2 Samuel 16 Biblia serbia Daničić–Karadžić (alfabeto latino)

161 A kad David pređe malo preko vrha, gle, Siva, Mefivostejev, srete ga, sa dva magarca natovarena, na kojima beše dvesta hlebova i sto grozdova suvih i sto gruda smokava i meh vina. 2 I reče car Sivi: Šta će ti to? A Siva mu reče: Magarci su za čeljad carevu, da jašu, a hlebovi i voće da jedu momci, a vino da pije ko se umori u pustinji. 3 A car mu reče: A gde je sin tvog gospodara? Reče Siva caru: Eno ga, ostao je u Jerusalimu, jer reče: Danas će mi dom Izrailjev vratiti carstvo oca mog. 4 Tada reče car Sivi: Evo, tvoje je sve što je bilo Mefivostejevo. A Siva reče: Klanjam ti se, da nađem milost pred tobom, care gospodaru! 5 I dođe car David do Vaurima; a gle, iziđe odande jedan od roda doma Saulovog, po imenu Simej, sin Girin, i idući psovaše. 6 I bacaše se kamenjem na Davida i na sluge cara Davida, kome i s desne i s leve strane beše sav narod i svi junaci. 7 A Simej ovako govoraše psujući: Odlazi, odlazi, krvopijo i zlikovče! 8 Obrati Gospod na tebe svu krv doma Saulovog, na čije si se mesto zacario, i predade Gospod carstvo u ruke Avesalomu sinu tvom; eto te sada u tvom zlu, jer si krvopija. 9 Tada reče caru Avisaj sin Serujin: Zašto da psuje ovaj mrtvi pas cara gospodara mog? Idem da mu skinem glavu. 10 Ali car reče: Šta je vama do mene, sinovi Serujini? Neka psuje; jer mu je Gospod rekao: Psuj Davida. Pa ko sme kazati: Zašto tako činiš? 11 Još reče David Avisaju i svim slugama svojim: Eto, moj sin, koji je izašao od bedara mojih, traži dušu moju, a kako neće ovaj sin Venijaminov? Ostavite ga neka psuje, jer mu je Gospod zapovedio. 12 Da ako Gospod pogleda na nevolju moju, i vrati mi Gospod dobro za psovku njegovu današnju. 13 I tako David sa svojim ljudima iđaše svojim putem; a Simej iđaše pokraj gore prema njemu jednako psujući i bacajući se kamenjem na nj, i podižući prah. 14 I dođe car i sav narod što beše s njim, umorni, i odmoriše se onde. 15 A Avesalom i sav narod Izrailjev dođoše u Jerusalim, i Ahitofel s njim. 16 A kad Husaj Arhijanin prijatelj Davidov dođe k Avesalomu, reče Husaj Avesalomu: Da živi car! Da živi car! 17 A Avesalom reče Husaju: Takva li je ljubav tvoja prema prijatelju tvom? Zašto nisi otišao s prijateljem svojim? 18 A Husaj reče Avesalomu: Ne; nego koga je izabrao Gospod i ovaj narod i svi Izrailjci, njegov ću biti i kod njega ću ostati. 19 Svrh toga, kome bih služio? Eda li ne sinu njegovom? Kako sam služio ocu tvom, tako ću i tebi. 20 A Avesalom reče Ahitofelu: Savetuj šta ćemo činiti. 21 A Ahitofel reče Avesalomu: Lezi s inočama oca svog, koje je ostavio da mu čuvaju kuću, pa kad čuje sav Izrailj kako si se omrazio s ocem svojim, osiliće ruka svima koji su s tobom. 22 Tada razapeše Avesalomu šator na krovu, i Avesalom leže s inočama oca svog na vidiku svemu Izrailju. 23 I savet koji davaše Ahitofel u ono vreme beše kao da bi ko Boga upitao; takav beše svaki savet Ahitofelov i u Davida i u Avesaloma.