Isaías 41 Biblia serbia Daničić–Karadžić (cirílico)

411 Умукните преда мном, острва; и народи нека се поткрепе, нека приступе, и тада нека кажу: Хајдемо да се судимо. 2 Ко је подигао правду с истока? Ко је дозвао да иде за њим устопце? Ко јој је покорио народе и дао јој власт над царевима и учинио те су као прах мачу њеном и као развејана плева луку њеном? 3 Погна их, прође мирно путем, којим не беше ходао ногама својим. 4 Ко је урадио и учинио то? И зове нараштаје од искона? Ја, Господ, први и последњи, ја исти. 5 Видеше острва и уплашише се, крајеви земаљски задрхташе, приближише се и дођоше. 6 Један другом помагаше, и брату свом говораше: Буди храбар. 7 Дрводеља храбраше златара: који клепље храбраше оног који кује на наковњу, говорећи: Добро је за спајање. И притврђиваше клинцима да се не помиче. 8 Али ти, Израиљу, слуго мој; Јакове, кога изабрах, семе Аврама пријатеља мог; 9 Ти, кога узех с крајева земаљских, и између изабраних њених дозвах те, и рекох ти: Ти си мој слуга, ја те изабрах, и не одбацих тебе; 10 Не бој се, јер сам ја с тобом; не плаши се, јер сам ја Бог твој; укрепићу те и помоћи ћу ти, и подупрећу те десницом правде своје. 11 Гле, постидеће се и посрамиће сви који се љуте на тебе; биће као ништа и изгинуће противници твоји. 12 Потражићеш супарнике своје, али их нећеш наћи, биће као ништа, и који војују на те, нестаће их. 13 Јер ја Господ Бог твој држим те за десницу, и кажем ти: Не бој се, ја ћу ти помагати. 14 Не бој се, црвићу Јаковљев, народићу Израиљев, ја ћу ти помагати, говори Господ и Избавитељ твој, Светац Израиљев. 15 Гле, учинићу те да будеш као справа за вршење нова са зупцима: врећи ћеш горе и сатрћеш их, и брда ћеш обратити у плеву. 16 Вијаћеш их, и ветар ће их однети и вихор ће их расути, а ти ћеш се веселити у Господу и хвалићеш се Свецем Израиљевим. 17 Сиромахе и убоге, који траже воде а ње нема, којима се језик осушио од жеђи, њих ћу услишити ја Господ, ја Бог Израиљев нећу их оставити. 18 Отворићу реке на висовима, и изворе усред долина, пустињу ћу обратити у језеро водено, и суву земљу у изворе водене. 19 Посадићу у пустињи кедар, ситим, мирту и маслину; посадићу у пустој земљи јелу, брест и шимшир, 20 Да виде и познају и да промисле и разумеју да је то урадила рука Господња, и Светац Израиљев да је то створио. 21 Изнесите парбу своју, вели Господ, покажите разлоге своје, вели цар Јаковљев. 22 Нека дођу и нека нам објаве шта ће бити; објавите нам шта је прво било, да промислимо и познамо шта ће бити иза тога; или кажите нам шта ће бити унапредак. 23 Кажите шта ће бити после, и познаћемо да сте богови; или учините шта добро или зло, и дивићемо се и гледати сви. 24 Гле, ви нисте ништа, и дело ваше није ништа; који вас избира, гад је. 25 Подигох једног са севера, и доћи ће; од истока сунчаног призваће име моје, ступаће по главарима као по калу и као што лончар гази блато. 26 Ко је објавио од искона, да бисмо знали, или од старина, да бисмо рекли: Истина је? Али нема никога да би објавио, нити има кога да је напред казао, нити има кога да би чуо речи ваше. 27 Ја први Сиону кажем: Ето, ето тога. У Јерусалиму ћу дати ко ће јављати добре гласове. 28 Јер погледам, али нема никога, нема међу њима ниједнога ко би саветовао; питам их, али не одговарају ни речи. 29 Гле, сви су таштина, ништа су дела њихова; ливени су ликови њихови ветар и ништавило.