Isaiah · Serbian Bible: Daničić–Karadžić (Cyrillic)
Isaiah 1 Serbian Bible: Daničić–Karadžić (Cyrillic)
Audio: World English Bible (WEB), read by Winfred W. Henson · About the recordings
Notes on this text (3)
- eBible.org's edition in the ekavian pronunciation (e.g. свет, грех); Karadžić and Daničić wrote in ijekavian (свијет, гријех).
- No deuterocanonical books.
- Chapter divisions follow the Hebrew Bible in Job 39–41, Ezekiel 20–21, Hosea 11–12 and Jonah 1–2 (verse numbers there differ from English Bibles).
1 Утвара Исаије сина Амосовог, коју виде за Јуду и за Јерусалим за времена Озије, Јоатама, Ахаза и Језекије, царева Јудиних.
1 VISIÓN de Isaías hijo de Amoz, la cual vió sobre Judá y Jerusalem, en días de Uzzías, Jotham, Achâz y Ezechîas, reyes de Judá.
2 Чујте, небеса, и слушај, земљо; јер Господ говори: Синове одгојих и подигох, а они се окренуше од мене.
2 Oid, cielos, y escucha tú, tierra; porque habla Jehová: Crié hijos, y engrandecílos, y ellos se rebelaron contra mí.
3 Во познаје господара свог и магарац јасле господара свог, а Израиљ не познаје, народ мој не разуме.
3 El buey conoce á su dueño, y el asno el pesebre de su señor: Israel no conoce, mi pueblo no tiene entendimiento.
4 Да грешног народа! Народа огрезлог у безакоњу! Семена зликовачког, синова покварених! Оставише Господа, презреше Свеца Израиљевог, одступише натраг.
4 ¡Oh gente pecadora, pueblo cargado de maldad, generación de malignos, hijos depravados! Dejaron á Jehová, provocaron á ira al Santo de Israel, tornáronse atrás.
5 Што бисте још били бијени кад се све више одмећете? Сва је глава болесна и све срце изнемогло.
5 ¿Para qué habéis de ser castigados aún? todavía os rebelaréis. Toda cabeza está enferma, y todo corazón doliente.
6 Од пете до главе нема ништа здраво, него убој и модрице и ране гнојаве, ни исцеђене ни завијене ни уљем заблажене.
6 Desde la planta del pie hasta la cabeza no hay en él cosa ilesa, [sino] herida, hinchazón y podrida llaga: no están curadas, ni vendadas, ni suavizadas con aceite.
7 Земља је ваша пуста, градови ваши огњем попаљени; ваше њиве једу туђини на ваше очи, и пустош је као што опустошавају туђини.
7 Vuestra tierra está destruída, vuestras ciudades puestas á fuego, vuestra tierra delante de vosotros comida de extranjeros, y asolada como asolamiento de extraños.
8 И оста кћи сионска као колиба у винограду, као сеница у градини од краставаца, као град опкољен.
8 Y queda la hija de Sión como choza en viña, y como cabaña en melonar, como ciudad asolada.
9 Да нам Господ над војскама није оставио мало остатка, били бисмо као Содом, изједначили бисмо се с Гомором.
9 Si Jehová de los ejércitos no hubiera hecho que nos quedasen muy cortos residuos, como Sodoma fuéramos, y semejantes á Gomorra.
10 Чујте реч Господњу, кнезови содомски, послушајте закон Бога нашег, народе гоморски!
10 Príncipes de Sodoma, oid la palabra de Jehová; escuchad la ley de nuestro Dios, pueblo de Gomorra.
11 Шта ће ми мноштво жртава ваших? Вели Господ. Сит сам жртава паљеница од овнова и претилине од гојене стоке, и не марим за крв јунчију и јагњећу и јарећу.
11 ¿Para qué á mí, dice Jehová, la multitud de vuestros sacrificios? Harto estoy de holocaustos de carneros, y de sebo de animales gruesos: no quiero sangre de bueyes, ni de ovejas, ni de machos cabríos.
