Matthew · Serbian Bible: Daničić–Karadžić (Cyrillic)
Matthew 22 Serbian Bible: Daničić–Karadžić (Cyrillic)
Audio: World English Bible (WEB), read by Winfred W. Henson · About the recordings
Notes on this text (3)
- eBible.org's edition in the ekavian pronunciation (e.g. свет, грех); Karadžić and Daničić wrote in ijekavian (свијет, гријех).
- No deuterocanonical books.
- Chapter divisions follow the Hebrew Bible in Job 39–41, Ezekiel 20–21, Hosea 11–12 and Jonah 1–2 (verse numbers there differ from English Bibles).
DK Serbian Bible: Daničić–Karadžić (Cyrillic)
PT1904 Patriarchal Text 1904 (accented, eBible edition)
1 И одговарајући Исус опет рече им у причама говорећи:
1 Καὶ ἀποκριθεὶς ὁ Ἰησοῦς πάλιν εἶπεν αὐτοῖς ἐν παραβολαῖς λέγων·
2 Царство је небеско као човек цар који начини свадбу сину свом.
2 ὡμοιώθη ἡ βασιλεία τῶν οὐρανῶν ἀνθρώπῳ βασιλεῖ, ὅστις ἐποίησε γάμους τῷ υἱῷ αὐτοῦ.
3 И посла слуге своје да зову званице на свадбу; и не хтеше доћи.
3 καὶ ἀπέστειλε τοὺς δούλους αὐτοῦ καλέσαι τοὺς κεκλημένους εἰς τοὺς γάμους, καὶ οὐκ ἤθελον ἐλθεῖν.
4 Опет посла друге слуге говорећи: Кажите званицама: Ево сам обед свој уготовио, и јунци моји и храњеници поклани су, и све је готово; дођите на свадбу.
4 πάλιν ἀπέστειλεν ἄλλους δούλους λέγων· εἴπατε τοῖς κεκλημένοις· ἰδοὺ τὸ ἄριστόν μου ἡτοίμασα, οἱ ταῦροί μου καὶ τὰ σιτιστὰ τεθυμένα, καὶ πάντα ἕτοιμα· δεῦτε εἰς τοὺς γάμους.
5 А они не маривши отидоше овај у поље своје, а овај к трговини својој.
5 οἱ δὲ ἀμελήσαντες ἀπῆλθον, ὁ μὲν εἰς τὸν ἴδιον ἀγρόν, ὁ δὲ εἰς τὴν ἐμπορίαν αὐτοῦ·
6 А остали ухватише слуге његове, изружише их, и побише их.
6 οἱ δὲ λοιποὶ κρατήσαντες τοὺς δούλους αὐτοῦ ὕβρισαν καὶ ἀπέκτειναν.
7 А кад то чу цар онај, разгневи се и пославши војску своју погуби крвнике оне, и град њихов запали.
7 ἀκούσας δὲ ὁ βασιλεὺς ἐκεῖνος ὠργίσθη, καὶ πέμψας τὰ στρατεύματα αὐτοῦ ἀπώλεσε τοὺς φονεῖς ἐκείνους καὶ τὴν πόλιν αὐτῶν ἐνέπρησε.
8 Тада рече слугама својим: Свадба је дакле готова, а званице не бише достојне.
8 τότε λέγει τοῖς δούλοις αὐτοῦ· ὁ μὲν γάμος ἕτοιμός ἐστιν, οἱ δὲ κεκλημένοι οὐκ ἦσαν ἄξιοι·
9 Идите дакле на раскршће и кога год нађете, дозовите на свадбу.
9 πορεύεσθε οὖν ἐπὶ τὰς διεξόδους τῶν ὁδῶν, καὶ ὅσους ἐὰν εὕρητε καλέσατε εἰς τοὺς γάμους.
10 И изишавши слуге оне на раскршћа сабраше све које нађоше, зле и добре; и столови напунише се гостију.
10 καὶ ἐξελθόντες οἱ δοῦλοι ἐκεῖνοι εἰς τὰς ὁδοὺς συνήγαγον πάντας ὅσους εὗρον, πονηρούς τε καὶ ἀγαθούς· καὶ ἐπλήσθη ὁ γάμος ἀνακειμένων.
11 Изашавши пак цар да види госте угледа онде човека необученог у свадбено рухо.
11 εἰσελθὼν δὲ ὁ βασιλεὺς θεάσασθαι τοὺς ἀνακειμένους εἶδεν ἐκεῖ ἄνθρωπον οὐκ ἐνδεδυμένον ἔνδυμα γάμου,
12 И рече му: Пријатељу! Како си дошао амо без свадбеног руха? А он оћуте.
