Lamentaciones · Biblia serbia Daničić–Karadžić (cirílico)
Lamentaciones 4 Biblia serbia Daničić–Karadžić (cirílico)
Audio: Reina-Valera Antigua (RVA), leído por Joyfull · Sobre las grabaciones
Notas sobre este texto (3)
- eBible.org's edition in the ekavian pronunciation (e.g. свет, грех); Karadžić and Daničić wrote in ijekavian (свијет, гријех).
- No deuterocanonical books.
- Chapter divisions follow the Hebrew Bible in Job 39–41, Ezekiel 20–21, Hosea 11–12 and Jonah 1–2 (verse numbers there differ from English Bibles).
DK Biblia serbia Daničić–Karadžić (cirílico)
RV1909 Reina-Valera 1909
WEB World English Bible (clásica, con deuterocanónicos)
1 Како потамне злато, промени се чисто злато? Камење је од светиње разметнуто по угловима свих улица.
1 ¡CÓMO se ha oscurecido el oro! ¡[Cómo] el buen oro se ha demudado! Las piedras del santuario están esparcidas por las encrucijadas de todas las calles.
1 How the gold has become dim! The most pure gold has changed! The stones of the sanctuary are poured out at the head of every street.
2 Драги синови сионски, цењени као најчистије злато, како се цене земљани судови, као дело руку лончаревих!
2 Los hijos de Sión, preciados y estimados más que el oro puro, ¡cómo son tenidos por vasos de barro, obra de manos de alfarero!
2 The precious sons of Zion, comparable to fine gold, how they are esteemed as earthen pitchers, the work of the hands of the potter!
3 И звери истичу сисе своје и доје млад своју, а кћи народа мог поста немилостива као ној у пустињи.
3 Aun los monstruos marinos sacan la teta, dan de mamar á sus chiquitos: la hija de mi pueblo es cruel, como los avestruces en el desierto.
3 Even the jackals offer their breast. They nurse their young ones. But the daughter of my people has become cruel, like the ostriches in the wilderness.
4 Језик детету које сиса приону за грло од жеђи; деца ишту хлеба, а нема никога да им ломи.
4 La lengua del niño de teta, de sed se pegó á su paladar: los chiquitos pidieron pan, y no hubo quien se lo partiese.
4 The tongue of the nursing child clings to the roof of his mouth for thirst. The young children ask for bread, and no one breaks it for them.
5 Који јеђаху посластице, гину на улицама; који одрастоше у скерлету, ваљају се по буњишту.
5 Los que comían delicadamente, asolados fueron en las calles; los que se criaron en carmesí, abrazaron los estercoleros.
5 Those who ate delicacies are desolate in the streets. Those who were brought up in purple embrace dunghills.
6 И кар који допаде кћери народа мог већи је од пропасти која допаде Содому, који се затре у часу и руке се не забавише око њега.
6 Y aumentóse la iniquidad de la hija de mi pueblo más que el pecado de Sodoma, que fué trastornada en un momento, y no asentaron sobre ella compañías.
6 For the iniquity of the daughter of my people is greater than the sin of Sodom, which was overthrown as in a moment. No hands were laid on her.
7 Назиреји њени беху чистији од снега, бељи од млека; тело им беше црвеније од драгог камења, глатки као сафир.
7 Sus Nazareos fueron blancos más que la nieve, más lustrosos que la leche, su compostura más rubicunda que los rubíes, más bellos que el zafiro:
7 Her nobles were purer than snow. They were whiter than milk. They were more ruddy in body than rubies. Their polishing was like sapphire.
8 А сада им је лице црње од угља, не познају се на улицама; кожа им се прилепила за кости, осушила се као дрво.
8 Oscura más que la negrura es la forma de ellos; no los conocen por las calles: su piel está pegada á sus huesos, seca como un palo.
8 Their appearance is blacker than a coal. They are not known in the streets. Their skin clings to their bones. It is withered. It has become like wood.
9 Боље би онима који су побијени мачем него онима који мру од глади, који издишу убијени од несташице рода земаљског.
9 Más dichosos fueron los muertos á cuchillo que los muertos del hambre; porque éstos murieron poco á poco por falta de los frutos de la tierra.
9 Those who are killed with the sword are better than those who are killed with hunger; for these pine away, stricken through, for lack of the fruits of the field.
10 Својим рукама жене жалостиве куваше децу своју, она им бише храна у погибли кћери народа мог.
10 Las manos de las mujeres piadosas cocieron á sus hijos; fuéronles comida en el quebrantamiento de la hija de mi pueblo.
10 The hands of the pitiful women have boiled their own children. They were their food in the destruction of the daughter of my people.
11 Наврши Господ гнев свој, изли жестоки гнев свој, и распали огањ на Сиону, који му прождре темеље.
11 Cumplió Jehová su enojo, derramó el ardor de su ira; y encendió fuego en Sión, que consumió sus fundamentos.
11 Yahweh has accomplished his wrath. He has poured out his fierce anger. He has kindled a fire in Zion, which has devoured its foundations.
