Acts · Serbian Bible: Daničić–Karadžić (Cyrillic)
Acts 24 Serbian Bible: Daničić–Karadžić (Cyrillic)
Audio: World English Bible (WEB), read by Winfred W. Henson · About the recordings
Notes on this text (3)
- eBible.org's edition in the ekavian pronunciation (e.g. свет, грех); Karadžić and Daničić wrote in ijekavian (свијет, гријех).
- No deuterocanonical books.
- Chapter divisions follow the Hebrew Bible in Job 39–41, Ezekiel 20–21, Hosea 11–12 and Jonah 1–2 (verse numbers there differ from English Bibles).
1 А после пет дана сиђе поглавар свештенички Ананија са старешинама и с ритором неким Тертулом, који изиђоше пред судију против Павла.
1 Y CINCO días después descendió el sumo sacerdote Ananías, con algunos de los ancianos, y un cierto Tértulo, orador; y parecieron delante del gobernador contra Pablo.
2 А кад њега дозваше, поче Тертул тужити га говорећи: Што живимо под тобом у великом миру, и правице које се овом народу чине твојим промишљањем,
2 Y citado que fué, Tértulo comenzó á acusar, diciendo: Como por causa tuya vivamos en grande paz, y muchas cosas sean bien gobernadas en el pueblo por tu prudencia,
3 у сваком догађају и свуда, честити Филиксе! Примамо са сваком захвалношћу.
3 Siempre y en todo lugar lo recibimos con todo hacimiento de gracias, oh excelentísimo Félix.
4 Али да ти много не досађујем, молим те да нас укратко послушаш са својом кротошћу.
4 Empero por no molestarte más largamente, ruégote que nos oigas brevemente conforme á tu equidad.
5 Јер нађосмо овог човека да је куга, и подиже буну против свију Јевреја по васионом свету, и да је коловођа јереси назаретској;
5 Porque hemos hallado que este hombre es pestilencial, y levantador de sediciones entre todos los Judíos por todo el mundo, y príncipe de la secta de los Nazarenos:
6 који се усуди и цркву поганити; кога ми и ухватисмо, и хтесмо да му судимо по закону свом.
6 El cual también tentó á violar el templo; y prendiéndole, le quisimos juzgar conforme á nuestra ley:
7 Али дође Лисија војвода, и оте га из наших руку на велику силу, и посла к теби,
7 Mas interviniendo el tribuno Lisias, con grande violencia le quitó de nuestras manos,
8 заповедивши и нама, који га тужимо, да идемо к теби; а од њега можеш сам испитавши дознати за све ово за шта га ми тужимо.
8 Mandando á sus acusadores que viniesen á ti; del cual tú mismo juzgando, podrás entender todas estas cosas de que le acusamos.
9 А и Јевреји се сложише говорећи да је ово тако.
9 Y contendían también los Judíos, diciendo ser así estas cosas.
10 А Павле одговори кад му намаже судија да говори: Знајући од много година да си ти праведни судија овом народу, слободно одговарам за себе:
10 Entonces Pablo, haciéndole el gobernador señal que hablase, respondió: Porque sé que muchos años ha eres gobernador de esta nación, con buen ánimo satisfaré por mí.
11 Ти можеш дознати да нема више од дванаест дана како ја изиђох у Јерусалим да се помолим Богу,
11 Porque tú puedes entender que no hace más de doce días que subí á adorar á Jerusalem;
12 и нити ме у цркви нађоше да коме говорим, или буну да чиним у народу, ни по зборницама, ни у граду,
12 Y ni me hallaron en el templo disputando con ninguno, ni haciendo concurso de multitud, ni en sinagogas, ni en la ciudad;
13 нити они могу посведочити шта теби сад на мене говоре.
13 Ni te pueden probar las cosas de que ahora me acusan.
14 Ово ти пак признајем да у путу, који ови називају јерес, тако служим Богу отачком, верујући све што је написано у закону и у пророцима,
14 Esto empero te confieso, que conforme á aquel Camino que llaman herejía, así sirvo al Dios de mis padres, creyendo todas las cosas que en la ley y en los profetas están escritas;
15 и имајући надање на Бога да ће бити васкрсење мртвима, и праведницима и грешницима, које и сами ови чекају.
