Genesis · Serbian Bible: Daničić–Karadžić (Cyrillic)
Genesis 41 Serbian Bible: Daničić–Karadžić (Cyrillic)
Audio: World English Bible (WEB), read by Winfred W. Henson · About the recordings
Notes on this text (3)
- eBible.org's edition in the ekavian pronunciation (e.g. свет, грех); Karadžić and Daničić wrote in ijekavian (свијет, гријех).
- No deuterocanonical books.
- Chapter divisions follow the Hebrew Bible in Job 39–41, Ezekiel 20–21, Hosea 11–12 and Jonah 1–2 (verse numbers there differ from English Bibles).
1 А после две године дана усни Фараон, а он стоји на једној реци.
1 Y ACONTECIÓ que pasados dos años tuvo Faraón un sueño: Parecíale que estaba junto al río;
2 И гле, из реке изађе седам крава лепих и дебелих, и стадоше пасти по обали.
2 Y que del río subían siete vacas, hermosas á la vista, y muy gordas, y pacían en el prado:
3 И гле, иза њих изађе из реке седам других крава, ружних и мршавих, и стадоше поред оних крава на обали.
3 Y que otras siete vacas subían tras ellas del río, de fea vista, y enjutas de carne, y se pararon cerca de las vacas hermosas á la orilla del río:
4 И ове краве ружне и мршаве поједоше оних седам крава лепих и дебелих. У том се пробуди Фараон.
4 Y que las vacas de fea vista y enjutas de carne devoraban á las siete vacas hermosas y muy gordas. Y despertó Faraón.
5 Па опет заспав усни другом, а то седам класова израсте из једног стабла једрих и лепих;
5 Durmióse de nuevo, y soñó la segunda vez: Que siete espigas llenas y hermosas subían de una sola caña:
6 а иза њих исклија седам класова малих и штурих;
6 Y que otras siete espigas menudas y abatidas del Solano, salían después de ellas:
7 па ови класови мали поједоше оних седам великих и једрих. У том се пробуди Фараон и виде да је сан.
7 Y las siete espigas menudas devoraban á las siete espigas gruesas y llenas. Y despertó Faraón, y he aquí que era sueño.
8 И кад би ујутру, он се забрину у духу, и пославши сазва све гатаре мисирске и све мудраце, и приповеди им шта је снио; али нико не може казати Фараону шта значи.
8 Y acaeció que á la mañana estaba agitado su espíritu; y envió é hizo llamar á todos los magos de Egipto, y á todos sus sabios: y contóles Faraón sus sueños, mas no había quien á Faraón los declarase.
9 Тада проговори старешина над пехарницима Фараону и рече: Данас се опоменух греха свог.
9 Entonces el principal de los coperos habló á Faraón, diciendo: Acuérdome hoy de mis faltas:
10 Кад се Фараон расрди на слуге своје и баци у тамницу у кући заповедника стражарског мене и старешину над хлебарима,
10 Faraón se enojó contra sus siervos, y á mí me echó á la prisión de la casa del capitán de los de la guardia, á mí y al principal de los panaderos:
11 уснисмо једну ноћ ја и он, сваки за себе по значењу сна свог уснисмо.
11 Y yo y él vimos un sueño una misma noche: cada uno soñó conforme á la declaración de su sueño.
12 А онде беше с нама момче Јеврејче, слуга заповедника стражарског, и ми му приповедисмо сне, а он нам каза шта чији сан значи.
12 Y estaba allí con nosotros un mozo Hebreo, sirviente del capitán de los de la guardia; y se lo contamos, y él nos declaró nuestros sueños, y declaró á cada uno conforme á su sueño.
13 И зби се како нам каза: мене поврати Фараон у службу, а оног обеси.
13 Y aconteció que como él nos declaró, así fué: á mí me hizo volver á mi puesto, é hizo colgar al otro.
14 Тада Фараон посла по Јосифа, и брже га изведоше из тамнице, а он се обрија и преобуче се, те изађе пред Фараона.
14 Entonces Faraón envió y llamó á José; é hiciéronle salir corriendo de la cárcel, y le cortaron el pelo, y mudaron sus vestidos, y vino á Faraón.
15 А Фараон рече Јосифу: Усних сан, па ми нико не уме да каже шта значи; а за тебе чујем да умеш казивати сне.
15 Y dijo Faraón á José: Yo he tenido un sueño, y no hay quien lo declare; mas he oído decir de ti, que oyes sueños para declararlos.
