Skip to the text

John · Serbian Bible: Daničić–Karadžić (Cyrillic)

John 6 Serbian Bible: Daničić–Karadžić (Cyrillic)

Leer en español
About DK
  • Individual translator
  • OT: Masoretic Hebrew (not verified)
  • NT: Textus Receptus
  • Protestant (66 books)
  • Formal (word for word)
  • 1868
  • Public domain

Audio: World English Bible (WEB), read by Winfred W. Henson · About the recordings

Notes on this text (3)
DK Serbian Bible: Daničić–Karadžić (Cyrillic)
RV1909 Reina-Valera 1909
1 Потом отиде Исус преко мора галилејског код Тиверијаде.
1 PASADAS estas cosas, fuése Jesús de la otra parte de la mar de Galilea, [que es] de Tiberias.
2 И за Њим иђаше мноштво народа, јер виђаху чудеса Његова која чињаше на болесницима.
2 Y seguíale grande multitud, porque veían sus señales que hacía en los enfermos.
3 А Исус изиђе на гору, и онде сеђаше са ученицима својим.
3 Y subió Jesús á un monte, y se sentó allí con sus discípulos.
4 А беше близу пасха, празник јеврејски.
4 Y estaba cerca la Pascua, la fiesta de los Judíos.
5 Подигнувши, дакле, Исус очи, и видевши да мноштво народа иде к Њему, рече Филипу: Где ћемо купити хлеба да ови једу?
5 Y como alzó Jesús los ojos, y vió que había venido á él grande multitud, dice á Felipe: ¿De dónde compraremos pan para que coman éstos?
6 А ово говораше кушајући га, јер сам знаше шта ће чинити.
6 Mas esto decía para probarle; porque él sabía lo que había de hacer.
7 Одговори Му Филип: Двеста гроша хлеба није доста да сваком од њих по мало допадне.
7 Respondióle Felipe: Doscientos denarios de pan no les bastarán, para que cada uno de ellos tome un poco.
8 Рече Му један од ученика Његових, Андрија, брат Симона Петра:
8 Dícele uno de sus discípulos, Andrés, hermano de Simón Pedro:
9 Овде има једно момче које има пет хлебова јечмених и две рибе; али шта је то на толики свет!
9 Un muchacho está aquí que tiene cinco panes de cebada y dos pececillos; ¿mas qué es esto entre tantos?
10 А Исус рече: Посадите људе. А беше траве много на ономе месту. Посади се дакле људи на број око пет хиљада.
10 Entonces Jesús dijo: Haced recostar la gente. Y había mucha hierba en aquel lugar: y recostáronse como número de cinco mil varones.
11 А Исус узевши оне хлебове, и давши хвалу, даде ученицима, а ученици онима који беху посађени; тако и од риба колико хтеше.
11 Y tomó Jesús aquellos panes, y habiendo dado gracias, repartió á los discípulos, y los discípulos á los que estaban recostados: asimismo de los peces, cuanto querían.
12 И кад се наситише, рече ученицима својим: Скупите комаде што претекоше да ништа не пропадне.
12 Y como fueron saciados, dijo á sus discípulos: Recoged los pedazos que han quedado, porque no se pierda nada.
13 И скупише, и напунише дванаест котарица комада од пет хлебова јечмених што претече иза оних што су јели.
13 Cogieron pues, é hinchieron doce cestas de pedazos de los cinco panes de cebada, que sobraron á los que habían comido.
14 А људи видевши чудо које учини Исус говораху: Ово је заиста онај пророк који треба да дође на свет.
14 Aquellos hombres entonces, como vieron la señal que Jesús había hecho, decían: Este verdaderamente es el profeta que había de venir al mundo.
15 А кад разуме Исус да хоће да дођу да Га ухвате и да Га учине царем, отиде опет у гору сам.
