Acts · Serbian Bible: Daničić–Karadžić (Cyrillic)

Acts 15 Serbian Bible: Daničić–Karadžić (Cyrillic)

About DK

Individual translator
OT: Masoretic Hebrew (not verified)
NT: Textus Receptus
Protestant (66 books)
Formal (word for word)
1868
Public domain

Audio: World English Bible (WEB), read by Winfred W. Henson · About the recordings

Notes on this text (3)

eBible.org's edition in the ekavian pronunciation (e.g. свет, грех); Karadžić and Daničić wrote in ijekavian (свијет, гријех).
No deuterocanonical books.
Chapter divisions follow the Hebrew Bible in Job 39–41, Ezekiel 20–21, Hosea 11–12 and Jonah 1–2 (verse numbers there differ from English Bibles).

DK Serbian Bible: Daničić–Karadžić (Cyrillic)

RV1909 Reina-Valera 1909

1 И неки сишавши из Јудеје учаху браћу: Ако се не обрежете по обичају Мојсијевом, не можете се спасти.

1 ENTONCES algunos que venían de Judea enseñaban á los hermanos: Que si no os circuncidáis conforme al rito de Moisés, no podéis ser salvos.

2 А кад поста расправа, и Павле и Варнава не мало се препираше с њима, одредише да Павле и Варнава и други неки од њих иду горе к апостолима и старешинама у Јерусалим за ово питање.

2 Así que, suscitada una disensión y contienda no pequeña á Pablo y á Bernabé contra ellos, determinaron que subiesen Pablo y Bernabé á Jerusalem, y algunos otros de ellos, á los apóstoles y á los ancianos, sobre esta cuestión.

3 А они онда спремљени од цркве, пролажаху кроз Финикију и Самарију казујући обраћање незнабожаца, и чињаху велику радост свој браћи.

3 Ellos, pues, habiendo sido acompañados de la iglesia, pasaron por la Fenicia y Samaria, contando la conversión de los Gentiles; y daban gran gozo á todos los hermanos.

4 А кад дођоше у Јерусалим, прими их црква и апостоли и старешине, и казаше све што учини Бог с њима, и како отвори незнабошцима врата вере.

4 Y llegados á Jerusalem, fueron recibidos de la iglesia y de los apóstoles y de los ancianos: y refirieron todas las cosas que Dios había hecho con ellos.

5 Онда усташе неки од јереси фарисејске који беху веровали, и говораху да их ваља обрезати, и заповедити да држе закон Мојсијев.

5 Mas algunos de la secta de los Fariseos, que habían creído, se levantaron, diciendo: Que es menester circuncidarlos, y mandarles que guarden la ley de Moisés.

6 А апостоли и старешине сабраше се да извиде ову реч.

6 Y se juntaron los apóstoles y los ancianos para conocer de este negocio.

7 И по многом већању уста Петар и рече: Људи браћо! Ви знате да Бог од првих дана изабра између нас да из мојих уста чују незнабошци реч јеванђеља и да верују.

7 Y habiendo habido grande contienda, levantándose Pedro, les dijo: Varones hermanos, vosotros sabéis cómo ya hace algún tiempo que Dios escogió que los Gentiles oyesen por mi boca la palabra del evangelio, y creyesen.

8 И Бог, који познаје срца, посведочи им и даде им Духа Светог као и нама.

8 Y Dios, que conoce los corazones, les dió testimonio, dándoles el Espíritu Santo también como á nosotros;

9 И не постави никакве разлике међу нама и њима, очистивши вером срца њихова.

9 Y ninguna diferencia hizo entre nosotros y ellos, purificando con la fe sus corazones.

10 Сад дакле шта кушате Бога и хоћете да метнете ученицима јарам на врат, ког ни очеви наши ни ми могосмо понети?

10 Ahora pues, ¿por qué tentáis á Dios, poniendo sobre la cerviz de los discípulos yugo, que ni nuestros padres ni nosotros hemos podido llevar?

11 Него верујемо да ћемо се спасти благодаћу Господа Исуса Христа као и они.

11 Antes por la gracia del Señor Jesús creemos que seremos salvos, como también ellos.

12 Онда умуче све мноштво, и слушаху Варнаву и Павла који приповедаху колике знаке и чудеса учини Бог у незнабошцима преко њих.

12 Entonces toda la multitud calló, y oyeron á Bernabé y á Pablo, que contaban cuán grandes maravillas y señales Dios había hecho por ellos entre los Gentiles.

13 А кад они умукоше, одговори Јаков говорећи: Људи браћо! Послушајте мене.

