verse, from the Treasury of Scripture Knowledge as collected and ranked by readers at OpenBible.info.
- 1 John 10:40; Mark 6:34; Matthew 4:23; Mark 4:2; Jeremiah 32:33
- 2 1 Corinthians 7:10–11; John 8:6; Matthew 23:13; Luke 11:53–54; Luke 7:30
- 3 Galatians 4:21; Isaiah 8:20; John 5:39; Luke 10:25
- 4 Deuteronomy 24:1–4; Matthew 5:31–32; Matthew 19:7; Matthew 1:19; Isaiah 50:1
- 5 Matthew 19:8; Acts 7:51; Nehemiah 9:16–17; Nehemiah 9:26; Hebrews 3:7–10
- 6 Genesis 1:27; Genesis 5:2; Genesis 1:1; Genesis 2:20–23; Malachi 2:14–16
- 7 Genesis 2:24; Matthew 19:5–6; Ephesians 5:31
- 8 Ephesians 5:28; Genesis 2:24; 1 Corinthians 6:16
- 9 Romans 7:1–3
- 10 Mark 9:33; Mark 9:28; Mark 4:10
- 11 Matthew 5:31–32; Romans 7:3; Matthew 19:9; 1 Corinthians 7:10–11; Luke 16:18
- 12 1 Corinthians 7:11; 1 Corinthians 7:13
- 13 Matthew 19:13–15; Luke 18:15–17; Deuteronomy 31:12–13
- 14 Matthew 19:14; Matthew 18:4; Matthew 18:10; Psalm 131:1–2; Luke 18:15–16
- 15 Matthew 18:3; Luke 18:17; John 3:3–6
- 16 Isaiah 40:11; Mark 9:36; Genesis 48:14–16; Luke 24:50–51; Deuteronomy 28:3
- 17 Matthew 19:16–30; Luke 18:18–30; Romans 2:7; John 6:27–28; Luke 10:25
- 18 Luke 18:19; Matthew 19:17; 1 John 4:16; Romans 3:12; 1 Samuel 2:2
- 19 Exodus 20:12–17; Romans 13:9; James 2:11; Luke 18:20; Matthew 19:17–19
- 20 Ezekiel 33:31–32; 2 Timothy 3:5; Philippians 3:6; Romans 7:9; Matthew 19:20
- 21 Matthew 6:19–21; Revelation 2:4; 1 Timothy 6:17–19; Luke 18:22; Luke 10:42
- 22 1 John 2:15–16; 1 Timothy 6:9–10; Luke 12:15; Ephesians 5:5; 2 Timothy 4:10
- 23 1 Corinthians 1:26; James 2:5; Luke 18:24; Mark 3:5; 2 Peter 1:11
- 24 Proverbs 11:28; James 5:1–3; Psalm 52:7; 1 Timothy 6:17; Revelation 3:17
- 25 Matthew 19:24–25; Luke 18:25; Matthew 23:24; Jeremiah 13:23; Matthew 7:3–5
- 26 Acts 16:31; Romans 10:9–13; 2 Corinthians 11:23; Mark 6:51; Mark 7:37
- 27 Jeremiah 32:27; Matthew 19:26; Job 42:2; Jeremiah 32:17; Genesis 18:13–14
- 28 Matthew 19:27–30; Mark 1:16–20; Luke 14:33; Luke 18:28–30; Philippians 3:7–9
- 29 1 Corinthians 9:23; Matthew 5:10–11; Revelation 2:3; Hebrews 11:24–26; Mark 8:35
- 30 Philippians 3:8; Luke 18:30; 2 Corinthians 6:10; James 1:12; Proverbs 3:9–10
- 31 Matthew 19:30; Luke 13:30; Matthew 20:16; Romans 9:30–33; Luke 18:11–14
- 32 Matthew 20:17–19; Luke 18:31–34; Luke 9:51; Mark 4:34; John 11:8
- 33 Matthew 20:17–19; Matthew 27:2; Acts 13:27; Matthew 16:21; Acts 3:13–14
- 34 Matthew 26:67; Matthew 16:21; Mark 14:65; Luke 22:63–65; Mark 15:17–20
- 35 Matthew 20:20–28; 2 Samuel 14:4–11; 1 Kings 2:16; Mark 14:33; Mark 1:19–20
- 36 John 15:7; 1 Kings 3:5–15; Mark 10:51
- 37 Matthew 19:28; Mark 16:19; Luke 24:26; Psalm 110:1; 1 Kings 22:19
- 38 Luke 12:50; Matthew 20:21–22; John 18:11; James 4:3; Psalm 75:8
- 39 Acts 12:2; Revelation 1:9; John 17:14; Colossians 1:24; John 13:37
- 40 Matthew 20:23; Matthew 25:34; John 17:24; Hebrews 11:16; John 17:2
- 41 Matthew 20:24; Proverbs 13:10; Romans 12:10; Philippians 2:3; Mark 9:33–36
