1 Kings · Serbian Bible: Daničić–Karadžić (Cyrillic)
1 Kings 8 Serbian Bible: Daničić–Karadžić (Cyrillic)
Audio: World English Bible (WEB), read by Winfred W. Henson · About the recordings
Notes on this text (3)
- eBible.org's edition in the ekavian pronunciation (e.g. свет, грех); Karadžić and Daničić wrote in ijekavian (свијет, гријех).
- No deuterocanonical books.
- Chapter divisions follow the Hebrew Bible in Job 39–41, Ezekiel 20–21, Hosea 11–12 and Jonah 1–2 (verse numbers there differ from English Bibles).
1 Тада сабра Соломун старешине Израиљеве и све главаре племенске, кнезове домова отачких синова Израиљевих, к себи у Јерусалим да се пренесе ковчег завета Господњег из града Давидовог, а то је Сион.
1 ENTONCES juntó Salomón los ancianos de Israel, y á todas las cabezas de las tribus, y á los príncipes de las familias de los hijos de Israel, al rey Salomón en Jerusalem para traer el arca del pacto de Jehová de la ciudad de David, que es Sión.
2 И скупише се к цару Соломуну сви људи Израиљеви месеца Етанима на празника, а то је месец седми.
2 Y se juntaron al rey Salomón todos los varones de Israel en el mes de Ethanim, que es el mes séptimo, en el día solemne.
3 И кад дођоше све старешине Израиљеве, подигоше свештеници ковчег;
3 Y vinieron todos los ancianos de Israel, y los sacerdotes tomaron el arca.
4 и пренесоше ковчег Господњи и шатор од састанка и све суде свете што беху у шатору; пренесоше их свештеници и Левити.
4 Y llevaron el arca de Jehová, y el tabernáculo del testimonio, y todos los vasos sagrados que estaban en el tabernáculo; los cuales llevaban los sacerdotes y Levitas.
5 А цар Соломун и сав збор Израиљев, који се сабра к њему, принесоше с њим пред ковчегом оваца и говеда толико да се не могаше ни избројати ни прорачунати од мноштва.
5 Y el rey Salomón, y toda la congregación de Israel que á él se había juntado, estaban con él delante del arca, sacrificando ovejas y bueyes, que por la multitud no se podían contar ni numerar.
6 И унесоше свештеници ковчег завета Господњег на његово место, у унутрашњи дом, у светињу над светињама, под крила херувимима.
6 Y los sacerdotes metieron el arca del pacto de Jehová en su lugar, en el oráculo de la casa, en el lugar santísimo, debajo de las alas de los querubines.
7 Јер херувимима беху раширена крила над местом где ће стајати ковчег, и заклањаху херувими ковчег и полуге његове одозго.
7 Porque los querubines tenían extendidas las alas sobre el lugar del arca, y así cubrían los querubines el arca y sus varas por encima.
8 И повукоше му полуге тако да се крајеви виђаху на предњој страни светиње над светињама, али се напоље не виђаху; и онде осташе до данашњег дана.
8 E hicieron salir las varas; que las cabezas de las varas se dejaban ver desde el santuario delante del oráculo, mas no se veían desde afuera: y así se quedaron hasta hoy.
9 У ковчегу не беше ништа осим две плоче камене, које метну у њ Мојсије на Хориву, кад Господ учини завет са синовима Израиљевим пошто изиђоше из земље мисирске.
9 En el arca ninguna cosa había más de las dos tablas de piedra que había allí puesto Moisés en Horeb, donde Jehová hizo la alianza con los hijos de Israel, cuando salieron de la tierra de Egipto.
10 А кад свештеници изиђоше из светиње, облак напуни дом Господњи,
10 Y como los sacerdotes salieron del santuario, la nube hinchió la casa de Jehová.
11 те не могаху свештеници стајати да служе од облака; јер се славе Господње напуни дом Господњи.
11 Y los sacerdotes no pudieron estar para ministrar por causa de la nube; porque la gloria de Jehová había henchido la casa de Jehová.
12 Тада рече Соломун: Господ је рекао да ће наставати у мраку.
12 Entonces dijo Salomón: Jehová ha dicho que él habitaría en la oscuridad.
13 Сазидах дом Теби за стан, место, да у њему наставаш до века.