15 Y entendiendo Jesús que habían de venir para arrebatarle, y hacerle rey, volvió á retirarse al monte, él solo.
16 А кад би увече сиђоше ученици Његови на море,
16 Y como se hizo tarde, descendieron sus discípulos á la mar;
17 и уђоше у лађу, и пођоше преко мора у Капернаум. И већ се беше смркло, а Исус не беше дошао к њима.
17 Y entrando en un barco, venían de la otra parte de la mar hacia Capernaum. Y era ya oscuro, y Jesús no había venido á ellos.
18 А море се подизаше од великог ветра.
18 Y levantábase la mar con un gran viento que soplaba.
19 Возивши, пак, око двадесет и пет или тридесет потркалишта угледаше Исуса где иде по мору и беше дошао близу до лађе, и уплашише се.
19 Y como hubieron navegado como veinticinco ó treinta estadios, ven á Jesús que andaba sobre la mar, y se acercaba al barco: y tuvieron miedo.
20 А Он им рече: Ја сам; не бојте се.
20 Mas él les dijo: Yo soy; no tengáis miedo.
21 Онда Га с радошћу узеше у лађу; и одмах лађа би на земљи у коју иђаху.
21 Ellos entonces gustaron recibirle en el barco: y luego el barco llegó á la tierra donde iban.
22 Сутрадан, пак, народ који стајаше преко мора кад виде да лађе друге не беше онде осим оне једне што у њу уђоше ученици Његови, и да не уђе Исус с ученицима својим у лађу него сами ученици Његови отидоше,
22 El día siguiente, la gente que estaba de la otra parte de la mar, como vió que no había allí otra navecilla sino una, y que Jesús no había entrado con sus discípulos en ella, sino que sus discípulos se habían ido solos;
23 а друге лађе из Тиверијаде дођоше близу оног места где једоше хлеб кад Господ даде хвалу,
23 Y que otras navecillas habían arribado de Tiberias junto al lugar donde habían comido el pan después de haber el Señor dado gracias;
24 кад виде народ да Исуса не беше онде ни ученика Његових, уђоше и они у лађе, и дођоше у Капернаум да траже Исуса.
24 Como vió pues la gente que Jesús no estaba allí, ni sus discípulos, entraron ellos en las navecillas, y vinieron á Capernaum buscando á Jesús.
25 И нашавши Га преко мора рекоше Му: Рави! Кад си дошао овамо?
25 Y hallándole de la otra parte de la mar, dijéronle: Rabbí, ¿cuándo llegaste acá?
26 Исус им одговори и рече: Заиста, заиста вам кажем: не тражите ме што чудеса видесте, него што једосте хлеба и наситисте се.
26 Respondióles Jesús, y dijo: De cierto, de cierto os digo, que me buscáis, no porque habéis visto las señales, sino porque comisteis el pan y os hartasteis.
27 Старајте се не за јело које пролази, него за јело које остаје за вечни живот, које ће вам дати Син човечији, јер овог потврди Отац Бог.
27 Trabajad no por la comida que perece, mas por la comida que á vida eterna permanece, la cual el Hijo del hombre os dará: porque á éste señaló el Padre, [que es] Dios.
28 А они Му рекоше: Шта ћемо чинити да радимо дела Божија?
28 Y dijéronle: ¿Qué haremos para que obremos las obras de Dios?
29 Одговори Исус и рече им: Ово је дело Божије да верујете оног кога Он посла.
29 Respondió Jesús, y díjoles: Esta es la obra de Dios, que creáis en el que él ha enviado.
30 А они Му рекоше: Какав дакле ти показујеш знак да видимо и да верујемо? Шта радиш ти?
30 Dijéronle entonces: ¿Qué señal pues haces tú, para que veamos, y te creamos? ¿Qué obras?
31 Очеви наши једоше ману у пустињи, као што је написано: Хлеб с неба даде им да једу.