15 Teniendo esperanza en Dios que ha de haber resurrección de los muertos, así de justos como de injustos, la cual también ellos esperan.
16 А за ово се и ја трудим да имам чисту савест свагда и пред Богом и пред људима.
16 Y por esto, procuro yo tener siempre conciencia sin remordimiento acerca de Dios y acerca de los hombres.
17 И после много година дођох и донесох милостињу народу свом и приносе.
17 Mas pasados muchos años, vine á hacer limosnas á mi nación, y ofrendas,
18 У томе ме нађоше очишћеног у цркви, ни с народом, ни с виком.
18 Cuando me hallaron purificado en el templo (no con multitud ni con alboroto) unos Judíos de Asia;
19 А имају и Јевреји неки из Азије којима је требало да дођу преда те, и да се туже ако имају шта на ме.
19 Los cuales debieron comparecer delante de ti, y [acusarme], si contra mí tenían algo.
20 Или ови сами нека кажу, ако су нашли на мени какву кривицу, кад сам стајао на скупштини,
20 O digan estos mismos si hallaron en mí alguna cosa mal hecha, cuando yo estuve en el concilio,
21 осим једног овог гласа којим повиках стојећи међу њима: За васкрсење мртвих доведосте ме данас на суд.
21 Si no sea que, estando entre ellos prorrumpí en alta voz: Acerca de la resurrección de los muertos soy hoy juzgado de vosotros.
22 А кад Филикс чу ово, одгоди им знајући врло добро за овај пут и рече: Кад дође Лисија војвода, извидећу вашу ствар.
22 Entonces Félix, oídas estas cosas, estando bien informado de esta secta, les puso dilación, diciendo: Cuando descendiere el tribuno Lisias acabaré de conocer de vuestro negocio.
23 А капетану заповеди да се чува Павле, и да му се олакша, и ниједном од његових да се не забрањује послуживати га или долазити к њему.
23 Y mandó al centurión que Pablo fuese guardado, y aliviado [de las prisiones]; y que no vedase á ninguno de sus familiares servirle, ó venir á él.
24 А после неколико дана дође Филикс са Друсилом женом својом, која беше Јеврејка, и дозва Павла да чује од њега веру у Христа Исуса.
24 Y algunos días después, viniendo Félix con Drusila, su mujer, la cual era Judía, llamó á Pablo, y oyó de él la fe que es en Jesucristo.
25 А кад Павле говораше о правди и чистоти и о суду који ће бити, уплаши се Филикс и одговори: Иди засад; а кад узимам кад, дозваћу те.
25 Y disertando él de la justicia, y de la continencia, y del juicio venidero, espantado Félix, respondió: Ahora vete; mas en teniendo oportunidad te llamaré:
26 А уз то се и надаше да ће му Павле дати новаца да би га пустио; зато га и често дозиваше и разговараше се с њим.
26 Esperando también con esto, que de parte de Pablo le serían dados dineros, porque le soltase; por lo cual, haciéndole venir muchas veces, hablaba con él.
27 А кад се навршише две године, измени Филикса Поркије Фист. А Филикс, хотећи Јеврејима учинити на вољу, остави Павла у сужањству.
27 Mas al cabo de dos años recibió Félix por sucesor á Porcio Festo: y queriendo Félix ganar la gracia de los Judíos, dejó preso á Pablo.
People & places in this chapter
From this site's family tree and Bible maps, only where those guides cite this chapter.
People
Ananias
The high priest who ordered Paul to be struck on the mouth at his hearing and later went down to Caesarea to accuse him before Felix.
Cited in the guide: Acts 23:2; Acts 24:1
Drusilla
The Jewish wife of the governor Felix who listened with him to Paul speak about faith in Christ Jesus.
Cited in the guide: Acts 24:24
Felix
The governor at Caesarea who heard Paul's case, trembled at his talk of judgment, and kept him in custody hoping for a bribe.
Cited in the guide: Acts 23:24; Acts 24:3; Acts 24:25
Festus
Succeeded Felix as governor, heard Paul's case, and sent him to Caesar after Paul appealed; he was told Paul was beside himself.