12 καὶ λέγει αὐτῷ· ἑταῖρε, πῶς εἰσῆλθες ὧδε μὴ ἔχων ἔνδυμα γάμου; ὁ δὲ ἐφιμώθη.
13 Тада рече цар слугама: Свежите му руке и ноге, па га узмите те баците у таму најкрајњу; онде ће бити плач и шкргут зуба.
13 τότε εἶπεν ὁ βασιλεὺς τοῖς διακόνοις· δήσαντες αὐτοῦ πόδας καὶ χεῖρας ἄρατε αὐτὸν καὶ ἐκβάλετε εἰς τὸ σκότος τὸ ἐξώτερον· ἐκεῖ ἔσται ὁ κλαυθμὸς καὶ ὁ βρυγμὸς τῶν ὀδόντων.
14 Јер су многи звани, али је мало избраних.
14 πολλοὶ γάρ εἰσι κλητοί, ὀλίγοι δὲ ἐκλεκτοί.
15 Тада отидоше фарисеји и начинише веће како би Га ухватили у речи.
15 Τότε πορευθέντες οἱ Φαρισαῖοι συμβούλιον ἔλαβον ὅπως αὐτὸν παγιδεύσωσιν ἐν λόγῳ.
16 И послаше к Њему ученике своје с Иродовцима, те рекоше: Учитељу! Знамо да си истинит, и путу Божјем заиста учиш, и не мариш ни за кога, јер не гледаш ко је ко.
16 καὶ ἀποστέλλουσιν αὐτῷ τοὺς μαθητὰς αὐτῶν μετὰ τῶν Ἡρῳδιανῶν λέγοντες· διδάσκαλε, οἴδαμεν ὅτι ἀληθὴς εἶ καὶ τὴν ὁδὸν τοῦ Θεοῦ ἐν ἀληθείᾳ διδάσκεις, καὶ οὐ μέλει σοι περὶ οὐδενός· οὐ γὰρ βλέπεις εἰς πρόσωπον ἀνθρώπων·
17 Кажи нам дакле шта мислиш ти? Треба ли дати харач ћесару или не?
17 εἰπὲ οὖν ἡμῖν, τί σοι δοκεῖ; ἔξεστι δοῦναι κῆνσον Καίσαρι ἢ οὔ;
18 Разумевши Исус лукавство њихово рече: Што ме кушате, лицемери?
18 γνοὺς δὲ ὁ Ἰησοῦς τὴν πονηρίαν αὐτῶν εἶπε· τί με πειράζετε, ὑποκριταί;
19 Покажите ми новац харачки. А они донесоше Му новац.
19 ἐπιδείξατέ μοι τὸ νόμισμα τοῦ κήνσου. οἱ δὲ προσήνεγκαν αὐτῷ δηνάριον.
20 И рече им: Чији је образ овај и натпис?
20 καὶ λέγει αὐτοῖς· τίνος ἡ εἰκὼν αὕτη καὶ ἡ ἐπιγραφή;
21 И рекоше Му: Ћесарев. Тада рече им: Подајте дакле ћесарево ћесару, и Божје Богу.
21 λέγουσιν αὐτῷ· Καίσαρος. τότε λέγει αὐτοῖς· ἀπόδοτε οὖν τὰ Καίσαρος Καίσαρι καὶ τὰ τοῦ Θεοῦ τῷ Θεῷ.
22 И чувши дивише се, и оставивши Га отидоше.
22 καὶ ἀκούσαντες ἐθαύμασαν, καὶ ἀφέντες αὐτὸν ἀπῆλθον.
23 Тај дан приступише к Њему садукеји који говоре да нема васкрсења, и упиташе Га
23 Ἐν ἐκείνῃ τῇ ἡμέρᾳ προσῆλθον αὐτῷ Σαδδουκαῖοι, οἱ λέγοντες μὴ εἶναι ἀνάστασιν, καὶ ἐπηρώτησαν αὐτὸν
24 говорећи: Учитељу! Мојсије рече: Ако ко умре без деце, да узме брат његов жену његову и да подигне семе брату свом.
24 λέγοντες· διδάσκαλε, Μωσῆς εἶπεν, ἐάν τις ἀποθάνῃ μὴ ἔχων τέκνα, ἐπιγαμβρεύσει ὁ ἀδελφὸς αὐτοῦ τὴν γυναῖκα αὐτοῦ καὶ ἀναστήσει σπέρμα τῷ ἀδελφῷ αὐτοῦ.
