Acts · Serbian Bible: Daničić–Karadžić (Cyrillic)
Acts 14 Serbian Bible: Daničić–Karadžić (Cyrillic)
Audio: World English Bible (WEB), read by Winfred W. Henson · About the recordings
Notes on this text (3)
- eBible.org's edition in the ekavian pronunciation (e.g. свет, грех); Karadžić and Daničić wrote in ijekavian (свијет, гријех).
- No deuterocanonical books.
- Chapter divisions follow the Hebrew Bible in Job 39–41, Ezekiel 20–21, Hosea 11–12 and Jonah 1–2 (verse numbers there differ from English Bibles).
DK Serbian Bible: Daničić–Karadžić (Cyrillic)
PT1904 Patriarchal Text 1904 (accented, eBible edition)
1 У Иконији пак догоди се да они заједно уђоше о зборницу јеврејску, и говораху тако да верова велико мноштво Јевреја и Грка.
1 Ἐγένετο δὲ ἐν Ἰκονίῳ κατὰ τὸ αὐτὸ εἰσελθεῖν αὐτοὺς εἰς τὴν συναγωγὴν τῶν Ἰουδαίων καὶ λαλῆσαι οὕτως ὥστε πιστεῦσαι Ἰουδαίων τε καὶ Ἑλλήνων πολὺ πλῆθος.
2 А Јевреји који не вероваху подбунише и раздражише душе незнабожаца на браћу.
2 οἱ δὲ ἀπειθοῦντες Ἰουδαῖοι ἐπήγειραν καὶ ἐκάκωσαν τὰς ψυχὰς τῶν ἐθνῶν κατὰ τῶν ἀδελφῶν.
3 Али они осташе доста времена говорећи слободно у Господу који сведочаше реч благодати своје и даваше те се твораху знаци и чудеса рукама њиховим.
3 ἱκανὸν μὲν οὖν χρόνον διέτριψαν παρρησιαζόμενοι ἐπὶ τῷ Κυρίῳ τῷ μαρτυροῦντι τῷ λόγῳ τῆς χάριτος αὐτοῦ, διδόντι σημεῖα καὶ τέρατα γίνεσθαι διὰ τῶν χειρῶν αὐτῶν.
4 А мноштво градско раздели се, и једни беху с Јеврејима, а једни с апостолима.
4 ἐσχίσθη δὲ τὸ πλῆθος τῆς πόλεως, καὶ οἱ μὲν ἦσαν σὺν τοῖς Ἰουδαίοις, οἱ δὲ σὺν τοῖς ἀποστόλοις.
5 А кад навалише и незнабошци и Јевреји са својим поглаварима да им досаде и камењем да их побију,
5 ὡς δὲ ἐγένετο ὁρμὴ τῶν ἐθνῶν τε καὶ Ἰουδαίων σὺν τοῖς ἄρχουσιν αὐτῶν ὑβρίσαι καὶ λιθοβολῆσαι αὐτούς,
6 они дознавши побегоше у градове ликаонске, у Листру и у Дерву и у околину њихову.
6 συνιδόντες κατέφυγον εἰς τὰς πόλεις τῆς Λυκαονίας Λύστραν καὶ Δέρβην καὶ τὴν περίχωρον,
7 И онамо проповедаху јеванђеље.
7 κἀκεῖ ἦσαν εὐαγγελιζόμενοι.
8 И један човек у Листри сеђаше немоћан у ногама, и беше хром од утробе матере своје, и не беше никад ходио.
8 Καί τις ἀνὴρ ἐν Λύστροις ἀδύνατος τοῖς ποσὶν ἐκάθητο, χωλὸς ἐκ κοιλίας μητρὸς αὐτοῦ ὑπάρχων, ὃς οὐδέποτε περιπεπατήκει.
9 Овај слушаше Павла где говори. Павле погледавши на њ и видевши да верује да ће оздравити,
9 οὗτος ἤκουσε τοῦ Παύλου λαλοῦντος· ὃς ἀτενίσας αὐτῷ καὶ ἰδὼν ὅτι πίστιν ἔχει τοῦ σωθῆναι,
10 рече великим гласом: Теби говорим у име Господа Исуса Христа, устани на своје ноге управо. И скочи, и хођаше.
10 εἶπε μεγάλῃ τῇ φωνῇ· ἀνάστηθι ἐπὶ τοὺς πόδας σου ὀρθός. καὶ ἥλατο καὶ περιεπάτει.