13 Yo he edificado casa por morada para ti, asiento en que tú habites para siempre.
14 И окренувши се лицем својим цар благослови сав збор Израиљев, а сав збор Израиљев стајаше.
14 Y volviendo el rey su rostro, bendijo á toda la congregación de Israel; y toda la congregación de Israel estaba en pie.
15 И рече: Благословен да је Господ Бог Израиљев, који је говорио својим устима Давиду оцу мом и испунио руком својом говорећи:
15 Y dijo: Bendito sea Jehová Dios de Israel, que habló de su boca á David mi padre, y con su mano lo ha cumplido, diciendo:
16 Од оног дана кад изведох из Мисира народ свој Израиља не изабрах ни једног града међу свим племенима Израиљевим да се сазида дом где би било име моје, него изабрах Давида да буде над народом мојим Израиљем.
16 Desde el día que saqué mi pueblo Israel de Egipto, no he escogido ciudad de todas las tribus de Israel para edificar casa en la cual estuviese mi nombre, aunque escogí á David para que presidiese en mi pueblo Israel.
17 И науми Давид, отац мој, да сазида дом имену Господа Бога Израиљевог.
17 Y David mi padre tuvo en el corazón edificar casa al nombre de Jehová Dios de Israel.
18 Али Господ рече Давиду, оцу мом: Што си наумио сазидати дом имену мом, добро си учинио што си то наумио;
18 Mas Jehová dijo á David mi padre: Cuanto á haber tú tenido en el corazón edificar casa á mi nombre, bien has hecho en tener tal voluntad;
19 али нећеш ти сазидати тај дом, него син твој, који ће изаћи из бедара твојих, он ће сазидати дом имену мом.
19 Empero tú no edificarás la casa, sino tu hijo que saldrá de tus lomos, él edificará casa á mi nombre.
20 И тако испуни Господ реч своју коју рече; јер устах на место оца свог Давида, и седох на престо Израиљев, као што рече Господ, и сазидах овај дом имену Господа Бога Израиљевог.
20 Y Jehová ha verificado su palabra que había dicho; que me he levantado yo en lugar de David mi padre, y heme sentado en el trono de Israel, como Jehová había dicho, y he edificado la casa al nombre de Jehová Dios de Israel.
21 И одредих овде место ковчегу у коме је завет Господњи што је учинио с оцима нашим кад их је извео из земље мисирске.
21 Y he puesto en ella lugar para el arca, en la cual está el pacto de Jehová, que él hizo con nuestros padres cuando los sacó de la tierra de Egipto.
22 Потом стаде Соломун пред олтар Господњи пред свим збором Израиљевим, и подиже руке своје к небу,
22 Púsose luego Salomón delante del altar de Jehová, en presencia de toda la congregación de Israel, y extendiendo sus manos al cielo,
23 и рече: Господе Боже Израиљев! Нема Бога таквог какав си Ти горе на небу ни доле на земљи, који чуваш завет и милост слугама својим, које ходе пред Тобом свим срцем својим;
23 Dijo: Jehová Dios de Israel, no hay Dios como tú, ni arriba en los cielos ni abajo en la tierra, que guardas el pacto y la misericordia á tus siervos, los que andan delante de ti de todo su corazón;
24 који си испунио слузи свом Давиду, оцу мом, шта си му рекао; шта си устима својим рекао то си руком својом испунио, као што се види данас.
24 Que has guardado á tu siervo David mi padre lo que le dijiste: dijístelo con tu boca, y con tu mano lo has cumplido, como [aparece] este día.
25 Сада дакле, Господе Боже Израиљев, држи слузи свом Давиду оцу мом шта си му рекао говорећи: Неће ти нестати човека испред мене који би седео на престолу Израиљевом, само ако синови твоји ушчувају пут свој ходећи преда мном, као што си ти ходио преда мном.
25 Ahora pues, Jehová Dios de Israel, cumple á tu siervo David mi padre lo que le prometiste, diciendo: No faltará varón de ti delante de mí, que se siente en el trono de Israel, con tal que tus hijos guarden su camino, que anden delante de mí como tú has delante de mí andado.
