1 А друге године царовања Навуходоносоровог усни Навуходоносор сан, и узнемири му се дух и сан га прође. 2 И рече цар да дозову враче и звездаре и гатаре и Халдеје да кажу цару сан његов. И дођоше и сташе пред царем. 3 И рече им цар: Усних сан, и узнемири ми се дух како бих дознао шта сам снио. 4 А Халдеји рекоше цару сирски: Царе, да си жив довека! Приповеди сан слугама својим, па ћемо ти казати шта значи. 5 А цар одговори и рече Халдејима: Заборавио сам, ако ми не кажете шта сам снио и шта значи, бићете исечени и куће ће ваше бити буњишта. 6 Ако ли ми кажете шта сам снио и шта значи, добићете од мене даре и поклоне и велику част; кажите ми дакле шта сам снио и шта значи. 7 Одговорише опет и рекоше: Нека цар приповеди сан слугама својим, па ћемо казати шта значи. 8 Цар одговори и рече: Доиста видим да хоћете времена да добијете; јер видите да сам заборавио. 9 Али ако ми не кажете шта сам снио и шта значи, један вам је суд; јер сте се договорили да кажете преда мном лаж и превару док се промени време; зато кажите ми сан, па ћу видети да ми можете казати шта значи. 10 Одговорише Халдеји цару и рекоше: Нема човека на земљи који би могао казати цару то шта иште; зато ниједан цар ни кнез ни властелин није никада искао такво шта од врача или звездара или Халдејца. 11 И шта цар иште врло је тешко; нити има другог који би могао казати цару осим богова, који не живе међу људима. 12 Зато се цар разљути и разгневи врло, и заповеди да се погубе сви мудраци вавилонски. 13 И кад изиђе заповест, те убијаху мудраце, тражаху и Данила и другове његове да их убију. 14 Тада Данило одговори мудро и разумно Ариоху заповеднику стражарском, који беше изашао да убија мудраце вавилонске; 15 одговори и рече Ариоху, властелину царевом: Зашто је тако нагла заповест од цара? Тада Ариох каза ствар Данилу. 16 А Данило отиде и замоли цара да му остави времена, па ће казати цару шта сан значи. 17 Потом отиде Данило кући својој, и каза ствар Ананији, Мисаилу и Азарији, друговима својим, 18 да се моле за милост Богу небеском ради те тајне, да не би погинули Данило и другови му с осталим мудрацима вавилонским. 19 И објави се тајна Данилу, у ноћној утвари; тада Данило благослови Бога небеског. 20 Проговори Данило и рече: Да је благословено име Господње од века до века; јер је Његова мудрост и сила; 21 И Он мења времена и часе; смеће цареве, и поставља цареве; даје мудрост мудрима и разум разумнима. 22 Он открива шта је дубоко и сакривено, зна шта је у мраку, и светлост код Њега станује. 23 Тебе, Боже отаца мојих, хвалим и славим, шта си ми дао мудрост и силу, и шта си ми објавио за шта Те молисмо објавив нам ствар цареву. 24 Тада отиде Данило к Ариоху, ког цар беше одредио да погуби мудраце вавилонске; и дошав овако му рече: Не губи мудраца вавилонских; изведи ме пред цара да кажем цару шта сан значи. 25 Тада Ариох брже изведе Данила пред цара, и овако му рече: Нађох човека између робља Јудиног, који ће казати цару шта сан значи. 26 А цар проговори и рече Данилу, који се зваше Валтасар: Можеш ли ми казати сан који сам снио и шта значи? 27 Одговори Данило цару и рече: Тајну коју цар иште не могу казати цару мудраци ни звездари ни врачи ни гатари. 28 Него има Бог на небу који открива тајне и јавља цару Навуходоносору шта ће бити до краја. Сан твој и шта ти је видела глава на постељи твојој ово је: 29 Теби, царе, дођоше мисли на постељи шта ће бити после, и Онај који објављује тајне показа ти шта ће бити. 30 А мени се ова тајна није објавила мудрошћу која би у мене била мимо све живе, него зато да се јави цару шта сан значи и да дознаш мисли срца свог. 31 Ти, царе, виде, а то лик велик; велик беше лик и светлост му силна, и стајаше према теби, и страшан беше на очима. 