Luke · Serbian Bible: Daničić–Karadžić (Cyrillic)
Luke 19 Serbian Bible: Daničić–Karadžić (Cyrillic)
Audio: World English Bible (WEB), read by Winfred W. Henson · About the recordings
Notes on this text (3)
- eBible.org's edition in the ekavian pronunciation (e.g. свет, грех); Karadžić and Daničić wrote in ijekavian (свијет, гријех).
- No deuterocanonical books.
- Chapter divisions follow the Hebrew Bible in Job 39–41, Ezekiel 20–21, Hosea 11–12 and Jonah 1–2 (verse numbers there differ from English Bibles).
1 И кад уђе у Јерихон и пролажаше кроза њ,
1 Y HABIENDO entrado [Jesús], iba pasando por Jericó;
2 и гле, човек по имену Закхеј, који беше старешина царинички, и беше богат,
2 Y he aquí un varón llamado Zaqueo, el cual era el principal de los publicanos, y era rico;
3 и искаше да види Исуса да Га позна; и не могаше од народа, јер беше малог раста;
3 Y procuraba ver á Jesús quién fuese; mas no podía á causa de la multitud, porque era pequeño de estatura.
4 и потрчавши напред, попе се на дуд да Га види; јер Му је онуда требало проћи.
4 Y corriendo delante, subióse á un árbol sicómoro para verle; porque había de pasar por allí.
5 И кад дође Исус на оно место, погледавши горе виде га, и рече му: Закхеју! Сиђи брзо; јер ми данас ваља бити у твојој кући.
5 Y como vino á aquel lugar Jesús, mirando, le vió, y díjole: Zaqueo, date priesa, desciende, porque hoy es necesario que pose en tu casa.
6 И сиђе брзо; и прими Га радујући се.
6 Entonces él descendió apriesa, y le recibió gozoso.
7 И сви, кад видеше, викаху на Њега говорећи да грешном човеку дође у кућу.
7 Y viendo esto, todos murmuraban, diciendo que había entrado á posar con un hombre pecador.
8 А Закхеј стаде и рече Господу: Господе! Ево пола имања свог даћу сиромасима, и ако сам кога занео вратићу онолико четворо.
8 Entonces Zaqueo, puesto en pie, dijo al Señor: He aquí, Señor, la mitad de mis bienes doy á los pobres; y si en algo he defraudado á alguno, lo vuelvo con el cuatro tanto.
9 А Исус му рече: Данас дође спасење кући овој; јер је и ово син Авраамов.
9 Y Jesús le dijo: Hoy ha venido la salvación á esta casa; por cuanto él también es hijo de Abraham.
10 Јер је Син човечији дошао да нађе и спасе шта је изгубљено.
10 Porque el Hijo del hombre vino á buscar y á salvar lo que se había perdido.
11 А кад они то слушаху настави казивати причу; јер беше близу Јерусалима, и мишљаху да ће се одмах јавити царство Божије.
11 Y oyendo ellos estas cosas, prosiguió [Jesús] y dijo una parábola, por cuanto estaba cerca de Jerusalem, y porque pensaban que luego había de ser manifestado el reino de Dios.
12 Рече дакле: Један човек од доброг рода отиде у далеку земљу да прими себи царство, и да се врати.
12 Dijo pues: Un hombre noble partió á una provincia lejos, para tomar para sí un reino, y volver.
13 Дозвавши пак десет својих слуга даде им десет кеса, и рече им: Тргујте док се ја вратим.
13 Mas llamados diez siervos suyos, les dió diez minas, y díjoles: Negociad entre tanto que vengo.
14 И грађани његови мржаху на њега, и послаше за њим посланике говорећи: Нећемо да он царује над нама.
14 Empero sus ciudadanos le aborrecían, y enviaron tras de él una embajada, diciendo: No queremos que éste reine sobre nosotros.
15 И кад се он врати, пошто прими царство, рече да дозову оне слуге којима даде сребро, да види шта је који добио.