26 Сада дакле, Боже Израиљев, нека се потврди реч Твоја коју си рекао слузи свом Давиду, оцу мом.
26 Ahora pues, oh Dios de Israel, verifíquese tu palabra que dijiste á tu siervo David mi padre.
27 Али хоће ли доиста Бог становати на земљи? Ето, небо и небеса над небесима не могу Те обухватити, а камоли овај дом што га сазидах?
27 Empero ¿es verdad que Dios haya de morar sobre la tierra? He aquí que los cielos, los cielos de los cielos, no te pueden contener: ¿cuánto menos esta casa que yo he edificado?
28 Али погледај на молитву слуге свог и на молбу његову, Господе Боже мој, чуј вику и молитву, којим Ти се моли данас слуга Твој;
28 Con todo, tú atenderás á la oración de tu siervo, y á su plegaria, oh Jehová Dios mío, oyendo [propicio] el clamor y oración que tu siervo hace hoy delante de ti:
29 да буду очи Твоје отворене над домом овим дан и ноћ, над овим местом, за које си рекао: Ту ће бити име моје; да чујеш молитву којом ће се молити слуга Твој на овом месту.
29 Que estén tus ojos abiertos de noche y de día sobre esta casa, sobre este lugar del cual has dicho: Mi nombre estará allí; y que oigas la oración que tu siervo hará en este lugar.
30 Чуј молбу слуге свог и народа свог Израиља, којом ће се молити на овом месту; чуј с места где станујеш, с неба, чуј, и смилуј се.
30 Oye pues la oración de tu siervo, y de tu pueblo Israel; cuando oraren en este lugar, también tú lo oirás en el lugar de tu habitación, desde los cielos: que oigas y perdones.
31 Кад ко згреши ближњему свом те му се да заклетва да се закуне, и заклетва дође пред Твој олтар у овом дому,
31 Cuando alguno hubiere pecado contra su prójimo, y le tomaren juramento haciéndole jurar, y viniere el juramento delante de tu altar en esta casa;
32 Ти чуј с неба, и учини и суди слугама својим, осуђујући кривца и дела његова обраћајући на његову главу, а правог правдајући и плаћајући му по правди његовој.
32 Tú oirás desde el cielo, y obrarás, y juzgarás á tus siervos, condenando al impío, tornando su proceder sobre su cabeza, y justificando al justo para darle conforme á su justicia.
33 Кад разбију непријатељи Твоји народ Твој Израиља зато што Ти згреше, па се обрате к Теби и даду славу имену Твом, и помоле Ти се и замоле Те у овом дому,
33 Cuando tu pueblo Israel hubiere caído delante de sus enemigos, por haber pecado contra ti, y á ti se volvieren, y confesaren tu nombre, y oraren, y te rogaren y suplicaren en esta casa;
34 Ти чуј с неба, и опрости грех народу свом Израиљу, и доведи их опет у земљу коју си дао оцима њиховим.
34 Oyelos tú en los cielos, y perdona el pecado de tu pueblo Israel, y vuélvelos á la tierra que diste á sus padres.
35 Кад се затвори небо, те не буде дажда зато што згреше Теби, па Ти се замоле на овом месту и даду славу имену Твом, и од греха се свог обрате, кад их намучиш,
35 Cuando el cielo se cerrare, y no lloviere, por haber ellos pecado contra ti, y te rogaren en este lugar, y confesaren tu nombre, y se volvieren del pecado, cuando los hubieres afligido;
36 Ти чуј с неба, и опрости грех слугама својим и народу свом Израиљу показавши им пут добри којим ће ходити, и пусти дажд на земљу своју, коју си дао народу свом у наследство.
36 Tú oirás en los cielos, y perdonarás el pecado de tus siervos y de tu pueblo Israel, enseñándoles el buen camino en que anden; y darás lluvias sobre tu tierra, la cual diste á tu pueblo por heredad.
