Genesis · Serbian Bible: Daničić–Karadžić (Cyrillic)
Genesis 18 Serbian Bible: Daničić–Karadžić (Cyrillic)
Audio: World English Bible (WEB), read by Winfred W. Henson · About the recordings
Notes on this text (3)
- eBible.org's edition in the ekavian pronunciation (e.g. свет, грех); Karadžić and Daničić wrote in ijekavian (свијет, гријех).
- No deuterocanonical books.
- Chapter divisions follow the Hebrew Bible in Job 39–41, Ezekiel 20–21, Hosea 11–12 and Jonah 1–2 (verse numbers there differ from English Bibles).
1 После му се јави Господ у равници мамријској кад сеђаше на вратима пред шатором својим у подне.
1 Y APARECIÓLE Jehová en el valle de Mamre, estando él sentado á la puerta de su tienda en el calor del día.
2 Подигавши очи своје погледа, и гле, три човека стајаше према њему. И угледавши их потрча им у сусрет испред врата шатора свог, и поклони се до земље;
2 Y alzó sus ojos y miró, y he aquí tres varones que estaban junto á él: y cuando los vió, salió corriendo de la puerta de su tienda á recibirlos, é inclinóse hacia la tierra,
3 и рече: Господе, ако сам нашао милост пред Тобом, немој проћи слуге свог.
3 Y dijo: Señor, si ahora he hallado gracia en tus ojos, ruégote que no pases de tu siervo.
4 Да вам донесем мало воде и оперите ноге, те се наслоните мало под овим дрветом.
4 Que se traiga ahora un poco de agua, y lavad vuestros pies; y recostaos debajo de un árbol,
5 И изнећу мало хлеба, те поткрепите срце своје, па онда пођите, кад идете поред слуге свог. И рекоше: Учини шта си казао.
5 Y traeré un bocado de pan, y sustentad vuestro corazón; después pasaréis: porque por eso habéis pasado cerca de vuestro siervo. Y ellos dijeron: Haz así como has dicho.
6 И Аврам отрча у шатор к Сари, и рече: Брже замеси три копање белог брашна и испеци погаче.
6 Entonces Abraham fué de priesa á la tienda á Sara, y le dijo: Toma presto tres medidas de flor de harina, amasa y haz panes cocidos debajo del rescoldo.
7 Па отрча ка говедима и ухвати теле младо и добро, и даде га момку да га брже зготови.
7 Y corrió Abraham á las vacas, y tomó un becerro tierno y bueno, y diólo al mozo, y dióse éste priesa á aderezarlo.
8 Па онда изнесе масла и млека и теле које беше зготовио, и постави им, а сам стајаше пред њима под дрветом докле јеђаху.
8 Tomó también manteca y leche, y el becerro que había aderezado, y púsolo delante de ellos; y él estaba junto á ellos debajo del árbol; y comieron.
9 И они му рекоше: Где је Сара жена твоја? А он рече: Ено је под шатором.
9 Y le dijeron: ¿Dónde está Sara tu mujer? Y él respondió: Aquí en la tienda.
10 А један између њих рече: Догодине у ово доба опет ћу доћи к теби, а Сара ће жена твоја имати сина. А Сара слушаше на вратима од шатора иза њега.
10 Entonces dijo: De cierto volveré á ti según el tiempo de la vida, y he aquí, tendrá un hijo Sara tu mujer. Y Sara escuchaba á la puerta de la tienda, que estaba detrás de él.
11 А Аврам и Сара беху стари и временити, и у Саре беше престало шта бива у жена.
11 Y Abraham y Sara eran viejos, entrados en días: á Sara había cesado ya la costumbre de las mujeres.
12 Зато се насмеја Сара у себи говорећи: Пошто сам остарела, сад ли ће ми доћи радост? А и господар ми је стар.
12 Rióse, pues, Sara entre sí, diciendo: ¿Después que he envejecido tendré deleite, siendo también mi señor [ya] viejo?
13 Тада рече Господ Авраму: Што се смеје Сара говорећи: Истина ли је да ћу родити кад сам остарела?
