Acts · Serbian Bible: Daničić–Karadžić (Cyrillic)

Acts 2 Serbian Bible: Daničić–Karadžić (Cyrillic)

About DK

Individual translator
OT: Masoretic Hebrew (not verified)
NT: Textus Receptus
Protestant (66 books)
Formal (word for word)
1868
Public domain

Audio: World English Bible (WEB), read by Winfred W. Henson · About the recordings

Notes on this text (3)

eBible.org's edition in the ekavian pronunciation (e.g. свет, грех); Karadžić and Daničić wrote in ijekavian (свијет, гријех).
No deuterocanonical books.
Chapter divisions follow the Hebrew Bible in Job 39–41, Ezekiel 20–21, Hosea 11–12 and Jonah 1–2 (verse numbers there differ from English Bibles).

DK Serbian Bible: Daničić–Karadžić (Cyrillic)

RV1909 Reina-Valera 1909

1 И кад се наврши педесет дана беху заједно сви апостоли једнодушно.

1 Y COMO se cumplieron los días de Pentecostés, estaban todos unánimes juntos;

2 И уједанпут постаде хука с неба као дување силног ветра, и напуни сву кућу где сеђаху;

2 Y de repente vino un estruendo del cielo como de un viento recio que corría, el cual hinchió toda la casa donde estaban sentados;

3 и показаше им се раздељени језици као огњени; и седе по један на сваког од њих.

3 Y se les aparecieron lenguas repartidas, como de fuego, que se asentó sobre cada uno de ellos.

4 И напунише се сви Духа Светог, и стадоше говорити другим језицима, као што им Дух даваше те говораху.

4 Y fueron todos llenos del Espíritu Santo, y comenzaron á hablar en otras lenguas, como el Espíritu les daba que hablasen.

5 А у Јерусалиму стајаху Јевреји људи побожни из сваког народа који је под небом.

5 Moraban entonces en Jerusalem Judíos, varones religiosos, de todas las naciones debajo del cielo.

6 А кад постаде овај глас, скупи се народ, и смете се: јер сваки од њих слушаше где они говоре његовим језиком.

6 Y hecho este estruendo, juntóse la multitud; y estaban confusos, porque cada uno les oía hablar su propia lengua.

7 И дивљаху се и чуђаху се говорећи један другом: Нису ли ово све Галилејци што говоре?

7 Y estaban atónitos y maravillados, diciendo: He aquí ¿no son Galileos todos estos que hablan?

8 Па како ми чујемо сваки свој језик у коме смо се родили?

8 ¿Cómo, pues, les oímos nosotros [hablar] cada uno en nuestra lengua en que somos nacidos?

9 Парћани, и Миђани, и Еламљани, и који смо из Месопотамије, и из Јудеје и Кападокије, и из Понта и Азије,

9 Partos y Medos, y Elamitas, y los que habitamos en Mesopotamia, en Judea y en Capadocia, en el Ponto y en Asia,

10 и из Фригије и Памфилије, из Мисира и крајева ливијских код Кирине, и путници из Рима, и Јудејци и дошљаци,

10 En Phrygia y Pamphylia, en Egipto y en las partes de Africa que está de la otra parte de Cirene, y Romanos extranjeros, tanto Judíos como convertidos,

11 Крићани и Арапи, чујемо где они говоре нашим језицима величине Божје.

11 Cretenses y Arabes, les oímos hablar en nuestras lenguas las maravillas de Dios.

12 И дивљаху се сви и не могаху се начудити говорећи један другом: Шта ће дакле ово бити?

12 Y estaban todos atónitos y perplejos, diciendo los unos á los otros: ¿Qué quiere ser esto?

13 А други подсмевајући се говораху: Накитили су се вина.

13 Mas otros burlándose, decían: Que están llenos de mosto.

14 А Петар стаде са једанаесторицом и подиже глас свој и рече им: Људи Јудејци и ви сви који живите у Јерусалиму! Ово да вам је на знање, и чујте речи моје.

14 Entonces Pedro, poniéndose en pie con los once, alzó su voz, y hablóles diciendo: Varones Judíos, y todos los que habitáis en Jerusalem, esto os sea notorio, y oid mis palabras.

15 Јер ови нису пијани као што ви мислите, јер је тек трећи сат дана;

15 Porque éstos no están borrachos, como vosotros pensáis, siendo la hora tercia del día;

16 него је ово оно што каза пророк Јоило:

16 Mas esto es lo que fué dicho por el profeta Joel:

17 И биће у последње дане, говори Господ, излићу од Духа свог на свако тело, и прорећи ће синови ваши и кћери ваше, и младићи ваши видеће утваре и старци ваши сниће снове;

17 Y será en los postreros días, dice Dios, derramaré de mi Espíritu sobre toda carne, y vuestros hijos y vuestras hijas profetizarán; y vuestros mancebos verán visiones, y vuestros viejos soñarán sueños:

18 Јер ћу на слуге своје и на слушкиње своје у те дане излити од Духа свог, и прорећи ће.

18 Y de cierto sobre mis siervos y sobre mis siervas en aquellos días derramaré de mi Espíritu, y profetizarán.

19 И даћу чудеса горе на небу и знаке доле на земљи: крв и огањ и пушење дима.