12 Не би веровали цареви земаљски и сви становници по васиљеној да ће непријатељ и противник ући на врата јерусалимска.
12 Nunca los reyes de la tierra, ni todos los que habitan en el mundo, creyeron que el enemigo y el adversario entrara por las puertas de Jerusalem.
12 The kings of the earth didn’t believe, neither did all the inhabitants of the world, that the adversary and the enemy would enter into the gates of Jerusalem.
13 Али би за грехе пророка његових и за безакоња свештеника његових, који проливаху крв праведничку усред њега.
13 [Es] por los pecados de sus profetas, por las maldades de sus sacerdotes, que derramaron en medio de ella la sangre de los justos.
13 It is because of the sins of her prophets and the iniquities of her priests, that have shed the blood of the just in the middle of her.
14 Лутаху као слепци по улицама, каљаху се крвљу, које не могаху да се не дотичу хаљинама својим.
14 Titubearon como ciegos en las calles, fueron contaminados en sangre, de modo que no pudiesen tocar á sus vestiduras.
14 They wander as blind men in the streets. They are polluted with blood, So that men can’t touch their garments.
15 Одступите, нечисти, вичу им, одступите, одступите, не додевајте се ничега. И одлазе и скитају се; и међу народима се говори: Неће се више станити.
15 Apartaos ¡inmundos!, les gritaban, Apartaos, apartaos, no toquéis. Cuando huyeron y fueron dispersos, dijeron entre las gentes: Nunca más morarán [aquí].
15 “Go away!” they cried to them. “Unclean! Go away! Go away! Don’t touch! When they fled away and wandered, men said among the nations, “They can’t live here any more.”
16 Гнев Господњи расеја их, неће више погледати на њих; не поштују свештеника, нису жалостиви на старце.
16 La ira de Jehová los apartó, no los mirará más: no respetaron la faz de los sacerdotes, ni tuvieron compasión de los viejos.
16 Yahweh’s anger has scattered them. He will not pay attention to them any more. They didn’t respect the persons of the priests. They didn’t favor the elders.
17 Већ нам очи ишчилеше изгледајући помоћ залудну; чекасмо народ који не може избавити.
17 Aun nos han desfallecido nuestros ojos tras nuestro vano socorro: en nuestra esperanza aguardamos gente que no puede salvar.
17 Our eyes still fail, looking in vain for our help. In our watching we have watched for a nation that could not save.
18 Вребају нам кораке, да не можемо ходити по улицама својим, приближи се крај наш, навршише се дани наши, дође крај наш.
18 Cazaron nuestros pasos, que no anduviésemos por nuestras calles: acercóse nuestro fin, cumpliéronse nuestros días; porque nuestro fin vino.
18 They hunt our steps, so that we can’t go in our streets. Our end is near. Our days are fulfilled, for our end has come.
19 Који нас гонише, беху лакши од орлова небеских, по горама нас гонише, у пустињи нам заседаше.
19 Ligeros fueron nuestros perseguidores más que las águilas del cielo: sobre los montes nos persiguieron, en el desierto nos pusieron emboscadas.
19 Our pursuers were swifter than the eagles of the sky. They chased us on the mountains. They set an ambush for us in the wilderness.
20 Дисање ноздрва наших, помазаник Господњи, за ког говорасмо да ћемо живети под сеном његовим међу народима, ухвати се у јаме њихове.
20 El resuello de nuestras narices, el ungido de Jehová, de quien habíamos dicho: A su sombra tendremos vida entre las gentes: fué preso en sus hoyos.
20 The breath of our nostrils, the anointed of Yahweh, was taken in their pits; of whom we said, under his shadow we will live among the nations.
21 Радуј се и весели се, кћери едомска, која живиш у земљи Узу! Доћи ће до тебе чаша, опићеш се, и открићеш се.
21 Gózate y alégrate, hija de Edom, la que habitas en tierra de Hus: aun hasta ti pasará el cáliz; embriagarte has, y vomitarás.
21 Rejoice and be glad, daughter of Edom, who dwells in the land of Uz. The cup will pass through to you also. You will be drunken, and will make yourself naked.
22 Сврши се кар за безакоње твоје, кћери сионска; неће те више водити у ропство; походиће твоје безакоње, кћери едомска, откриће грехе твоје.
22 Cumplido es tu castigo, oh hija de Sión: nunca más te hará trasportar. Visitará tu iniquidad, oh hija de Edom; descubrirá tus pecados.
22 The punishment of your iniquity is accomplished, daughter of Zion. He will no more carry you away into captivity. He will visit your iniquity, daughter of Edom. He will uncover your sins.
Referencias cruzadas (22)
Pasajes relacionados con cada versículo, del Treasury of Scripture Knowledge, tal como los reúnen y ordenan los lectores de OpenBible.info.
