Matthew · Serbian Bible: Daničić–Karadžić (Cyrillic)

Matthew 22 Serbian Bible: Daničić–Karadžić (Cyrillic)

About DK

Individual translator
OT: Masoretic Hebrew (not verified)
NT: Textus Receptus
Protestant (66 books)
Formal (word for word)
1868
Public domain

Audio: World English Bible (WEB), read by Winfred W. Henson · About the recordings

Notes on this text (3)

eBible.org's edition in the ekavian pronunciation (e.g. свет, грех); Karadžić and Daničić wrote in ijekavian (свијет, гријех).
No deuterocanonical books.
Chapter divisions follow the Hebrew Bible in Job 39–41, Ezekiel 20–21, Hosea 11–12 and Jonah 1–2 (verse numbers there differ from English Bibles).

DK Serbian Bible: Daničić–Karadžić (Cyrillic)

RV1909 Reina-Valera 1909

1 И одговарајући Исус опет рече им у причама говорећи:

1 Y RESPONDIENDO Jesús, les volvió á hablar en parábolas, diciendo:

2 Царство је небеско као човек цар који начини свадбу сину свом.

2 El reino de los cielos es semejante á un hombre rey, que hizo bodas á su hijo;

3 И посла слуге своје да зову званице на свадбу; и не хтеше доћи.

3 Y envió sus siervos para que llamasen los llamados á las bodas; mas no quisieron venir.

4 Опет посла друге слуге говорећи: Кажите званицама: Ево сам обед свој уготовио, и јунци моји и храњеници поклани су, и све је готово; дођите на свадбу.

4 Volvió á enviar otros siervos, diciendo: Decid á los llamados: He aquí, mi comida he aparejado; mis toros y animales engordados son muertos, y todo está prevenido: venid á las bodas.

5 А они не маривши отидоше овај у поље своје, а овај к трговини својој.

5 Mas ellos no se cuidaron, y se fueron, uno á su labranza, y otro á sus negocios;

6 А остали ухватише слуге његове, изружише их, и побише их.

6 Y otros, tomando á sus siervos, los afrentaron y los mataron.

7 А кад то чу цар онај, разгневи се и пославши војску своју погуби крвнике оне, и град њихов запали.

7 Y el rey, oyendo [esto], se enojó; y enviando sus ejércitos, destruyó á aquellos homicidas, y puso fuego á su ciudad.

8 Тада рече слугама својим: Свадба је дакле готова, а званице не бише достојне.

8 Entonces dice á sus siervos: Las bodas á la verdad están aparejadas; mas los que eran llamados no eran dignos.

9 Идите дакле на раскршће и кога год нађете, дозовите на свадбу.

9 Id pues á las salidas de los caminos, y llamad á las bodas á cuantos hallareis.

10 И изишавши слуге оне на раскршћа сабраше све које нађоше, зле и добре; и столови напунише се гостију.

10 Y saliendo los siervos por los caminos, juntaron á todos los que hallaron, juntamente malos y buenos: y las bodas fueron llenas de convidados.

11 Изашавши пак цар да види госте угледа онде човека необученог у свадбено рухо.

11 Y entró el rey para ver los convidados, y vió allí un hombre no vestido de boda.

12 И рече му: Пријатељу! Како си дошао амо без свадбеног руха? А он оћуте.

12 Y le dijo: Amigo, ¿cómo entraste aquí no teniendo vestido de boda? Mas él cerró la boca.

13 Тада рече цар слугама: Свежите му руке и ноге, па га узмите те баците у таму најкрајњу; онде ће бити плач и шкргут зуба.

13 Entonces el rey dijo á los que servían: Atado de pies y de manos tomadle, y echadle en las tinieblas de afuera: allí será el lloro y el crujir de dientes.

14 Јер су многи звани, али је мало избраних.

14 Porque muchos son llamados, y pocos escogidos.

15 Тада отидоше фарисеји и начинише веће како би Га ухватили у речи.

15 Entonces, idos los Fariseos, consultaron cómo le tomarían en [alguna] palabra.

16 И послаше к Њему ученике своје с Иродовцима, те рекоше: Учитељу! Знамо да си истинит, и путу Божјем заиста учиш, и не мариш ни за кога, јер не гледаш ко је ко.

