Job · Biblia serbia Daničić–Karadžić (cirílico)

Job 7 Biblia serbia Daničić–Karadžić (cirílico)

Sobre DK

Traductor individual
AT: Texto masorético (hebreo) (no verificado)
NT: Textus Receptus
Protestante (66 libros)
Formal (palabra por palabra)
1868
Dominio público

Audio: Reina-Valera Antigua (RVA), leído por Joyfull · Sobre las grabaciones

Notas sobre este texto (3)

Chapter divisions follow the Hebrew Bible in Job 39–41, Ezekiel 20–21, Hosea 11–12 and Jonah 1–2 (verse numbers there differ from English Bibles).
eBible.org's edition in the ekavian pronunciation (e.g. свет, грех); Karadžić and Daničić wrote in ijekavian (свијет, гријех).
No deuterocanonical books.

DK Biblia serbia Daničić–Karadžić (cirílico)

RV1909 Reina-Valera 1909

WEB World English Bible (clásica, con deuterocanónicos)

1 Није ли човек на војсци на земљи? А дани његови нису ли као дани надничарски?

1 CIERTAMENTE tiempo [limitado] tiene el hombre sobre la tierra, y sus días son como los días del jornalero.

1 “Isn’t a man forced to labor on earth? Aren’t his days like the days of a hired hand?

2 Као што слуга уздише за сеном и као што надничар чека да сврши,

2 Como el siervo anhela la sombra, y como el jornalero espera [el reposo] de su trabajo:

2 As a servant who earnestly desires the shadow, as a hireling who looks for his wages,

3 Тако су мени дати у наследство месеци залудни и ноћи мучне одређене ми.

3 Así poseo yo meses de vanidad, y noches de trabajo me dieron por cuenta.

3 so I am made to possess months of misery, wearisome nights are appointed to me.

4 Кад легнем, говорим: Кад ћу устати? И кад ће проћи ноћ? И ситим се преврћући се до сванућа.

4 Cuando estoy acostado, digo: ¿Cuándo me levantaré? Y mide [mi corazón] la noche, y estoy harto de devaneos hasta el alba.

4 When I lie down, I say, ‘When will I arise, and the night be gone?’ I toss and turn until the dawning of the day.

5 Тело је моје обучено у црве и у груде земљане, кожа моја пуца и рашчиња се.

5 Mi carne está vestida de gusanos, y de costras de polvo; mi piel hendida y abominable.

5 My flesh is clothed with worms and clods of dust. My skin closes up, and breaks out afresh.

6 Дани моји бржи бише од чунка, и прођоше без надања.

6 Y mis días fueron más ligeros que la lanzadera del tejedor, y fenecieron sin esperanza.

6 My days are swifter than a weaver’s shuttle, and are spent without hope.

7 Опомени се да је мој живот ветар, да око моје неће више видети добра,

7 Acuérdate que mi vida es viento, y que mis ojos no volverán á ver el bien.

7 Oh remember that my life is a breath. My eye will no more see good.

8 Нити ће ме видети око које ме је виђало; и твоје очи кад погледају на ме, мене неће бити.

8 Los ojos de los que me ven, no me verán más: tus ojos sobre mí, y dejaré de ser.

8 The eye of him who sees me will see me no more. Your eyes will be on me, but I will not be.

9 Као што се облак разилази и нестаје га, тако ко сиђе у гроб, неће изаћи,

9 La nube se consume, y se va: así el que desciende al sepulcro no subirá;

9 As the cloud is consumed and vanishes away, so he who goes down to Sheol will come up no more.

10 Неће се више вратити кући својој, нити ће га више познати место његово.

10 No tornará más á su casa, ni su lugar le conocerá más.

10 He will return no more to his house, neither will his place know him any more.

11 Зато ја нећу бранити устима својим, говорићу у тузи духа свог, нарицати у јаду душе своје.

11 Por tanto yo no reprimiré mi boca; hablaré en la angustia de mi espíritu, y quejaréme con la amargura de mi alma.

11 “Therefore I will not keep silent. I will speak in the anguish of my spirit. I will complain in the bitterness of my soul.

12 Еда ли сам море или кит, те си наместио стражу око мене?