11 А кад виде народ шта учини Павле, подигоше глас свој говорећи ликаонски: Богови начинише се као људи, и сиђоше к нама.
11 οἱ δὲ ὄχλοι ἰδόντες ὃ ἐποίησεν ὁ Παῦλος ἐπῆραν τὴν φωνὴν αὐτῶν Λυκαονιστὶ λέγοντες· οἱ θεοὶ ὁμοιωθέντες ἀνθρώποις κατέβησαν πρὸς ἡμᾶς·
12 И називаху Варнаву Јупитером, а Павла Меркуријем, јер он управљаше речју.
12 ἐκάλουν τε τὸν μὲν Βαρνάβαν Δία, τὸν δὲ Παῦλον Ἑρμῆν, ἐπειδὴ αὐτὸς ἦν ὁ ἡγούμενος τοῦ λόγου.
13 А свештеник Јупитера који беше пред градом њиховим доведе јунце, и донесе венце пред врата, и с народом хтеде да приноси жртву.
13 ὁ δὲ ἱερεὺς τοῦ Διὸς τοῦ ὄντος πρὸ τῆς πόλεως αὐτῶν, ταύρους καὶ στέμματα ἐπὶ τοὺς πυλῶνας ἐνέγκας, σὺν τοῖς ὄχλοις ἤθελε θύειν.
14 А кад чуше апостоли, Варнава и Павле, раздреше хаљине своје, и скочише међу народ вичући и говорећи:
14 ἀκούσαντες δὲ οἱ ἀπόστολοι Βαρνάβας καὶ Παῦλος, διαρρήξαντες τὰ ἱμάτια αὐτῶν εἰσεπήδησαν εἰς τὸν ὄχλον κράζοντες
15 Људи! Шта то чините? И ми смо као и ви смртни људи, који вам проповедамо јеванђеље да се од ових лажних ствари обратите к Богу Живом, који створи небо и земљу и море и све што је у њима;
15 καὶ λέγοντες· ἄνδρες, τί ταῦτα ποιεῖτε; καὶ ἡμεῖς ὁμοιοπαθεῖς ἐσμεν ὑμῖν ἄνθρωποι, εὐαγγελιζόμενοι ὑμᾶς ἀπὸ τούτων τῶν ματαίων ἐπιστρέφειν ἐπὶ τὸν Θεὸν τὸν ζῶντα, ὃς ἐποίησε τὸν οὐρανὸν καὶ τὴν γῆν καὶ τὴν θάλασσαν καὶ πάντα τὰ ἐν αὐτοῖς·
16 који у прошавшим нараштајима беше пустио све народе да иду својим путевима:
16 ὃς ἐν ταῖς παρῳχημέναις γενεαῖς εἴασε πάντα τὰ ἔθνη πορεύεσθαι ταῖς ὁδοῖς αὐτῶν·
17 И опет не остави себе непосведоченог, чинећи добро, дајући нам с неба дажд и године родне, пунећи срца наша јелом и весељем.
17 καίτοι γε οὐκ ἀμάρτυρον ἑαυτὸν ἀφῆκεν ἀγαθοποιῶν, οὐρανόθεν ὑμῖν ὑετοὺς διδοὺς καὶ καιροὺς καρποφόρους, ἐμπιπλῶν τροφῆς καὶ εὐφροσύνης τὰς καρδίας ὑμῶν.
18 И ово говорећи једва уставише народ да им не приносе жртве, него да иде сваки својој кући. А док они живљаху онде и учаху,
18 καὶ ταῦτα λέγοντες μόλις κατέπαυσαν τοὺς ὄχλους τοῦ μὴ θύειν αὐτοῖς.
19 дођоше из Антиохије и из Иконије некакви Јевреји, и кад се они препираху слободно, подговорише народ да их одустану, говорећи да ништа право не говоре, него све лажу. И подговоривши народ засуше Павла камењем и извукоше га из града мислећи да је мртав.
19 Ἐπῆλθον δὲ ἀπὸ Ἀντιοχείας καὶ Ἰκονίου Ἰουδαῖοι, καὶ πείσαντες τοὺς ὄχλους καὶ λιθάσαντες τὸν Παῦλον ἔσυραν ἔξω τῆς πόλεως, νομίσαντες αὐτὸν τεθνάναι.