12 Кад долазите да се покажете преда мном, ко иште то од вас, да газите по мом трему?
12 ¿Quién demandó esto de vuestras manos, cuando vinieseis á presentaros delante de mí, para hollar mis atrios?
13 Не приносите више жртве залудне; на кад гадим се; а о младинама и суботама и о сазивању скупштине не могу подносити безакоња и светковине.
13 No me traigáis más vano presente: el perfume me es abominación: luna nueva y sábado, el convocar asambleas, no las puedo sufrir: son iniquidad vuestras solemnidades.
14 На младине ваше и на празнике ваше мрзи душа моја, досадише ми, додија ми подносити.
14 Vuestras lunas nuevas y vuestras solemnidades tiene aborrecidas mi alma: me son gravosas; cansado estoy de llevarlas.
15 Зато кад ширите руке своје, заклањам очи своје од вас; и кад множите молитве, не слушам; руке су ваше пуне крви.
15 Cuando extendiereis vuestras manos, yo esconderé de vosotros mis ojos: asimismo cuando multiplicareis la oración, yo no oiré: llenas están de sangre vuestras manos.
16 Умијте се, очистите се, уклоните злоћу дела својих испред очију мојих, престаните зло чинити.
16 Lavad, limpiaos; quitad la iniquidad de vuestras obras de ante mis ojos; dejad de hacer lo malo:
17 Учите се добро чинити, тражите правду, исправљајте потлаченог, дајите правицу сиротој, браните удовицу.
17 Aprended á hacer bien; buscad juicio, restituid al agraviado, oid en derecho al huérfano, amparad á la viuda.
18 Тада дођите, вели Господ, па ћемо се судити: ако греси ваши буду као скерлет, постаће бели као снег; ако буду црвени као црвац, постаће као вуна.
18 Venid luego, dirá Jehová, y estemos á cuenta: si vuestros pecados fueren como la grana, como la nieve serán emblanquecidos: si fueren rojos como el carmesí, vendrán á ser como [blanca] lana.
19 Ако хоћете слушати, добро земаљско јешћете.
19 Si quisiereis y oyereis, comeréis el bien de la tierra:
20 Ако ли нећете, него будете непокорни, мач ће вас појести, јер уста Господња рекоше.
20 Si no quisiereis y fuereis rebeldes, seréis consumidos á espada: porque la boca de Jehová lo ha dicho.
21 Како поста курва верни град? Пун беше правице, правда наставаше у њему, а сада крвници.
21 ¿Cómo te has tornado ramera, oh ciudad fiel? Llena estuvo de juicio, en ella habitó equidad; mas ahora, homicidas.
22 Сребро твоје поста троска, вино твоје помеша се с водом.
22 Tu plata se ha tornado escorias, tu vino mezclado [está] con agua.
23 Кнезови су твоји одметници и другови лупежима; сваки милује мито и иде за даровима; сиротој не дају правице, и парница удовичка не долази пред њих.
23 Tus príncipes, prevaricadores y compañeros de ladrones: todos aman las dádivas, y van tras las recompensas: no oyen en juicio al huérfano, ni llega á ellos la causa de la viuda.
24 Зато говори Господ, Господ над војскама, силни Израиљев: Аха! Разрачунаћу се са противницима својим, и осветићу се непријатељима својим.
24 Por tanto, dice el Señor Jehová de los ejércitos, el Fuerte de Israel: Ea, tomaré satisfacción de mis enemigos, vengaréme de mis adversarios:
25 И окренућу руку своју на те, и сажећи ћу троске твоје да те пречистим, и уклонићу све олово твоје.
25 Y volveré mi mano sobre ti, y limpiaré hasta lo más puro tus escorias, y quitaré todo tu estaño:
26 И поставићу ти опет судије као пре, и саветнике као испочетка; тада ћеш се звати град праведни, град верни.