- 1 Ezequiel 7:19–22; Lamentaciones 2:19; Isaías 1:21; 2 Reyes 25:9–10; Jeremías 52:13
- 2 Isaías 30:14; Romanos 9:21–23; Jeremías 19:11; 2 Timoteo 2:20; 2 Corintios 4:7
- 3 Lucas 23:28–29; Ezequiel 5:10; Lamentaciones 4:10; Lamentaciones 2:20; Job 39:13–16
- 4 Salmo 22:15; Lamentaciones 2:11–12; Salmo 137:6; Deuteronomio 32:24; Mateo 7:9–11
- 5 Lucas 16:19; Proverbios 31:21; Amós 6:3–7; Lucas 15:16; 1 Timoteo 5:6
- 6 Génesis 19:25; Isaías 1:9–10; Lucas 12:47; Lucas 10:12; Mateo 24:21
- 7 Salmo 51:7; Cantar de los Cantares 5:10; Salmo 144:12; 1 Samuel 16:12; Números 6:2–21
- 8 Lamentaciones 5:10; Job 30:30; Salmo 102:3–5; Job 19:20; Salmo 119:83
- 9 Jeremías 16:4; Ezequiel 24:23; Levítico 26:39; Ezequiel 33:10
- 10 Isaías 49:15; Lamentaciones 2:20; 2 Reyes 6:26–29; Jeremías 19:9; Lamentaciones 4:3
- 11 Jeremías 7:20; Ezequiel 22:31; Lamentaciones 2:17; Jeremías 17:27; Ezequiel 20:47–48
- 12 Salmo 48:4–6; Deuteronomio 29:24–28; 1 Reyes 9:8–9; Jeremías 21:13
- 13 Jeremías 5:31; Jeremías 6:13; Mateo 23:31; Jeremías 26:8–9; Ezequiel 22:26–28
- 14 Isaías 1:15; Jeremías 2:34; Números 19:16; Deuteronomio 28:28–29; Isaías 56:10
- 15 Levítico 13:45–46
- 16 Isaías 9:14–16; Lamentaciones 5:12; Deuteronomio 32:26; Jeremías 24:9; Deuteronomio 28:64–65
- 17 Ezequiel 29:16; Isaías 20:5; 2 Reyes 24:7; Jeremías 2:36; Lamentaciones 1:7
- 18 Amós 8:2; Salmo 140:11; Ezequiel 7:2–12; Lamentaciones 3:52; Jeremías 16:16
- 19 Habacuc 1:8; Jeremías 4:13; Isaías 5:26–28; Deuteronomio 28:49; Isaías 30:16–17
- 20 2 Samuel 1:14; Génesis 2:7; Ezequiel 12:13; Jeremías 39:5; 2 Samuel 19:21
- 21 Apocalipsis 16:15; Amós 1:11; Job 1:1; Salmo 137:7; Ezequiel 25:12–14
- 22 Isaías 40:2; Jeremías 50:20; Salmo 137:7; Lamentaciones 4:6; Malaquías 1:4
Referencias cruzadas: OpenBible.info (CC BY), tomadas sobre todo del Treasury of Scripture Knowledge (dominio público). · Fuentes y licencias
Lo que dijeron los Padres
Pasajes de los Padres de la Iglesia que comentan o citan este capítulo, tal como aparecen en la edición de Schaff (traducciones inglesas del siglo XIX, de dominio público). Los textos están en inglés.
Cómo se eligieron
«Comentario» es el comienzo de una homilía o exposición sobre este capítulo (homilías de san Juan Crisóstomo; tratados, sermones y comentarios a los Salmos de san Agustín). «Cita» es una frase en la que las notas de la propia edición identifican la cita de un versículo de este capítulo; solo se conserva si el texto coincide con el versículo. Solo se usan obras de autoría segura. Los Salmos siguen la numeración hebrea (Agustín usa la de los Setenta: su Salmo 50 es aquí el 51).
… salvation, thus: "God hath made known His salvation (salutare) in the sight of the heathen." For He is indeed Saviour, as being the Son and Word of God; but salutary, since [He is] Spirit; for he says: "The Spirit of our countenance, Christ the Lord." But salvation, as being flesh: for "the Word was made flesh, and dwelt among us." …
Jeremiah, in prophesying of Christ, says, "The breath of our mouth, the Lord Christ, was taken in our sins," thus briefly showing both that Christ is our Lord and that He suffered for us.
Leer en contexto · Nicene and Post-Nicene Fathers, series 1, vol. 2 (1887)
Lamenting then he says, The breath of our countenance, Christ the Lord was taken in our corruptions.
Leer en contexto · Nicene and Post-Nicene Fathers, series 2, vol. 7 (1894)
He is called Spirit, as "God is a Spirit," and "the breath of our nostrils, the anointed of the Lord." He is called holy, as the Father is holy, and the Son is holy, for to the creature holiness was brought in from without, but to the Spirit holiness is the fulfilment of nature, and it is for this reason …
Leer en contexto · Nicene and Post-Nicene Fathers, series 2, vol. 8 (1895)