16 А Јосиф одговори Фараону и рече: То није у мојој власти, Бог ће јавити добро Фараону.
16 Y respondió José á Faraón, diciendo: No está en mí; Dios será el que responda paz á Faraón.
17 И рече Фараон Јосифу: Усних, а ја стојим крај реке на обали.
17 Entonces Faraón dijo á José: En mi sueño parecíame que estaba á la orilla del río:
18 И гле, из реке изађе седам крава дебелих и лепих, те стадоше пасти по обали.
18 Y que del río subían siete vacas de gruesas carnes y hermosa apariencia, que pacían en el prado:
19 И гле, иза њих изађе седам других крава рђавих, и врло ружних и мршавих, каквих нисам видео у целој земљи мисирској.
19 Y que otras siete vacas subían después de ellas, flacas y de muy fea traza; tan extenuadas, que no he visto otras semejantes en toda la tierra de Egipto en fealdad:
20 И ове краве мршаве и ружне поједоше оних седам дебелих,
20 Y las vacas flacas y feas devoraban á las siete primeras vacas gruesas:
21 и кад им бише у трбуху, не познаваше се да су им у трбуху, него опет беху онако ружне као пре. У том се пробудих.
21 Y entraban en sus entrañas, mas no se conocía que hubiesen entrado en ellas, porque su parecer era aún malo, como de primero. Y yo desperté.
22 Па опет усних, а то седам класова израсте из једног стабла једрих и лепих;
22 Vi también soñando, que siete espigas subían en una misma caña llenas y hermosas;
23 а иза њих исклија седам малих, танких и штурих.
23 Y que otras siete espigas menudas, marchitas, abatidas del Solano, subían después de ellas:
24 И ови танки класови прождреше оних седам лепих. И ово приповедих гатарима, али ми ни један не зна казати шта значи.
24 Y las espigas menudas devoraban á las siete espigas hermosas: y helo dicho á los magos, mas no hay quien me lo declare.
25 А Јосиф рече Фараону: Оба су сна Фараонова једнака; Бог јавља Фараону шта је наумио.
25 Entonces respondió José á Faraón: El sueño de Faraón es uno mismo: Dios ha mostrado á Faraón lo que va á hacer.
26 Седам лепих крава јесу седам година, и седам лепих класова јесу седам година; оба су сна једнака.
26 Las siete vacas hermosas siete años son; y las espigas hermosas son siete años: el sueño es uno mismo.
27 А седам крава мршавих и ружних, што изађоше иза оних, јесу седам година; и седам класова ситних и штурих биће седам година гладних.
27 También las siete vacas flacas y feas que subían tras ellas, son siete años; y las siete espigas menudas y marchitas del Solano, siete años serán de hambre.
28 То је што рекох Фараону: Бог каже Фараону шта је наумио.
28 Esto es lo que respondo á Faraón. Lo que Dios va á hacer, halo mostrado á Faraón.
29 Ево доћи ће седам година врло родних свој земљи мисирској.
29 He aquí vienen siete años de grande hartura en toda la tierra de Egipto:
30 А иза њих настаће седам гладних година, где ће се заборавити све обиље у земљи мисирској, јер ће глад сатрти земљу,
30 Y levantarse han tras ellos siete años de hambre; y toda la hartura será olvidada en la tierra de Egipto; y el hambre consumirá la tierra;
31 те се неће знати то обиље у земљи од глади потоње, јер ће бити врло велика.
31 Y aquella abundancia no se echará de ver á causa del hambre siguiente, la cual será gravísima.
32 А што је два пута узастопце Фараон снио, то је зато што је зацело Бог тако наумио, и на скоро ће то учинити Бог.
32 Y el suceder el sueño á Faraón dos veces, significa que la cosa es firme de parte de Dios, y que Dios se apresura á hacerla.
33 Него сада нека потражи Фараон човека мудрог и разумног, па нека га постави над земљом мисирском.
33 Por tanto, provéase ahora Faraón de un varón prudente y sabio, y póngalo sobre la tierra de Egipto.
34 И нека гледа Фараон да постави старешине по земљи, и покупи петину по земљи мисирској за седам родних година;
34 Haga [esto] Faraón, y ponga gobernadores sobre el país, y quinte la tierra de Egipto en los siete años de la hartura;
35 нека скупљају од сваког жита за родних година које иду, и нека снесу под руку Фараонову сваког жита у све градове, и нека чувају,
35 Y junten toda la provisión de estos buenos años que vienen, y alleguen el trigo bajo la mano de Faraón para mantenimiento de las ciudades; y guárdenlo.