12 ¿Soy yo la mar, ó ballena, que me pongas guarda?

12 Am I a sea, or a sea monster, that you put a guard over me?

13 Кад кажем: Потешиће ме одар мој, постеља ће ми моја олакшати тужњаву,

13 Cuando digo: Mi cama me consolará, mi cama atenuará mis quejas;

13 When I say, ‘My bed will comfort me. My couch will ease my complaint,’

14 Тада ме страшиш снима и препадаш ме утварама,

14 Entonces me quebrantarás con sueños, y me turbarás con visiones.

14 then you scare me with dreams and terrify me through visions,

15 Те душа моја воли бити удављена, воли смрт него кости моје.

15 Y así mi alma tuvo por mejor el ahogamiento, y [quiso] la muerte más que mis huesos.

15 so that my soul chooses strangling, death rather than my bones.

16 Додијало ми је; нећу до века живети; прођи ме се; јер су дани моји таштина.

16 Aburríme: no he de vivir yo para siempre; déjame, pues que mis días son vanidad.

16 I loathe my life. I don’t want to live forever. Leave me alone, for my days are but a breath.

17 Шта је човек да га много цениш и да мариш за њ?

17 ¿Qué es el hombre, para que lo engrandezcas, y que pongas sobre él tu corazón,

17 What is man, that you should magnify him, that you should set your mind on him,

18 Да га походиш свако јутро, и сваки час кушаш га?

18 Y lo visites todas las mañanas, y todos los momentos lo pruebes?

18 that you should visit him every morning, and test him every moment?

19 Кад ћеш се одвратити од мене и пустити ме да прогутам пљуванку своју?

19 ¿Hasta cuándo no me dejarás, ni me soltarás hasta que trague mi saliva?

19 How long will you not look away from me, nor leave me alone until I swallow down my spittle?

20 Згрешио сам; шта ћу Ти чинити, о чувару људски? Зашто си ме метнуо себи за белегу, те сам себи на тегобу?

20 Pequé, ¿qué te haré, oh Guarda de los hombres? ¿por qué me has puesto contrario á ti, y que á mí mismo sea pesado?

20 If I have sinned, what do I do to you, you watcher of men? Why have you set me as a mark for you, so that I am a burden to myself?

21 Зашто ми не опростиш грех мој и не уклониш моје безакоње? Јер ћу сад лећи у прах, и кад ме потражиш, мене неће бити.

21 ¿Y por qué no quitas mi rebelión, y perdonas mi iniquidad? porque ahora dormiré en el polvo, y si me buscares de mañana, ya no seré.

21 Why do you not pardon my disobedience, and take away my iniquity? For now will I lie down in the dust. You will seek me diligently, but I will not be.”

Referencias cruzadas (21)

Pasajes relacionados con cada versículo, del Treasury of Scripture Knowledge, tal como los reúnen y ordenan los lectores de OpenBible.info.

Referencias cruzadas: OpenBible.info (CC BY), tomadas sobre todo del Treasury of Scripture Knowledge (dominio público). · Fuentes y licencias

Lo que dijeron los Padres

Pasajes de los Padres de la Iglesia que comentan o citan este capítulo, tal como aparecen en la edición de Schaff (traducciones inglesas del siglo XIX, de dominio público). Los textos están en inglés.

Cómo se eligieron

«Comentario» es el comienzo de una homilía o exposición sobre este capítulo (homilías de san Juan Crisóstomo; tratados, sermones y comentarios a los Salmos de san Agustín). «Cita» es una frase en la que las notas de la propia edición identifican la cita de un versículo de este capítulo; solo se conserva si el texto coincide con el versículo. Solo se usan obras de autoría segura. Los Salmos siguen la numeración hebrea (Agustín usa la de los Setenta: su Salmo 50 es aquí el 51).

Cita 7:16 John Chrysostom, Homilies on the Gospel of Matthew (Homily XXXIII)
"For I shall not live alway, that I should suffer long." Next, his being conscious to himself of many good works.
Leer en contexto · Nicene and Post-Nicene Fathers, series 1, vol. 10 (1888)

Antiguo Testamento

Nuevo Testamento

Lo que dijeron los Padres