Genesis 49 Serbian Bible: Daničić–Karadžić (Latin script)

491 Posle sazva Jakov sinove svoje i reče: Skupite se da vam javim šta će vam biti do posletka. 2 Skupite se i poslušajte, sinovi Jakovljevi, poslušajte Izrailja oca svog. 3 Ruvime, ti si prvenac moj, krepost moja i početak sile moje; prvi gospodstvom i prvi snagom. 4 Navro si kao voda; nećeš biti prvi; jer si stao na postelju oca svog i oskvrnio je legav na nju. 5 Simeun i Levije, braća, mačevi su im oružje nepravdi. 6 U tajne njihove da ne ulazi duša moja, sa zborom njihovim da se ne sastavlja slava moja; jer u gnevu svom pobiše ljude, i za svoje veselje pokidaše volove. 7 Proklet da je gnev njihov, što beše nagao, i ljutina njihova, što beše žestoka; razdeliću ih po Jakovu, i rasuću ih po Izrailju. 8 Juda, tebe će hvaliti braća tvoja, a ruka će ti biti za vratom neprijateljima tvojim, i klanjaće ti se sinovi oca tvog. 9 Laviću Juda! S plena si se vratio, sine moj; spusti se i leže kao lav i kao ljuti lav; ko će ga probuditi? 10 Palica vladalačka neće se odvojiti od Jude niti od nogu njegovih onaj koji postavlja zakon, dokle ne dođe Onaj kome pripada, i Njemu će se pokoravati narodi. 11 Veže za čokot magare svoje, i za plemenitu lozu mlade od magarice svoje; u vinu pere haljinu svoju i ogrtač svoj u soku od grožđa. 12 Oči mu se crvene od vina i zubi bele od mleka. 13 Zavulon će živeti pokraj mora i gde pristaju lađe, a međa će mu biti do Sidona. 14 Isahar je magarac jak u kostima, koji leži u toru, 15 I vide da je počivanje dobro i da je zemlja mila, sagnuće ramena svoja da nosi, i plaćaće danak. 16 Dan će suditi svom narodu, kao jedno između plemena Izrailjevih. 17 Dan će biti zmija na putu i guja na stazi, koja ujeda konja za kičicu, te pada konj na uznako. 18 Gospode, Tebe čekam da me izbaviš. 19 A Gad, njega će vojska savladati; ali će najposle on nadvladati. 20 U Asira će biti obilata hrana, i on će davati slasti carske. 21 Neftalim je košuta puštena, i govoriće lepe reči. 22 Josif je rodna grana, rodna grana kraj izvora, kojoj se ogranci raširiše svrh zida. 23 Ako ga i ucveliše ljuto i streljaše na nj, i biše mu neprijatelji strelci, 24 Opet osta jak luk njegov i ojačaše mišice ruku njegovih od ruku jakog Boga Jakovljevog, odakle posta pastir, kamen Izrailju, 25 Od silnog Boga oca tvog, koji će ti pomagati, i od Svemogućeg, koji će te blagosloviti blagoslovima ozgo s neba, blagoslovima ozdo iz bezdana, blagoslovima od dojaka i od materice. 26 Blagoslovi oca tvog nadvisiše blagoslove mojih starih svrh brda večnih, neka budu nad glavom Josifovom i nad temenom odvojenog između braće. 27 Venijamin je vuk grabljivi, jutrom jede lov, a večerom deli plen. 28 Ovo su dvanaest plemena Izrailjevih, i ovo im otac izgovori kad ih blagoslovi, svako blagoslovom njegovim blagoslovi ih. 29 Potom im zapovedi i reče im: Kad se priberem k rodu svom, pogrebite me kod otaca mojih u pećini koja je na njivi Efrona Hetejina, 30 u pećini koja je na njivi makpelskoj prema Mamriji u zemlji hananskoj, koju kupi Avram s njivom u Efrona Hetejina da ima svoj grob. 31 Onde pogrebe Avrama i Saru ženu njegovu, onde pogreboše Isaka i Reveku ženu njegovu, i onde pogreboh Liju. 32 A kupljena je njiva i pećina na njoj u sinova Hetovih. 33 A kad izgovori Jakov zapovesti sinovima svojim, diže noge svoje na postelju, i umre, i pribran bi k rodu svom.