15 Y aconteció, que vuelto él, habiendo tomado el reino, mandó llamar á sí á aquellos siervos á los cuales había dado el dinero, para saber lo que había negociado cada uno.
16 Тада дође први говорећи: Господару! Кеса твоја донесе десет кеса.
16 Y vino el primero, diciendo: Señor, tu mina ha ganado diez minas.
17 И рече му: Добро, добри слуго; кад си ми у малом био веран ево ти власт над десет градова.
17 Y él le dice: Está bien, buen siervo; pues que en lo poco has sido fiel, tendrás potestad sobre diez ciudades.
18 И дође други говорећи: Господару! Кеса твоја донесе пет кеса.
18 Y vino otro, diciendo: Señor, tu mina ha hecho cinco minas.
19 А он рече и ономе: и ти буди над пет градова.
19 Y también á éste dijo: Tú también sé sobre cinco ciudades.
20 И трећи дође говорећи: Господару! Ево твоја кеса коју сам завезао у убрус и чувао.
20 Y vino otro, diciendo: Señor, he aquí tu mina, la cual he tenido guardada en un pañizuelo:
21 Јер сам се бојао тебе: јер си човек тврд: узимаш шта ниси оставио, и жњеш шта ниси сејао.
21 Porque tuve miedo de ti, que eres hombre recio; tomas lo que no pusiste, y siegas lo que no sembraste.
22 А господар му рече: По твојим ћу ти речима судити, зли слуго! Знао си да сам ја тврд човек, узимам шта нисам сејао:
22 Entonces él le dijo: Mal siervo, de tu boca te juzgo. Sabías que yo era hombre recio, que tomo lo que no puse, y que siego lo que no sembré;
23 Па зашто ниси дао моје сребро трговцима, и ја дошавши примио бих га с добитком?
23 ¿Por qué, pues, no diste mi dinero al banco, y yo viniendo lo demandara con el logro?
24 И рече онима што стајаху пред њим: Узмите од њега кесу и подајте ономе што има десет кеса.
24 Y dijo á los que estaban presentes: Quitadle la mina, y dadla al que tiene las diez minas.
25 И рекоше му: Господару! Он има десет кеса.
25 Y ellos le dijeron: Señor, tiene diez minas.
26 А он им одговори: Јер вам кажем да ће се свакоме који има дати: а од оног који нема узеће се од њега и оно што има.
26 Pues yo os digo que á cualquiera que tuviere, le será dado; mas al que no tuviere, aun lo que tiene le será quitado.
27 А оне моје непријатеље који нису хтели да ја будем цар над њима, доведите амо, и исеците преда мном.
27 Y también á aquellos mis enemigos que no querían que yo reinase sobre ellos, traedlos acá, y degolladlos delante de mí.
28 И казавши ово пође напред, и иђаше горе у Јерусалим.
28 Y dicho esto, iba delante subiendo á Jerusalem.
29 И кад се приближи Витфази и Витанији код горе која се зваше Маслинска, посла двојицу од ученика својих.
29 Y aconteció, que llegando cerca de Bethfagé, y de Bethania, al monte que se llama de las Olivas, envió dos de sus discípulos,
30 Говорећи: Идите у то село према вама, и кад уђете у њега наћи ћете магаре привезано на које никакав човек никад није уседао; одрешите га и доведите.
30 Diciendo: Id á la aldea de enfrente; en la cual como entrareis, hallaréis un pollino atado, en el que ningún hombre se ha sentado jamás; desatadlo, y traedlo.
31 И ако вас ко упита: Зашто дрешите: овако му кажите: Оно Господу треба.
31 Y si alguien os preguntare, ¿por qué lo desatáis? le responderéis así: Porque el Señor lo ha menester.
32 А кад отидоше послани, нађоше као што им каза.
32 Y fueron los que habían sido enviados, y hallaron como les dijo.
33 А кад они дрешаху магаре рекоше им господари од њега: Зашто дрешите магаре?
33 Y desatando ellos el pollino, sus dueños les dijeron: ¿Por qué desatáis el pollino?
34 А они рекоше: Оно Господу треба.