13 Y después que hubieron callado, Jacobo respondió, diciendo: Varones hermanos, oidme:

14 Симон каза како Бог најпре походи и прими из незнабожаца народ к имену свом.

14 Simón ha contado cómo Dios primero visitó á los Gentiles, para tomar de ellos pueblo para su nombre;

15 И с овим се ударају речи пророка, као што је написано:

15 Y con esto concuerdan las palabras de los profetas, como está escrito:

16 ◆ Потом ћу се вратити, и сазидаћу дом Давидов, који је пао, и његове развалине поправићу, и подигнућу га,

16 Después de esto volveré y restauraré la habitación de David, que estaba caída; y repararé sus ruinas, y la volveré á levantar;

17 ◆ Да потраже Господа остали људи и сви народи у којима се име моје спомену, говори Господ који твори све ово.

17 Para que el resto de los hombres busque al Señor, y todos los Gentiles, sobre los cuales es llamado mi nombre, dice el Señor, que hace todas estas cosas.

18 Богу су позната од постања света сва дела Његова;

18 Conocidas son á Dios desde el siglo todas sus obras.

19 Зато ја велим да се не дира у незнабошце који се обраћају к Богу;

19 Por lo cual yo juzgo, que los que de los Gentiles se convierten á Dios, no han de ser inquietados;

20 него да им се заповеди да се чувају од прилога идолских и од курварства и од удављеног и од крви, и што њима није мило другима да не чине.

20 Sino escribirles que se aparten de las contaminaciones de los ídolos, y de fornicación, y de ahogado, y de sangre.

21 Јер Мојсије има од старих времена у свим градовима који га проповедају, и по зборницама чита се сваке суботе.

21 Porque Moisés desde los tiempos antiguos tiene en cada ciudad quien le predique en las sinagogas, donde es leído cada sábado.

22 Тада нађоше за добро апостоли и старешине са свом црквом да изберу између себе двојицу и да пошљу у Антиохију с Павлом и Варнавом, Јуду који се зваше Варсава, и Силу, људе знамените међу браћом.

22 Entonces pareció bien á los apóstoles y á los ancianos, con toda la iglesia, elegir varones de ellos, y enviarlos á Antioquía con Pablo y Bernabé: á Judas que tenía por sobrenombre Barsabas, y á Silas, varones principales entre los hermanos;

23 И написаше рукама својим ово: Апостоли и старешине и браћа поздрављају браћу која су по Антиохији и Сирији и Киликији што су од незнабожаца.

23 Y escribir por mano de ellos: Los apóstoles y los ancianos y los hermanos, á los hermanos de los Gentiles que están en Antioquía, y en Siria, y en Cilicia, salud:

24 Будући да ми чусмо да неки од нас изишавши сметоше вас речима, и раслабише душе ваше говорећи вам да се обрезујете и да држите закон, којима ми не заповедисмо;

24 Por cuanto hemos oído que algunos que han salido de nosotros, os han inquietado con palabras, trastornando vuestras almas, mandando circuncidaros y guardar la ley, á los cuales no mandamos;

25 зато нађосмо за добро ми једнодушно сабрани избране људе послати вама с љубазним нашим Варнавом и Павлом,

25 Nos ha parecido, congregados en uno, elegir varones, y enviarlos á vosotros con nuestros amados Bernabé y Pablo,

26 с људима који су предали душе своје за име Господа нашег Исуса Христа.

26 Hombres que han expuesto sus vidas por el nombre de nuestro Señor Jesucristo.

27 Посласмо дакле Јуду и Силу, који ће то и речима казати.

27 Así que, enviamos á Judas y á Silas, los cuales también por palabra os harán saber lo mismo.

28 Јер нађе за добро Свети Дух и ми да никаквих тегоба више не мећемо на вас осим ових потребних:

28 Que ha parecido bien al Espíritu Santo, y á nosotros, no imponeros ninguna carga más que estas cosas necesarias:

29 Да се чувате од прилога идолских и од крви и од удављеног и од курварства, и шта нећете да се чини вама не чините другима; од чега ако се чувате, добро ћете чинити. Будите здрави.

29 Que os abstengáis de cosas sacrificadas á ídolos, y de sangre, y de ahogado, y de fornicación; de las cuales cosas si os guardareis, bien haréis. Pasadlo bien.

30 А кад их опремише, дођоше у Антиохију, и сабравши народ предаше посланицу.

30 Ellos entonces enviados, descendieron á Antioquía; y juntando la multitud, dieron la carta.

31 А кад прочиташе, обрадоваше се утеси.

31 La cual, como leyeron, fueron gozosos de la consolación.

32 А Јуда и Сила, који и пророци беху, многим речима утешише браћу и утврдише.

