Hechos 4 Biblia serbia Daničić–Karadžić (alfabeto latino)

41 A kad oni govorahu narodu, naiđoše na njih sveštenici i vojvoda crkveni i sadukeji; 2 i rasrdiše se, što oni uče ljude i javljaju u Isusu vaskrsenje iz mrtvih. 3 I digoše na njih ruke, i metnuše ih u zatvor do ujutru: jer već beše veče. 4 A od onih koji slušahu reč mnogi verovaše, i postade broj ljudi oko pet hiljada. 5 A kad bi ujutru, skupiše se knezovi njihovi i starešine i književnici u Jerusalim, 6 a Ana poglavar sveštenički i Kajafa i Jovan i Aleksandar i koliko ih god beše od roda svešteničkog; 7 i metnuvši ih na sredinu pitahu: Kakvom silom ili u čije ime učiniste vi ovo? 8 Tada Petar napunivši se Duha Svetog reče im: Knezovi narodni i starešine Izrailjeve! 9 Ako nas danas pitate za dobro delo koje učinismo bolesnom čoveku te on ozdravi: 10 Da je na znanje svima vama i svemu narodu Izrailjevom da u ime Isusa Hrista Nazarećanina, kog vi raspeste, kog Bog podiže iz mrtvih, stoji ovaj pred vama zdrav. 11 Ovo je kamen koji vi zidari odbaciste, a postade glava od ugla: i nema ni u jednom drugom spasenja; 12 jer nema drugog imena pod nebom danog ljudima kojim bi se mi mogli spasti. 13 A kad videše slobodu Petrovu i Jovanovu, i znajući da su ljudi neknjiževni i prosti, divljahu se, i znahu ih da behu s Isusom. 14 A videći isceljenog čoveka gde s njima stoji ne mogahu ništa protivu reći. 15 Onda im zapovediše da iziđu napolje iz saveta, pa pitahu jedan drugog 16 govoreći: Šta ćete činiti ovim ljudima? Jer veliki znak što učiniše oni poznat je svima koji žive u Jerusalimu, i ne možemo odreći; 17 ali da se dalje ne razilazi po narodu, da im oštro zapretimo da više ne govore za ime ovo nikome. 18 I dozvavši ih zapovediše im da ništa ne spominju niti da uče u ime Isusovo. 19 Petar i Jovan odgovarajući rekoše im: Sudite je li pravo pred Bogom da vas većma slušamo negoli Boga? 20 Jer mi ne možemo ne govoriti šta videsmo i čusmo. 21 A oni zapretivši im pustiše ih, ne našavši ništa kako bi ih mučili, naroda radi; jer svi hvaljahu Boga za ono što se beše dogodilo. 22 Jer onom čoveku beše više od četrdeset godina na kome se dogodi ovo čudo zdravlja. 23 A kad ih otpustiše, dođoše k svojima, i javiše im šta rekoše glavari sveštenički i starešine. 24 A oni kad čuše, jednodušno podigoše glas k Bogu i rekoše: Gospode Bože, Ti koji si stvorio nebo i zemlju i more i sve što je u njima; 25 koji ustima Davida sluge svog reče: Zašto se bune neznabošci, i narodi izmišljaju prazne reči? 26 Sastaše se carevi zemaljski, i knezovi se sabraše ujedno na Gospoda i na Hrista Njegovog. 27 Zaista se sabraše u ovom gradu na svetog Sina Tvog Isusa, kog si pomazao, Irod i pontijski Pilat s neznabošcima i s narodom Izrailjevim, 28 da učine šta ruka Tvoja i savet Tvoj napred odredi da bude. 29 I sad Gospode! Pogledaj na njihove pretnje, i daj slugama svojim da govore sa svakom slobodom reč Tvoju; 30 i pružaj ruku svoju na isceljivanje i da znaci i čudesa budu imenom svetog Sina Tvog Isusa. 31 I pošto se oni pomoliše Bogu zatrese se mesto gde behu sabrani, i napuniše se svi Duha Svetog, i govorahu reč Božju sa slobodom. 32 A u naroda koji verova beše jedno srce i jedna duša; i nijedan ne govoraše za imanje svoje da je njegovo, nego im sve beše zajedničko. 33 I apostoli s velikom silom svedočahu za vaskrsenje Gospoda Isusa Hrista; i blagodat velika beše na svima njima: 34 Jer nijedan među njima ne beše siromašan, jer koliko ih god beše koji imahu njive ili kuće, prodavahu i donošahu novce što uzimahu zato, 35 i metahu pred noge apostolima; i davaše se svakome kao što ko trebaše. 36 A Josija, prozvani od apostola Varnava, koje znači Sin utehe, Levit rodom iz Kipra, 37 on imaše njivu, i prodavši je donese novce i metnu apostolima pred noge.