34 Y ellos dijeron: Porque el Señor lo ha menester.
35 И доведоше га к Исусу, и бацише хаљине своје на магаре, и посадише Исуса.
35 Y trajéronlo á Jesús; y habiendo echado sus vestidos sobre el pollino, pusieron á Jesús encima.
36 А кад иђаше, простираху хаљине своје по путу.
36 Y yendo él tendían sus capas por el camino.
37 А кад се приближи већ да сиђе с горе маслинске, поче све мноштво ученика у радости хвалити Бога гласно за сва чудеса што су видели,
37 Y como llegasen ya cerca de la bajada del monte de las Olivas, toda la multitud de los discípulos, gozándose, comenzaron á alabar á Dios á gran voz por todas las maravillas que habían visto,
38 говорећи: Благословен цар који иде у име Господње! Мир на небу и слава на висини!
38 Diciendo: ¡Bendito el rey que viene en [el] nombre del Señor: paz en el cielo, y gloria en lo altísimo!
39 И неки фарисеји из народа рекоше Му: Учитељу! Запрети ученицима својим.
39 Entonces algunos de los Fariseos de la compañía, le dijeron: Maestro, reprende á tus discípulos.
40 И одговарајући рече им: Кажем вам: ако они ућуте, камење ће повикати.
40 Y él respondiendo, les dijo: Os digo que si éstos callaren, las piedras clamarán.
41 И кад се приближи, угледа град и заплака за њим
41 Y como llegó cerca, viendo la ciudad, lloró sobre ella,
42 говорећи: Кад би и ти знао у овај твој дан шта је за мир твој! Али је сад сакривено од очију твојих.
42 Diciendo: ¡Oh si también tú conocieses, á lo menos en este tu día, lo que toca á tu paz! mas ahora está encubierto de tus ojos.
43 Јер ће доћи дани на тебе, и окружиће те непријатељи твоји опкопима, и опколиће те, и обузеће те са свију страна;
43 Porque vendrán días sobre ti, que tus enemigos te cercarán con baluarte, y te pondrán cerco, y de todas partes te pondrán en estrecho,
44 и разбиће тебе и децу твоју у теби, и неће оставити у теби камена на камену, зато што ниси познао време у коме си похођен.
44 Y te derribarán á tierra, y á tus hijos dentro de ti; y no dejarán sobre ti piedra sobre piedra; por cuanto no conociste el tiempo de tu visitación.
45 И ушавши у цркву стаде изгонити оне што продаваху у њој и куповаху,
45 Y entrando en el templo, comenzó á echar fuera á todos los que vendían y compraban en él.
46 говорећи им: У писму стоји: Дом мој дом је молитве, а ви начинисте од њега пећину хајдучку.
46 Diciéndoles: Escrito está: Mi casa, casa de oración es; mas vosotros la habéis hecho cueva de ladrones.
47 И учаше сваки дан у цркви. А главари свештенички и књижевници и старешине народне гледаху да Га погубе.
47 Y enseñaba cada día en el templo; mas los príncipes de los sacerdotes, y los escribas, y los principales del pueblo procuraban matarle.
48 И не налажаху шта би Му учинили; јер сав народ иђаше за Њим, и слушаху Га.
48 Y no hallaban qué hacerle, porque todo el pueblo estaba suspenso oyéndole.
People & places in this chapter
From this site's family tree and Bible maps, only where those guides cite this chapter.
People
Zacchaeus
A wealthy chief tax collector who climbed a tree to see Jesus, welcomed Him into his house, and promised to give half his possessions to the poor and repay fourfold.
Cited in the guide: Luke 19:2; Luke 19:5; Luke 19:8
Places
Jericho
Jericho guarded the eastern entrance to Canaan. The Old Testament city (Tell es-Sultan) fell to Joshua; Herodian Jericho nearby is where Jesus healed Bartimaeus and called Zacchaeus.