37 Кад буде глад у земљи, кад буде помор, суша, медљика, скакавци, гусенице, или кад га притесни непријатељ његов у земљи његовој властитој, или какво год зло, каква год болест,
37 Cuando en la tierra hubiere hambre, ó pestilencia, ó tizoncillo, ó niebla, ó langosta, ó pulgón: si sus enemigos los tuvieren cercados en la tierra de su domicilio; cualquiera plaga ó enfermedad que sea;
38 сваку молбу и сваку молитву, која буде од кога год човека или од свега Твог народа Израиља, ко позна муку срца свог и подигне руке своје у овом дому,
38 Toda oración y toda súplica que hiciere cualquier hombre, ó todo tu pueblo Israel, cuando cualquiera sintiere la plaga de su corazón, y extendiere sus manos á esta casa;
39 Ти чуј с неба, из стана свог, и смилуј се и учини и подај свакоме по свим путевима његовим, које знаш у срцу његовом; јер Ти сам знаш срца свих синова човечијих;
39 Tú oirás en los cielos, en la habitación de tu morada, y perdonarás, y obrarás, y darás á cada uno conforme á sus caminos, cuyo corazón tú conoces; (porque sólo tú conoces el corazón de todos los hijos de los hombres;)
40 да Те се боје докле су год живи на земљи коју си дао оцима нашим.
40 Para que te teman todos los días que vivieren sobre la haz de la tierra que tú diste á nuestros padres.
41 И странац, који није од Твог народа Израиља, него дође из далеке земље имена Твог ради,
41 Asimismo el extranjero, que no es de tu pueblo Israel, que hubiere venido de lejanas tierras á causa de tu nombre,
42 (јер ће се чути за име Твоје велико и за руку Твоју крепку и мишицу Твоју подигнуту) кад дође и помоли се у овом дому,
42 (Porque oirán de tu grande nombre, y de tu mano fuerte, y de tu brazo extendido;) y viniere á orar á esta casa;
43 Ти чуј с неба, из стана свог, и учини све за шта повиче к Теби онај странац, да би познали име Твоје сви народи на земљи и бојали се Тебе као народ Твој Израиљ, и да би знали да је име Твоје призвано над овим домом, који сазидах.
43 Tú oirás en los cielos, en la habitación de tu morada, y harás conforme á todo aquello por lo cual el extranjero hubiere á ti clamado: para que todos los pueblos de la tierra conozcan tu nombre, y te teman, como tu pueblo Israel, y entiendan que tu nombre es invocado sobre esta casa que yo edifiqué.
44 Кад народ Твој изиђе на војску на непријатеља свог путем којим Га пошаљеш, и помоле се Господу обративши се ка граду, који си изабрао, и к дому, који сам сазидао имену Твом,
44 Si tu pueblo saliere en batalla contra sus enemigos por el camino que tú los enviares, y oraren á Jehová hacia la ciudad que tú elegiste, y hacia la casa que yo edifiqué á tu nombre,
45 чуј с неба молбу њихову, и подај им правицу.
45 Tú oirás en los cielos su oración y su súplica, y les harás derecho.
46 Кад Ти згреше, јер нема човека који не греши, и разгневивши се на њих даш их непријатељима њиховим, те их заробе и одведу у земљу непријатељску далеко или близу,
46 Si hubieren pecado contra ti, (porque no hay hombre que no peque) y tú estuvieres airado contra ellos, y los entregares delante del enemigo, para que los cautiven y lleven á tierra enemiga, sea lejos ó cerca,
47 ако се дозову у земљи у коју буду одведени у ропство, и обрате се и стану Ти се молити у земљи оних који их заробише, и кажу: Сагрешисмо и зло учинисмо, скривисмо,
47 Y ellos volvieren en sí en la tierra donde fueren cautivos; si se convirtieren, y oraren á ti en la tierra de los que los cautivaron, y dijeren: Pecamos, hemos hecho lo malo, hemos cometido impiedad;
48 и тако се обрате к Теби свим срцем својим и свом душом својом у земљи непријатеља својих, који их заробе, и помоле Ти се окренувши се к земљи својој, коју си дао оцима њиховим, ка граду, који си изабрао, и к дому, који сам сазидао имену Твом,
48 Y si se convirtieren á ti de todo su corazón y de toda su alma, en la tierra de sus enemigos que los hubieren llevado cautivos, y oraren á ti hacia su tierra, que tú diste á sus padres, [hacia] la ciudad que tú elegiste y la casa que yo he edificado á tu nombre;
49 тада чуј с неба, из стана свог, молбу њихову и молитву њихову, и подај им правицу,
49 Tú oirás en los cielos, en la habitación de tu morada, su oración y su súplica, y les harás derecho;
50 и опрости народу свом шта Ти буду згрешили, и све преступе којима Ти буду преступили, и умилостиви им оне који их заробе да се смилују на њих.
