Proverbs 13 Serbian Bible: Daničić–Karadžić (Latin script)

131 Mudar sin sluša nastavu oca svog; a podsmevač ne sluša ukore. 2 Od ploda usta svojih svaki će jesti dobro, a duša nevaljalih ljudi nasilje. 3 Ko čuva usta svoja, čuva svoju dušu; ko razvaljuje usne, propada. 4 Željna je duša lenjivčeva, ali nema ništa; a duša vrednih ljudi obogatiće se. 5 Na lažnu reč mrzi pravednik; a bezbožnik se mrazi i sramoti. 6 Pravda čuva onog koji hodi bezazleno; a bezbožnost obara grešnika. 7 Ima ko se gradi bogat a nema ništa, i ko se gradi siromah a ima veliko blago. 8 Otkup je za život čoveku bogatstvo njegovo, a siromah ne sluša pretnje. 9 Videlo pravedničko svetli se, a žižak bezbožnički ugasiće se. 10 Od oholosti biva samo svađa, a koji primaju savet, u njih je mudrost. 11 Blago koje se taštinom teče umanjuje se, a ko sabira rukom, umnožava. 12 Dugo nadanje mori srce, i želja je ispunjena drvo životno. 13 Ko prezire reč sam sebi udi; a ko se boji zapovesti, platiće mu se. 14 Nauka je mudroga izvor životni da se sačuva prugala smrtnih. 15 Dobar razum daje ljubav, a put je bezakonički hrapav. 16 Svaki pametan čovek radi s razumom, a bezuman raznosi bezumlje. 17 Glasnik bezbožan pada u zlo, a veran je poslanik lek. 18 Siromaštvo i sramota doći će na onog koji odbacuje nastavu; a ko čuva karanje, proslaviće se. 19 Ispunjena je želja slast duši, a bezumnima je mrsko odstupiti oda zla. 20 Ko hodi s mudrima postaje mudar, a ko se drži s bezumnicima postaje gori. 21 Grešnike goni zlo, a pravednicima se vraća dobro. 22 Dobar čovek ostavlja nasledstvo sinovima sinova svojih, a grešnikovo imanje čuva se pravedniku. 23 Izobila hrane ima na njivi siromaškoj, a ima ko propada sa zle uprave. 24 Ko žali prut, mrzi na sina svog; a ko ga ljubi, kara ga za vremena. 25 Pravednik jede, i sita mu je duša; a trbuh bezbožnicima nema dosta.