19 Y daré prodigios arriba en el cielo, y señales abajo en la tierra, sangre y fuego y vapor de humo:

20 Сунце ће се претворити у таму и месец у крв пре него дође велики и славни дан Господњи.

20 El sol se volverá en tinieblas, y la luna en sangre, antes que venga el día del Señor, grande y manifiesto;

21 И биће да ће се сваки спасти који призове име Господње.

21 Y será que todo aquel que invocare el nombre del Señor, será salvo.

22 Људи Израиљци! Послушајте речи ове: Исуса Назарећанина, човека од Бога потврђеног међу вама силама и чудесима и знацима које учини Бог преко Њега међу вама, као што и сами знате,

22 Varones Israelitas, oid estas palabras: Jesús Nazareno, varón aprobado de Dios entre vosotros en maravillas y prodigios y señales, que Dios hizo por él en medio de vosotros, como también vosotros sabéis;

23 овог одређеним саветом и промислом Божјим предана примивши, преко руку безаконика приковасте и убисте;

23 A éste, entregado por determinado consejo y providencia de Dios, prendisteis y matasteis por manos de los inicuos, crucificándole;

24 ког Бог подиже, разрешивши везе смртне, као што не беше могуће да Га оне држе.

24 Al cual Dios levantó, sueltos los dolores de la muerte, por cuanto era imposible ser detenido de ella.

25 Јер Давид говори за Њега: Господа једнако гледах пред собом: јер је с десне стране мене, да се не помакнем;

25 Porque David dice de él: Veía al Señor siempre delante de mí: porque está á mi diestra, no seré conmovido.

26 Зато се развесели срце моје, и обрадова се језик мој, па још и тело моје почиваће у нади;

26 Por lo cual mi corazón se alegró, y gozóse mi lengua; y aun mi carne descansará en esperanza;

27 Јер нећеш оставити душу моју у паклу, нити ћеш дати да Светац Твој види труљење.

27 Que no dejarás mi alma en el infierno, ni darás á tu Santo que vea corrupción.

28 Показао си ми путеве живота: напунићеш ме весеља с лицем својим.

28 Hicísteme notorios los caminos de la vida; me henchirás de gozo con tu presencia.

29 Људи браћо! Нека је слободно казати вам управо за старешину Давида да и умре, и укопан би, и гроб је његов међу нама до овог дана.

29 Varones hermanos, se os puede libremente decir del patriarca David, que murió, y fué sepultado, y su sepulcro está con nosotros hasta del día de hoy.

30 Пророк дакле будући, и знајући да му се Бог клетвом кле од рода бедара његових по телу подигнути Христа, и посадити Га на престолу његовом,

30 Empero siendo profeta, y sabiendo que con juramento le había Dios jurado que del fruto de su lomo, cuanto á la carne, levantaría al Cristo que se sentaría sobre su trono;

31 предвидевши говори за васкрсење Христово да се не остави душа Његова у паклу, ни тело Његово виде труљење.

31 Viéndolo antes, habló de la resurrección de Cristo, que su alma no fué dejada en el infierno, ni su carne vió corrupción.

32 Овог Исуса васкрсе Бог, чему смо ми сви сведоци.

32 A este Jesús resucitó Dios, de lo cual todos nosotros somos testigos.

33 Десницом дакле Божјом подиже се, и обећање Светог Духа примивши од Оца, изли ово што ви сад видите и чујете.

33 Así que, levantado por la diestra de Dios, y recibiendo del Padre la promesa del Espíritu Santo, ha derramado esto que vosotros veis y oís.

34 Јер Давид не изиђе на небеса, него сам говори: Рече Господ Господу мом: Седи мени с десне стране,

34 Porque David no subió á los cielos; empero él dice: Dijo el Señor á mi Señor: Siéntate á mi diestra,

35 Док положим непријатеље Твоје подножје ногама Твојим.

35 Hasta que ponga á tus enemigos por estrado de tus pies.

36 Тврдо дакле нека зна сав дом Израиљев да је и Господом и Христом Бог учинио овог Исуса кога ви распесте.

36 Sepa pues ciertísimamente toda la casa de Israel, que á éste Jesús que vosotros crucificasteis, Dios ha hecho Señor y Cristo.

37 А кад чуше, ражали им се у срцу, и рекоше Петру и осталим апостолима: Шта ћемо чинити, људи браћо?

37 Entonces oído [esto], fueron compungidos de corazón, y dijeron á Pedro y á los otros apóstoles: Varones hermanos, ¿qué haremos?

38 А Петар им рече: Покајте се, и да се крстите сваки од вас у име Исуса Христа за опроштење греха; и примићете дар Светог Духа;

38 Y Pedro les dice: Arrepentíos, y bautícese cada uno de vosotros en el nombre de Jesucristo para perdón de los pecados; y recibiréis el don del Espíritu Santo.

39 јер је за вас обећање и за децу вашу, и за све далеке које ће год дозвати Господ Бог наш.

39 Porque para vosotros es la promesa, y para vuestros hijos, y para todos los que están lejos; [para] cuantos el Señor nuestro Dios llamare.

