Mateo 21 Biblia serbia Daničić–Karadžić (alfabeto latino)

211 I kad se približiše k Jerusalimu i dođoše u Vitfagu k maslinskoj gori, onda Isus posla dva učenika 2 govoreći im: Idite u selo što je prema vama, i odmah ćete naći magaricu privezanu i magare s njom: odrešite je i dovedite mi. 3 I ako vam ko reče šta, kažite da oni trebaju Gospodu: i odmah će ih poslati. 4 A ovo je sve bilo da se zbude šta je kazao prorok govoreći: 5 Kažite kćeri Sionovoj: Evo car tvoj ide tebi krotak, i jaše na magarcu, i magaretu sinu magaričinom. 6 I učenici otidoše, i učinivši kako im zapovedi Isus. 7 Dovedoše magaricu i magare, i metnuše na njih haljine svoje, i posadiše Ga na njih. 8 A ljudi mnogi prostreše haljine svoje po putu; a drugi rezahu granje od drveta i prostirahu po putu. 9 A narod koji iđaše pred Njim i za Njim, vikaše govoreći: Osana Sinu Davidovom! Blagosloven koji ide u ime Gospodnje! Osana na visini! 10 I kad On uđe u Jerusalim, uzbuni se sav grad govoreći: Ko je to? 11 A narod govoraše: Ovo je Isus prorok iz Nazareta galilejskog. 12 I uđe Isus u crkvu Božju, i izgna sve koji prodavahu i kupovahu po crkvi, i ispremeta trpeze onih što menjahu novce, i klupe onih što prodavahu golubove. 13 I reče im: U Pismu stoji: Dom moj dom molitve neka se zove; a vi načiniste od njega pećinu hajdučku. 14 I pristupiše k Njemu hromi i slepi u crkvi, i isceli ih. 15 A kad videše glavari sveštenički i književnici čudesa što učini, i decu gde viču u crkvi i govore: Osana sinu Davidovom, rasrdiše se. 16 I rekoše Mu: Čuješ li šta ovi govore? A Isus reče im: Da! Zar niste nikad čitali: Iz usta male dece i koja sisaju načinio si sebi hvalu? 17 I ostavivši ih izađe napolje iz grada u Vitaniju, i zanoći onde. 18 A ujutru, vraćajući se u grad, ogladne. 19 I ugledavši smokvu jednu kraj puta dođe k njoj, i ne nađe ništa na njoj do lišće samo, i reče joj: Da nikad na tebi ne bude roda do veka. I odmah usahnu smokva. 20 I videvši to učenici diviše se govoreći: Kako odmah usahnu smokva! 21 A Isus odgovarajući reče im: Zaista vam kažem: ako imate veru i ne posumnjate, ne samo smokveno učinićete, nego i gori ovoj ako kažete: Digni se i baci se u more, biće. 22 I sve što uzištete u molitvi verujući, dobićete. 23 I kad dođe u crkvu i stade učiti, pristupiše k Njemu glavari sveštenički i starešine narodne govoreći: Kakvom vlasti to činiš? I ko ti dade vlast tu? 24 A Isus odgovarajući reče im: Ja ću vas upitati jednu reč, koju ako mi kažete, i ja ću vama kazati kakvom vlasti ovo činim. 25 Krštenje Jovanovo otkuda bi? Ili s neba, ili od ljudi? A oni pomišljavahu u sebi govoreći: Ako kažemo: S neba, reći će nam: Zašto mu dakle ne verovaste? 26 Ako li kažemo: Od ljudi, bojimo se naroda; jer svi Jovana držahu za proroka. 27 I odgovarajući Isusu rekoše: Ne znamo. Reče i On njima: Ni ja vama neću kazati kakvom vlasti ovo činim. 28 Šta vam se čini? Čovek neki imaše dva sina; i došavši k prvom reče: Sine! Idi danas radi u vinogradu mom. 29 A on odgovarajući reče: Neću; a posle se raskaja i otide. 30 I pristupivši k drugom reče tako. A on odgovarajući reče: Hoću, gospodaru; i ne otide. 31 Koji je od ove dvojice ispunio volju očevu? Rekoše Mu: Prvi. Reče im Isus: Zaista vam kažem da će carinici i kurve pre vas ući u carstvo Božje. 32 Jer dođe k vama Jovan putem pravednim, i ne verovaste mu; a carinici i kurve verovaše mu; i vi pošto videste to, ne raskajaste se da mu verujete. 33 Drugu priču čujte: Beše čovek domaćin koji posadi vinograd, i ogradi ga plotom, i iskopa u njemu pivnicu, i načini kulu, i dade ga vinogradarima i otide. 34 A kad se približi vreme rodovima, posla sluge svoje k vinogradarima da prime rodove njegove. 35 I vinogradari pohvatavši sluge njegove jednog izbiše, a jednog ubiše, a jednog zasuše kamenjem. 36 Opet posla druge sluge, više nego pre, i učiniše im tako isto. 37 A po tom posla k njima sina svog govoreći: Postideće se sina mog. 38 A vinogradari videvši sina rekoše među sobom: Ovo je naslednik; hodite da ga ubijemo, i da nama ostane dostojanje njegovo. 39 I uhvatiše ga, pa izvedoše ga napolje iz vinograda, i ubiše. 40 Kad dođe dakle gospodar od vinograda šta će učiniti vinogradarima onim? 41 Rekoše Mu: Zločince će zlom smrti pomoriti; a vinograd daće drugim vinogradarima, koji će mu davati rodove u svoje vreme. 42 A reče im Isus: Zar niste nikada čitali u Pismu: Kamen koji odbaciše zidari, on je postao glava od ugla; to bi od Gospoda i divno je u vašim očima. 43 Zato vam kažem da će se od vas uzeti carstvo Božje, i daće se narodu koji njegove rodove donosi. 44 I ko padne na ovaj kamen razbiće se; a na koga on padne satrće ga. 45 I čuvši glavari sveštenički i fariseji priče Njegove razumeše da za njih govori. 46 I gledahu da Ga uhvate, ali se pobojaše naroda, jer Ga držahu za proroka.