20 А кад га опколише ученици његови, устаде и уђе у град, и сутрадан изиђе с Варнавом у Дерву.
20 κυκλωσάντων δὲ αὐτὸν τῶν μαθητῶν ἀναστὰς εἰσῆλθεν εἰς τὴν πόλιν, καὶ τῇ ἐπαύριον ἐξῆλθε σὺν τῷ Βαρνάβᾳ εἰς Δέρβην.
21 И проповедивши јеванђеље граду оном и научивши многе вратише се у Листру и Иконију и Антиохију.
21 εὐαγγελισάμενοί τε τὴν πόλιν ἐκείνην καὶ μαθητεύσαντες ἱκανοὺς ὑπέστρεψαν εἰς τὴν Λύστραν καὶ Ἰκόνιον καὶ Ἀντιόχειαν,
22 Утврђујући душе ученика и саветујући их да остану у вери, и да нам кроз многе невоље ваља ући у царство Божје.
22 ἐπιστηρίζοντες τὰς ψυχὰς τῶν μαθητῶν, παρακαλοῦντες ἐμμένειν τῇ πίστει, καὶ ὅτι διὰ πολλῶν θλίψεων δεῖ ἡμᾶς εἰσελθεῖν εἰς τὴν βασιλείαν τοῦ Θεοῦ.
23 И поставивши им старешине по свим црквама, и помоливши се Богу с постом, предадоше их Господу кога вероваше.
23 χειροτονήσαντες δὲ αὐτοῖς πρεσβυτέρους κατ᾽ ἐκκλησίαν [καὶ] προσευξάμενοι μετὰ νηστειῶν παρέθεντο αὐτοὺς τῷ Κυρίῳ, εἰς ὃν πεπιστεύκασι.
24 И прошавши Писидију дођоше у Памфилију.
24 καὶ διελθόντες τὴν Πισιδίαν ἦλθον εἰς Παμφυλίαν,
25 И говоривши реч Господњу у Перзи сиђоше у Аталију.
25 καὶ λαλήσαντες ἐν Πέργῃ τὸν λόγον κατέβησαν εἰς Ἀττάλειαν,
26 И оданде отпловише у Антиохију, одакле беху предани благодати Божјој на дело које свршише.
26 κἀκεῖθεν ἀπέπλευσαν εἰς Ἀντιόχειαν, ὅθεν ἦσαν παραδεδομένοι τῇ χάριτι τοῦ Θεοῦ εἰς τὸ ἔργον ὃ ἐπλήρωσαν.
27 А кад дођоше и сабраше цркву, казаше све шта учини Бог с њима, и како отвори незнабошцима врата вере.
27 Παραγενόμενοι δὲ καὶ συναγαγόντες τὴν ἐκκλησίαν ἀνήγγειλαν ὅσα ἐποίησεν ὁ Θεὸς μετ᾽ αὐτῶν, καὶ ὅτι ἤνοιξε τοῖς ἔθνεσι θύραν πίστεως.
28 И осташе онде не мало времена с ученицима.
28 διέτριβον δὲ ἐκεῖ χρόνον οὐκ ὀλίγον σὺν τοῖς μαθηταῖς.
People & places in this chapter
From this site's family tree and Bible maps, only where those guides cite this chapter.
Places
Antioch (Syrian)
The empire's third-largest city and the first major Gentile church — the launching base for Paul's journeys. (Distinct from Pisidian Antioch.)
Cited in the guide: Acts 11:26; Acts 13:1-3; Galatians 2:11
Iconium
Lystra
Paphos (Cyprus)
Pisidian Antioch
Cross references (27)
Related passages for each verse, from the Treasury of Scripture Knowledge as collected and ranked by readers at OpenBible.info.