Cited in the guide: Joshua 6:20; Luke 19:1-10; Luke 10:30
Jerusalem
Set high in the Judean hills (~2,500 ft), Jerusalem was David's royal city, the site of the First and Second Temples, and the stage for Jesus' passion and the church's birth at Pentecost.
Cited in the guide: 2 Samuel 5:6-9; Luke 19:41; Acts 1:8
Cross references (47)
Related passages for each verse, from the Treasury of Scripture Knowledge as collected and ranked by readers at OpenBible.info.
- 1 Joshua 6:1–27; Luke 18:35; 1 Kings 16:34; 2 Kings 2:18–22; Joshua 2:1
- 2 Luke 18:24–27
- 3 Luke 23:8; Luke 9:7–9; John 12:21
- 4 Isaiah 9:10; Luke 5:19; 1 Chronicles 27:28; Amos 7:14; 1 Kings 10:27
- 5 Revelation 3:20; John 14:23; Ezekiel 16:6; Hebrews 13:2; Ephesians 3:17
- 6 Luke 5:29; Acts 16:34; Acts 2:41; Acts 16:15; Genesis 18:6–7
- 7 Luke 15:2; Luke 7:39; Luke 7:34; Matthew 9:11; Luke 18:9–14
- 8 2 Samuel 12:6; Numbers 5:7; Luke 18:22–23; Proverbs 6:31; Leviticus 6:1–6
- 9 Galatians 3:7; Luke 13:16; Romans 4:16; Acts 16:30–32; 1 Peter 2:10
- 10 Ezekiel 34:16; Matthew 1:21; 1 Timothy 1:13–16; Luke 5:31–32; Luke 15:4–7
- 11 Luke 17:20; Acts 1:6; 2 Thessalonians 2:1–3
- 12 Matthew 25:14–30; Hebrews 9:28; Mark 12:1; 1 Peter 3:22; Matthew 21:38
- 13 Matthew 25:14–15; John 12:26; 1 Corinthians 12:7–11; 1 Peter 4:9–11; Romans 12:6–8
- 14 1 Samuel 8:7; Acts 7:51–52; Acts 3:14–15; Luke 19:27; John 15:18
- 15 1 Corinthians 4:1–5; Romans 14:10–12; Matthew 25:19; Matthew 18:23–35; Luke 12:48
- 16 1 Corinthians 15:10; 2 Timothy 4:7–8; James 2:18–26; Colossians 1:28–29
- 17 Luke 16:10; Matthew 25:21; Revelation 2:26–29; 1 Samuel 2:30; 1 Peter 1:7
- 18 Mark 4:20; Matthew 13:23; 2 Corinthians 8:12
- 19 Isaiah 3:10; 1 Corinthians 15:58; 2 John 8; 1 Corinthians 15:41–42; 2 Corinthians 9:6
- 20 Proverbs 26:13–16; Luke 19:13; James 4:17; Matthew 25:24; Luke 3:9
- 21 Matthew 25:24–25; 2 Samuel 6:9–11; 1 Samuel 6:19–21; Job 21:14–15; Exodus 20:19–20
- 22 Matthew 12:37; 2 Samuel 1:16; Job 15:5–6; Matthew 22:12; Romans 3:19
- 23 Deuteronomy 23:19–20; Exodus 22:25–27; Romans 2:4–5
- 24 Luke 12:20; Luke 16:2
- 25 2 Samuel 7:19; Luke 16:2; Isaiah 55:8–9
- 26 2 John 8; Matthew 13:12; Luke 8:18; Matthew 21:43; Mark 4:25
- 27 Psalm 21:8–9; Luke 19:14; Luke 21:22; Numbers 16:30–35; Matthew 22:7
- 28 Luke 9:51; 1 Peter 4:1; Hebrews 12:2; Psalm 40:6–8; Luke 12:50
- 29 Matthew 21:17; Acts 1:12; Matthew 21:1–11; Zechariah 14:4; Mark 11:1–11
- 30 Luke 22:8–13; Luke 19:32; 1 Samuel 10:2–9; John 14:29
- 31 Psalm 24:1; Acts 10:36; Psalm 50:10–12; Matthew 21:2–3; Mark 11:3–6
- 32 Luke 22:13
- 34 Zechariah 9:9; John 10:35; 2 Corinthians 8:9; John 12:16
- 35 John 12:14; Mark 11:7–8; Matthew 21:7; 2 Kings 9:13; Galatians 4:15–16
- 36 Matthew 21:8; 2 Kings 9:13
- 37 Ezra 3:10–13; John 12:12–13; Matthew 21:1; 2 Chronicles 29:36; Luke 18:43
- 38 Zechariah 9:9; Luke 13:35; Psalm 118:22–26; Matthew 21:9; Mark 11:9–10
- 39 Acts 4:1–2; Acts 4:16–18; John 12:19; James 4:5; Matthew 23:13
