Acts · Serbian Bible: Daničić–Karadžić (Cyrillic)
Acts 14 Serbian Bible: Daničić–Karadžić (Cyrillic)
Audio: World English Bible (WEB), read by Winfred W. Henson · About the recordings
Notes on this text (3)
- eBible.org's edition in the ekavian pronunciation (e.g. свет, грех); Karadžić and Daničić wrote in ijekavian (свијет, гријех).
- No deuterocanonical books.
- Chapter divisions follow the Hebrew Bible in Job 39–41, Ezekiel 20–21, Hosea 11–12 and Jonah 1–2 (verse numbers there differ from English Bibles).
1 У Иконији пак догоди се да они заједно уђоше о зборницу јеврејску, и говораху тако да верова велико мноштво Јевреја и Грка.
1 Y ACONTECIÓ en Iconio, que entrados juntamente en la sinagoga de los Judíos, hablaron de tal manera, que creyó una grande multitud de Judíos, y asimismo de Griegos.
2 А Јевреји који не вероваху подбунише и раздражише душе незнабожаца на браћу.
2 Mas los Judíos que fueron incrédulos, incitaron y corrompieron los ánimos de los Gentiles contra los hermanos.
3 Али они осташе доста времена говорећи слободно у Господу који сведочаше реч благодати своје и даваше те се твораху знаци и чудеса рукама њиховим.
3 Con todo eso se detuvieron [allí] mucho tiempo, confiados en el Señor, el cual daba testimonio á la palabra de su gracia, dando que señales y milagros fuesen hechos por las manos de ellos.
4 А мноштво градско раздели се, и једни беху с Јеврејима, а једни с апостолима.
4 Mas el vulgo de la ciudad estaba dividido; y unos eran con los Judíos, y otros con los apóstoles.
5 А кад навалише и незнабошци и Јевреји са својим поглаварима да им досаде и камењем да их побију,
5 Y haciendo ímpetu los Judíos y los Gentiles juntamente con sus príncipes, para afrentarlos y apedrearlos,
6 они дознавши побегоше у градове ликаонске, у Листру и у Дерву и у околину њихову.
6 Habiéndolo entendido, huyeron á Listra y Derbe, ciudades de Licaonia, y por toda la tierra alrededor.
7 И онамо проповедаху јеванђеље.
7 Y allí predicaban el evangelio.
8 И један човек у Листри сеђаше немоћан у ногама, и беше хром од утробе матере своје, и не беше никад ходио.
8 Y un hombre de Listra, impotente de los pies, estaba sentado, cojo desde el vientre de su madre, que jamás había andado.
9 Овај слушаше Павла где говори. Павле погледавши на њ и видевши да верује да ће оздравити,
9 Este oyó hablar á Pablo; el cual, como puso los ojos en él, y vió que tenía fe para ser sano,
10 рече великим гласом: Теби говорим у име Господа Исуса Христа, устани на своје ноге управо. И скочи, и хођаше.
10 Dijo á gran voz: Levántate derecho sobre tus pies. Y saltó, y anduvo.
11 А кад виде народ шта учини Павле, подигоше глас свој говорећи ликаонски: Богови начинише се као људи, и сиђоше к нама.
11 Entonces las gentes, visto lo que Pablo había hecho, alzaron la voz, diciendo en lengua licaónica: Dioses semejantes á hombres han descendido á nosotros.
12 И називаху Варнаву Јупитером, а Павла Меркуријем, јер он управљаше речју.
12 Y á Bernabé llamaban Júpiter, y á Pablo, Mercurio, porque era el que llevaba la palabra.
13 А свештеник Јупитера који беше пред градом њиховим доведе јунце, и донесе венце пред врата, и с народом хтеде да приноси жртву.
13 Y el sacerdote de Júpiter, que estaba delante de la ciudad de ellos, trayendo toros y guirnaldas delante de las puertas, quería con el pueblo sacrificar.
14 А кад чуше апостоли, Варнава и Павле, раздреше хаљине своје, и скочише међу народ вичући и говорећи:
14 Y como lo oyeron los apóstoles Bernabé y Pablo, rotas sus ropas, se lanzaron al gentío, dando voces,
15 Људи! Шта то чините? И ми смо као и ви смртни људи, који вам проповедамо јеванђеље да се од ових лажних ствари обратите к Богу Живом, који створи небо и земљу и море и све што је у њима;
15 Y diciendo: Varones, ¿por qué hacéis esto? Nosotros también somos hombres semejantes á vosotros, que os anunciamos que de estas vanidades os convirtáis al Dios vivo, que hizo el cielo y la tierra, y la mar, y todo lo que está en ellos:
16 који у прошавшим нараштајима беше пустио све народе да иду својим путевима:
16 El cual en las edades pasadas ha dejado á todas las gentes andar en sus caminos;
17 И опет не остави себе непосведоченог, чинећи добро, дајући нам с неба дажд и године родне, пунећи срца наша јелом и весељем.