13 Entonces Jehová dijo á Abraham: ¿Por qué se ha reído Sara diciendo: Será cierto que he de parir siendo ya vieja?
14 Има ли шта тешко Господу? Догодине у ово доба опет ћу доћи к теби, а Сара ће имати сина.
14 ¿Hay para Dios alguna cosa difícil? Al tiempo señalado volveré á ti, según el tiempo de la vida, y Sara tendrá un hijo.
15 А Сара удари у бах говорећи: Нисам се смејала. Јер се уплаши. Али Он рече: Није истина, него си се смејала.
15 Entonces Sara negó diciendo: No me reí; porque tuvo miedo. Y él dijo: No [es así], sino que te has reído.
16 Потом усташе људи оданде, и пођоше пут Содома; а Аврам пође с њима да их испрати.
16 Y los varones se levantaron de allí, y miraron hacia Sodoma: y Abraham iba con ellos acompañándolos.
17 А Господ рече: Како бих тајио од Аврама шта ћу учинити,
17 Y Jehová dijo: ¿Encubriré yo á Abraham lo que voy á hacer,
18 кад ће од Аврама постати велик и силан народ, и у њему ће се благословити сви народи на земљи?
18 Habiendo de ser Abraham en una nación grande y fuerte, y habiendo de ser benditas en él todas las gentes de la tierra?
19 Јер знам да ће заповедити синовима својим и дому свом након себе да се држе путева Господњих и да чине што је право и добро, да би Господ навршио на Авраму шта му је обећао.
19 Porque yo lo he conocido, [sé] que mandará á sus hijos y á su casa después de sí, que guarden el camino de Jehová, haciendo justicia y juicio, para que haga venir Jehová sobre Abraham lo que ha hablado acerca de él.
20 И рече Господ: Вика је у Содому и Гомору велика, и грех је њихов грдан.
20 Entonces Jehová le dijo: Por cuanto el clamor de Sodoma y Gomorra se aumenta más y más, y el pecado de ellos se ha agravado en extremo,
21 Зато ћу сићи да видим еда ли све чине као што вика дође преда ме; ако ли није тако, да знам.
21 Descenderé ahora, y veré si han consumado su obra según el clamor que ha venido hasta mí; y si no, saberlo he.
22 И људи окренувши се пођоше пут Содома; али Аврам још стајаше пред Господом,
22 Y apartáronse de allí los varones, y fueron hacia Sodoma: mas Abraham estaba aún delante de Jehová.
23 и приступив Аврам рече: Хоћеш ли погубити и праведног с неправедним?
23 Y acercóse Abraham y dijo: ¿Destruirás también al justo con el impío?
24 Може бити да има педесет праведника у граду; хоћеш ли и њих погубити, и нећеш опростити месту за оних педесет праведника што су у њему?
24 Quizá hay cincuenta justos dentro de la ciudad: ¿destruirás también y no perdonarás al lugar por cincuenta justos que estén dentro de él?
25 Немој то чинити, ни губити праведника с неправедником, да буде праведнику као и неправеднику; немој; еда ли судија целе земље неће судити право?
25 Lejos de ti el hacer tal, que hagas morir al justo con el impío, y que sea el justo [tratado] como el impío; nunca tal hagas. El juez de toda la tierra, ¿no ha de hacer lo que es justo?
26 И рече Господ: Ако нађем у Содому педесет праведника у граду, опростићу целом месту њих ради.
26 Entonces respondió Jehová: Si hallare en Sodoma cincuenta justos dentro de la ciudad, perdonaré á todo este lugar por amor de ellos.
27 А Аврам одговори и рече: Гле, сада бих проговорио Господу, ако и јесам прах и пепео.
27 Y Abraham replicó y dijo: He aquí ahora que he comenzado á hablar á mi Señor, aunque soy polvo y ceniza:
28 Може бити праведника педесет мање пет, хоћеш ли за оних пет потрти сав град? Одговори: Нећу, ако нађем четрдесет и пет.