- 40 Habakkuk 2:11; Isaiah 55:12; Matthew 3:9; Psalm 96:11; Psalm 98:7–9
- 41 Luke 13:34–35; Jeremiah 13:17; Psalm 119:136; John 11:35; Jeremiah 17:16
- 42 Deuteronomy 32:29; 2 Corinthians 6:1–2; Luke 1:77–79; Hebrews 10:26–29; Isaiah 48:18
- 43 Luke 21:20–24; Isaiah 29:1–4; Ezekiel 4:2; Ezekiel 26:8; Jeremiah 6:3–6
- 44 Luke 21:6; Luke 13:34–35; Luke 19:42; 1 Peter 2:12; Matthew 23:37–38
- 45 Matthew 21:12–13; Mark 11:15–17; John 2:13–17; Deuteronomy 14:25–26
- 46 Isaiah 56:7; Jeremiah 7:11; Psalm 93:5; Ezekiel 43:12; Matthew 23:13
- 47 Matthew 26:55; Mark 11:18; Mark 11:27–33; Luke 21:37–38; John 10:39
- 48 Nehemiah 8:3; Acts 16:14; Luke 20:19–20; John 7:46–49; Luke 22:2–4
Cross references: OpenBible.info (CC BY), drawn mainly from the public-domain Treasury of Scripture Knowledge. · Sources & licences
What the Fathers said
Passages from the Church Fathers that expound or quote this chapter, verbatim from the public-domain Schaff edition (19th-century English translations).
How these were chosen
“Commentary” is the opening of a homily or exposition on this chapter (John Chrysostom’s homilies, Augustine’s tractates, sermons and expositions of the Psalms). “Quotes” are sentences where the edition’s own footnotes identify a quotation of a verse here, kept only when the wording matches the verse. Only works whose authorship is not in doubt are used. Psalms follow the Hebrew/English numbering (Augustine numbers them as the Septuagint does: his Psalm 50 is Psalm 51 here).
… in the animal class;--the spiritual, again, when He said, "Let the dead bury their dead, but go thou and preach the kingdom of God," and when He said to Zaccheus the publican, "Make haste, and come down, for to-day I must abide in thine house" --for these they declared to have belonged to the spiritual class.
For not only to God the Father, but also to His Only-begotten, who came to seek what was lost, we had been known already even so far as to be chosen in Him before the foundation of the world.
Read in context · Nicene and Post-Nicene Fathers, series 1, vol. 2 (1887)
Why, these things, if we be silent "the stones will immediately cry out;" so plain are they, and manifest, and more lucid than the sunbeam itself.
Read in context · Nicene and Post-Nicene Fathers, series 1, vol. 10 (1888)
Guard them with reverence, lest per chance the enemy despoil any who have grown slack; or lest some heretic pervert any of the truths delivered to you. For faith is like putting money into the bank, even as we have now done; but from you God requires the accounts of the deposit.
Read in context · Nicene and Post-Nicene Fathers, series 2, vol. 7 (1894)
Further, when, as He drew nigh to Jerusalem, He wept over it and said, "If thou hadst known, even thou, in this thy day, the things that belong unto thy peace, but they are hidden from thee," by this word "hidden" He showed the abstruse nature of Bythus.