John 1 Serbian Bible: Daničić–Karadžić (Cyrillic)

11 У почетку беше Реч, и Реч беше у Бога, и Бог беше Реч. 2 Она беше у почетку у Бога. 3 Све је кроз Њу постало, и без Ње ништа није постало што је постало. 4 У Њој беше живот, и живот беше видело људима. 5 И Видело се светли у тами, и тама Га не обузе. 6 Посла Бог човека по имену Јована. 7 Овај дође за сведочанство да сведочи за Видело да сви верују кроза њ. 8 Он не беше Видело, него да сведочи за Видело. 9 Беше Видело истинито које обасјава сваког човека који долази на свет. 10 На свету беше, и свет кроза Њ поста, и свет Га не позна. 11 К својима дође, и своји Га не примише. 12 А који Га примише даде им власт да буду синови Божији, који верују у име Његово, 13 који се не родише од крви, ни од воље телесне, ни од воље мужевље, него од Бога. 14 И реч постаде тело и усели се у нас пуно благодати и истине; и видесмо славу Његову, славу, као Јединороднога од Оца. 15 Јован сведочи за Њега и виче говорећи: Овај беше за кога рекох: Који за мном иде преда мном постаде, јер пре мене беше. 16 И од пунине Његове ми сви узесмо благодат за благодаћу. 17 Јер се закон даде преко Мојсија, а благодат и истина постаде од Исуса Христа. 18◆ Бога нико није видео никад: Јединородни Син који је у наручју Очевом, Он Га јави. 19 И ово је сведочанство Јованово кад послаше Јевреји из Јерусалима свештенике и Левите да га запитају: Ко си ти? 20 И он призна, и не затаји, и призна: Ја нисам Христос. 21 И запиташе га: Ко си дакле? Јеси ли Илија? И рече: Нисам. Јеси ли пророк? И одговори: Нисам. 22 А они му рекоше: Ко си? Да можемо казати онима што су нас послали: Шта кажеш за себе? 23 Рече: Ја сам глас оног што виче у пустињи: Поравните пут Господњи; као што каза Исаија пророк. 24 И беху посланици од фарисеја, 25 и запиташе га говорећи му: Зашто, дакле, крштаваш кад ти ниси Христос ни Илија ни пророк? 26 Одговори им Јован говорећи: Ја крштавам водом а међу вама стоји кога ви не знате. 27 Он је Онај што ће доћи за мном, који беше преда мном; коме ја нисам достојан одрешити ремен на обући Његовој. 28 Ово би у Витанији преко Јордана где Јован крштаваше. 29 А сутрадан виде Јован Исуса где иде к њему, и рече: Гле, јагње Божије које узе на се грехе света. 30 Ово је Онај за кога ја рекох: За мном иде човек који преда мном постаде, јер пре мене беше. 31 И ја Га не знадох: него да се јави Израиљу зато ја дођох да крстим водом. 32 И сведочи Јован говорећи: Видех Духа где силази с неба као голуб и стаде на Њему. 33 И ја Га не знадох; него Онај који ме посла да крстим водом Он ми рече: На кога видиш да силази Дух и стоји на Њему то је Онај који ће крстити Духом Светим. 34 И ја видех и засведочих да је овај Син Божји. 35 А сутрадан, опет, стајаше Јован и двојица од ученика његових, 36 и видевши Исуса где иде, рече: Гле, јагње Божије. 37 И чуше га оба ученика кад говораше, и отидоше за Исусом. 38 А Исус обазревши се и видевши их где иду за Њим, рече им: Шта ћете? А они Му рекоше: Рави! (које значи: учитељу) где стојиш? 39 И рече им: Дођите и видите. И отидоше, и видеше где стајаше; и осташе у Њега онај дан. А беше око деветог сахата. 40 А један од двојице који чуше од Јована и иђаху за Њим беше Андрија, брат Симона Петра; 41 он нађе најпре брата свог Симона, и рече му: Ми нађосмо Месију, које значи Христос. 42 И доведе га к Исусу. А Исус погледавши на њ рече: Ти си Симон, син Јонин; ти ћеш се звати Кифа, које значи Петар. 43 А сутрадан намисли изићи у Галилеју, и нађе Филипа, и рече му: Хајде за мном. 44 А Филип беше из Витсаиде, из града Андријиног и Петровог. 45 Филип нађе Натанаила, и рече му: За кога Мојсије у закону писа и пророци, нађосмо Га, Исуса сина Јосифова из Назарета. 46 И рече му Натанаило: Из Назарета може ли бити шта добро? Рече му Филип: Дођи и види. 47 А Исус видевши Натанаила где иде к Њему рече за њега: Ево правог Израиљца у коме нема лукавства. 48 Рече Му Натанаило: Како ме познајеш? Одговори Исус и рече му: Пре него те позва Филип видех те кад беше под смоквом. 49 Одговори Натанаило и рече Му: Рави! Ти си Син Божији, Ти си Цар Израиљев. 50 Одговори Исус и рече му: Што ти казах да те видех под смоквом зато верујеш; видећеш више од овог. 51 И рече му: Заиста, заиста вам кажем: Одселе ћете видети небо отворено и анђеле Божије где се пењу и силазе к Сину човечијем.