16 Y envían á él los discípulos de ellos, con los Herodianos, diciendo: Maestro, sabemos que eres amador de la verdad, y [que] enseñas con verdad el camino de Dios, y [que] no te curas de nadie, porque no tienes acepción de persona de hombres.

17 Кажи нам дакле шта мислиш ти? Треба ли дати харач ћесару или не?

17 Dinos pues, ¿qué te parece? ¿es lícito dar tributo á César, ó no?

18 Разумевши Исус лукавство њихово рече: Што ме кушате, лицемери?

18 Mas Jesús, entendida la malicia de ellos, [les] dice: ¿Por qué me tentáis, hipócritas?

19 Покажите ми новац харачки. А они донесоше Му новац.

19 Mostradme la moneda del tributo. Y ellos le presentaron un denario.

20 И рече им: Чији је образ овај и натпис?

20 Entonces les dice: ¿Cúya es esta figura, y lo que está encima escrito?

21 И рекоше Му: Ћесарев. Тада рече им: Подајте дакле ћесарево ћесару, и Божје Богу.

21 Dícenle: De César. Y díceles: Pagad pues á César lo que es de César, y á Dios lo que es de Dios.

22 И чувши дивише се, и оставивши Га отидоше.

22 Y oyendo esto, se maravillaron; y dejándole se fueron.

23 Тај дан приступише к Њему садукеји који говоре да нема васкрсења, и упиташе Га

23 Aquel día llegaron á él los Saduceos, que dicen no haber resurrección, y le preguntaron,

24 говорећи: Учитељу! Мојсије рече: Ако ко умре без деце, да узме брат његов жену његову и да подигне семе брату свом.

24 Diciendo: Maestro, Moisés dijo: Si alguno muriere sin hijos, su hermano se casará con su mujer, y despertará simiente á su hermano.

25 У нас беше седам браће; и први оженивши се умре, и не имавши порода остави жену своју брату свом.

25 Fueron pues, entre nosotros siete hermanos: y el primero tomó mujer, y murió; y no teniendo generación, dejó su mujer á su hermano.

26 А тако и други, и трећи, све до седмог.

26 De la misma manera también el segundo, y el tercero, hasta los siete.

27 А после свих умре и жена.

27 Y después de todos murió también la mujer.

28 О васкрсењу дакле кога ће од седморице бити жена? Јер је за свима била.

28 En la resurrección pues, ¿de cuál de los siete será ella mujer? porque todos la tuvieron.

29 А Исус одговарајући рече им: Варате се, не знајући Писма ни силе Божје.

29 Entonces respondiendo Jesús, les dijo: Erráis ignorando las Escrituras, y el poder de Dios.

30 Јер о васкрсењу нити ће се женити ни удавати; него су као анђели Божји на небу.

30 Porque en la resurrección, ni los hombres tomarán mujeres, ni las mujeres maridos; mas son como los ángeles de Dios en el cielo.

31 А за васкрсење мртвих нисте ли читали шта вам је рекао Бог говорећи:

31 Y de la resurrección de los muertos, ¿no habéis leído lo que os es dicho por Dios, que dice:

32 Ја сам Бог Авраамов, и Бог Исаков, и Бог Јаковљев! Није Бог Бог мртвих, него живих.

32 Yo soy el Dios de Abraham, y el Dios de Isaac, y el Dios de Jacob? Dios no es Dios de muertos, sino de vivos.

33 И чувши народ дивљаше се науци Његовој.

33 Y oyendo esto las gentes, estaban atónitas de su doctrina.

34 А фарисеји чувши да посрами садукеје сабраше се заједно.

34 Entonces los Fariseos, oyendo que había cerrado la boca á los Saduceos, se juntaron á una.

35 И упита један од њих законик кушајући Га и говорећи:

35 Y preguntó uno de ellos, intérprete de la ley, tentándole y diciendo:

36 Учитељу! Која је заповест највећа у закону?

36 Maestro, ¿cuál es el mandamiento grande en la ley?

37 А Исус рече му: Љуби Господа Бога свог свим срцем својим, и свом душом својом, и свом мисли својом.

37 Y Jesús le dijo: Amarás al Señor tu Dios de todo tu corazón, y de toda tu alma, y de toda tu mente.

38 Ово је прва и највећа заповест.

38 Este es el primero y el grande mandamiento.

39 А друга је као и ова: Љуби ближњег свог као самог себе.