31 Nuestros padres comieron el maná en el desierto, como está escrito: Pan del cielo les dió á comer.
32 Тада им рече Исус: Заиста, заиста вам кажем: Мојсије не даде вама хлеб с неба, него вам Отац мој даје хлеб истинити с неба;
32 Y Jesús les dijo: De cierto, de cierto os digo: No os dió Moisés pan del cielo; mas mi Padre os da el verdadero pan del cielo.
33 јер је хлеб Божији онај који силази с неба и даје живот свету.
33 Porque el pan de Dios es aquel que descendió del cielo y da vida al mundo.
34 Тада Му рекоше: Господе! Дај нам свагда тај хлеб.
34 Y dijéronle: Señor, danos siempre este pan.
35 А Исус им рече: Ја сам хлеб живота: Који мени долази неће огладнети, и који мене верује неће никад ожеднети.
35 Y Jesús les dijo: Yo soy el pan de vida: el que á mí viene, nunca tendrá hambre; y el que en mí cree, no tendrá sed jamás.
36 Него вам казах да ме и видесте и не верујете.
36 Mas os he dicho, que aunque me habéis visto, no creéis.
37 Све што мени даје Отац к мени ће доћи; и који долази к мени нећу га истерати напоље.
37 Todo lo que el Padre me da, vendrá á mí; y al que á mí viene, no [le] hecho fuera.
38 Јер сиђох с неба не да чиним вољу своју, него вољу Оца који ме посла.
38 Porque he descendido del cielo, no para hacer mi voluntad, mas la voluntad del que me envió.
39 А ово је воља Оца који ме посла да од оног што ми даде ништа не изгубим, него да га васкрснем у последњи дан.
39 Y esta es la voluntad del que me envió, del Padre: Que todo lo que me diere, no pierda de ello, sino que lo resucite en el día postrero.
40 А ово је воља Оног који ме посла да сваки који види Сина и верује Га има живот вечни; и ја ћу га васкрснути у последњи дан.
40 Y esta es la voluntad del que me ha enviado: Que todo aquel que ve al Hijo, y cree en él, tenga vida eterna: y yo le resucitaré en el día postrero.
41 Тада викаху Јевреји на Њега што рече: Ја сам хлеб који сиђе с неба.
41 Murmuraban entonces de él los Judíos, porque había dicho: Yo soy el pan que descendí del cielo.
42 И говораху: Није ли ово Исус, син Јосифов, коме ми знамо оца и матер? Како дакле он говори: Ја сиђох с неба?
42 Y decían: ¿No es éste Jesús, el hijo de José, cuyo padre y madre nosotros conocemos? ¿cómo, pues, dice éste: Del cielo he descendido?
43 Онда Исус одговори и рече им: Не вичите међу собом.
43 Y Jesús respondió, y díjoles: No murmuréis entre vosotros.
44 Нико не може доћи к мени ако га не довуче Отац који ме посла; и ја ћу га васкрснути у последњи дан.
44 Ninguno puede venir á mí, si el Padre que me envió no le trajere; y yo le resucitaré en el día postrero.
45 У пророцима стоји написано: и биће сви научени од Бога. Сваки који чује од Оца и научи, доћи ће к мени.
45 Escrito está en los profetas: Y serán todos enseñados de Dios. Así que, todo aquel que oyó del Padre, y aprendió, viene á mí.
46 Не да је ко видео Оца осим Оног који је од Бога: Он виде Оца.
46 No que alguno haya visto al Padre, sino aquel que vino de Dios, éste ha visto al Padre.
47 Заиста, заиста вам кажем: који верује мене има живот вечни.
47 De cierto, de cierto os digo: El que cree en mí, tiene vida eterna.
48 Ја сам Хлеб живота.
48 Yo soy el pan de vida.
49 Очеви ваши једоше ману у пустињи, и помреше.
49 Vuestros padres comieron el maná en el desierto, y son muertos.
50 Ово је хлеб који силази с неба: да који од Њега једе не умре.
