Job 28 Serbian Bible: Daničić–Karadžić (Cyrillic)

281 Да, сребро има жице, и злато има место где се топи. 2 Гвожђе се вади из праха, и из камена се топи бронза. 3 Мраку поставља међу, и све истражује човек до краја, и камење у тами и у сену смртном. 4 Река навре с места свог да јој нико не може приступити; али се одбије и одлази трудом човечјим. 5 Из земље излази хлеб, и под њом је друго, као огањ. 6 У камену је њеном место сафиру, а онде је прах златни. 7 Те стазе не зна птица, нити је виде око крагујево; 8 Не угази је младо зверје, нити њом прође лав. 9 На кремен диже руку своју; превраћа горе из дна. 10 Из стене изводи потоке, и свашта драгоцено види Му око. 11 Уставља реке да не теку, и шта је сакривено износи на видело. 12 Али мудрост где се налази? И где је место разуму? 13 Не зна јој човек цене, нити се находи у земљи живих. 14 Бездана вели: Није у мени; и море вели: Није код мене. 15 Не може се дати чисто злато за њу, нити се сребро измерити у промену за њу. 16 Не може се ценити златом офирским, ни драгим онихом ни сафиром. 17 Не може се наједначити с њом ни злато ни кристал, нити се може променити за закладе златне. 18 Од корала и бисера нема спомена, јер је вредност мудрости већа него драгом камењу. 19 Не може се с њом изједначити топаз етиопски, нити се може ценити чистим златом. 20 Откуда, дакле, долази мудрост? И где је место разуму? 21 Сакривена је од очију сваког живог, и од птица небеских заклоњена. 22 Погибао и смрт говоре: Ушима својим чусмо славу њену. 23 Бог зна пут њен, и познаје место њено. 24 Јер гледа до крајева земаљских и види све што је под свим небом. 25 Кад даваше ветру тежину, и мераше воду мером, 26 Кад постављаше закон дажду и пут муњи громовној. 27 Још је онда виде и огласи је, уреди је и претражи је. 28 А човеку рече: Гле, страх је Божји мудрост, и уклањати се ода зла јесте разум.