39 Y el segundo es semejante á éste: Amarás á tu prójimo como á ti mismo.

40 О овима двема заповестима виси сав закон и пророци.

40 De estos dos mandamientos depende toda la ley y los profetas.

41 А кад се сабраше фарисеји, упита их Исус

41 Y estando juntos los Fariseos, Jesús les preguntó,

42 говорећи: Шта мислите за Христа, чији је син? Рекоше Му: Давидов.

42 Diciendo: ¿Qué os parece del Cristo? ¿de quién es Hijo? Dícenle: De David.

43 Рече им: Како дакле Давид Њега духом назива Господом говорећи:

43 El les dice: ¿Pues cómo David en Espíritu le llama Señor, diciendo:

44 Рече Господ Господу мом: Седи мени с десне стране, док положим непријатеље Твоје подножје ногама Твојим?

44 Dijo el Señor á mi Señor: Siéntate á mi diestra, entre tanto que pongo tus enemigos por estrado de tus pies?

45 Кад дакле Давид назива Њега Господом, како му је син?

45 Pues si David le llama Señor, ¿cómo es su Hijo?

46 И нико Му не могаше одговорити речи; нити смеде ко од тог дана да Га запита више.

46 Y nadie le podía responder palabra; ni osó alguno desde aquel día preguntarle más.

Cross references (42)

Related passages for each verse, from the Treasury of Scripture Knowledge as collected and ranked by readers at OpenBible.info.

Cross references: OpenBible.info (CC BY), drawn mainly from the public-domain Treasury of Scripture Knowledge. · Sources & licences

What the Fathers said

Passages from the Church Fathers that expound or quote this chapter, verbatim from the public-domain Schaff edition (19th-century English translations).

How these were chosen

“Commentary” is the opening of a homily or exposition on this chapter (John Chrysostom’s homilies, Augustine’s tractates, sermons and expositions of the Psalms). “Quotes” are sentences where the edition’s own footnotes identify a quotation of a verse here, kept only when the wording matches the verse. Only works whose authorship is not in doubt are used. Psalms follow the Hebrew/English numbering (Augustine numbers them as the Septuagint does: his Psalm 50 is Psalm 51 here).

Commentary 22:2 Augustine of Hippo, Sermons on Selected Lessons of the New Testament (Sermon XL)
All the faithful know the marriage of the king's son, and his feast, and the spreading of the Lord's Table is open to them all who will. But it is of importance to each one to see how he approaches, even when he is not forbidden to approach It.
Read in context · Nicene and Post-Nicene Fathers, series 1, vol. 6 (1888)
Commentary 22:1 John Chrysostom, Homilies on the Gospel of Matthew (Homily LXIX)
Seest thou both in the former parable and in this the difference between the Son and the servants? Seest thou at once the great affinity between both parables, and the great difference also? For this also indicates God's long-suffering, and His great providential care, and the Jews' ingratitude. But this parable hath something also more than the other.
Read in context · Nicene and Post-Nicene Fathers, series 1, vol. 10 (1888)
Quotes verse 22:17 Justin Martyr, First Apology (Chapters XVII–XXI)
… if one ought to pay tribute to Cæsar; and He answered, "Tell Me, whose image does the coin bear?" And they said, "Cæsar's." And again He answered them, "Render therefore to Cæsar the things that are Cæsar's, and to God the things that are God's." Whence to God alone we render worship, but in other things we gladly serve you, …
Read in context · Ante-Nicene Fathers, vol. 1 (1885)
Quotes verse 22:29 Irenaeus of Lyons, Against Heresies (Book IV, Preface)
To those, therefore, who are ignorant of these matters, and on this account imagine that they have discovered another Father, justly does one say, "Ye do err, not knowing the Scriptures, nor the power of God."
Read in context · Ante-Nicene Fathers, vol. 1 (1885)
Quotes verse 22:37–39 Augustine of Hippo, Confessions (Book III, Chapters VIII–XI)
Can it at any time or place be an unrighteous thing for a man to love God with all his heart, with all his soul, and with all his mind, and his neighbour as himself? Therefore those offences which be contrary to nature are everywhere and at all times to be held in detestation and punished; such were those of …
Read in context · Nicene and Post-Nicene Fathers, series 1, vol. 1 (1886)

Old Testament

New Testament

In our library

What the Fathers said