Luke 10 Serbian Bible: Daničić–Karadžić (Latin script)

101 A potom izabra Gospod i drugih sedamdesetoricu, i posla ih po dva i dva pred licem svojim u svaki grad i u mesto kuda htede sam doći. 2 A reče im: Žetva je dakle velika, a poslenika malo; nego se molite Gospodaru od žetve da izvede poslenike na žetvu svoju. 3 Idite; eto ja vas šaljem kao jaganjce među vukove. 4 Ne nosite kese ni torbe ni obuće, i nikoga ne pozdravljajte na putu. 5 U koju god kuću uđete najpre govorite: Mir kući ovoj. 6 I ako dakle bude onde sin mira, ostaće na njemu mir vaš; ako li ne bude, vratiće se k vama. 7 A u onoj kući budite, i jedite i pijte šta u njih ima; jer je poslenik dostojan svoje plate; ne prelazite iz kuće u kuću. 8 I u koji god grad dođete i prime vas, jedite šta se donese pred vas. 9 I isceljujte bolesnike koji su u njemu, i govorite im: Približi se k vama carstvo Božije. 10 I u koji god grad dođete i ne prime vas, izišavši na ulice njegove recite: 11 I prah od grada vašeg koji je prionuo za nas otresamo vam; ali ovo znajte da se približi k vama carstvo Božije. 12 Kažem vam da će Sodomu biti lakše u onaj dan negoli gradu onom. 13 Teško tebi, Horazine! Teško tebi, Vitsaido! Jer da su u Tiru i u Sidonu bila čudesa što su bila u vama, davno bi se u vreći i u pepelu sedeći pokajali. 14 Ali Tiru i Sidonu biće lakše na sudu nego vama. 15 I ti, Kapernaume! Koji si se do nebesa podigao do pakla ćeš propasti. 16 Ko vas sluša mene sluša; i ko se vas odriče mene se odriče; a ko se mene odriče, odriče se Onog koji je mene poslao. 17 Vratiše se pak sedamdesetorica s radosti govoreći: Gospode! I đavoli nam se pokoravaju u ime Tvoje. 18 A On im reče: Ja videh sotonu gde spade s neba kao munja. 19 Evo vam dajem vlast da stajete na zmije i na skorpije i na svaku silu neprijateljsku, i ništa vam neće nauditi. 20 Ali se tome ne radujte što vam se duhovi pokoravaju, nego se radujte što su vaša imena napisana na nebesima. 21 U taj čas obradova se Isus u duhu i reče: Hvalim Te, Oče, Gospode neba i zemlje, što si ovo sakrio od premudrih i razumnih, a kazao si prostima. Da, Oče, jer je tako bila volja Tvoja. 22 I okrenuvši se k učenicima reče: Sve je meni predao Otac moj, i niko ne zna ko je Sin osim Oca, ni ko je Otac osim Sina, i ako Sin hoće kome kazati. 23 I okrenuvši se k učenicima nasamo reče: Blago očima koje vide šta vi vidite. 24 Jer vam kažem da su mnogi proroci i carevi želeli videti šta vi vidite, i ne videše; i čuti šta vi čujete, i ne čuše. 25 I gle, ustade jedan zakonik i kušajući Ga reče: Učitelju! Šta ću činiti da dobijem život večni? 26 A On mu reče: Šta je napisano u zakonu? Kako čitaš? 27 A on odgovarajući reče: Ljubi Gospoda Boga svog svim srcem svojim, i svom dušom svojom, i svom snagom svojom, i svom misli svojom, i bližnjeg svog kao samog sebe. 28 Reče mu pak: Pravo si odgovorio; to čini i bićeš živ. 29 A on htede da se opravda, pa reče Isusu: A ko je bližnji moj? 30 A Isus odgovarajući reče: Jedan čovek silažaše iz Jerusalima u Jerihon, pa ga uhvatiše hajduci, koji ga svukoše i izraniše, pa otidoše, ostavivši ga pola mrtva. 31 A iznenada silažaše onim putem nekakav sveštenik, i videvši ga prođe. 32 A tako i Levit kad je bio na onome mestu, pristupi, i videvši ga prođe. 33 A Samarjanin nekakav prolazeći dođe nad njega, i videvši ga sažali mu se; 34 i pristupivši zavi mu rane i zali uljem i vinom; i posadivši ga na svoje kljuse dovede u gostionicu, i ustade oko njega. 35 I sutradan polazeći izvadi dva groša te dade krčmaru, i reče mu: Gledaj ga, i šta više potrošiš ja ću ti platiti kad se vratim. 36 Šta misliš, dakle, koji je od one trojice bio bližnji onome što su ga bili uhvatili hajduci? 37 A on reče: Onaj koji se smilovao na njega. A Isus mu reče: Idi, i ti čini tako. 38 A kad iđahu putem i On uđe u jedno selo, a žena neka, po imenu Marta, primi Ga u svoju kuću. 39 I u nje beše sestra, po imenu Marija, koja i sede kod nogu Isusovih i slušaše besedu Njegovu. 40 A Marta se beše zabunila kako će Ga dočekati, i prikučivši se reče: Gospode! Zar Ti ne mariš što me sestra moja ostavi samu da služim? Reci joj, dakle, da mi pomogne. 41 A Isus odgovarajući reče joj: Marta! Marta! Brineš se i trudiš za mnogo, 42 a samo je jedno potrebno. Ali je Marija dobri deo izabrala, koji se neće uzeti od nje.