36 да се нађе хране земљи за седам година гладних, кад настану, да не пропадне земља од глади.
36 Y esté aquella provisión en depósito para el país, para los siete años del hambre que serán en la tierra de Egipto; y el país no perecerá de hambre.
37 И ово се учини добро Фараону и свим слугама његовим.
37 Y el negocio pareció bien á Faraón, y á sus siervos.
38 И рече Фараон слугама својим: Можемо ли наћи човека какав је овај, у коме би дух био Божји?
38 Y dijo Faraón á sus siervos: ¿Hemos de hallar otro hombre como éste, en quien haya espíritu de Dios?
39 Па рече Фараон Јосифу: Кад је теби јавио Бог све ово, нема никога тако мудрог и разумног као што си ти.
39 Y dijo Faraón á José: Pues que Dios te ha hecho saber todo esto, no hay entendido ni sabio como tú:
40 Ти ћеш бити над домом мојим, и сав ће ти народ мој уста љубити; само ћу овим престолом бити већи од тебе.
40 Tú serás sobre mi casa, y por tu dicho se gobernará todo mi pueblo: solamente en el trono seré yo mayor que tú.
41 И још рече Фараон Јосифу: Ево, постављам те над свом земљом мисирском.
41 Dijo más Faraón á José: He aquí yo te he puesto sobre toda la tierra de Egipto.
42 И скиде Фараон прстен с руке своје и метну га Јосифу на руку, и обуче га у хаљине од танког платна, и обеси му златну верижицу о врату,
42 Entonces Faraón quitó su anillo de su mano, y púsolo en la mano de José, é hízole vestir de ropas de lino finísimo, y puso un collar de oro en su cuello;
43 и посади га на кола која беху друга за његовим, и заповеди да пред њим вичу: Клањајте се! И да га је поставио над свом земљом мисирском.
43 E hízolo subir en su segundo carro, y pregonaron delante de él: Doblad la rodilla: y púsole sobre toda la tierra de Egipto.
44 И још рече Фараон Јосифу: Ја сам Фараон, али без тебе неће нико маћи руке своје ни ноге своје у свој земљи мисирској.
44 Y dijo Faraón á José: Yo Faraón; y sin ti ninguno alzará su mano ni su pie en toda la tierra de Egipto.
45 И даде Фараон Јосифу име Псонтомфаних, и ожени га Асенетом кћерју Потифере свештеника онског. И пође Јосиф по земљи мисирској.
45 Y llamó Faraón el nombre de José, Zaphnath-paaneah; y dióle por mujer á Asenath, hija de Potipherah, sacerdote de On. Y salió José por toda la tierra de Egipto.
46 А беше Јосифу тридесет година кад изађе пред Фараона цара мисирског. И отишавши од Фараона обиђе сву земљу мисирску.
46 Y era José de edad de treinta años cuando fué presentado delante de Faraón, rey de Egipto: y salió José de delante de Faraón, y transitó por toda la tierra de Egipto.
47 И за седам родних година роди земља свашта изобила.
47 E hizo la tierra en aquellos siete años de hartura á montones.
48 И стаде Јосиф купити за тих седам година сваког жита што беше по земљи мисирској, и сносити жито у градове; у сваки град сношаше жито с њива које беху око њега.
48 Y él juntó todo el mantenimiento de los siete años que fueron en la tierra de Egipto, y guardó mantenimiento en las ciudades, poniendo en cada ciudad el mantenimiento del campo de sus alrededores.
49 Тако накупи Јосиф жита врло много колико је песка морског, тако да га преста мерити, јер му не беше броја.
49 Y acopió José trigo como arena de la mar, mucho en extremo, hasta no poderse contar, porque no tenía número.
50 И докле још не наста гладна година, родише се Јосифу два сина, које му роди Асенета кћи Потифере свештеника онског.
50 Y nacieron á José dos hijos antes que viniese el [primer] año del hambre, los cuales le parió Asenath, hija de Potipherah, sacerdote de On.
51 И првенцу надеде Јосиф име Манасија, говорећи: Јер ми Бог даде да заборавим сву муку своју и сав дом оца свог.
51 Y llamó José el nombre del primogénito Manasés; porque Dios ([dijo]) me hizo olvidar todo mi trabajo, y toda la casa de mi padre.
52 А другом надеде име Јефрем, говорећи: Јер ми Бог даде да растем у земљи невоље своје.
