Luke · Serbian Bible: Daničić–Karadžić (Cyrillic)
Luke 17 Serbian Bible: Daničić–Karadžić (Cyrillic)
Audio: World English Bible (WEB), read by Winfred W. Henson · About the recordings
Notes on this text (3)
- eBible.org's edition in the ekavian pronunciation (e.g. свет, грех); Karadžić and Daničić wrote in ijekavian (свијет, гријех).
- No deuterocanonical books.
- Chapter divisions follow the Hebrew Bible in Job 39–41, Ezekiel 20–21, Hosea 11–12 and Jonah 1–2 (verse numbers there differ from English Bibles).
1 А ученицима рече: Није могуће да не дођу саблазни; али тешко ономе с кога долазе;
1 Y Á SUS discípulos dice: Imposible es que no vengan escándalos; mas ¡ay de aquél por quien vienen!
2 боље би му било да му се воденични камен обеси о врату, и да га баце у море, него да саблазни једног од ових малих.
2 Mejor le fuera, si le pusiesen al cuello una piedra de molino, y le lanzasen en el mar, que escandalizar á uno de estos pequeñitos.
3 Чувајте се. Ако ти сагреши брат твој, накарај га; па ако се покаје, опрости му.
3 Mirad por vosotros: si pecare contra ti tu hermano, repréndele; y si se arrepintiere, perdónale.
4 И ако ти седам пута на дан сагреши, и седам пута на дан дође к теби и рече: Кајем се, опрости му.
4 Y si siete veces al día pecare contra ti, y siete veces al día se volviere á ti, diciendo, pésame, perdónale.
5 И рекоше апостоли Господу: Дометни нам вере.
5 Y dijeron los apóstoles al Señor: Auméntanos la fe.
6 А Господ рече: Кад бисте имали вере колико зрно горушичино, и рекли бисте овом дубу: Ишчупај се и усади се у море, и послушао би вас.
6 Entonces el Señor dijo: Si tuvieseis fe como un grano de mostaza, diréis á este sicómoro: Desarráigate, y plántate en el mar; y os obedecerá.
7 Који пак од вас кад има слугу који оре или чува стоку па кад дође из поља, каже му: Ходи брзо и седи за трпезу?
7 ¿Y quién de vosotros tiene un siervo que ara ó apacienta, que vuelto del campo le diga luego: Pasa, siéntate á la mesa?
8 Него не каже ли му: Уготови ми да вечерам, и запрегни се те ми служи док једем и пијем, па онда и ти једи и пиј?
8 ¿No le dice antes: Adereza qué cene, y arremángate, y sírveme hasta que haya comido y bebido; y después de esto, come tú y bebe?
9 Еда ли ће он захвалити слузи том кад сврши шта му се заповеди? Не верујем.
9 ¿Da gracias al siervo porque hizo lo que le había sido mandado? Pienso que no.
10 Тако и ви кад свршите све што вам је заповеђено, говорите: Ми смо залудне слуге, јер учинисмо шта смо били дужни чинити.
10 Así también vosotros, cuando hubiereis hecho todo lo que os es mandado, decid: Siervos inútiles somos, porque lo que debíamos hacer, hicimos.
11 И кад иђаше у Јерусалим, Он пролажаше између Самарије и Галилеје.
11 Y aconteció que yendo él á Jerusalem, pasaba por medio de Samaria y de Galilea.
12 И кад улажаше у једно село сретоше Га десет губавих људи, који сташе издалека,
12 Y entrando en una aldea, viniéronle al encuentro diez hombres leprosos, los cuales se pararon de lejos,
13 и подигоше глас говорећи: Исусе учитељу! Помилуј нас.
13 Y alzaron la voz, diciendo: Jesús, Maestro, ten misericordia de nosotros.
14 И видевши их рече им: Идите и покажите се свештеницима. И они идући очистише се.
