Luke · Serbian Bible: Daničić–Karadžić (Cyrillic)
Luke 18 Serbian Bible: Daničić–Karadžić (Cyrillic)
Audio: World English Bible (WEB), read by Winfred W. Henson · About the recordings
Notes on this text (3)
- eBible.org's edition in the ekavian pronunciation (e.g. свет, грех); Karadžić and Daničić wrote in ijekavian (свијет, гријех).
- No deuterocanonical books.
- Chapter divisions follow the Hebrew Bible in Job 39–41, Ezekiel 20–21, Hosea 11–12 and Jonah 1–2 (verse numbers there differ from English Bibles).
1 Каза им пак и причу како се треба свагда молити Богу, и не дати да дотужи,
1 Y PROPÚSOLES también una parábola sobre que es necesario orar siempre, y no desmayar,
2 говорећи: У једном граду беше један судија који се Бога не бојаше и људи не стиђаше.
2 Diciendo: Había un juez en una ciudad, el cual ni temía á Dios, ni respetaba á hombre.
3 А у оном граду беше једна удовица и долажаше к њему говорећи: Не дај ме мом супарнику.
3 Había también en aquella ciudad una viuda, la cual venía á él diciendo: Hazme justicia de mi adversario.
4 И не хтеде задуго. А најпосле рече у себи: Ако се и не бојим Бога и људи не срамим,
4 Pero él no quiso por algún tiempo; mas después de esto dijo dentro de sí: Aunque ni temo á Dios, ni tengo respeto á hombre,
5 но будући да ми досађује ова удовица, одбранићу је, да ми једнако не долази и не досађује.
5 Todavía, porque esta viuda me es molesta, le haré justicia, porque al fin no venga y me muela.
6 Тада рече Господ: Чујте шта говори неправедни судија.
6 Y dijo el Señor: Oid lo que dice el juez injusto.
7 А камоли Бог неће одбранити избраних својих који Га моле дан и ноћ?
7 ¿Y Dios no hará justicia á sus escogidos, que claman á él día y noche, aunque sea longánime acerca de ellos?
8 Кажем вам да ће их одбранити брзо. Али Син човечији кад дође хоће ли наћи веру на земљи?
8 Os digo que los defenderá presto. Empero cuando el Hijo del hombre viniere, ¿hallará fe en la tierra?
9 А и другима који мишљаху за себе да су праведници и друге уништаваху каза причу ову:
9 Y dijo también á unos que confiaban de sí como justos, y menospreciaban á los otros, esta parábola:
10 Два човека уђоше у цркву да се моле Богу, један фарисеј и други цариник.
10 Dos hombres subieron al templo á orar: el uno Fariseo, el otro publicano.
11 Фарисеј стаде и мољаше се у себи овако: Боже! Хвалим те што ја нисам као остали људи: хајдуци, неправедници, прељубочинци или као овај цариник.
11 El Fariseo, en pie, oraba consigo de esta manera: Dios, te doy gracias, que no soy como los otros hombres, ladrones, injustos, adúlteros, ni aun como este publicano;
12 Постим двапут у недељи; дајем десетак од свега што имам.
12 Ayuno dos veces á la semana, doy diezmos de todo lo que poseo.
13 А цариник издалека стајаше, и не хтеде ни очију подигнути на небо, него бијаше прси своје говорећи: Боже! Милостив буди мени грешноме.
13 Mas el publicano estando lejos no quería ni aun alzar los ojos al cielo, sino que hería su pecho, diciendo: Dios, sé propicio á mí pecador.
14 Кажем вам да овај отиде оправдан кући својој, а не онај. Јер сваки који се сам подиже понизиће се; а који се сам понижује подигнуће се.
14 Os digo que éste descendió á su casa justificado antes que el otro; porque cualquiera que se ensalza, será humillado; y el que se humilla, será ensalzado.
15 Доношаху к Њему и децу да их се дотакне; а кад видеше ученици, запретише им.
15 Y traían á él los niños para que los tocase; lo cual viendo los discípulos les reñían.
16 А Исус дозвавши их рече: Пустите децу нека долазе к мени, и не браните им; јер је таквих царство Божије.
16 Mas Jesús llamándolos, dijo: Dejad los niños venir á mí, y no los impidáis; porque de tales es el reino de Dios.
17 И кажем вам заиста: који не прими царство Божије као дете, неће ући у њега.