50 Y perdonarás á tu pueblo que había pecado contra ti, y todas sus infracciones con que se habrán contra ti rebelado; y harás que hayan de ellos misericordia los que los hubieren llevado cautivos:
51 Јер су Твој народ и Твоје наследство, које си извео из Мисира, исред пећи гвоздене.
51 Porque ellos son tu pueblo y tu heredad, que tú sacaste de Egipto, de en medio del horno de hierro.
52 Нека буду очи Твоје отворене на молбу слуге Твог и на молбу народа Твог Израиља, и чуј их кад Те год призову.
52 Que tus ojos estén abiertos á la oración de tu siervo, y á la plegaria de tu pueblo Israel, para oirlos en todo aquello por lo que te invocaren:
53 Јер си их Ти одвојио себи за наследство од свих народа на земљи, као што си рекао преко Мојсија слуге свог, кад си извео оце наше из Мисира, Господе, Господе!
53 Pues que tú los apartaste para ti por tu heredad de todos los pueblos de la tierra, como lo dijiste por mano de Moisés tu siervo, cuando sacaste á nuestros padres de Egipto, oh Señor Jehová.
54 А кад Соломун молећи се Господу сврши сву ову молбу и молитву, уста испред олтара Господњег, где беше клекао и руке своје подигао к небу;
54 Y fué, que como acabó Salomón de hacer á Jehová toda esta oración y súplica, levantóse de estar de rodillas delante del altar de Jehová con sus manos extendidas al cielo;
55 и стојећи благослови сав збор Израиљев, гласом великим говорећи:
55 Y puesto en pie, bendijo á toda la congregación de Israel, diciendo en voz alta:
56 Благословен да је Господ који је смирио народ свој Израиља, као што је говорио; није изостала ни једна реч од свих добрих речи Његових, које је говорио преко Мојсија, слуге свог.
56 Bendito sea Jehová, que ha dado reposo á su pueblo Israel, conforme á todo lo que él había dicho; ninguna palabra de todas sus promesas que expresó por Moisés su siervo, ha faltado.
57 Да Господ Бог наш буде с нама као што је био с оцима нашим, да нас не остави и не напусти.
57 Sea con nosotros Jehová nuestro Dios, como fué con nuestros padres; y no nos desampare, ni nos deje;
58 Него нека пригне срце наше к себи да бисмо ходили свим путевима Његовим и држали заповести Његове и уредбе Његове и законе Његове, што је заповедио оцима нашим.
58 Incline nuestro corazón hacia sí, para que andemos en todos sus caminos, y guardemos sus mandamientos y sus estatutos y sus derechos, los cuales mandó á nuestros padres.
59 И нека буду ове речи моје, којима се молих Господу, близу Господа Бога нашег дан и ноћ да би давао правицу слузи свом и народу свом Израиљу у свако доба;
59 Y que estas mis palabras con que he orado delante de Jehová, estén cerca de Jehová nuestro Dios de día y de noche, para que él proteja la causa de su siervo, y de su pueblo Israel, cada cosa en su tiempo;
60 да би познали сви народи на земљи да је Господ сам Бог и да нема другог.
60 A fin de que todos los pueblos de la tierra sepan que Jehová es Dios, y que no hay otro.
61 И нека срце ваше буде цело према Господу Богу нашем, да ходите по уредбама Његовим и држите заповести Његове као данас.
61 Sea pues perfecto vuestro corazón para con Jehová nuestro Dios, andando en sus estatutos, y guardando sus mandamientos, como el día de hoy.
62 Тада цар и сав Израиљ с њим принесоше жртве пред Господом.
62 Entonces el rey, y todo Israel con él, sacrificaron víctimas delante de Jehová.
63 И Соломун принесе на жртву захвалну, коју принесе Господу, двадесет и две хиљаде волова и сто и двадесет хиљада оваца. Тако посветише дом Господњи цар и сви синови Израиљеви.