52 Y el nombre del segundo llamólo Ephraim; porque Dios ([dijo]) me hizo fértil en la tierra de mi aflicción.
53 Али прође седам година родних у земљи мисирској;
53 Y cumpliéronse los siete años de la hartura, que hubo en la tierra de Egipto.
54 и наста седам година гладних, као што је Јосиф напред казао. И беше глад по свим земљама, а по свој земљи мисирској беше хлеба.
54 Y comenzaron á venir los siete años del hambre, como José había dicho: y hubo hambre en todos los países, mas en toda la tierra de Egipto había pan.
55 Али најпосле наста глад и по свој земљи мисирској, и народ повика к Фараону за хлеб; а Фараон рече свима Мисирцима: Идите к Јосифу, па шта вам он каже оно чините.
55 Y cuando se sintió el hambre en toda la tierra de Egipto, el pueblo clamó á Faraón por pan. Y dijo Faraón á todos los Egipcios: Id á José, y haced lo que él os dijere.
56 И кад глад беше по свој земљи, отвори Јосиф све житнице, и продаваше Мисирцима. И глад поста врло велика у земљи мисирској.
56 Y el hambre estaba por toda la extensión del país. Entonces abrió José todo granero donde había, y vendía á los Egipcios; porque había crecido el hambre en la tierra de Egipto.
57 И из свих земаља долажаху у Мисир к Јосифу да купују; јер поста глад у свакој земљи.
57 Y toda la tierra venía á Egipto para comprar de José, porque por toda la tierra había crecido el hambre.
People & places in this chapter
From this site's family tree and Bible maps, only where those guides cite this chapter.
People
Asenath
The Egyptian wife given to Joseph, mother of Ephraim and Manasseh.
Cited in the guide: Genesis 41:45-52; Genesis 46:20
Ephraim
Joseph's younger son, given the greater blessing by Jacob.
Cited in the guide: Genesis 41:52; 48
Joseph
Betrayed and enslaved, he rose to rule Egypt and saved his family from famine.
Cited in the guide: Genesis 37; 39–50
Manasseh
Joseph's elder son, whose descendants formed a tribe on both sides of the Jordan.
Cited in the guide: Genesis 41:51; 48
Potiphera
Priest of On whose daughter Asenath Pharaoh gave to Joseph as his wife.
Cited in the guide: Genesis 41:45; Genesis 41:50; Genesis 46:20
Cross references (53)
Related passages for each verse, from the Treasury of Scripture Knowledge as collected and ranked by readers at OpenBible.info.
- 1 Genesis 20:3; Genesis 29:14; Ezekiel 29:3; Esther 6:1; Isaiah 19:5
- 2 Isaiah 19:6
- 3 Genesis 41:20–21; Genesis 41:4
- 4 1 Kings 3:15
- 5 Deuteronomy 32:14
- 6 Hosea 13:15; Ezekiel 19:12; Ezekiel 17:10
- 7 Genesis 20:3; Genesis 37:5
- 8 Daniel 4:7; Exodus 7:22; Matthew 2:1; Exodus 7:11; Isaiah 29:14
- 9 Genesis 40:14; Genesis 40:23; Genesis 40:1–3
- 10 Genesis 39:20; Genesis 40:2–3; Genesis 37:36
- 11 Genesis 40:5–8
- 12 Genesis 37:36; Genesis 40:12–19; Genesis 39:20; Genesis 39:1
- 13 Ezekiel 43:3; Jeremiah 1:10; Genesis 40:12; Genesis 40:20–22
- 14 Daniel 2:25; Psalm 113:7–8; Psalm 105:19–22; 1 Samuel 2:7–8; Isaiah 61:3
- 15 Daniel 5:16; Daniel 5:12; Psalm 25:14; Genesis 41:9–13
- 16 2 Corinthians 3:5; Genesis 40:8; Daniel 2:47; Acts 3:12; Numbers 12:6
- 18 Jeremiah 24:1–3; Jeremiah 24:5; Jeremiah 24:8
- 21 Revelation 10:9–10; Ezekiel 3:3; Isaiah 9:20; Psalm 37:19
- 23 2 Kings 19:26; Psalm 129:6–7; Hosea 9:16; Hosea 13:15; Genesis 41:6
