Romanos 1 Biblia serbia Daničić–Karadžić (alfabeto latino)

11 Od Pavla, sluge Isusa Hrista, pozvanog apostola izabranog za jevanđelje Božije, 2 koje Bog unapred obeća preko proroka svojih u svetim pismima 3 o sinu svom, koji je po telu rođen od semena Davidovog, 4 a posvedočen silno za Sina Božijeg Duhom svetinje po vaskrsenju iz mrtvih, Isusu Hristu Gospodu našem, 5 preko kog primismo blagodat i apostolstvo, da pokorimo sve neznabošce veri imena Njegovog; 6 među kojima ste i vi pozvani Isusu Hristu. 7 Svima koji su u Rimu, ljubaznima Bogu, i pozvanima svetima: blagodat vam i mir od Boga Oca našeg i Gospoda Isusa Hrista. 8 Prvo, dakle, zahvaljujem Bogu svom kroz Isusa Hrista za sve vas što se vera vaša glasi po svemu svetu. 9 Jer mi je svedok Bog, kome služim duhom svojim u jevanđelju Sina njegovog, da vas se opominjem bez prestanka, 10 moleći se svagda Bogu u molitvama svojim da bi mi kad Božija volja pomogla da dođem k vama; 11 jer želim videti vas, da vam dam kakav duhovni dar za vaše utvrđenje, 12 to jest, da se s vama utešim verom opštom, i vašom i mojom. 13 Ali vam neću zatajiti, braćo, da sam mnogo puta hteo da vam dođem, pa bih zadržan dosle, da i među vama imam kakav plod, kao i među ostalim neznabošcima. 14 Dužan sam i Grcima i divljacima, i mudrima i nerazumnima. 15 Zato, od moje strane, gotov sam i vama u Rimu propovedati jevanđelje. 16 Jer se ne stidim jevanđelja Hristovog; jer je sila Božija na spasenje svakome koji veruje, a najpre Jevrejinu i Grku. 17 Jer se u Njemu javlja pravda Božija iz vere u veru, kao što je napisano: Pravednik će od vere živ biti. 18 Jer se otkriva gnev Božji s neba na svaku bezbožnost i nepravdu ljudi koji drže istinu u nepravdi. 19 Jer šta se može doznati za Boga poznato je njima: jer im je Bog javio; 20 jer šta se na Njemu ne može videti, od postanja sveta moglo se poznati i videti na stvorenjima, i Njegova večna sila i božanstvo, da nemaju izgovora. 21 Jer kad poznaše Boga, ne proslaviše Ga kao Boga niti Mu zahvališe, nego zaludeše u svojim mislima, i potamne nerazumno srce njihovo. 22 Kad se građahu mudri, poludeše, 23 i pretvoriše slavu večnog Boga u obličje smrtnog čoveka i ptica i četvoronožnih životinja i gadova. 24 Zato ih predade Bog u željama njihovih srca u nečistotu, da se pogane telesa njihova među njima samima; 25 koji pretvoriše istinu Božiju u laž, i većma poštovaše i poslužiše tvar nego Tvorca, koji je blagosloven va vek. Amin. 26 Zato ih predade Bog u sramne slasti; jer žene njihove pretvoriše putno upotrebljavanje u besputno. 27 Tako i ljudi ostavivši putno upotrebljavanje ženskog roda, raspališe se željom svojom jedan na drugog, i ljudi s ljudima činjahu sram, i platu koja trebaše za prevaru njihovu primahu na sebi. 28 I kao što ne marahu da poznadu Boga, zato ih Bog predade u pokvaren um da čine šta ne valja, 29 da budu napunjeni svake nepravde, kurvarstva, zloće, lakomstva, pakosti; puni zavisti, ubistva, svađe lukavstva, zloćudnosti; 30 šaptači, opadači, bogomrsci, siledžije, hvališe, ponositi, izmišljači zala, nepokorni roditeljima, 31 nerazumni, nevere, neljubavni, neprimirljivi, nemilostivi. 32 A neki pravdu Božiju poznavši da koji to čine zaslužuju smrt, ne samo to čine, nego pristaju na to i onima koji čine.