32 Judas también y Silas, como ellos también eran profetas, consolaron y confirmaron á los hermanos con abundancia de palabra.

33 И пошто бише онамо неко време, отпустише их браћа с миром к апостолима.

33 Y pasando [allí] algún tiempo, fueron enviados de los hermanos á los apóstoles en paz.

34 Сила нађе за добро да остане онамо, А Јуда се врати у Јерусалим.

34 Mas á Silas pareció bien el quedarse allí.

35 А Павле и Варнава живљаху у Антиохији и учаху и проповедаху реч Господњу с многима другим.

35 Y Pablo y Bernabé se estaban en Antioquía, enseñando la palabra del Señor y anunciando el evangelio con otros muchos.

36 А после неколико дана рече Павле Варнави: Хајде да се вратимо и да обиђемо браћу по свим градовима по којима проповедасмо реч Господњу како живе.

36 Y después de algunos días, Pablo dijo á Bernabé: Volvamos á visitar á los hermanos por todas las ciudades en las cuales hemos anunciado la palabra del Señor, cómo están.

37 А Варнава хтеде да узму са собом Јована прозваног Марка.

37 Y Bernabé quería que tomasen consigo á Juan, el que tenía por sobrenombre Marcos;

38 Павле пак говораше: Оног који нас је одустао у Памфилији и није ишао с нама на дело на које смо били одређени, да не узимамо са собом.

38 Mas á Pablo no le parecía bien llevar consigo al que se había apartado de ellos desde Pamphylia, y no había ido con ellos á la obra.

39 Тако постаде распра да се они раздвојише, и Варнава узевши Марка отплови у Кипар.

39 Y hubo tal contención entre ellos, que se apartaron el uno del otro; y Bernabé tomando á Marcos, navegó á Cipro.

40 А Павле избравши Силу изиђе предан благодати Божјој од браће.

40 Y Pablo escogiendo á Silas, partió encomendado de los hermanos á la gracia del Señor.

41 И пролажаше кроз Сирију и Киликију утврђујући цркве.

41 Y anduvo la Siria y la Cilicia, confirmando á las iglesias.

People & places in this chapter

From this site's family tree and Bible maps, only where those guides cite this chapter.

People

James
Jerusalem church leader
The Gospels name him first among Jesus' brothers (Matthew 13:55; Mark 6:3), and Paul calls him 'James, the Lord's brother' (Galatians 1:19); he led the church in Jerusalem and is…
Cited in the guide: Matthew 13:55; Acts 15; James 1:1
See in the family tree
John Mark
Companion of Paul and Barnabas
Son of Mary of Jerusalem, taken to Antioch by Paul and Barnabas; he left them early on the first journey, then went with Barnabas to Cyprus, and was later counted by Paul as…
Cited in the guide: Acts 12:12; Acts 12:25; Acts 15:37
See in the family tree
Judas Barsabbas
Jerusalem church leader
A leading man among the brothers sent with Paul, Barnabas and Silas to Antioch with the Jerusalem council's letter; he was also a prophet.
Cited in the guide: Acts 15:22; Acts 15:27; Acts 15:32
See in the family tree
Silas
Companion of Paul
A leading man among the brothers in Jerusalem and a prophet, chosen to accompany Paul on his second journey; he was imprisoned with Paul at Philippi and is elsewhere called…
Cited in the guide: Acts 15:22; Acts 15:40; Acts 16:25
See in the family tree

Places

Antioch (Syrian)
Today: Antakya, southern Turkey · On First Journey · On Second Journey · On Third Journey
The empire's third-largest city and the first major Gentile church — the launching base for Paul's journeys. (Distinct from Pisidian Antioch.)
Cited in the guide: Acts 11:26; Acts 13:1-3; Galatians 2:11
Bible map game · View on OpenStreetMap
Athens
Today: Greece · On Second Journey
The philosophical center of the Greco-Roman world. Paul engaged Stoic and Epicurean thinkers on Mars Hill (the Areopagus), reasoning toward the resurrection.
Cited in the guide: Acts 17:16; Acts 17:22
Bible map game · View on OpenStreetMap
Corinth
Today: Southern Greece (the isthmus) · On Second Journey · On Third Journey
Corinth straddled the isthmus linking mainland Greece to the Peloponnese — a hub of commerce and immorality. Paul founded the church here; a Roman bema traditionally linked to his hearing before…
Cited in the guide: Acts 18:1; 1 Corinthians 1:2; 2 Corinthians 1:1
Bible map game · View on OpenStreetMap
Ephesus
Today: Western Turkey (Aegean coast) · On Second Journey · On Third Journey
The chief city of Roman Asia, famed for the temple of Artemis. Paul's long ministry sparked the silversmiths' riot; the city is also the first addressed in Revelation.
Cited in the guide: Acts 19:1; Acts 19:28; Revelation 2:1
Bible map game · View on OpenStreetMap
Philippi
Today: Northern Greece (Macedonia) · On Second Journey · On Third Journey
A Roman colony on the Via Egnatia and the site of Paul's first European converts — a beloved church to which he later wrote from prison.
Cited in the guide: Acts 16:12; Acts 16:25; Philippians 1:1
Bible map game · View on OpenStreetMap
Thessalonica
Today: Northern Greece (Macedonia) · On Second Journey
Capital of the Roman province of Macedonia and a key stop on the Via Egnatia. Paul's brief ministry produced a strong church and two of his earliest letters.
Cited in the guide: Acts 17:1; 1 Thessalonians 1:1; Acts 17:6
Bible map game · View on OpenStreetMap
Berea
On Second Journey
Paul's journeys · View on OpenStreetMap
Troas
On Second Journey
Paul's journeys · View on OpenStreetMap