- 24 Daniel 4:7; Genesis 41:8; Exodus 8:19
- 25 Daniel 2:45; Revelation 4:1; Daniel 2:28–29; Matthew 24:40; Daniel 2:47
- 26 Genesis 41:2; Genesis 41:47; Exodus 12:11; Genesis 41:5; Genesis 41:29
- 27 2 Kings 8:1; 2 Samuel 24:19
- 28 Genesis 41:25; Genesis 41:16
- 29 Genesis 41:46–47; Genesis 41:26; Genesis 41:49
- 30 Genesis 47:13; Genesis 41:54; James 5:17; Psalm 105:16; 1 Kings 17:1
- 31 Isaiah 24:20; 1 Samuel 5:6
- 32 Numbers 23:19; Isaiah 46:10–11; Isaiah 14:24–27; 2 Corinthians 13:1; Matthew 24:35
- 33 Genesis 41:39; Acts 6:3; Daniel 4:27; Deuteronomy 1:13; Exodus 18:19–22
- 34 Proverbs 6:6–8; Numbers 31:14; Job 5:20; Nehemiah 11:9; Proverbs 22:3
- 35 Genesis 41:48–49; Genesis 45:6–7; Genesis 41:56; Exodus 4:13
- 36 Genesis 47:13–25
- 37 Acts 7:10; Proverbs 25:11; Psalm 105:19; 1 Kings 21:2; Joshua 22:30
- 38 Job 32:8; Daniel 5:14; Numbers 27:18; Daniel 5:11; Daniel 4:18
- 39 Genesis 41:28; Genesis 41:33; Genesis 41:25; Genesis 41:16
- 40 Proverbs 22:29; Acts 7:10; Psalm 105:21–22; Daniel 5:29; Genesis 45:8–9
- 41 Matthew 28:18; Philippians 2:9–11; Genesis 42:6; Daniel 6:3; Daniel 4:2–3
- 42 Daniel 5:7; Daniel 5:29; Esther 3:10; Esther 8:2; Daniel 5:16
- 43 Genesis 45:8; Acts 7:10; Genesis 45:26; Genesis 42:33; Philippians 2:10
- 44 Psalm 105:22; Exodus 11:7
- 45 Genesis 46:20; Ezekiel 30:17; Exodus 2:16; Acts 11:28; Luke 2:1
- 46 Daniel 1:19; 1 Kings 12:6; 2 Samuel 5:4; 1 Samuel 16:21; Genesis 37:2
- 47 Genesis 26:12; Psalm 72:16
- 48 Genesis 41:34–36; Genesis 47:21
- 49 Psalm 78:27; 1 Samuel 13:5; Genesis 22:17; Judges 7:12; Judges 6:5
- 50 Genesis 48:5; Genesis 46:20; Genesis 41:45; 2 Samuel 8:18
- 51 Psalm 30:5; Proverbs 31:7; Psalm 30:11; Genesis 41:30; Deuteronomy 33:17
- 52 Genesis 49:22; Genesis 50:23; Genesis 17:6; Isaiah 40:1–2; Psalm 105:17–18
- 53 Psalm 73:20; Luke 16:25; Genesis 41:29–31
- 54 Acts 7:11; Psalm 105:16; Genesis 45:11; Genesis 41:30; Genesis 41:6–7
- 55 Matthew 17:5; Jeremiah 14:1–6; Matthew 3:17; Philippians 4:19; Genesis 41:40–41
- 56 Genesis 42:6; Acts 17:26; Genesis 47:14–24; Isaiah 23:17; Zechariah 5:3
- 57 Genesis 41:56; Genesis 41:54; Genesis 42:1; Genesis 42:5; Deuteronomy 9:28
Cross references: OpenBible.info (CC BY), drawn mainly from the public-domain Treasury of Scripture Knowledge. · Sources & licences
What the Fathers said
Passages from the Church Fathers that expound or quote this chapter, verbatim from the public-domain Schaff edition (19th-century English translations).
How these were chosen
“Commentary” is the opening of a homily or exposition on this chapter (John Chrysostom’s homilies, Augustine’s tractates, sermons and expositions of the Psalms). “Quotes” are sentences where the edition’s own footnotes identify a quotation of a verse here, kept only when the wording matches the verse. Only works whose authorship is not in doubt are used. Psalms follow the Hebrew/English numbering (Augustine numbers them as the Septuagint does: his Psalm 50 is Psalm 51 here).
He also came down upon all righteous men and Prophets; Enos, I mean, and Enoch, and Noah, and the rest; upon Abraham, Isaac, and Jacob; for as regards Joseph, even Pharaoh perceived that he had the Spirit of God within him.
Read in context · Nicene and Post-Nicene Fathers, series 2, vol. 7 (1894)