- 42 1 Peter 5:3; Luke 22:25; Matthew 20:25
- 43 Matthew 23:8–12; Luke 14:11; Mark 9:35; Matthew 20:26–27; Luke 9:48
- 45 Matthew 20:28; Philippians 2:5–8; 2 Corinthians 8:9; Titus 2:14; John 13:14
- 46 Luke 18:35–19:1; Matthew 20:29–34; John 9:8; Luke 16:22; Acts 3:2–3
- 47 Mark 1:24; Matthew 9:27; Matthew 15:22; Revelation 22:16; Acts 13:22–23
- 48 Mark 7:26–29; Jeremiah 29:13; Matthew 19:13; Psalm 62:12; Matthew 20:31
- 49 Luke 18:40; Matthew 20:32–34; Psalm 145:8; Psalm 86:15; John 11:28
- 50 Philippians 3:7–9; Hebrews 12:1
- 51 Luke 18:41–43; Mark 10:36; Matthew 7:7; 2 Chronicles 1:7; Philippians 4:6
- 52 Matthew 9:22; Mark 8:25; Luke 7:50; Acts 26:18; Mark 5:34
Cross references: OpenBible.info (CC BY), drawn mainly from the public-domain Treasury of Scripture Knowledge. · Sources & licences
What the Fathers said
Passages from the Church Fathers that expound or quote this chapter, verbatim from the public-domain Schaff edition (19th-century English translations).
How these were chosen
“Commentary” is the opening of a homily or exposition on this chapter (John Chrysostom’s homilies, Augustine’s tractates, sermons and expositions of the Psalms). “Quotes” are sentences where the edition’s own footnotes identify a quotation of a verse here, kept only when the wording matches the verse. Only works whose authorship is not in doubt are used. Psalms follow the Hebrew/English numbering (Augustine numbers them as the Septuagint does: his Psalm 50 is Psalm 51 here).
… added this redemption to the sons of Zebedee, when their mother asked that they might sit, the one on His right hand, and the other on His left, in His kingdom, saying, "Can ye be baptized with the baptism which I shall be baptized with?" Paul, too, they declare, has often set forth, in express terms, the redemption which is …
If it is said, "Thou shall not commit adultery, Thou shall not kill, Thou shall not steal," and other similar commandments, not human lips but the divine oracles have enounced them.
Read in context · Nicene and Post-Nicene Fathers, series 1, vol. 2 (1887)
For instance, to them that strip themselves of all that they have for His sake He promised to give an hundred fold in the present world, and life eternal in that which is to come; by the things already given making the future also credible.
Read in context · Nicene and Post-Nicene Fathers, series 1, vol. 10 (1888)
For martyrdom also the Saviour is wont to call a baptism, saying, Can ye drink the cup which I drink, and be baptized with the baptism that I am baptized with?
Read in context · Nicene and Post-Nicene Fathers, series 2, vol. 7 (1894)
This step of humility those two disciples were loth to have an eye to, who said, "Lord, bid that one of us may sit at Thy right hand, and the other at the left in Thy kingdom." They sought for exaltation, they did not see the step.
Read in context · Nicene and Post-Nicene Fathers, series 1, vol. 6 (1888)