Cross references (40)

Related passages for each verse, from the Treasury of Scripture Knowledge as collected and ranked by readers at OpenBible.info.

Cross references: OpenBible.info (CC BY), drawn mainly from the public-domain Treasury of Scripture Knowledge. · Sources & licences

Why does my Bible say something different?

Amos 9:12 and Acts 15:17: “the remnant of Edom” or “the rest of mankind”?
In the Hebrew text of Amos 9:12, restored Israel will “possess the remnant of Edom.” In the Septuagint, “the remnant of men” will “seek” the Lord. At the Council of Jerusalem St James quotes the Greek form to show that God intended Gentiles to belong to his people (Acts 15:16–17). The two readings differ by letters that look and sound alike in Hebrew.

What the Fathers said

Passages from the Church Fathers that expound or quote this chapter, verbatim from the public-domain Schaff edition (19th-century English translations).

How these were chosen

“Commentary” is the opening of a homily or exposition on this chapter (John Chrysostom’s homilies, Augustine’s tractates, sermons and expositions of the Psalms). “Quotes” are sentences where the edition’s own footnotes identify a quotation of a verse here, kept only when the wording matches the verse. Only works whose authorship is not in doubt are used. Psalms follow the Hebrew/English numbering (Augustine numbers them as the Septuagint does: his Psalm 50 is Psalm 51 here).

Commentary 15:1 John Chrysostom, Homilies on the Acts of the Apostles (Homily XXXII)
Mark how at every step of the right progress in respect of the Gentiles, the beginning is brought in as matter of necessity.
Read in context · Nicene and Post-Nicene Fathers, series 1, vol. 11 (1889)
Quotes verse 15:15–17 Augustine of Hippo, The City of God (Book XVIII, Chapters 26–29)
… thereof: and I will raise up his ruins, and will build them up again as in the days of old: that the residue of men may inquire for me, and all the nations upon whom my name is invoked, saith the Lord that doeth this." Chapter 29 — What Things are Predicted by Isaiah Concerning Christ and the Church The …
Read in context · Nicene and Post-Nicene Fathers, series 1, vol. 2 (1887)
Quotes verse 15:20 Cyril of Jerusalem, Catechetical Lectures (Lecture IV)
… Apostles also, and James the bishop of this Church, have had earnest care: and the Apostles and Elders write a Catholic epistle to all the Gentiles, that they should abstain first from things offered to idols, and then from blood also and from things strangled.
Read in context · Nicene and Post-Nicene Fathers, series 2, vol. 7 (1894)
Quotes verse 15:9 Augustine of Hippo, Sermons on Selected Lessons of the New Testament (Sermon III)
The Divine record has expressly mentioned this when it says, "purifying their hearts by faith." The faith of God then purifies the heart, the pure heart sees God.
Read in context · Nicene and Post-Nicene Fathers, series 1, vol. 6 (1888)
Quotes verse 15:28 Cyril of Jerusalem, Catechetical Lectures (Lecture XVII)
… writing, and acknowledge this: For it hath seemed good unto the Holy Ghost and to us, to lay upon you no greater burden than these necessary things; that ye abstain from things sacrificed to idols, and from blood, and from things strangled, and from fornication; shewing evidently by what they wrote, that though the writing was by the hands …
Read in context · Nicene and Post-Nicene Fathers, series 2, vol. 7 (1894)

Old Testament

New Testament

People & places in this chapter

People

Places

Why does my Bible say something different?

In our library

What the Fathers said