Salmo 35 Biblia serbia Daničić–Karadžić (alfabeto latino)

351 Psalam Davidov. Gospode! Budi suparnik suparnicima mojim; udri one koji udaraju na me. 2 Uzmi oružje i štit, i digni se meni u pomoć. 3 Potegni koplje, i preseci put onima koji me gone, reci duši mojoj: Ja sam spasenje tvoje. 4 Neka se postide i posrame koji traže dušu moju; neka se odbiju natrag i postide koji mi zlo hoće. 5 Neka budu kao prah pred vetrom, i anđeo Gospodnji neka ih progoni. 6 Neka bude put njihov taman i klizav, i anđeo Gospodnji neka ih tera. 7 Jer nizašta zastreše mrežom jamu za mene, nizašta iskopaše jamu duši mojoj. 8 Neka dođe na njega pogibao nenadna, i mreža koju je namestio neka ulovi njega, neka on u nju padne na pogibao. 9 A duša će se moja radovati o Gospodu, i veseliće se za pomoć Njegovu. 10 Sve će kosti moje reći: Gospode! Ko je kao Ti, koji izbavljaš stradalca od onog koji mu dosađuje, i ništega i ubogoga od onog koji ga upropašćuje? 11 Ustaše na me lažni svedoci; šta ne znam, za ono me pitaju. 12 Plaćaju mi zlo za dobro, i sirotovanje duši mojoj. 13 Ja se u bolesti njihovoj oblačih u vreću, mučih postom dušu svoju, i molitva se moja vraćaše u prsima mojim. 14 Kao prijatelj, kao brat postupah; bejah setan i s oborenom glavom kao onaj koji za materom žali. 15 A oni se raduju kad se ja spotaknem, i kupe se, kupe se na me, zadaju rane, ne znam zašto, čupaju i ne prestaju. 16 S nevaljalim i podrugljivim besposličarima škrguću na me zubima svojim. 17 Gospode! Hoćeš li dugo gledati? Otmi dušu moju od napadanja njihovog, od ovih lavova jedinicu moju. 18 Priznaću Te u saboru velikom, usred mnogog naroda hvaliću Te. 19 Da mi se ne bi svetili koji mi zlobe nepravedno, i namigivali očima koji mrze na me nizašta. 20 Jer oni ne govore o miru, nego na mirne na zemlji izmišljaju lažne stvari. 21 Razvaljuju na me usta svoja, i govore: Dobro! Dobro! Vidi oko naše. 22 Vidiš, Gospode! Nemoj ćutati; Gospode! Nemoj odstupiti od mene. 23 Probudi se, ustani na sud moj, Bože moj i Gospode, i na parnicu moju. 24 Sudi mi po pravdi svojoj, Gospode, Bože moj, da mi se ne svete. 25 Ne daj da govore u srcu svom: Dobro! To smo hteli! Ne daj da govore: Proždresmo ga. 26 Nek se postide i posrame svi koji se raduju zlu mom, nek se obuku u stid i u sram koji se razmeću nada mnom. 27 Neka se raduju i vesele koji mi žele pravdu, i govore jednako: Velik Gospod, koji želi mira sluzi svom! 28 I moj će jezik kazivati pravdu Tvoju, i hvalu Tebi svaki dan.