32 Глава том лику беше од чистог злата, прси и мишице од сребра, трбух и бедра од бронзе, 33 ноге му од гвожђа, а стопала које од гвожђа које од земље. 34 Ти гледаше докле се одвали камен без руку, и удари лик у стопала бронзана и земљана, и сатре их. 35 Тада се сатре и гвожђе и земља и бронза и сребро и злато, и поста као плева на гумну у лето, те однесе ветар, и не нађе му се место; а камен, који удари лик, поста гора велика и испуни сву земљу. 36 То је сан; а сада ћемо казати цару шта значи. 37 Ти си, царе, цар над царевима, јер ти Бог небески даде царство, силу и крепост и славу, 38 и где год живе синови људски, звери пољске и птице небеске, дао ти је у руке, и поставио те господарем над свим тим. Ти си она глава златна. 39 А након тебе настаће друго царство, мање од твог; а потом треће царство, бронзано, које ће владати по свој земљи. 40 А четврто ће царство бити тврдо као гвожђе, јер гвожђе сатире и троши све, и као гвожђе што све ломи, тако ће сатрти и поломити. 41 А што си видео стопала и прсте које од кала лончарског које од гвожђа, биће царство раздељено, али ће бити у њему тврђе од гвожђа, јер си видео гвожђе помешано с калом лончарским. 42 И што прсти на ногама беху које од гвожђа које од кала, царство ће бити нешто јако, а нешто трошно. 43 А што си видео гвожђе помешано са калом лончарским, то ће се они помешати са семеном човечијим, али неће прионути један за другог као што се гвожђе не може смешати с калом. 44 А у време тих царева Бог ће небески подигнути царство које се до века неће расути, и то се царство неће оставити другом народу; оно ће сатрти и укинути сва та царства, а само ће стајати до века. 45 Како си видео где се од горе одвали камен без руку и сатре гвожђе, бронзу, као, сребро и злато. Бог велики јави цару шта ће бити после; сан је истинит, и тумачење му верно. 46 Тада цар Навуходоносор паде на лице своје, и поклони се Данилу, и заповеди да му принесу принос и кад. 47 Цар проговори Данилу и рече: Доиста, ваш је Бог Бог над боговима и Господар над царевима, и који објављује тајне, кад си могао открити ову тајну. 48 Тада цар узвиси Данила, и даде му многе велике дарове и учини га господарем свој земљи вавилонској и поглаварем над свим мудрацима вавилонским. 49 И Данило измоли у цара, те постави над пословима земље вавилонске Седраха, Мисаха и Авденага, а Данило оста на двору царевом.
Daniel · Biblia serbia Daničić–Karadžić (cirílico)
Daniel 2 Biblia serbia Daničić–Karadžić (cirílico)
Audio: Reina-Valera Antigua (RVA), leído por Joyfull · Sobre las grabaciones
Notas sobre este texto (3)
- eBible.org's edition in the ekavian pronunciation (e.g. свет, грех); Karadžić and Daničić wrote in ijekavian (свијет, гријех).
- No deuterocanonical books.
- Chapter divisions follow the Hebrew Bible in Job 39–41, Ezekiel 20–21, Hosea 11–12 and Jonah 1–2 (verse numbers there differ from English Bibles).
Personas y lugares de este capítulo
Del árbol genealógico y los mapas bíblicos de este sitio (en inglés), solo donde esas guías citan este capítulo.
Personas
Abednego
Azariah, a young man of Judah renamed Abednego, who was thrown into the fiery furnace with Shadrach and Meshach.
Citado en la guía: Daniel 1:6; Daniel 1:7; Daniel 2:49
Arioch
The commander of the king's guard sent to execute the wise men of Babylon, to whom Daniel replied with discretion and tact.
Citado en la guía: Daniel 2:14; Daniel 2:15; Daniel 2:24
Meshach
Mishael, a young man of Judah renamed Meshach, who was thrown into the fiery furnace with Shadrach and Abednego.