28 Quizá faltarán de cincuenta justos cinco: ¿destruirás por aquellos cinco toda la ciudad? Y dijo: No la destruiré, si hallare allí cuarenta y cinco.
29 И стаде даље говорити, и рече: Може бити да ће се наћи четрдесет. Рече: Нећу ради оних четрдесет.
29 Y volvió á hablarle, y dijo: Quizá se hallarán allí cuarenta. Y respondió: No lo haré por amor de los cuarenta.
30 Потом рече: Немој се гневити, Господе, што ћу рећи; може бити да ће се наћи тридесет. И рече: Нећу, ако нађем тридесет.
30 Y dijo: No se enoje ahora mi Señor, si hablare: quizá se hallarán allí treinta. Y respondió: No lo haré si hallare allí treinta.
31 Опет рече: Гле сада бих проговорио Господу; може бити да ће се наћи двадесет. Рече: Нећу их погубити за оних двадесет.
31 Y dijo: He aquí ahora que he emprendido el hablar á mi Señor: quizá se hallarán allí veinte. No la destruiré, respondió, por amor de los veinte.
32 Најпосле рече: Немој се гневити, Господе, што ћу још једном проговорити; може бити да ће се наћи десет. Рече: Нећу их погубити ради оних десет.
32 Y volvió á decir: No se enoje ahora mi Señor, si hablare solamente una vez: quizá se hallarán allí diez. No la destruiré, respondió, por amor de los diez.
33 И Господ отиде свршивши разговор са Аврамом; а Аврам се врати на своје место.
33 Y fuése Jehová, luego que acabó de hablar á Abraham: y Abraham se volvió á su lugar.
People & places in this chapter
From this site's family tree and Bible maps, only where those guides cite this chapter.
People
Abraham
Called by God, he left home in faith to become the father of a chosen people.
Cited in the guide: Genesis 12–25
Sarah
Wife of Abraham who bore Isaac in her old age, long after hope seemed gone.
Cited in the guide: Genesis 17-21
Cross references (32)
Related passages for each verse, from the Treasury of Scripture Knowledge as collected and ranked by readers at OpenBible.info.
- 1 Genesis 14:13; Genesis 13:18; Genesis 48:3; Acts 7:2; Genesis 26:2
- 2 Hebrews 13:2; Genesis 18:22; Genesis 19:1; Judges 13:3; Genesis 23:7
- 4 Genesis 43:24; Genesis 24:32; Genesis 19:2; Luke 7:44; 1 Samuel 25:41
- 5 Psalm 104:15; Judges 6:18; Judges 13:15; Matthew 6:11; Judges 19:5
- 6 Matthew 13:33; Galatians 5:13; Romans 12:13; Hebrews 13:2; Luke 10:38–40
- 7 Judges 13:15–16; Matthew 22:4; Luke 15:27; Amos 6:4; Luke 15:30
- 8 Genesis 19:3; Acts 10:41; Judges 13:15; John 12:2; Revelation 3:20
- 9 Titus 2:5; Genesis 24:67; Genesis 4:9; Genesis 31:33
- 10 Genesis 21:2; Genesis 17:21; Romans 9:8–9; Genesis 17:19; 2 Kings 4:16–17
- 11 Genesis 17:17; Hebrews 11:11–12; Luke 1:36; Romans 4:18–21; Leviticus 15:19
- 12 1 Peter 3:6; Genesis 17:17; Luke 1:18–20; Genesis 21:6–7; Luke 1:34–35
- 13 John 2:25
- 14 Luke 1:37; Matthew 19:26; Mark 10:27; Jeremiah 32:27; Ephesians 3:20
- 15 Proverbs 28:13; 1 John 1:8; Ephesians 4:23; Psalm 44:21; John 18:25–27
- 16 Acts 21:5; Acts 15:3; Acts 20:38; 3 John 6; Romans 15:24
- 17 Amos 3:7; Psalm 25:14; John 15:15; Genesis 19:24; James 2:23
- 18 Galatians 3:8; Genesis 26:4; Galatians 3:14; Genesis 12:2–3; Genesis 22:17–18
- 19 1 Timothy 3:4–5; Deuteronomy 6:6–7; Deuteronomy 4:9–10; Ephesians 6:4; 2 Timothy 3:15
- 20 Genesis 19:13; Ezekiel 16:49–50; Isaiah 3:9; Genesis 13:13; Genesis 4:10