17 Si bien no se dejó á sí mismo sin testimonio, haciendo bien, dándonos lluvias del cielo y tiempos fructíferos, hinchiendo de mantenimiento y de alegría nuestros corazones.
18 И ово говорећи једва уставише народ да им не приносе жртве, него да иде сваки својој кући. А док они живљаху онде и учаху,
18 Y diciendo estas cosas, apenas apaciguaron el pueblo, para que no les ofreciesen sacrificio.
19 дођоше из Антиохије и из Иконије некакви Јевреји, и кад се они препираху слободно, подговорише народ да их одустану, говорећи да ништа право не говоре, него све лажу. И подговоривши народ засуше Павла камењем и извукоше га из града мислећи да је мртав.
19 Entonces sobrevinieron unos Judíos de Antioquía y de Iconio, que persuadieron á la multitud, y habiendo apedreado á Pablo, le sacaron fuera de la ciudad, pensando que estaba muerto.
20 А кад га опколише ученици његови, устаде и уђе у град, и сутрадан изиђе с Варнавом у Дерву.
20 Mas rodeándole los discípulos, se levantó y entró en la ciudad; y un día después, partió con Bernabé á Derbe.
21 И проповедивши јеванђеље граду оном и научивши многе вратише се у Листру и Иконију и Антиохију.
21 Y como hubieron anunciado el evangelio á aquella ciudad, y enseñado á muchos, volvieron á Listra, y á Iconio, y á Antioquía,
22 Утврђујући душе ученика и саветујући их да остану у вери, и да нам кроз многе невоље ваља ући у царство Божје.
22 Confirmando los ánimos de los discípulos, exhortándoles á que permaneciesen en la fe, y que es menester que por muchas tribulaciones entremos en el reino de Dios.
23 И поставивши им старешине по свим црквама, и помоливши се Богу с постом, предадоше их Господу кога вероваше.
23 Y habiéndoles constituído ancianos en cada una de las iglesias, y habiendo orado con ayunos, los encomendaron al Señor en el cual habían creído.
24 И прошавши Писидију дођоше у Памфилију.
24 Y pasando por Pisidia vinieron á Pamphylia.
25 И говоривши реч Господњу у Перзи сиђоше у Аталију.
25 Y habiendo predicado la palabra en Perge, descendieron á Atalia;
26 И оданде отпловише у Антиохију, одакле беху предани благодати Божјој на дело које свршише.
26 Y de allí navegaron á Antioquía, donde habían sido encomendados á la gracia de Dios para la obra que habían acabado.
27 А кад дођоше и сабраше цркву, казаше све шта учини Бог с њима, и како отвори незнабошцима врата вере.
27 Y habiendo llegado, y reunido la iglesia, relataron cuán grandes cosas había Dios hecho con ellos, y cómo había abierto á los Gentiles la puerta de la fe.
28 И осташе онде не мало времена с ученицима.
28 Y se quedaron allí mucho tiempo con los discípulos.
People & places in this chapter
From this site's family tree and Bible maps, only where those guides cite this chapter.
Places
Antioch (Syrian)
The empire's third-largest city and the first major Gentile church — the launching base for Paul's journeys. (Distinct from Pisidian Antioch.)
Cited in the guide: Acts 11:26; Acts 13:1-3; Galatians 2:11
Iconium
Lystra
Paphos (Cyprus)
Pisidian Antioch
Cross references (27)
Related passages for each verse, from the Treasury of Scripture Knowledge as collected and ranked by readers at OpenBible.info.