25 У нас беше седам браће; и први оженивши се умре, и не имавши порода остави жену своју брату свом.
25 ἦσαν δὲ παρ᾽ ἡμῖν ἑπτὰ ἀδελφοί· καὶ ὁ πρῶτος γαμήσας ἐτελεύτησε, καὶ μὴ ἔχων σπέρμα ἀφῆκε τὴν γυναῖκα αὐτοῦ τῷ ἀδελφῷ αὐτοῦ·
26 А тако и други, и трећи, све до седмог.
26 ὁμοίως καὶ ὁ δεύτερος καὶ ὁ τρίτος, ἕως τῶν ἑπτά.
27 А после свих умре и жена.
27 ὕστερον δὲ πάντων ἀπέθανε καὶ ἡ γυνή.
28 О васкрсењу дакле кога ће од седморице бити жена? Јер је за свима била.
28 ἐν τῇ οὖν ἀναστάσει τίνος τῶν ἑπτὰ ἔσται ἡ γυνή; πάντες γὰρ ἔσχον αὐτήν.
29 А Исус одговарајући рече им: Варате се, не знајући Писма ни силе Божје.
29 ἀποκριθεὶς δὲ ὁ Ἰησοῦς εἶπεν αὐτοῖς· πλανᾶσθε μὴ εἰδότες τὰς γραφὰς μηδὲ τὴν δύναμιν τοῦ Θεοῦ.
30 Јер о васкрсењу нити ће се женити ни удавати; него су као анђели Божји на небу.
30 ἐν γὰρ τῇ ἀναστάσει οὔτε γαμοῦσιν οὔτε ἐκγαμίζονται, ἀλλ᾽ ὡς ἄγγελοι Θεοῦ ἐν οὐρανῷ εἰσι.
31 А за васкрсење мртвих нисте ли читали шта вам је рекао Бог говорећи:
31 περὶ δὲ τῆς ἀναστάσεως τῶν νεκρῶν οὐκ ἀνέγνωτε τὸ ῥηθὲν ὑμῖν ὑπὸ τοῦ Θεοῦ λέγοντος,
32 Ја сам Бог Авраамов, и Бог Исаков, и Бог Јаковљев! Није Бог Бог мртвих, него живих.
32 ἐγώ εἰμι ὁ Θεὸς Ἀβραὰμ καὶ ὁ Θεὸς Ἰσαὰκ καὶ ὁ Θεὸς Ἰακώβ; οὐκ ἔστιν ὁ Θεὸς Θεὸς νεκρῶν, ἀλλὰ ζώντων.
33 И чувши народ дивљаше се науци Његовој.
33 καὶ ἀκούσαντες οἱ ὄχλοι ἐξεπλήσσοντο ἐπὶ τῇ διδαχῇ αὐτοῦ.
34 А фарисеји чувши да посрами садукеје сабраше се заједно.
34 Οἱ δὲ Φαρισαῖοι ἀκούσαντες ὅτι ἐφίμωσε τοὺς Σαδδουκαίους, συνήχθησαν ἐπὶ τὸ αὐτό,
35 И упита један од њих законик кушајући Га и говорећи:
35 καὶ ἐπηρώτησεν εἷς ἐξ αὐτῶν, νομικός, πειράζων αὐτὸν καὶ λέγων·
36 Учитељу! Која је заповест највећа у закону?
36 διδάσκαλε, ποία ἐντολὴ μεγάλη ἐν τῷ νόμῳ;
37 А Исус рече му: Љуби Господа Бога свог свим срцем својим, и свом душом својом, и свом мисли својом.
37 ὁ δὲ Ἰησοῦς ἔφη αὐτῷ· ἀγαπήσεις Κύριον τὸν Θεόν σου ἐν ὅλῃ τῇ καρδίᾳ σου καὶ ἐν ὅλῃ τῇ ψυχῇ σου καὶ ἐν ὅλῃ τῇ διανοίᾳ σου.
38 Ово је прва и највећа заповест.
38 αὕτη ἐστὶ πρώτη καὶ μεγάλη ἐντολή.
39 А друга је као и ова: Љуби ближњег свог као самог себе.
39 δευτέρα δὲ ὁμοία αὐτῇ· ἀγαπήσεις τὸν πλησίον σου ὡς σεαυτόν.
40 О овима двема заповестима виси сав закон и пророци.
40 ἐν ταύταις ταῖς δυσὶν ἐντολαῖς ὅλος ὁ νόμος καὶ οἱ προφῆται κρέμανται.