14 Y como él los vió, les dijo: Id, mostraos á los sacerdotes. Y aconteció, que yendo ellos, fueron limpios.
15 А један од њих видевши да се исцели поврати се хвалећи Бога гласно,
15 Entonces uno de ellos, como se vió que estaba limpio, volvió, glorificando á Dios á gran voz;
16 и паде ничице пред ноге Његове, и захвали Му. И то беше Самарјанин.
16 Y derribóse sobre el rostro á sus pies, dándole gracias: y éste era Samaritano.
17 А Исус одговарајући рече: Не исцелише ли се десеторица? Где су дакле деветорица?
17 Y respondiendo Jesús, dijo: ¿No son diez los que fueron limpios? ¿Y los nueve dónde están?
18 Како се међу њима који не нађе да се врати да захвали Богу, него сам овај туђин?
18 ¿No hubo quien volviese y diese gloria á Dios sino este extranjero?
19 И рече му: Устани, иди; вера твоја поможе ти.
19 Y díjole: Levántate, vete; tu fe te ha salvado.
20 А кад Га упиташе фарисеји: Кад ће доћи царство Божије? Одговарајући рече им: Царство Божије неће доћи да се види;
20 Y preguntado por los Fariseos, cuándo había de venir el reino de Dios, les respondió y dijo: El reino de Dios no vendrá con advertencia;
21 нити ће се казати: Ево га овде или онде; јер гле, царство је Божије унутра у вама.
21 Ni dirán: Helo aquí, ó helo allí: porque he aquí el reino de Dios entre vosotros está.
22 А ученицима рече: Доћи ће време кад ћете зажелети да видите један дан Сина човечијег, и нећете видети.
22 Y dijo á sus discípulos: Tiempo vendrá, cuando desearéis ver uno de los días del Hijo del hombre, y no lo veréis.
23 И рећи ће вам: Ево овде је, или: Ено онде; али не излазите, нити тражите.
23 Y os dirán: Helo aquí, ó helo allí. No vayáis, ni sigáis.
24 Јер као што муња сине с неба, и засветли се преко свега што је под небом, тако ће бити и Син човечији у свој дан.
24 Porque como el relámpago, relampagueando desde una parte de debajo del cielo, resplandece hasta la otra debajo del cielo, así también será el Hijo del hombre en su día.
25 Али Му најпре треба много пострадати, и окривљеном бити од рода овог.
25 Mas primero es necesario que padezca mucho, y sea reprobado de esta generación.
26 И како је било у време Нојево онако ће бити у дане Сина човечијег:
26 Y como fué en los días de Noé, así también será en los días del Hijo del hombre.
27 Јеђаху, пијаху, жењаху се, удаваху се до оног дана кад Ноје уђе у ковчег, и дође потоп и погуби све.
27 Comían, bebían, [los hombres] tomaban mujeres, y las mujeres maridos, hasta el día que entró Noé en el arca; y vino el diluvio, y destruyó á todos.
28 Тако као што би у дане Лотове: јеђаху, пијаху, куповаху, продаваху, сађаху, зидаху;
28 Asimismo también como fué en los días de Lot; comían, bebían, compraban, vendían, plantaban, edificaban;
29 а у дан кад изиђе Лот из Содома, удари огањ и сумпор из неба и погуби све.
29 Mas el día que Lot salió de Sodoma, llovió del cielo fuego y azufre, y destruyó á todos:
30 Тако ће бити и у онај дан кад ће се јавити Син човечији.
30 Como esto será el día en que el Hijo del hombre se manifestará.
31 У онај дан који се деси на крову, а покућство његово у кући, нека не силази да га узме; и који се деси у пољу, тако нека се не враћа натраг.
31 En aquel día, el que estuviere en el terrado, y sus alhajas en casa, no descienda á tomarlas: y el que en el campo, asimismo no vuelva atrás.
32 Опомињите се жене Лотове.
32 Acordaos de la mujer de Lot.
33 Који пође да сачува душу своју, изгубиће је; а који је изгуби, оживеће је.