26 Y restituiré tus jueces como al principio, y tus consejeros como de primero: entonces te llamarán Ciudad de justicia, Ciudad fiel.
27 Сион ће се откупити судом, и правдом они који се у њ врате.
27 Sión con juicio será rescatada, y los convertidos de ella con justicia.
28 А одметници и грешници сви ће се сатрти, и који остављају Господа, изгинуће.
28 Mas los rebeldes y pecadores á una serán quebrantados, y los que dejan á Jehová serán consumidos.
29 Јер ћете се посрамити од гајева које желесте, и застидети се од вртова које изабрасте.
29 Entonces os avergonzarán los olmos que amasteis, y os afrentarán los bosques que escogisteis.
30 Јер ћете бити као храст коме опада лишће и као врт у коме нема воде.
30 Porque seréis como el olmo que se le cae la hoja, y como huerto que le faltan las aguas.
31 И биће јунак као кучине и дело његово као искра, и обоје ће се запалити, и неће бити никога да угаси.
31 Y el fuerte será como estopa, y lo que hizo como centella; y ambos serán encendidos juntamente, y no habrá quien apague.
Cross references (31)
Related passages for each verse, from the Treasury of Scripture Knowledge as collected and ranked by readers at OpenBible.info.
- 1 2 Chronicles 26:1–32:33; 2 Kings 18:1–20:21
- 2 Deuteronomy 32:1; Deuteronomy 30:19; Micah 1:2; Deuteronomy 4:26; Psalm 50:4
- 3 Jeremiah 8:7; Jeremiah 4:22; Isaiah 44:18; Isaiah 5:12; Matthew 13:13–15
- 4 Isaiah 5:24; Jeremiah 2:17; Jeremiah 2:13; Romans 8:7; Isaiah 5:19
- 5 Daniel 9:8–11; Ezekiel 24:13; Jeremiah 5:3; Revelation 16:8–11; Zephaniah 3:1–4
- 6 Jeremiah 6:14; Jeremiah 33:6; Matthew 9:12; Psalm 77:2; Job 5:18
- 7 Deuteronomy 28:43; Lamentations 5:2; Deuteronomy 28:33; Hosea 7:9; Ezekiel 30:12
- 8 Zechariah 9:9; John 12:15; Zechariah 2:10; Isaiah 62:11; Isaiah 10:32
- 9 Romans 9:29; Isaiah 37:31–32; Genesis 19:24; Lamentations 3:22; Romans 11:4–6
- 10 Revelation 11:8; Ezekiel 16:49; Deuteronomy 32:32; Isaiah 3:9; Jeremiah 23:14
- 11 1 Samuel 15:22; Amos 5:21; Jeremiah 6:20; Isaiah 66:3; Micah 6:7
- 12 Exodus 34:23; Psalm 40:6; Isaiah 58:1–2; Exodus 23:17; Ecclesiastes 5:1
- 13 Isaiah 66:3; Malachi 1:10; Matthew 15:9; Ezekiel 20:39; Lamentations 2:6
- 14 Amos 5:21; Isaiah 43:24; Isaiah 7:13; Isaiah 61:8; Malachi 2:17
- 15 Micah 3:4; Isaiah 59:2–3; Proverbs 1:28; Zechariah 7:13; Jeremiah 7:8–10
- 16 Isaiah 55:6–7; 1 Peter 3:11; 1 Peter 2:1; 2 Corinthians 7:1; James 4:8
- 17 Micah 6:8; Jeremiah 22:3; Psalm 82:3–4; Proverbs 31:9; Isaiah 1:23
- 18 Isaiah 44:22; Revelation 7:14; Psalm 51:7; Micah 7:18–19; Isaiah 43:24–26
- 19 Deuteronomy 30:15–16; Isaiah 3:10; Joel 2:26; Hebrews 5:9; Isaiah 55:6–7
- 20 Isaiah 65:12; Isaiah 58:14; Numbers 23:19; Isaiah 40:5; Isaiah 3:11
- 21 Zechariah 8:3; Zephaniah 3:1–3; Ezekiel 22:1–23; Isaiah 48:2; Micah 3:2–3
- 22 Lamentations 4:1–2; Jeremiah 6:28–30; Ezekiel 22:18–22; Hosea 4:18; 2 Corinthians 2:17
- 23 Micah 7:3; Zechariah 7:10; Exodus 23:8; Luke 18:2–5; Acts 4:5–11
- 24 Isaiah 60:16; Isaiah 49:26; Deuteronomy 28:63; Isaiah 61:2; Ezekiel 5:13