17 De cierto os digo, que cualquiera que no recibiere el reino de Dios como un niño, no entrará en él.
18 И запита Га један кнез говорећи: Учитељу благи! Шта да учиним да наследим живот вечни?
18 Y preguntóle un príncipe, diciendo: Maestro bueno, ¿qué haré para poseer la vida eterna?
19 А Исус рече му: Што ме зовеш благим? Нико није благ осим једног Бога.
19 Y Jesús le dijo: ¿Por qué me llamas bueno? ninguno hay bueno sino sólo Dios.
20 Заповести знаш: не чини прељубе; не убиј; не укради; не сведочи лажно; поштуј оца и матер своју.
20 Los mandamientos sabes: No matarás: No adulterarás: No hurtarás: No dirás falso testimonio: Honra á tu padre y á tu madre.
21 А он рече: Све сам ово сачувао од младости своје.
21 Y él dijo: Todas estas cosas he guardado desde mi juventud.
22 А кад то чу Исус рече му: Још ти једно недостаје: продај све што имаш и раздај сиромасима; и имаћеш благо на небу; и хајде за мном.
22 Y Jesús, oído esto, le dijo: Aun te falta una cosa: vende todo lo que tienes, y da á los pobres, y tendrás tesoro en el cielo; y ven, sígueme.
23 А кад он чу то постаде жалостан, јер беше врло богат.
23 Entonces él, oídas estas cosas, se puso muy triste, porque era muy rico.
24 А кад га виде Исус где постаде жалостан, рече: Како је тешко ући у царство Божије онима који имају богатство!
24 Y viendo Jesús que se había entristecido mucho, dijo: ¡Cuán dificultosamente entrarán en el reino de Dios los que tienen riquezas!
25 Лакше је камили проћи кроз иглене уши неголи богатом ући у царство Божије.
25 Porque más fácil cosa es entrar un camello por el ojo de una aguja, que un rico entrar en el reino de Dios.
26 А они који слушаху рекоше: Ко се дакле може спасти?
26 Y los que lo oían, dijeron: ¿Y quién podrá ser salvo?
27 А Он рече: Шта је у људи немогуће у Бога је могуће.
27 Y él [les] dijo: Lo que es imposible para con los hombres, posible es para Dios.
28 А Петар рече: Ето ми смо оставили све и за Тобом идемо.
28 Entonces Pedro dijo: He aquí, nosotros hemos dejado las posesiones nuestras, y te hemos seguido.
29 А Он им рече: Заиста вам кажем: нема ниједнога који би оставио кућу, или родитеље, или браћу, или сестре, или жену, или децу царства ради Божијег,
29 Y él les dijo: De cierto os digo, que nadie hay que haya dejado casa, padres, ó hermanos, ó mujer, ó hijos, por el reino de Dios,
30 који неће примити више у ово време, и на оном свету живот вечни.
30 Que no haya de recibir mucho más en este tiempo, y en el siglo venidero la vida eterna.
31 Узе пак дванаесторицу и рече им: Ево идемо горе у Јерусалим, и све ће се свршити што су пророци писали за Сина човечијег.
31 Y Jesús, tomando á los doce, les dijo: He aquí subimos á Jerusalem, y serán cumplidas todas las cosas que fueron escritas por los profetas, del Hijo del hombre.
32 Јер ће Га предати незнабошцима, и наругаће Му се, и ружиће Га, и попљуваће Га,
32 Porque será entregado á las gentes, y será escarnecido, é injuriado, y escupido.
33 и биће Га, и убиће Га; и трећи дан устаће.
33 Y después que le hubieren azotado, le matarán: mas al tercer día resucitará.
34 И они ништа од тога не разумеше, и беседа ова беше од њих сакривена, и не разумеше шта им се каза.
34 Pero ellos nada de estas cosas entendían, y esta palabra les era encubierta, y no entendían lo que se decía.
35 А кад се приближи к Јерихону, један слепац сеђаше крај пута просећи.
35 Y aconteció que acercándose él á Jericó, un ciego estaba sentado junto al camino mendigando;
36 А кад чу народ где пролази запита: Шта је то?