Cited in the guide: Acts 24:27; Acts 25:1; Acts 25:12
Tertullus
The spokesman who presented the case against Paul before the governor Felix.
Cited in the guide: Acts 24:1; Acts 24:2
Cross references (25)
Related passages for each verse, from the Treasury of Scripture Knowledge as collected and ranked by readers at OpenBible.info.
- 1 Acts 24:11; Acts 23:2; Acts 23:24; Acts 23:30; Acts 21:27
- 2 Proverbs 29:5; Acts 24:26–27; Proverbs 26:28; Jude 16; Psalm 12:2–3
- 3 Acts 26:25; Acts 23:26; Luke 1:3
- 4 Hebrews 11:32
- 5 Acts 28:22; Acts 24:14; Acts 26:5; Acts 21:28; Acts 15:5
- 6 Acts 24:12; John 18:31; Acts 19:37; John 19:7–8; Acts 23:10–15
- 8 Acts 25:15–16; Acts 25:5; Acts 23:30; Acts 23:35
- 9 1 Thessalonians 2:16; Micah 7:2–3; Matthew 26:59–60; Psalm 4:2; Isaiah 59:4–7
- 10 1 Peter 3:15; 1 Samuel 2:25; Acts 18:15; Luke 18:2; Acts 12:17
- 11 Acts 24:1; Acts 21:18; Acts 23:23; Acts 21:26–27; Acts 22:30
- 12 Acts 25:8; Acts 24:18; Acts 28:17; Acts 24:5
- 13 Acts 25:7; 1 Peter 3:16
- 14 Acts 9:2; Romans 3:21; Acts 3:13; Acts 28:23; Acts 24:5
- 15 Daniel 12:2; John 5:28–29; 1 Thessalonians 4:14–16; Revelation 20:12–13; Job 19:25–26
- 16 1 Timothy 1:5; Acts 23:1; 2 Corinthians 4:2; Hebrews 10:22; Romans 2:15
- 17 Galatians 2:10; Romans 15:25–28; 1 Corinthians 16:1–4; 2 Corinthians 8:1–4; Acts 11:29–30
- 18 Acts 26:21; Acts 21:26–30; Acts 24:12
- 19 Acts 23:30; Acts 25:16
- 21 Acts 23:6; Acts 26:6–8; Acts 4:2; Acts 28:20
- 22 Acts 24:6; Acts 18:20; Deuteronomy 19:18; Acts 26:3; Acts 24:24
- 23 Acts 27:3; Acts 28:16; Proverbs 16:7; Acts 24:26; Acts 21:8–14
- 24 Acts 20:21; Galatians 2:16; Acts 16:31; Luke 19:3; 1 John 5:1
- 25 John 16:8; 1 Peter 3:15; 2 Peter 1:6; Acts 10:42; Galatians 5:23
- 26 1 Timothy 6:9–10; Proverbs 17:23; Amos 2:6–7; 1 Samuel 12:3; 2 Peter 2:14–15
- 27 Acts 25:9; Acts 25:14; Acts 12:3; Mark 15:15; Acts 25:1
Cross references: OpenBible.info (CC BY), drawn mainly from the public-domain Treasury of Scripture Knowledge. · Sources & licences
What the Fathers said
Passages from the Church Fathers that expound or quote this chapter, verbatim from the public-domain Schaff edition (19th-century English translations).
How these were chosen
“Commentary” is the opening of a homily or exposition on this chapter (John Chrysostom’s homilies, Augustine’s tractates, sermons and expositions of the Psalms). “Quotes” are sentences where the edition’s own footnotes identify a quotation of a verse here, kept only when the wording matches the verse. Only works whose authorship is not in doubt are used. Psalms follow the Hebrew/English numbering (Augustine numbers them as the Septuagint does: his Psalm 50 is Psalm 51 here).
See how much close investigation is made by the many in a long course of time, that it should not be said that the trial was hurried over. For, as the orator had made mention of Lysias, that he took "him away with violence, Felix," he says, "deferred them.
Read in context · Nicene and Post-Nicene Fathers, series 1, vol. 11 (1889)