41 А кад се сабраше фарисеји, упита их Исус
41 Συνηγμένων δὲ τῶν Φαρισαίων ἐπηρώτησεν αὐτοὺς ὁ Ἰησοῦς
42 говорећи: Шта мислите за Христа, чији је син? Рекоше Му: Давидов.
42 λέγων· τί ὑμῖν δοκεῖ περὶ τοῦ Χριστοῦ; τίνος υἱός ἐστι; λέγουσιν αὐτῷ· τοῦ Δαυΐδ.
43 Рече им: Како дакле Давид Њега духом назива Господом говорећи:
43 λέγει αὐτοῖς· πῶς οὖν Δαυῒδ ἐν Πνεύματι Κύριον αὐτὸν καλεῖ λέγων,
44 Рече Господ Господу мом: Седи мени с десне стране, док положим непријатеље Твоје подножје ногама Твојим?
44 εἶπεν ὁ Κύριος τῷ Κυρίῳ μου, κάθου ἐκ δεξιῶν μου ἕως ἂν θῶ τοὺς ἐχθρούς σου ὑποπόδιον τῶν ποδῶν σου;
45 Кад дакле Давид назива Њега Господом, како му је син?
45 εἰ οὖν Δαυῒδ καλεῖ αὐτὸν Κύριον, πῶς υἱὸς αὐτοῦ ἐστι;
46 И нико Му не могаше одговорити речи; нити смеде ко од тог дана да Га запита више.
46 καὶ οὐδεὶς ἐδύνατο αὐτῷ ἀποκριθῆναι λόγον, οὐδὲ ἐτόλμησέ τις ἀπ᾽ ἐκείνης τῆς ἡμέρας ἐπερωτῆσαι αὐτὸν οὐκέτι.
Cross references (42)
Related passages for each verse, from the Treasury of Scripture Knowledge as collected and ranked by readers at OpenBible.info.
- 1 Matthew 20:1–16; Matthew 12:43–45; Luke 8:10; Mark 4:33–34; Matthew 13:3–11
- 2 Revelation 19:7–9; Matthew 13:24; Ephesians 5:24–32; Psalm 45:10–16; 2 Corinthians 11:2
- 3 Revelation 22:17; Luke 14:15–17; John 5:40; Psalm 81:10–12; Hosea 11:7
- 4 Acts 13:46; John 6:50–57; Matthew 21:36; Psalm 86:5; Nehemiah 9:17
- 5 Luke 14:18–20; Hebrews 2:3; 1 John 2:15–16; Matthew 24:38–39; Luke 17:26–32
- 6 John 15:19–20; Matthew 10:22–25; Matthew 5:10–12; Acts 8:1; John 16:2–3
- 7 Luke 19:27; 1 Peter 4:17–18; Luke 21:24; Joel 2:25; Luke 21:21
- 8 2 Thessalonians 1:5; Revelation 3:4; Acts 13:46; Luke 20:35; Revelation 22:14
- 9 Luke 14:21–24; Mark 16:15–16; Proverbs 1:20–23; Proverbs 9:4–6; Isaiah 55:1–3
- 10 1 John 2:19; 1 Corinthians 6:9–11; 2 Corinthians 12:21; Matthew 13:47–48; Revelation 7:9
- 11 Revelation 3:4–5; Revelation 19:8; Zechariah 3:3–4; Hebrews 4:12–13; Revelation 16:15
- 12 Job 5:16; Matthew 20:13; 1 Samuel 2:9; Acts 5:2–11; Jeremiah 2:23
- 13 Matthew 8:12; Matthew 25:30; Matthew 24:51; 2 Peter 2:4; Revelation 21:27
- 14 2 Peter 1:10; Luke 13:23–24; Revelation 17:14; Matthew 7:13–14; Matthew 20:16
- 15 Luke 20:20–26; Mark 12:13–17; Psalm 2:2; Psalm 56:5–7; Psalm 59:3
- 16 Mark 3:6; Luke 20:21; Mark 8:15; Mark 12:14; John 7:18
- 17 Luke 2:1; Romans 13:6–7; Matthew 17:25; Acts 28:22; Acts 5:37
- 18 John 8:6; Luke 5:22; John 2:25; Acts 5:9; Revelation 2:23
- 19 Matthew 20:2; Matthew 18:28; Revelation 6:6
- 20 Luke 20:24
- 21 Romans 13:7; Proverbs 24:21; Acts 4:19; Malachi 1:6–8; Matthew 22:37
- 22 Mark 12:12; Matthew 22:46; Matthew 10:16; Proverbs 26:4–5; Matthew 22:33
- 23 Acts 4:1; Acts 23:6–8; Matthew 3:7; Luke 20:27–40; Mark 12:18–27
- 24 Deuteronomy 25:5–10; Luke 20:28; Matthew 7:21; Mark 12:19; Matthew 22:16
- 25 Hebrews 9:27; Mark 12:19–23; Luke 20:29–33
- 29 John 20:9; Romans 15:4; Luke 1:37; Jeremiah 32:17; Daniel 12:2–3
- 30 Luke 20:34–36; Mark 12:24–25; John 5:28–29; 1 Corinthians 7:29–31; Matthew 24:38
- 31 Matthew 21:16; Matthew 12:3
- 32 Exodus 3:6; Mark 12:26–27; Acts 7:32; Luke 20:37–38; Exodus 3:15–16
- 33 Luke 20:39–40; Matthew 7:28–29; John 7:46; Matthew 22:22; Mark 6:2
- 34 Mark 12:28–31; Matthew 25:3–5
- 35 Luke 7:30; Luke 10:25–37; Luke 11:52; Luke 11:45–46; Luke 14:3