36 El cual como oyó la gente que pasaba, preguntó qué era aquello.
37 И казаше му да Исус Назарећанин пролази.
37 Y dijéronle que pasaba Jesús Nazareno.
38 И повика говорећи: Исусе, сине Давидов! Помилуј ме.
38 Entonces dió voces, diciendo: Jesús, Hijo de David, ten misericordia de mí.
39 И прећаху му они што иђаху напред да ућути; а он још више викаше: Сине Давидов! Помилуј ме.
39 Y los que iban delante, le reñían que callase; mas él clamaba mucho más: Hijo de David, ten misericordia de mí.
40 И Исус стаде и заповеди да Му га доведу; а кад Му се приближи, запита га
40 Jesús entonces parándose, mandó traerle á sí: y como él llegó, le preguntó,
41 говорећи: Шта хоћеш да ти учиним? А он рече: Господе! Да прогледам.
41 Diciendo: ¿Qué quieres que te haga? Y él dijo: Señor, que vea.
42 А Исус рече: Прогледај; вера твоја поможе ти.
42 Y Jesús le dijo: Ve, tu fe te ha hecho salvo.
43 И одмах прогледа, и пође за Њим хвалећи Бога. И сви људи који видеше хваљаху Бога.
43 Y luego vió, y le seguía, glorificando á Dios: y todo el pueblo como lo vió, dió á Dios alabanza.
Cross references (42)
Related passages for each verse, from the Treasury of Scripture Knowledge as collected and ranked by readers at OpenBible.info.
- 1 Colossians 4:2; Romans 12:12; 1 Thessalonians 5:17; Philippians 4:6; Ephesians 6:18
- 2 Psalm 8:1–4; Luke 18:4; Proverbs 29:7; Ezekiel 22:6–8; Jeremiah 22:16–17
- 3 Isaiah 1:17; Jeremiah 5:28; Job 22:9; Deuteronomy 27:19; Luke 18:7–8
- 4 Hebrews 4:12–13; Luke 12:17; Luke 16:3
- 5 Luke 11:8; Luke 18:39; Judges 16:16; Mark 10:47–48; 2 Samuel 13:24–27
- 6 Luke 7:13
- 7 2 Peter 3:9; Hebrews 10:35–37; 1 Timothy 5:5; Luke 11:13; 2 Thessalonians 1:6
- 8 Hebrews 10:23–26; 2 Peter 3:8–9; Matthew 24:9–13; Psalm 46:5; Luke 17:26–30
- 9 Luke 16:15; Proverbs 30:12; Isaiah 65:5; Romans 10:3; Romans 14:10
- 10 Matthew 21:31–32; Acts 3:1; 2 Kings 20:5; 1 Kings 8:30; 2 Kings 20:8
- 11 Matthew 6:5; Revelation 3:17; Isaiah 65:5; Jeremiah 2:35; Mark 11:25
- 12 Luke 11:42; Matthew 23:23–24; Luke 17:10; Matthew 9:14; 1 Timothy 4:8
- 13 1 John 1:8–10; Ezra 9:6; Psalm 41:4; 1 Timothy 1:15; Hebrews 8:12
- 14 Luke 14:11; Luke 16:15; James 4:10; Matthew 23:12; Proverbs 29:23
- 15 Matthew 19:13–15; Mark 10:13–16; 1 Samuel 1:24; Luke 9:49–50; Luke 9:54
- 16 Matthew 18:3–4; 1 Corinthians 14:20; Deuteronomy 31:12; 1 Corinthians 7:14; 1 Peter 2:2
- 17 Matthew 18:3; Mark 10:15; Psalm 131:1–2; 1 Peter 1:14
- 18 Mark 10:17–31; Acts 16:30; Matthew 19:16–30; Luke 10:25–28; Acts 2:37
- 19 James 1:17; Job 15:14–16; Hebrews 7:26; 1 Timothy 3:16; Job 25:4
- 20 Exodus 20:12–17; Deuteronomy 5:16–21; Romans 13:9; Matthew 19:17–19; Ephesians 6:2
- 21 Philippians 3:6; Matthew 19:20–21; Mark 10:20–21; Luke 18:11–12; Luke 15:7
- 22 Luke 12:33; 1 Timothy 6:18–19; Matthew 19:21; Matthew 6:19–20; Luke 16:9
- 23 Ezekiel 33:31; 1 John 2:15; Mark 10:22; Matthew 19:22; Luke 21:34
- 24 Proverbs 11:28; Proverbs 30:9; James 2:5–7; Mark 10:23–27; Matthew 19:23–25
- 26 Luke 13:23
- 27 Jeremiah 32:17; Matthew 19:26; Luke 1:37; Job 42:2; Genesis 18:14
- 28 Philippians 3:7; Mark 10:28; Luke 5:11; Matthew 19:27; Matthew 4:19–22
- 29 Mark 10:29–31; Matthew 10:37–39; Luke 14:26–28; Matthew 19:28–30; Deuteronomy 33:9
