Matthew 27 Serbian Bible: Daničić–Karadžić (Cyrillic)

271 А кад би ујутру, учинише веће сви главари свештенички и старешине народне за Исуса да Га погубе. 2 И свезавши Га одведоше, и предаше Га Понтију Пилату, судији. 3 Тада видевши Јуда издајник Његов да Га осудише раскаја се, и врати тридесет сребрника главарима свештеничким и старешинама 4 говорећи: Ја сагреших што издадох крв праву. А они рекоше: Шта ми маримо за то? Ти ћеш видети. 5 И бацивши сребрнике у цркви изиђе, и отиде те се обеси. 6 А главари свештенички узевши сребрнике рекоше: Не ваља их метнути у црквену хазну, јер је узето за крв. 7 Него се договорише те купише за њих лончареву њиву за гробље гостима. 8 Од тога се и прозва она њива крвна њива и до данас. 9 Тада се изврши шта је казао пророк Јеремија говорећи: И узеше тридесет сребрника, цену цењенога кога су ценили синови Израиљеви; 10 и дадоше их за њиву лончареву, као што ми каза Господ. 11 А Исус стаде пред судијом, и запита Га судија говорећи: Ти ли си цар јудејски? А Исус рече му: Ти кажеш. 12 И кад Га тужаху главари свештенички и старешине, ништа не одговори. 13 Тада рече ми Пилат: Чујеш ли шта на тебе сведоче? 14 И не одговори му ни једну реч тако да се судија дивљаше врло. 15 А о сваком празнику пасхе беше обичај у судије да пусти народу по једног сужња кога они хоће. 16 А тада имаху знатног сужња по имену Варава. 17 И кад се сабраше, рече им Пилат: Кога хоћете да вам пустим? Вараву или Исуса прозваног Христа? 18 Јер знаше да су Га из зависти предали. 19 А кад сеђаше у суду, поручи му жена његова говорећи: Немој се ти ништа мешати у суд тог праведника, јер сам данас у сну много пострадала њега ради. 20 А главари свештенички и старешине наговорише народ да ишту Вараву, а Исуса да погубе. 21 А судија одговарајући рече им: Кога хоћете од ове двојице да вам пустим? А они рекоше: Вараву. 22 Рече им Пилат: А шта ћу чинити с Исусом прозваним Христом? Рекоше му сви: Да се разапне. 23 Судија пак рече: А какво је зло учинио? А они гласно повикаше говорећи: Да се разапне. 24 А кад виде Пилат да ништа не помаже него још већа буна бива, узе воду те уми руке пред народом говорећи: Ја нисам крив у крви овог праведника: ви ћете видети. 25 И одговарајући сав народ рече: Крв његова на нас и на децу нашу. 26 Тада пусти им Вараву, а Исуса шибавши предаде да се разапне. 27 Тада војници судијини узеше Исуса у судницу и скупише на Њ сву чету војника. 28 И свукавши Га обукоше Му скерлетну кабаницу. 29 И оплетавши венац од трња метнуше Му на главу, и дадоше Му трску у десницу; и клекнувши на колена пред Њим ругаху Му се говорећи: Здраво, царе јудејски! 30 И пљунувши на Њ узеше трску и бише Га по глави. 31 И кад Му се наругаше, свукоше с Њега кабаницу, и обукоше Га у хаљине Његове, и поведоше Га да Га разапну. 32 И излазећи нађоше човека из Кирине по имену Симона и натераше га да Му понесе крст. 33 И дошавши на место које се зове Голгота, то јест костурница, 34 дадоше Му да пије сирће помешано са жучи, и окусивши не хте да пије. 35 А кад Га разапеше, разделише хаљине Његове бацивши коцке; 36 и сеђаху онде те Га чуваху. 37 И метнуше Му више главе кривицу Његову написану: Ово је Исус цар јудејски. 38 Тада распеше с Њиме два хајдука, једног с десне а једног с леве стране. 39 А који пролажаху хуљаху на Њ машући главама својим. 40 И говорећи: Ти који цркву разваљујеш и за три дана начињаш помози сам себи; ако си син Божји, сиђи с крста. 41 А тако и главари свештенички с књижевницима и старешинама подсмевајући се говораху: 42 Другима поможе, а себи не може помоћи. Ако је цар Израиљев, нека сиђе сад с крста па ћемо га веровати. 43 Он се уздао у Бога: нека му помогне сад, ако му је по вољи, јер говораше: Ја сам син Божји. 44 Тако исто и хајдуци разапети с Њим ругаху Му се. 45 А од шестог сата би тама по свој земљи до сата деветог. 46 А око деветог сата повика Исус гласно говорећи: Или! Или! Лама савахтани? То јест: Боже мој! Боже мој! Зашто си ме оставио? 47 А неки од оних што стајаху онде чувши то говораху: Овај зове Илију. 48 И одмах отрча један од њих те узе сунђер, и напуни оцта, па натаче на трску, те Га појаше. 49 А остали говораху: Стани да видимо хоће ли доћи Илија да му помогне. 50 А Исус опет повика гласно и испусти душу. 51 И гле, завеса црквена раздре се надвоје од горњег краја до доњег; и земља се потресе, и камење се распаде; 52 и гробови се отворише, и усташе многа тела светих који су помрли; 53 и изашавши из гробова, по васкрсењу Његовом, уђоше у свети град и показаше се многима. 54 А капетан и који с њим чуваху Исуса видевши да се земља тресе и шта би, поплашише се врло говорећи: Заиста овај беше Син Божји. 55 И онде беху и гледаху издалека многе жене које су ишле за Исусом из Галилеје и служиле Му. 56 Међу којима беше Марија Магдалина и Марија мати Јаковљева и Јосијина и мати синова Зеведејевих. 57 А кад би увече, дође човек богат из Ариматеје, по имену Јосиф, који је такође био ученик Исусов. 58 Овај приступивши к Пилату замоли га за тело Исусово. Тада Пилат заповеди да му даду тело. 59 И узевши Јосиф тело зави Га у платно чисто; 60 и метну Га у нови свој гроб што је био исекао у камену; и наваливши велики камен на врата од гроба отиде. 61 А онде беше Марија Магдалина и друга Марија, и сеђаху према гробу. 62 Сутрадан пак по петку сабраше се главари свештенички и фарисеји код Пилата, 63 и рекоше: Господару! Ми се опоменусмо да овај лажа каза још за живота: После три дана устаћу. 64 Зато заповеди да се утврди гроб до трећег дана да не дођу како ученици његови ноћу и да га не украду и не кажу народу: Уста из мртвих; и биће последња превара гора од прве. 65 Рече им Пилат: Ево вам страже, па идите те утврдите како знате. 66 А они отишавши са стражом утврдише гроб, и запечатише камен.