63 Y sacrificó Salomón por sacrificios pacíficos, los cuales ofreció á Jehová, veinte y dos mil bueyes, y ciento veinte mil ovejas. Así dedicaron el rey y todos los hijos de Israel la casa de Jehová.
64 У тај дан посвети цар средину трема који је пред домом Господњим, јер онде принесе жртве паљенице и даре и претилину од жртава захвалних; јер бронзани олтар који беше пред Господом беше мален и не могаше на њ стати жртве паљенице и дари и претилина од жртава захвалних.
64 Aquel mismo día santificó el rey el medio del atrio que estaba delante de la casa de Jehová: porque ofreció allí los holocaustos, y los presentes, y los sebos de los pacíficos; por cuanto el altar de bronce que estaba delante de Jehová era pequeño, y no cupieran en él los holocaustos, y los presentes, y los sebos de los pacíficos.
65 И у то време празнова Соломун празник и сав Израиљ с њим, сабор велик од уласка у Емат до потока мисирског, пред Господом Богом нашим, седам дана и опет седам дана, то је четрнаест дана.
65 En aquel tiempo Salomón hizo fiesta, y con él todo Israel, una grande congregación, desde como entran en Hamath hasta el río de Egipto, delante de Jehová nuestro Dios, por siete días y otros siete días, esto es, por catorce días.
66 А у осми дан отпусти народ; и благословише цара и отидоше к шаторима својим радујући се и веселећи се у срцу за све добро што учини Господ Давиду, слузи свом и Израиљу, народу свом.
66 Y el octavo día despidió al pueblo: y ellos bendiciendo al rey, se fueron á sus estancias alegres y gozosos de corazón por todos los beneficios que Jehová había hecho á David su siervo, y á su pueblo Israel.
People & places in this chapter
From this site's family tree and Bible maps, only where those guides cite this chapter.
People
Solomon
David's son who built the temple and became famous for God-given wisdom.
Cited in the guide: 1 Kings 1-11; 1 Chron. 3:5; Matt. 1:6-7
Cross references (65)
Related passages for each verse, from the Treasury of Scripture Knowledge as collected and ranked by readers at OpenBible.info.
- 1 2 Chronicles 5:2–10; 1 Chronicles 15:25; 2 Samuel 6:12–17; 1 Chronicles 15:3; 2 Samuel 5:7–9
- 2 Leviticus 23:34; 2 Chronicles 7:8–10; Ezra 3:4; Nehemiah 8:14–18; Numbers 29:12–40
- 3 Deuteronomy 31:9; Joshua 3:6; Numbers 4:15; Joshua 3:3; Joshua 4:9
- 4 2 Chronicles 1:3; 1 Kings 3:4; Exodus 40:2–33
- 5 2 Samuel 6:13; 1 Chronicles 16:1; 1 Kings 8:62–63
- 6 1 Kings 6:27; 1 Kings 6:19; 2 Samuel 6:17; Exodus 26:33–34; 1 Samuel 4:4
- 8 Exodus 25:13–15; Exodus 37:4–5; Joshua 4:9; 2 Chronicles 5:9; Exodus 40:20
- 9 Exodus 25:21; Hebrews 9:4; Exodus 40:20; Deuteronomy 10:2–5; Exodus 34:27–28
- 10 2 Chronicles 7:1–2; Exodus 40:34–35
- 11 Ezekiel 44:4; Ezekiel 43:4–5; Leviticus 9:23; 2 Corinthians 4:6; 2 Corinthians 3:18
- 12 Psalm 97:2; 2 Chronicles 6:1–11; Leviticus 16:2; Isaiah 45:15; Exodus 20:21
