Mateo 15 Biblia serbia Daničić–Karadžić (alfabeto latino)

151 Tada pristupiše k Isusu književnici i fariseji od Jerusalima govoreći: 2 Zašto učenici tvoji prestupaju običaje starih? Jer ne umivaju ruke svoje kad hleb jedu. 3 A On odgovarajući reče im: Zašto i vi prestupate zapovest Božju za običaje svoje? 4 Jer Bog zapoveda govoreći: Poštuj oca i mater; i koji opsuje oca ili mater smrću da umre. 5 A vi kažete: Ako koji reče ocu ili materi: Prilog je čim bi ti ja mogao pomoći; 6 može i da ne poštuje oca svog ili matere. I ukidoste zapovest Božju za običaje svoje. 7 Licemeri! Dobro je za vas prorokovao Isaija govoreći: 8 Ovi ljudi približavaju se k meni ustima svojim, i usnama poštuju me; a srce njihovo daleko stoji od mene. 9 No zaludu me poštuju učeći naukama i zapovestima ljudskim. 10 I dozvavši ljude, reče im: Slušajte i razumite. 11 Ne pogani čoveka šta ulazi u usta; nego šta izlazi iz usta ono pogani čoveka. 12 Tada pristupiše učenici Njegovi i rekoše Mu: Znaš li da fariseji čuvši tu reč sablazniše se? 13 A On odgovarajući reče: Svako drvo koje nije usadio Otac moj nebeski, iskoreniće se. 14 Ostavite ih: oni su slepe vođe slepcima; a slepac slepca ako vodi, oba će u jamu pasti. 15 A Petar odgovarajući reče Mu: Kaži nam priču ovu. 16 A Isus reče: Eda li ste i vi još nerazumni? 17 Zar još ne znate da sve što ulazi u usta u trbuh ide, i izbacuje se napolje? 18 A šta izlazi iz usta iz srca izlazi, i ono pogani čoveka. 19 Jer od srca izlaze zle misli, ubistva, preljube, kurvarstva, krađe, lažna svedočanstva, hule na Boga. 20 I ovo je što pogani čoveka, a neumivenim rukama jesti ne pogani čoveka. 21 I izišavši odande Isus otide u krajeve tirske i sidonske. 22 I gle, žena Hananejka izađe iz onih krajeva, i povika k Njemu govoreći: Pomiluj me Gospode sine Davidov! Moju kćer vrlo muči đavo. 23 A On joj ne odgovori ni reči. I pristupivši učenici Njegovi moljahu Ga govoreći: Otpusti je, kako viče za nama. 24 A On odgovarajući reče: Ja sam poslan samo k izgubljenim ovcama doma Izrailjevog. 25 A ona pristupivši pokloni Mu se govoreći: Gospode pomozi mi! 26 A On odgovarajući reče: Nije dobro uzeti od dece hleb i baciti psima. 27 A ona reče: Da, Gospode, ali i psi jedu od mrva što padaju s trpeze njihovih gospodara. 28 Tada odgovori Isus, i reče joj: O ženo! Velika je vera tvoja; neka ti bude kako hoćeš. I ozdravi kći njena od onog časa. 29 I otišavši Isus odande, dođe k moru galilejskom, i popevši se na goru, sede onde. 30 I pristupiše k Njemu ljudi mnogi koji imahu sa sobom hromih, slepih, nemih, uzetih i drugih mnogih, i položiše ih k nogama Isusovim, i isceli ih, 31 tako da se narod divljaše, videći neme gde govore, uzete zdrave, hrome gde idu, i slepe gde gledaju; i hvališe Boga Izrailjevog. 32 A Isus dozvavši učenike svoje reče: Žao mi je ovog naroda, jer već tri dana stoje kod mene i nemaju šta jesti; a nisam ih rad otpustiti gladne da ne oslabe na putu. 33 I rekoše Mu učenici Njegovi: Otkuda nam u pustinji toliki hleb da se nasiti toliki narod? 34 I reče im Isus: Koliko hlebova imate? A oni rekoše: Sedam, i malo ribice. 35 I zapovedi narodu da posedaju po zemlji. 36 I uzevši onih sedam hlebova i ribe, i davši hvalu, prelomi, i dade učenicima svojim, a učenici narodu. 37 I jedoše svi, i nasitiše se; i nakupiše komada što preteče sedam kotarica punih. 38 A onih što su jeli beše četiri hiljade ljudi, osim žena i dece. 39 I otpustivši narod uđe u lađu, i dođe u okoline magdalske.