Citado en la guía: Daniel 1:6; Daniel 1:7; Daniel 2:49
Shadrach
Hananiah, a young man of Judah renamed Shadrach, set over the affairs of Babylon with Meshach and Abednego, who was thrown into the fiery furnace.
Citado en la guía: Daniel 1:6; Daniel 1:7; Daniel 2:49
Referencias cruzadas (47)
Pasajes relacionados con cada versículo, del Treasury of Scripture Knowledge, tal como los reúnen y ordenan los lectores de OpenBible.info.
- 1 Daniel 4:5; Ester 6:1; Job 33:15–17; Génesis 40:5–8; Daniel 2:3
- 2 Daniel 1:20; Daniel 4:6; Éxodo 7:11; Génesis 41:8; Daniel 5:7
- 3 Génesis 40:8; Génesis 41:15; Daniel 4:5; Daniel 2:1
- 4 Daniel 3:9; Esdras 4:7; Daniel 5:10; Isaías 36:11; Daniel 6:21
- 5 Esdras 6:11; Daniel 3:29; 2 Reyes 10:27; Salmo 50:22; 1 Samuel 15:33
- 6 Daniel 5:7; Daniel 2:48; Daniel 5:29; Números 22:37; Números 24:11
- 7 Daniel 2:4; Daniel 2:9; Eclesiastés 10:4
- 8 Colosenses 4:5; Efesios 5:16
- 9 Ester 4:11; Daniel 7:25; Isaías 41:23; Daniel 2:21; Daniel 3:15
- 10 Daniel 2:27
- 11 Daniel 5:11; Génesis 41:39; Juan 14:23; Mateo 19:26; Éxodo 29:45
- 12 Daniel 3:13; Salmo 76:10; Mateo 2:16; Daniel 3:19; Proverbios 27:3–4
- 13 Daniel 1:19–20; Isaías 10:1; Daniel 6:9–15; Proverbios 28:15–17; Ester 3:12–15
- 14 Daniel 2:24; Jeremías 52:12; Génesis 37:36; Eclesiastés 9:13–18; Jeremías 52:14
- 16 Daniel 1:18–19; Daniel 2:9–11
- 17 Daniel 3:12; Daniel 1:11; Daniel 1:6–7
- 18 Jeremías 33:3; Mateo 18:19; Salmo 50:15; Salmo 91:15; Mateo 18:12
- 19 Números 12:6; Amós 3:7; Salmo 25:14; Daniel 1:17; Daniel 7:7
- 20 Salmo 113:2; Salmo 145:1–2; Job 12:13; Apocalipsis 5:12; Jeremías 32:19
- 21 Salmo 75:5–7; Salmo 31:14–15; Salmo 113:7–8; Daniel 4:17; Daniel 7:25
- 22 Job 12:22; 1 Juan 1:5; Jeremías 23:24; Santiago 1:17; Salmo 139:11–12
- 23 Daniel 2:18; Éxodo 3:15; Amós 3:7; Lucas 10:21; Daniel 2:20–21
- 24 Daniel 2:12–14; Hechos 27:24
- 25 1 Corintios 1:27–28; Daniel 6:13; Daniel 5:13; Daniel 1:6; Nehemías 7:6
- 26 Daniel 1:7; Daniel 5:16; Daniel 4:8; Daniel 5:12; Daniel 2:3–7
- 27 Isaías 44:25; Daniel 2:2; Isaías 47:12–14; Daniel 2:10–11; Daniel 5:7–8
- 28 Génesis 40:8; Amós 4:13; Daniel 10:14; Daniel 2:22; Génesis 49:1
- 29 Daniel 2:28; Amós 4:13; Daniel 2:47; Daniel 2:22; Ezequiel 38:10
- 30 Génesis 41:16; Hechos 3:12; 2 Corintios 4:15; Daniel 2:17–18; 1 Corintios 15:8–12
- 31 Habacuc 1:7; Ezequiel 28:7; Daniel 7:3–17; Isaías 13:11; Mateo 4:8
- 32 Daniel 4:22; Isaías 14:4; Daniel 11:2–20; Jeremías 51:7; Daniel 7:4–6
- 33 Daniel 7:7–8; Daniel 7:19–26; Daniel 2:40–43
- 34 Daniel 2:44–45; Daniel 8:25; Zacarías 12:3; Zacarías 4:6; Daniel 7:27
- 35 Isaías 2:2–3; Salmo 37:10; Apocalipsis 20:11; Oseas 13:3; Job 6:17
- 36 Daniel 2:23–24
- 37 Ezequiel 26:7; Jeremías 27:6–7; Isaías 47:5; Salmo 62:11; Esdras 7:12
- 38 Daniel 4:21–22; Salmo 50:10–11; Jeremías 27:5–7
- 39 Daniel 2:32; Isaías 44:28–45:5; Daniel 5:28–31; Daniel 8:20; Daniel 10:20
