Job 9 Biblia serbia Daničić–Karadžić (alfabeto latino)

91 A Jov odgovori i reče: 2 Zaista, znam da je tako; jer kako bi mogao čovek biti prav pred Bogom? 3 Ako bi se hteo preti s Njim, ne bi Mu mogao odgovoriti od hiljade na jednu. 4 Mudar je srcem i jak snagom; ko se je opro Njemu i bio srećan? 5 On premešta gore, da niko i ne opazi; prevraća ih u gnevu svom; 6 On kreće zemlju s mesta njenog da joj se stupovi drmaju; 7 On kad zapreti suncu, ne izlazi; On zapečaćava zvezde; 8 On razapinje nebo sam, i gazi po valima morskim; 9 On je načinio zvezde kola i štape i vlašiće i druge jugu u dnu; 10 On čini stvari velike i neispitive i divne, kojima nema broja. 11 Gle, ide mimo mene, a ja ne vidim; prođe, a ja ga ne opazim. 12 Gle, kad uhvati, ko će Ga nagnati da vrati? Ko će Mu kazati: Šta radiš? 13 Bog ne usteže gneva svog, padaju poda Nj oholi pomoćnici. 14 A kako bi Mu ja odgovarao i birao reči protiv Njega? 15 Da sam i prav, neću Mu se odgovoriti, valja da se molim sudiji svom. 16 Da Ga zovem i da mi se odzove, još ne mogu verovati da je čuo glas moj. 17 Jer me je vihorom satro i zadao mi mnogo rana nizašta. 18 Ne da mi da odahnem, nego me siti gorčinama. 19 Ako je na silu, gle, On je najsilniji; ako na sud, ko će mi svedočiti? 20 Da se pravdam, moja će me usta osuditi; da sam dobar, pokazaće da sam nevaljao. 21 Ako sam dobar, neću znati za to; omrzao mi je život moj. 22 Svejedno je; zato rekoh: i dobrog i bezbožnog On potire. 23 Kad bi još ubio bič najedanput! Ali se smeje iskušavanju pravih. 24 Zemlja se daje u ruke bezbožniku; lice sudija njenih zaklanja; ako ne On, da ko? 25 Ali dani moji biše brži od glasnika; pobegoše, ne videše dobra. 26 Prođoše kao brze lađe, kao orao kad leti za hranu. 27 Ako kažem: Zaboraviću tužnjavu svoju, ostaviću gnev svoj i okrepiću se; 28 Strah me je od svih muka mojih, znam da me nećeš opravdati. 29 Biću kriv; zašto bih se mučio uzalud? 30 Da se izmijem vodom snežnicom, i da očistim sapunom ruke svoje, 31 Tada ćeš me zamočiti u jamu da se gade na me moje haljine. 32 Jer nije čovek kao ja da Mu odgovaram, da idem s Njim na sud; 33 Niti ima među nama kmeta da bi stavio ruku svoju među nas dvojicu. 34 Neka odmakne od mene prut svoj, i strah Njegov neka me ne straši; 35 Tada ću govoriti, i neću Ga se bojati; jer ovako ne znam za sebe.