33 Cualquiera que procurare salvar su vida, la perderá; y cualquiera que la perdiere, la salvará.
34 Кажем вам: у ону ноћ биће два на једном одру, један ће се узети а други ће се оставити;
34 Os digo que en aquella noche estarán dos en una cama; el uno será tomado, y el otro será dejado.
35 две ће млети заједно, једна ће се узети а друга ће се оставити;
35 Dos mujeres estarán moliendo juntas: la una será tomada, y la otra dejada.
36 два ће бити на њиви, један ће се узети а други ће се оставити.
36 Dos estarán en el campo; el uno será tomado, y el otro dejado.
37 И одговарајући рекоше Му: Где, Господе? А Он им рече: Где је стрвина онамо ће се и орлови скупити.
37 Y respondiendo, le dicen: ¿Dónde, Señor? Y él les dijo: Donde [estuviere] el cuerpo, allá se juntarán también las águilas.
People & places in this chapter
From this site's family tree and Bible maps, only where those guides cite this chapter.
People
Lot's wife
Lot's unnamed wife, led out of Sodom with her husband and two daughters, who looked back and became a pillar of salt.
Cited in the guide: Genesis 19:26; Luke 17:32
Cross references (34)
Related passages for each verse, from the Treasury of Scripture Knowledge as collected and ranked by readers at OpenBible.info.
- 1 Matthew 18:7; Romans 14:13; 1 Corinthians 11:19; Romans 16:17; 1 Corinthians 8:13
- 2 Mark 9:42; Matthew 18:14; Matthew 18:3–6; Matthew 18:10; 1 Corinthians 8:11–12
- 3 Leviticus 19:17; Matthew 18:15–17; Matthew 18:21; Proverbs 9:8; 2 Chronicles 19:6–7
- 4 Colossians 3:12–13; Matthew 18:21–22; Romans 12:20; Matthew 6:14–15; Matthew 6:12
- 5 Mark 9:24; Hebrews 12:2; Philippians 4:13; 2 Corinthians 12:8–10; 2 Thessalonians 1:3
- 6 Matthew 17:20; Mark 9:23; Matthew 21:21; Matthew 13:31–32; Luke 13:19
- 8 Luke 12:37; Genesis 43:16
- 10 1 Corinthians 9:16–17; Job 22:2–3; 1 Peter 5:5–6; 1 Corinthians 15:9–10; Job 35:6–7
- 11 Luke 9:51–52; John 4:3–4
- 12 Leviticus 13:45–46; Luke 5:12; 2 Kings 7:3; Luke 18:13; 2 Chronicles 26:20–21
- 13 Matthew 9:27; Matthew 15:22; Matthew 20:30–31; Luke 18:38–39; Mark 9:22
- 14 Leviticus 13:1–46; Luke 5:14; 2 Kings 5:14; Matthew 3:15; John 11:10
- 15 Psalm 30:11–12; Psalm 103:1–4; Isaiah 38:19–22; Psalm 118:18–19; Luke 17:17–18
- 16 Acts 8:5–25; Matthew 10:5; Revelation 19:10; Luke 10:32–35; Revelation 19:4–5
- 17 Romans 1:21; Psalm 106:13; Genesis 3:9; John 8:7–10
- 18 Psalm 50:23; Matthew 15:24–28; Psalm 106:13; Matthew 8:12; Isaiah 42:12
- 19 Mark 5:34; Matthew 9:22; Mark 10:52; Luke 7:50; Luke 8:48
- 20 John 18:36; Luke 19:11; Luke 16:16; Daniel 2:44; Zechariah 4:6
- 21 Matthew 12:28; Romans 14:17; Mark 13:21; Luke 10:9–11; Colossians 1:27
- 22 Luke 5:35; Matthew 9:15; John 13:33; John 8:21–24; Mark 2:20
- 23 Luke 21:8; Matthew 24:23–26; Luke 17:21; Mark 13:21–23
- 24 Matthew 24:27; Malachi 4:1–2; Matthew 24:30; Zechariah 9:14; Malachi 3:1–2
- 25 Matthew 16:21; Luke 9:22; Mark 8:31; Matthew 21:42; Luke 24:25–26
- 26 Matthew 24:37–39; Luke 17:24; Genesis 7:7–23; Luke 17:22; 1 Peter 3:19–20
- 27 Luke 12:19–20; 1 Thessalonians 5:1–3; Luke 16:19–23; Isaiah 22:12–14; Job 21:9–13