- 30 Job 42:10; Hebrews 13:5–6; Revelation 2:17; Luke 12:31–32; Matthew 12:32
- 31 Matthew 20:17–19; Isaiah 53:1–12; Psalm 22:1–31; Mark 10:32–34; Luke 24:44–46
- 32 Luke 23:11; Isaiah 53:3; Isaiah 50:6; Acts 3:13; Mark 14:65
- 33 Luke 24:7; Luke 24:21; Matthew 16:21; 1 Corinthians 15:3–4; Matthew 27:63
- 34 Luke 9:45; Mark 9:32; Luke 2:50; John 12:16; John 16:1–19
- 35 Matthew 20:29–34; John 9:8; Luke 16:20–21; Mark 10:46–52; 1 Samuel 2:8
- 36 Matthew 21:10–11; Luke 15:26
- 37 Matthew 2:23; John 1:45; John 19:19; John 12:35–36; Acts 4:10
- 38 Matthew 9:27; Luke 18:39; Matthew 15:22; Matthew 21:9; Romans 1:3
- 39 Genesis 32:26–28; Psalm 141:1; Luke 11:8–10; Matthew 26:40–44; Luke 18:15
- 40 Mark 10:48–52; Matthew 20:31–34
- 41 1 Kings 3:5–15; Romans 8:25; Matthew 20:21–22; Philippians 4:6
- 42 Luke 8:48; Matthew 8:3; Matthew 9:22; Luke 17:19; Psalm 33:9
- 43 Psalm 146:8; 2 Thessalonians 1:10–12; Acts 11:18; Psalm 103:1–3; Luke 4:39
Cross references: OpenBible.info (CC BY), drawn mainly from the public-domain Treasury of Scripture Knowledge. · Sources & licences
What the Fathers said
Passages from the Church Fathers that expound or quote this chapter, verbatim from the public-domain Schaff edition (19th-century English translations).
How these were chosen
“Commentary” is the opening of a homily or exposition on this chapter (John Chrysostom’s homilies, Augustine’s tractates, sermons and expositions of the Psalms). “Quotes” are sentences where the edition’s own footnotes identify a quotation of a verse here, kept only when the wording matches the verse. Only works whose authorship is not in doubt are used. Psalms follow the Hebrew/English numbering (Augustine numbers them as the Septuagint does: his Psalm 50 is Psalm 51 here).
The lesson of the Holy Gospel builds us up unto the duty of praying and believing, and of not putting our trust in ourselves, but in the Lord. What greater encouragement to prayer than the parable which is proposed to us of the unjust judge?
Read in context · Nicene and Post-Nicene Fathers, series 1, vol. 6 (1888)
And to the person who said to Him, "Good Master," He confessed that God who is truly good, saying, "Why callest thou Me good: there is One who is good, the Father in the heavens;" and they assert that in this passage the Æons receive the name of heavens.
It were well for him to imitate the Publican, and not swell as the Pharisee, "who went up into the temple," and boasted of his deserts, and covered up his wounds.
Read in context · Nicene and Post-Nicene Fathers, series 1, vol. 6 (1888)
For instance, to them that strip themselves of all that they have for His sake He promised to give an hundred fold in the present world, and life eternal in that which is to come; by the things already given making the future also credible.
Read in context · Nicene and Post-Nicene Fathers, series 1, vol. 10 (1888)
The eighth passage is, That they may know Thee, the only true God, and Jesus Christ Whom Thou hast sent; and There is none good save one, that is, God. The solution of this appears to me very easy.
Read in context · Nicene and Post-Nicene Fathers, series 2, vol. 7 (1894)