- 13 2 Samuel 7:13; Hebrews 9:24; Psalm 132:13–14; Exodus 15:17; 1 Chronicles 22:10–11
- 14 2 Samuel 6:18; 1 Kings 8:55–56; Nehemiah 9:2; 2 Chronicles 30:18–20; Nehemiah 8:7
- 15 Luke 1:68; 1 Chronicles 29:10; Nehemiah 9:5; 1 Chronicles 29:20; Psalm 115:18
- 16 1 Samuel 16:1; 1 Kings 8:29; 2 Samuel 7:4–8; 1 Chronicles 28:4; Deuteronomy 12:11
- 17 2 Samuel 7:2–3; 1 Chronicles 28:2; 1 Chronicles 22:7; 1 Chronicles 17:1–15
- 18 2 Chronicles 6:7–9; 2 Corinthians 8:12
- 19 2 Samuel 7:5; 1 Chronicles 22:8–10; 1 Chronicles 28:6; 2 Samuel 7:12–13; 1 Chronicles 17:11–12
- 20 1 Chronicles 28:5–6; Jeremiah 29:10–11; Isaiah 9:7; Micah 7:20; 1 Kings 8:15
- 21 1 Kings 8:9; Deuteronomy 31:26; 1 Kings 8:5–6; Deuteronomy 9:9; Deuteronomy 9:11
- 22 Ezra 9:5; 1 Kings 8:54; Exodus 9:33; Isaiah 1:15; Exodus 9:29
- 23 2 Samuel 7:22; Deuteronomy 7:9; Daniel 9:4; Nehemiah 1:5; 1 Samuel 2:2
- 24 2 Samuel 7:16; 2 Samuel 7:12; 1 Kings 8:15; 2 Chronicles 6:14–15
- 25 1 Kings 2:4; 2 Chronicles 6:16–17; 1 Kings 9:4–6; Jeremiah 33:17–26; Luke 1:68–72
- 26 2 Samuel 7:25–29; Psalm 41:13; 1 Kings 8:23; Psalm 119:49; Isaiah 41:17
- 27 Isaiah 66:1; Jeremiah 23:24; 2 Chronicles 2:6; 2 Chronicles 6:18; Acts 7:48–49
- 28 Luke 18:1; 2 Chronicles 6:19; Psalm 86:3; Luke 18:7; Psalm 141:2
- 29 2 Chronicles 7:15–16; 2 Chronicles 6:20; Deuteronomy 12:11; Nehemiah 1:6; 1 Kings 8:16
- 30 1 Kings 8:34; 1 Kings 8:39; 1 Kings 8:36; Daniel 9:19; Isaiah 57:15
- 31 Exodus 22:8–11; 2 Chronicles 6:22–23; Proverbs 30:9; Numbers 5:16–22; Leviticus 5:1
- 32 Deuteronomy 25:1; Romans 2:6–10; Ezekiel 18:13; Isaiah 3:10–11; Ezekiel 18:20
- 33 Leviticus 26:17; Deuteronomy 28:25; Jonah 3:10; 2 Chronicles 6:24–25; Leviticus 26:25
- 34 Daniel 9:19; Amos 7:2; 1 Kings 8:30; Jeremiah 32:37; Jeremiah 31:27
- 35 Deuteronomy 11:17; Leviticus 26:19; 1 Kings 8:33; 2 Samuel 24:13; Revelation 11:6
- 36 Psalm 27:11; 1 Samuel 12:23; Jeremiah 6:16; Psalm 25:4–5; Jeremiah 14:22
- 37 Deuteronomy 28:21–22; Leviticus 26:16; Deuteronomy 28:38–42; 2 Chronicles 20:9; Jeremiah 32:2
- 38 1 Kings 8:22; Philippians 4:6; Amos 7:1–6; Psalm 73:21–22; Isaiah 1:15
- 39 1 Chronicles 28:9; Jeremiah 17:10; Acts 1:24; 1 Samuel 16:7; Psalm 11:4–5
- 40 Psalm 130:4; Revelation 19:5; Exodus 20:20; 1 Samuel 12:24; Deuteronomy 6:13
- 41 1 Kings 10:1–2; Isaiah 56:3–7; Acts 8:27–40; Exodus 18:8–12; Acts 10:1–4
- 42 Deuteronomy 3:24; Deuteronomy 11:2–3; Daniel 3:28; Psalm 86:8–9; Joshua 7:9
- 43 1 Samuel 17:46; Psalm 86:9; Psalm 102:15; Psalm 22:27; Isaiah 11:9
- 44 2 Chronicles 6:34; Psalm 78:67–69; Psalm 132:13–14; Daniel 9:17–19; 1 Kings 8:16
- 45 Psalm 9:4; Genesis 18:25
- 46 Ecclesiastes 7:20; Proverbs 20:9; 1 John 1:8–10; Isaiah 64:6; Romans 3:23
- 47 Psalm 106:6; Nehemiah 1:6–11; Ezra 9:6–7; Nehemiah 9:26–30; Deuteronomy 30:1–2