40 И другим многим речима сведочаше, и мољаше их говорећи: Спасите се од овог поквареног рода.

40 Y con otras muchas palabras testificaba y exhortaba, diciendo: Sed salvos de esta perversa generación.

41 Који дакле радо примише реч његову крстише се; и пристаде у тај дан око три хиљаде душа.

41 Así que, los que recibieron su palabra, fueron bautizados: y fueron añadidas [á ellos] aquel día como tres mil personas.

42 И осташе једнако у науци апостолској, и у заједници, и у ломљењу хлеба, и у молитвама.

42 Y perseveraban en la doctrina de los apóstoles, y en la comunión, y en el partimiento del pan, y en las oraciones.

43 И уђе страх у сваку душу; јер апостоли чинише многа чудеса и знаке у Јерусалиму.

43 Y toda persona tenía temor: y muchas maravillas y señales eran hechas por los apóstoles.

44 А сви који вероваше беху заједно, и имаху све заједно.

44 Y todos los que creían estaban juntos; y tenían todas las cosas comunes;

45 И течевину и имање продаваху и раздаваху свима као што ко требаше.

45 Y vendían las posesiones, y las haciendas, y repartíanlas á todos, como cada uno había menester.

46 И сваки дан беху једнако једнодушно у цркви, и ломљаху хлеб по кућама, и примаху храну с радошћу и у простоти срца,

46 Y perseverando unánimes cada día en el templo, y partiendo el pan en las casas, comían juntos con alegría y con sencillez de corazón,

47 хвалећи Бога, и имајући милост у свију људи. А Господ сваки дан умножаваше друштво оних који се спасаваху.

47 Alabando á Dios, y teniendo gracia con todo el pueblo. Y el Señor añadía cada día á la iglesia los que habían de ser salvos.

Cross references (46)

Related passages for each verse, from the Treasury of Scripture Knowledge as collected and ranked by readers at OpenBible.info.

Cross references: OpenBible.info (CC BY), drawn mainly from the public-domain Treasury of Scripture Knowledge. · Sources & licences

What the Fathers said

Passages from the Church Fathers that expound or quote this chapter, verbatim from the public-domain Schaff edition (19th-century English translations).

How these were chosen

“Commentary” is the opening of a homily or exposition on this chapter (John Chrysostom’s homilies, Augustine’s tractates, sermons and expositions of the Psalms). “Quotes” are sentences where the edition’s own footnotes identify a quotation of a verse here, kept only when the wording matches the verse. Only works whose authorship is not in doubt are used. Psalms follow the Hebrew/English numbering (Augustine numbers them as the Septuagint does: his Psalm 50 is Psalm 51 here).

Commentary 2:1 John Chrysostom, Homilies on the Acts of the Apostles (Homily IV)
Dost thou perceive the type? What is this Pentecost? The time when the sickle was to be put to the harvest, and the ingathering was made. See now the reality, when the time was come to put in the sickle of the word: for here, as the sickle, keen-edged, came the Spirit down.
Read in context · Nicene and Post-Nicene Fathers, series 1, vol. 11 (1889)
Quotes verse 2:24 Polycarp of Smyrna, Epistle to the Philippians (The Epistle of Polycarp to the Philippians)
… of your faith, spoken of in days long gone by, endureth even until now, and bringeth forth fruit to our Lord Jesus Christ, who for our sins suffered even unto death, [but] "whom God raised from the dead, having loosed the bands of the grave." "In whom, though now ye see Him not, ye believe, and believing, rejoice with joy …
Read in context · Ante-Nicene Fathers, vol. 1 (1885)
Quotes verse 2:22–27 Irenaeus of Lyons, Against Heresies (Book III, Chapter XII)
… my right hand, lest I should be moved: therefore did my heart rejoice, and my tongue was glad; moreover also, my flesh shall rest in hope: because Thou wilt not leave my soul in hell, neither wilt Thou give Thy Holy One to see corruption." Then he proceeds to speak confidently to them concerning the patriarch David, that he was …
Read in context · Ante-Nicene Fathers, vol. 1 (1885)
Quotes verse 2:3 Augustine of Hippo, Confessions (Book XIII, Chapters XVI–XIX)
… were) saying, "Let there be lights in the firmament of the heaven." There came suddenly a sound from heaven, as it had been the rushing of a mighty wind, and there appeared cloven tongues like as of fire, and it sat upon each of them. And there were made lights in the firmament of heaven, having the word of life.
Read in context · Nicene and Post-Nicene Fathers, series 1, vol. 1 (1886)
Quotes verse 2:34 John Chrysostom, Homilies on the Gospel of Matthew (Homily VII)
And the testimony too, which was produced after the ascension, manifests His equality with the Father; thus saying, "The Lord said unto my Lord, Sit Thou on my right hand." And Isaiah too saith, "He that riseth up to rule over the Gentiles, in Him shall the Gentiles trust." But how saith he that Bethlehem is "not the least among …
Read in context · Nicene and Post-Nicene Fathers, series 1, vol. 10 (1888)

Old Testament

New Testament

In our library

What the Fathers said