- 1 Acts 18:4; Acts 13:51; Acts 13:46; Acts 14:21; Romans 1:16
- 2 Acts 13:50; Acts 14:19; Acts 13:45; Acts 17:5; Acts 21:27–30
- 3 Hebrews 2:4; Ephesians 6:18–20; Acts 20:32; Acts 20:24; Romans 1:16
- 4 Acts 28:24; Acts 14:14; Acts 17:4–5; Acts 19:9; Luke 11:21–23
- 5 Acts 14:19; 2 Timothy 3:11; Acts 17:5; Acts 4:25–29; Matthew 5:44
- 6 Acts 14:20–21; 2 Timothy 3:11; Matthew 10:23; Acts 17:13–14; Acts 16:1–2
- 7 Acts 14:21; Acts 14:15; 2 Timothy 4:2; 1 Thessalonians 2:2; Acts 16:10
- 8 Acts 3:2; John 5:7; John 5:3–5; John 9:1–2; Acts 4:9
- 9 Matthew 15:28; Acts 3:4; Matthew 9:28–29; Mark 2:11–12; Mark 10:52
- 10 Isaiah 35:6; John 14:12; John 5:8–9; Acts 9:33–34; Acts 3:6–8
- 11 Acts 28:6; Acts 8:10; Acts 12:22
- 12 Acts 19:35
- 13 Daniel 2:46; Acts 10:25
- 14 Matthew 26:65; Jeremiah 36:24; Ezra 9:3–5; 2 Kings 5:7; 2 Kings 18:37–19:2
- 15 1 Samuel 12:21; Psalm 146:5–6; 1 Corinthians 8:4; Acts 10:26; James 5:17
- 16 Acts 17:30; Psalm 81:12; Psalm 147:20; Romans 1:28; Micah 4:5
- 17 Romans 1:19–20; Joel 2:23; Job 5:10; Deuteronomy 11:14; Isaiah 5:6
- 18 Jeremiah 44:16–17; Genesis 11:6; Exodus 32:21–23; John 6:15; Genesis 19:9
- 19 2 Corinthians 11:25; 2 Timothy 3:11; Acts 13:50–51; Acts 13:45; Acts 14:5
- 20 2 Corinthians 1:9–10; 2 Corinthians 6:9; Acts 14:6; Acts 20:1; Acts 16:40
- 21 Acts 13:51; Acts 14:19; Acts 14:1; Matthew 28:19; Acts 13:14
- 22 1 Peter 5:10; 2 Timothy 3:12; John 16:33; 1 Thessalonians 3:2–4; Romans 8:17
- 23 Titus 1:5; Acts 11:30; James 5:14; 2 Timothy 2:2; Acts 20:32
- 24 Acts 13:13–14; Acts 15:38
- 26 Acts 15:40; Acts 11:19; Colossians 1:28; Romans 15:19; Colossians 4:17
- 27 1 Corinthians 16:9; Acts 15:12; Colossians 4:3; 2 Corinthians 2:12; 1 Corinthians 5:4
- 28 Acts 11:26; Acts 15:35
Cross references: OpenBible.info (CC BY), drawn mainly from the public-domain Treasury of Scripture Knowledge. · Sources & licences
What the Fathers said
Passages from the Church Fathers that expound or quote this chapter, verbatim from the public-domain Schaff edition (19th-century English translations).
How these were chosen
“Commentary” is the opening of a homily or exposition on this chapter (John Chrysostom’s homilies, Augustine’s tractates, sermons and expositions of the Psalms). “Quotes” are sentences where the edition’s own footnotes identify a quotation of a verse here, kept only when the wording matches the verse. Only works whose authorship is not in doubt are used. Psalms follow the Hebrew/English numbering (Augustine numbers them as the Septuagint does: his Psalm 50 is Psalm 51 here).
Mark the vehemence with which all this is done by the Apostles: "rent their clothes, ran in, cried out," all from strong affection of the soul, revolted by the things that were done.
Read in context · Nicene and Post-Nicene Fathers, series 1, vol. 11 (1889)
… and all things that are therein; who in times past suffered all nations to walk in their own ways, although He left not Himself without witness, performing acts of goodness, giving you rain from heaven, and fruitful seasons, filling your hearts with food and gladness." But that all his Epistles are consonant to these declarations, I shall, when expounding the …
For admirably, when he had said, "Thousands of men rejoicing:" immediately he added, "The Lord is in them." That we may not wonder why they rejoice, "The Lord is in them." For through many tribulations we must needs enter into the kingdom of God, but, "The Lord is in them." Therefore even if they are as it were sorrowful, yet …
Read in context · Nicene and Post-Nicene Fathers, series 1, vol. 8 (1888)
Believe then that this Only-begotten Son of God for our sins came down from heaven upon earth, and took upon Him this human nature of like passions with us, and was begotten of the Holy Virgin and of the Holy Ghost, and was made Man, not in seeming and mere show, but in truth; nor yet by passing through the …
Read in context · Nicene and Post-Nicene Fathers, series 2, vol. 7 (1894)