- 36 Mark 12:28–33; Matthew 5:19–20; Luke 11:42; Matthew 23:23–24; Hosea 8:12
- 37 Mark 12:29–30; Luke 10:27; Deuteronomy 6:5; Deuteronomy 10:12; Mark 12:33
- 39 Mark 12:31; Luke 10:27–37; Leviticus 19:18; Romans 13:9–10; Galatians 5:14
- 40 Romans 13:9; Matthew 7:12; 1 John 4:19–21; James 2:8; John 1:17
- 41 Mark 12:35–37; Luke 20:41–44; Matthew 22:34; Matthew 22:15
- 42 Jeremiah 23:5–6; John 6:68–69; Amos 9:11; Ezekiel 34:23–24; Matthew 16:13–17
- 43 2 Samuel 23:2; Revelation 4:2; Mark 12:36; Hebrews 3:7; 2 Peter 1:21
- 44 Psalm 110:1; Hebrews 1:13; Acts 2:34–35; 1 Corinthians 15:25; Hebrews 10:12–13
- 45 Revelation 22:16; Romans 1:3–4; John 8:58; 1 Timothy 3:16; Philippians 2:6–8
- 46 Mark 12:34; Luke 20:40; Luke 14:6; Acts 4:14; Matthew 21:27
Cross references: OpenBible.info (CC BY), drawn mainly from the public-domain Treasury of Scripture Knowledge. · Sources & licences
What the Fathers said
Passages from the Church Fathers that expound or quote this chapter, verbatim from the public-domain Schaff edition (19th-century English translations).
How these were chosen
“Commentary” is the opening of a homily or exposition on this chapter (John Chrysostom’s homilies, Augustine’s tractates, sermons and expositions of the Psalms). “Quotes” are sentences where the edition’s own footnotes identify a quotation of a verse here, kept only when the wording matches the verse. Only works whose authorship is not in doubt are used. Psalms follow the Hebrew/English numbering (Augustine numbers them as the Septuagint does: his Psalm 50 is Psalm 51 here).
All the faithful know the marriage of the king's son, and his feast, and the spreading of the Lord's Table is open to them all who will. But it is of importance to each one to see how he approaches, even when he is not forbidden to approach It.
Read in context · Nicene and Post-Nicene Fathers, series 1, vol. 6 (1888)
Seest thou both in the former parable and in this the difference between the Son and the servants? Seest thou at once the great affinity between both parables, and the great difference also? For this also indicates God's long-suffering, and His great providential care, and the Jews' ingratitude. But this parable hath something also more than the other.
Read in context · Nicene and Post-Nicene Fathers, series 1, vol. 10 (1888)
… if one ought to pay tribute to Cæsar; and He answered, "Tell Me, whose image does the coin bear?" And they said, "Cæsar's." And again He answered them, "Render therefore to Cæsar the things that are Cæsar's, and to God the things that are God's." Whence to God alone we render worship, but in other things we gladly serve you, …
To those, therefore, who are ignorant of these matters, and on this account imagine that they have discovered another Father, justly does one say, "Ye do err, not knowing the Scriptures, nor the power of God."
Can it at any time or place be an unrighteous thing for a man to love God with all his heart, with all his soul, and with all his mind, and his neighbour as himself? Therefore those offences which be contrary to nature are everywhere and at all times to be held in detestation and punished; such were those of …
Read in context · Nicene and Post-Nicene Fathers, series 1, vol. 1 (1886)