- 48 Daniel 6:10; Deuteronomy 4:29; Jeremiah 29:12–14; Jonah 2:4; Nehemiah 1:9
- 49 1 Kings 8:45; 2 Kings 19:19; Zechariah 1:15–16
- 50 Psalm 106:46; 2 Chronicles 30:9; Acts 7:10; Proverbs 16:7; Ezra 7:27–28
- 51 Jeremiah 11:4; Deuteronomy 4:20; Nehemiah 1:10; Jeremiah 51:19; Exodus 32:11–12
- 52 Psalm 145:18; 1 Kings 8:29; Psalm 86:5; 2 Chronicles 6:40
- 53 Exodus 19:5–6; Deuteronomy 32:9; Deuteronomy 14:2; Deuteronomy 9:26–29; Deuteronomy 33:1–3
- 54 Luke 22:45; 2 Chronicles 6:12–13; 2 Chronicles 7:1; Psalm 95:6; Luke 22:41
- 55 1 Kings 8:14; 2 Samuel 6:18; Numbers 6:23–26; 1 Chronicles 16:2
- 56 Joshua 23:14–15; Joshua 21:44–45; 1 Samuel 3:19; Luke 21:33; Luke 1:72–73
- 57 Joshua 1:5; Deuteronomy 31:6; Deuteronomy 31:8; Hebrews 13:5; Joshua 1:9
- 58 Psalm 119:36; Ezekiel 36:26–27; Jeremiah 31:33; Philippians 2:13; Hebrews 13:21
- 59 Psalm 141:2; John 17:9; Luke 11:3; Deuteronomy 33:25; 1 John 2:2
- 60 Deuteronomy 4:35; 1 Kings 18:39; Jeremiah 10:10–12; 2 Kings 19:19; 1 Samuel 17:46
- 61 1 Kings 11:4; 2 Kings 20:3; 1 Kings 15:14; 1 Kings 15:3; Deuteronomy 18:13
- 62 2 Samuel 6:17–19; 2 Chronicles 7:4–10; Ezra 6:16–17
- 63 Ezra 6:16–17; 2 Chronicles 15:11; Nehemiah 12:27; Micah 6:7; Ezekiel 45:17
- 64 2 Chronicles 4:1; 2 Chronicles 7:7
- 65 Numbers 34:5; Numbers 34:8; 1 Kings 8:2; 2 Kings 14:25; 2 Chronicles 7:8–9
- 66 Philippians 4:4; Deuteronomy 12:12; Zechariah 9:17; Acts 2:46; Deuteronomy 12:7
Cross references: OpenBible.info (CC BY), drawn mainly from the public-domain Treasury of Scripture Knowledge. · Sources & licences
What the Fathers said
Passages from the Church Fathers that expound or quote this chapter, verbatim from the public-domain Schaff edition (19th-century English translations).
How these were chosen
“Commentary” is the opening of a homily or exposition on this chapter (John Chrysostom’s homilies, Augustine’s tractates, sermons and expositions of the Psalms). “Quotes” are sentences where the edition’s own footnotes identify a quotation of a verse here, kept only when the wording matches the verse. Only works whose authorship is not in doubt are used. Psalms follow the Hebrew/English numbering (Augustine numbers them as the Septuagint does: his Psalm 50 is Psalm 51 here).
… praise to God, and expounded the wisdom of God in creation, [discoursing] as to the nature of every tree, every herb, and of all fowls, quadrupeds, and fishes; and he said, "Will God whom the heavens cannot contain, really dwell with men upon the earth?" And he pleased God, and was the admiration of all; and all kings of the …
Afterwards Solomon hearing his father David speak these things, built a wondrous house, and foreseeing Him who was to come into it, said in astonishment, Will God in very deed dwell with men on the earth?
Read in context · Nicene and Post-Nicene Fathers, series 2, vol. 7 (1894)