- 25 Malachi 3:3; Isaiah 1:22; Jeremiah 9:7; Isaiah 4:4; Ezekiel 20:38
- 26 Jeremiah 33:7; Zechariah 8:3; Isaiah 62:1–2; Isaiah 32:1–2; Numbers 12:3
- 27 Isaiah 62:12; Isaiah 63:4; Isaiah 5:16; Isaiah 45:21–25; Romans 3:24–26
- 28 2 Thessalonians 1:8–9; Psalm 1:6; Revelation 21:8; Job 31:3; Isaiah 30:13
- 29 Isaiah 65:3; Isaiah 57:5; Isaiah 66:17; Hosea 4:13; Ezekiel 16:63
- 30 Jeremiah 17:5–6; Isaiah 5:6; Jeremiah 31:12; Isaiah 58:11; Ezekiel 17:24
- 31 Isaiah 66:24; Malachi 4:1; Ezekiel 32:21; Isaiah 34:9–10; Revelation 19:20
Cross references: OpenBible.info (CC BY), drawn mainly from the public-domain Treasury of Scripture Knowledge. · Sources & licences
What the Fathers said
Passages from the Church Fathers that expound or quote this chapter, verbatim from the public-domain Schaff edition (19th-century English translations).
How these were chosen
“Commentary” is the opening of a homily or exposition on this chapter (John Chrysostom’s homilies, Augustine’s tractates, sermons and expositions of the Psalms). “Quotes” are sentences where the edition’s own footnotes identify a quotation of a verse here, kept only when the wording matches the verse. Only works whose authorship is not in doubt are used. Psalms follow the Hebrew/English numbering (Augustine numbers them as the Septuagint does: his Psalm 50 is Psalm 51 here).
And if ye be willing and obey Me, ye shall eat the good of the land; but if ye refuse, and will not hearken unto Me, the sword shall devour you, for the mouth of the Lord hath spoken these things." Desiring, therefore, that all His beloved should be partakers of repentance, He has, by His almighty will, established [these …
He spoke as from their person: "Except the Lord had left us a seed, we should have been as Sodom and Gomorrah." For Sodom and Gomorrah are related by Moses to have been cities of ungodly men, which God burned with fire and brimstone, and overthrew, no one of their inhabitants being saved except a certain stranger, a Chaldæan by …
He says: "Hear, O heavens; and give ear, O earth: for the Lord hath spoken." And again: "Thus saith the Lord God, who made the heaven, and stretched it out; who established the earth, and the things in it; and who giveth breath to the people upon it, and spirit to them who walk therein."
… for the prophets often show that this same Lord of ours might have been their Father also, if they had not strayed from His commandments: as, for instance, we have that statement, "I have nourished and brought up children, and they have rebelled against me;" and that other, "I have said, Ye are gods; and all of you are children …
Read in context · Nicene and Post-Nicene Fathers, series 1, vol. 6 (1888)
And the city, too, it is said, shall be called "the city of righteousness, the faithful city Sion." And yet we nowhere find that the city was called "righteousness," but it continued to be called Jerusalem.
Read in context · Nicene and Post-Nicene Fathers, series 1, vol. 10 (1888)