- 40 Daniel 7:7; Daniel 7:19–26; Daniel 11:36–45; Daniel 8:24; Jeremías 15:12
- 41 Apocalipsis 17:12; Daniel 7:7; Apocalipsis 13:1; Apocalipsis 12:3; Daniel 2:33–35
- 42 Daniel 7:24; Apocalipsis 13:1
- 44 Mateo 28:18; Lucas 1:32–33; Salmo 145:13; Daniel 6:26; Apocalipsis 11:15
- 45 Isaías 28:16; Génesis 41:32; Salmo 48:1; Jeremías 32:18–19; Malaquías 1:11
- 46 Hechos 10:25; Esdras 6:10; Hechos 14:13; Levítico 26:31; Hechos 28:6
- 47 Daniel 2:22; Daniel 2:28; Amós 3:7; Deuteronomio 10:17; Daniel 11:36
- 48 Daniel 2:6; Daniel 5:11; Génesis 41:39–43; Daniel 4:9; Daniel 5:29
- 49 Daniel 1:7; Ester 2:19; Ester 2:21; Amós 5:15; Daniel 3:12–30
Referencias cruzadas: OpenBible.info (CC BY), tomadas sobre todo del Treasury of Scripture Knowledge (dominio público). · Fuentes y licencias
Lo que dijeron los Padres
Pasajes de los Padres de la Iglesia que comentan o citan este capítulo, tal como aparecen en la edición de Schaff (traducciones inglesas del siglo XIX, de dominio público). Los textos están en inglés.
Cómo se eligieron
«Comentario» es el comienzo de una homilía o exposición sobre este capítulo (homilías de san Juan Crisóstomo; tratados, sermones y comentarios a los Salmos de san Agustín). «Cita» es una frase en la que las notas de la propia edición identifican la cita de un versículo de este capítulo; solo se conserva si el texto coincide con el versículo. Solo se usan obras de autoría segura. Los Salmos siguen la numeración hebrea (Agustín usa la de los Setenta: su Salmo 50 es aquí el 51).
7. On this account also, Daniel, foreseeing His advent, said that a stone, cut out without hands, came into this world.
… it were, Daniel saw a stone that had been cut from a mountain without hands, and had broken all the kingdoms of the earth; and he saw the stone grow and become a great mountain, so as to fill the whole face of the earth. What can be plainer, my brethren?
Leer en contexto · Nicene and Post-Nicene Fathers, series 1, vol. 7 (1888)
… by human contrivance, should overpower the whole world: and he speaks most clearly thus; And in the days of those kingdoms the God of heaven shall set up a kingdom, which shall never be destroyed, and His kingdom shall not be left to another people.
Leer en contexto · Nicene and Post-Nicene Fathers, series 2, vol. 7 (1894)
… and as he does himself say: "The feet were indeed the one part iron, the other part clay, until the stone was cut out without hands, and struck the image upon the iron and clay feet, and dashed them into pieces, even to the end." Then afterwards, when interpreting this, he says: "And as thou sawest the feet and the …
The Stone which was "cut out of the Mountain without hands," is it not Christ, who came of the kingdom of the Jews, without the work of man? Has not that Stone broken in pieces all the kingdoms of the earth, that is, all the dominations of idols and demons?
Leer en contexto · Nicene and Post-Nicene Fathers, series 1, vol. 7 (1888)