- 1 Acts 18:4; Acts 13:51; Acts 13:46; Acts 14:21; Romans 1:16
- 2 Acts 13:50; Acts 14:19; Acts 13:45; Acts 17:5; Acts 21:27–30
- 3 Hebrews 2:4; Ephesians 6:18–20; Acts 20:32; Acts 20:24; Romans 1:16
- 4 Acts 28:24; Acts 14:14; Acts 17:4–5; Acts 19:9; Luke 11:21–23
- 5 Acts 14:19; 2 Timothy 3:11; Acts 17:5; Acts 4:25–29; Matthew 5:44
- 6 Acts 14:20–21; 2 Timothy 3:11; Matthew 10:23; Acts 17:13–14; Acts 16:1–2
- 7 Acts 14:21; Acts 14:15; 2 Timothy 4:2; 1 Thessalonians 2:2; Acts 16:10
- 8 Acts 3:2; John 5:7; John 5:3–5; John 9:1–2; Acts 4:9
- 9 Matthew 15:28; Acts 3:4; Matthew 9:28–29; Mark 2:11–12; Mark 10:52
- 10 Isaiah 35:6; John 14:12; John 5:8–9; Acts 9:33–34; Acts 3:6–8
- 11 Acts 28:6; Acts 8:10; Acts 12:22
- 12 Acts 19:35
- 13 Daniel 2:46; Acts 10:25
- 14 Matthew 26:65; Jeremiah 36:24; Ezra 9:3–5; 2 Kings 5:7; 2 Kings 18:37–19:2
- 15 1 Samuel 12:21; Psalm 146:5–6; 1 Corinthians 8:4; Acts 10:26; James 5:17
- 16 Acts 17:30; Psalm 81:12; Psalm 147:20; Romans 1:28; Micah 4:5
- 17 Romans 1:19–20; Joel 2:23; Job 5:10; Deuteronomy 11:14; Isaiah 5:6
- 18 Jeremiah 44:16–17; Genesis 11:6; Exodus 32:21–23; John 6:15; Genesis 19:9
- 19 2 Corinthians 11:25; 2 Timothy 3:11; Acts 13:50–51; Acts 13:45; Acts 14:5
- 20 2 Corinthians 1:9–10; 2 Corinthians 6:9; Acts 14:6; Acts 20:1; Acts 16:40
- 21 Acts 13:51; Acts 14:19; Acts 14:1; Matthew 28:19; Acts 13:14
- 22 1 Peter 5:10; 2 Timothy 3:12; John 16:33; 1 Thessalonians 3:2–4; Romans 8:17
- 23 Titus 1:5; Acts 11:30; James 5:14; 2 Timothy 2:2; Acts 20:32
- 24 Acts 13:13–14; Acts 15:38
- 26 Acts 15:40; Acts 11:19; Colossians 1:28; Romans 15:19; Colossians 4:17
- 27 1 Corinthians 16:9; Acts 15:12; Colossians 4:3; 2 Corinthians 2:12; 1 Corinthians 5:4
- 28 Acts 11:26; Acts 15:35
Cross references: OpenBible.info (CC BY), drawn mainly from the public-domain Treasury of Scripture Knowledge. · Sources & licences
What the Fathers said
Passages from the Church Fathers that expound or quote this chapter, verbatim from the public-domain Schaff edition (19th-century English translations).
How these were chosen
“Commentary” is the opening of a homily or exposition on this chapter (John Chrysostom’s homilies, Augustine’s tractates, sermons and expositions of the Psalms). “Quotes” are sentences where the edition’s own footnotes identify a quotation of a verse here, kept only when the wording matches the verse. Only works whose authorship is not in doubt are used. Psalms follow the Hebrew/English numbering (Augustine numbers them as the Septuagint does: his Psalm 50 is Psalm 51 here).
Mark the vehemence with which all this is done by the Apostles: "rent their clothes, ran in, cried out," all from strong affection of the soul, revolted by the things that were done.
Read in context · Nicene and Post-Nicene Fathers, series 1, vol. 11 (1889)
… and all things that are therein; who in times past suffered all nations to walk in their own ways, although He left not Himself without witness, performing acts of goodness, giving you rain from heaven, and fruitful seasons, filling your hearts with food and gladness." But that all his Epistles are consonant to these declarations, I shall, when expounding the …
For admirably, when he had said, "Thousands of men rejoicing:" immediately he added, "The Lord is in them." That we may not wonder why they rejoice, "The Lord is in them." For through many tribulations we must needs enter into the kingdom of God, but, "The Lord is in them." Therefore even if they are as it were sorrowful, yet …
Read in context · Nicene and Post-Nicene Fathers, series 1, vol. 8 (1888)
Believe then that this Only-begotten Son of God for our sins came down from heaven upon earth, and took upon Him this human nature of like passions with us, and was begotten of the Holy Virgin and of the Holy Ghost, and was made Man, not in seeming and mere show, but in truth; nor yet by passing through the …
Read in context · Nicene and Post-Nicene Fathers, series 2, vol. 7 (1894)