- 21 Exodus 3:8; Genesis 11:5; Joshua 22:22; Zephaniah 1:12; Deuteronomy 8:2
- 22 Genesis 19:1; 1 Timothy 2:1; Acts 7:55; Ezekiel 22:30; Jeremiah 18:20
- 23 Numbers 16:22; 2 Samuel 24:17; Genesis 20:4; Genesis 18:25; Psalm 11:4–7
- 24 Jeremiah 5:1; Isaiah 1:9; Matthew 7:13–14; Genesis 18:32; Acts 27:24
- 25 Job 8:20; Job 8:3; Isaiah 3:10–11; Psalm 58:11; Deuteronomy 32:4
- 26 Jeremiah 5:1; Matthew 24:22; Isaiah 65:8; Ezekiel 22:30; Isaiah 10:22
- 27 Isaiah 6:5; Genesis 3:19; Luke 5:8; Isaiah 64:8; Job 30:19
- 28 Genesis 18:26; Job 23:3–4; Numbers 14:17–19; Genesis 18:29; 1 Kings 20:32–33
- 29 Ephesians 6:18; Hebrews 4:16
- 30 Psalm 10:17; Job 40:4; Isaiah 55:8–9; Hebrews 12:28–29; Psalm 89:7
- 31 Luke 11:8; Matthew 7:7; Hebrews 10:20–22; Hebrews 4:16; Luke 18:1
- 32 James 5:15–17; Judges 6:39; Matthew 7:7; 1 John 5:15–16; Ephesians 3:20
- 33 Genesis 32:26; Genesis 18:22; Genesis 18:16; Genesis 31:55
Cross references: OpenBible.info (CC BY), drawn mainly from the public-domain Treasury of Scripture Knowledge. · Sources & licences
What the Fathers said
Passages from the Church Fathers that expound or quote this chapter, verbatim from the public-domain Schaff edition (19th-century English translations).
How these were chosen
“Commentary” is the opening of a homily or exposition on this chapter (John Chrysostom’s homilies, Augustine’s tractates, sermons and expositions of the Psalms). “Quotes” are sentences where the edition’s own footnotes identify a quotation of a verse here, kept only when the wording matches the verse. Only works whose authorship is not in doubt are used. Psalms follow the Hebrew/English numbering (Augustine numbers them as the Septuagint does: his Psalm 50 is Psalm 51 here).
Abraham was specially honoured, and was called the friend of God; yet he, earnestly regarding the glory of God, humbly declared, "I am but dust and ashes." Moreover, it is thus written of Job, "Job was a righteous man, and blameless, truthful, God-fearing, and one that kept himself from all evil." But bringing an accusation against himself, he said, "No …
Still suffer me to speak before Thy mercy--me, "dust and ashes." Suffer me to speak, for, behold, it is Thy mercy I address, and not derisive man.
Read in context · Nicene and Post-Nicene Fathers, series 1, vol. 1 (1886)
So likewise He doth in Abraham's case, saying, "I will by no means hide from Abraham my servant;" to make thee know that man's kindly affection, and his care for Sodom.
Read in context · Nicene and Post-Nicene Fathers, series 1, vol. 10 (1888)
A great and honourable man was Abraham, but only great in comparison with men; and when he came before God, then speaking the truth candidly he saith, I am earth and ashes.
Read in context · Nicene and Post-Nicene Fathers, series 2, vol. 7 (1894)
I should seem tedious were I to recount all the ancient miracles, which were wrought in attestation of God's promises which He made to Abraham thousands of years ago, that in his seed all the nations of the earth should be blessed. For who can but marvel that Abraham's barren wife should have given birth to a son at an …
Read in context · Nicene and Post-Nicene Fathers, series 1, vol. 2 (1887)