- 28 Ezekiel 16:49–50; Genesis 18:20–21; James 5:1–5; Genesis 13:13; Genesis 19:1–28
- 29 Revelation 11:8; Zephaniah 2:9; Jeremiah 50:40; Jude 7; 2 Peter 2:6
- 30 2 Thessalonians 1:7; 1 Corinthians 1:7; Revelation 1:7; 1 Peter 1:7; Luke 21:34–36
- 31 Jeremiah 45:5; Matthew 16:26; Luke 21:21; Mark 13:14–16; Philippians 3:7–8
- 32 Hebrews 10:38–39; Genesis 19:26; 2 Peter 2:18–22; 1 Corinthians 10:6–12; Genesis 19:17
- 33 Mark 8:35–37; Matthew 10:39; John 12:25; Luke 9:24–25; Matthew 16:25
- 34 Matthew 24:40–41; 2 Peter 2:9; Malachi 3:16–18; 1 Thessalonians 4:16–17; Psalm 28:3
- 35 Matthew 24:41; Exodus 11:5; Judges 16:21
- 37 Matthew 24:28; Job 39:29–30; Zechariah 13:8–9; Revelation 19:17–18; Amos 9:1–4
Cross references: OpenBible.info (CC BY), drawn mainly from the public-domain Treasury of Scripture Knowledge. · Sources & licences
What the Fathers said
Passages from the Church Fathers that expound or quote this chapter, verbatim from the public-domain Schaff edition (19th-century English translations).
How these were chosen
“Commentary” is the opening of a homily or exposition on this chapter (John Chrysostom’s homilies, Augustine’s tractates, sermons and expositions of the Psalms). “Quotes” are sentences where the edition’s own footnotes identify a quotation of a verse here, kept only when the wording matches the verse. Only works whose authorship is not in doubt are used. Psalms follow the Hebrew/English numbering (Augustine numbers them as the Septuagint does: his Psalm 50 is Psalm 51 here).
The Holy Gospel which we heard just now as it was being read, has admonished touching the remission of sins. And on this subject must ye be admonished now by my discourse.
Read in context · Nicene and Post-Nicene Fathers, series 1, vol. 6 (1888)
… shall those things be which thou hast prepared?" and similar to this, that of the rich man, who was clothed in purple and who fared sumptuously, and the indigent Lazarus; also the answer which He gave to His disciples when they said, "Increase our faith;" also His conversation with Zaccheus the publican; also about the Pharisee and the publican, who …
In that day, he which shall be upon the house-top, and his stuff in the house, let him not come down to take it away; and he that is in the field, let him likewise not return back. Remember Lot's wife." Is it when our Lord shall have been revealed that men are to give heed to these sayings, and …
Read in context · Nicene and Post-Nicene Fathers, series 1, vol. 2 (1887)
For in the same way, we too, when we have servants, do then most approve them when, after having performed all their service with good will, they do not think they have done anything great.
Read in context · Nicene and Post-Nicene Fathers, series 1, vol. 10 (1888)
But if thou thinkest that thou really art faithful, but hast not yet the fulness of faith, thou too hast need to say like the Apostles, Lord, increase our faith: for some part thou hast of thyself, but the greater part thou receivest from Him.
Read in context · Nicene and Post-Nicene Fathers, series 2, vol. 7 (1894)