50 Este es el pan que desciende del cielo, para que el que de él comiere, no muera.
51 Ја сам хлеб живи који сиђе с неба; који једе од овог хлеба живеће вавек; и хлеб који ћу ја дати тело је моје, које ћу дати за живот света.
51 Yo soy el pan vivo que he descendido del cielo: si alguno comiere de este pan, vivirá para siempre; y el pan que yo daré es mi carne, la cual yo daré por la vida del mundo.
52 А Јевреји се препираху међу собом говорећи: Како може овај дати нама тело своје да једемо?
52 Entonces los Judíos contendían entre sí, diciendo: ¿Cómo puede éste darnos su carne á comer?
53 А Исус им рече: Заиста, заиста вам кажем: ако не једете тело Сина човечијег и не пијете крв Његову, нећете имати живот у себи.
53 Y Jesús les dijo: De cierto, de cierto os digo: Si no comiereis la carne del Hijo del hombre, y bebiereis su sangre, no tendréis vida en vosotros.
54 Који једе моје тело и пије моју крв има живот вечни, и ја ћу га васкрснути у последњи дан:
54 El que come mi carne y bebe mi sangre, tiene vida eterna: y yo le resucitaré en el día postrero.
55 Јер је тело моје право јело и крв моја право пиће.
55 Porque mi carne es verdadera comida, y mi sangre es verdadera bebida.
56 Који једе моје тело и пије моју крв стоји у мени и ја у њему.
56 El que come mi carne y bebe mi sangre, en mí permanece, y yo en él.
57 Као што ме посла живи Отац, и ја живим Оца ради; и који једе мене и он ће живети мене ради.
57 Como me envió el Padre viviente, y yo vivo por el Padre, asimismo el que me come, él también vivirá por mí.
58 Ово је хлеб који сиђе с неба: не као што ваши очеви једоше ману, и помреше; који једе хлеб овај живеће вавек.
58 Este es el pan que descendió del cielo: no como vuestros padres comieron el maná, y son muertos: el que come de este pan, vivirá eternamente.
59 Ово рече у зборници кад учаше у Капернауму.
59 Estas cosas dijo en la sinagoga, enseñando en Capernaum.
60 Тада многи од ученика Његових који слушаху рекоше: Ово је тврда беседа! Ко је може слушати?
60 Y muchos de sus discípulos oyéndo[lo], dijeron: Dura es esta palabra: ¿quién la puede oir?
61 А Исус знајући у себи да ученици Његови вичу на то, рече им: Зар вас ово саблажњава?
61 Y sabiendo Jesús en sí mismo que sus discípulos murmuraban de esto, díjoles: ¿Esto os escandaliza?
62 А кад видите Сина човечијег да одлази горе где је пре био?
62 ¿Pues [qué], si viereis al Hijo del hombre que sube donde estaba primero?
63 Дух је оно што оживљава; тело не помаже ништа. Речи које вам ја рекох дух су и живот су.
63 El espíritu es el que da vida; la carne nada aprovecha: las palabras que yo os he hablado, son espíritu, y son vida.
64 Али имају неки међу вама који не верују. Јер знаше Исус од почетка који су што не верују, и ко ће Га издати.
64 Mas hay algunos de vosotros que no creen. Porque Jesús desde el principio sabía quiénes eran los que no creían, y quién le había de entregar.
65 И рече: Зато вам рекох да нико не може доћи к мени ако му не буде дано од Оца мог.
65 Y dijo: Por eso os he dicho que ninguno puede venir á mí, si no le fuere dado del Padre.
66 Од тада многи од ученика Његових отидоше натраг, и више не иђаху с Њим.
66 Desde esto, muchos de sus discípulos volvieron atrás, y ya no andaban con él.
67 А Исус рече дванаесторици: Да нећете и ви отићи?
67 Dijo entonces Jesús á los doce: ¿Queréis vosotros iros también?
68 Тада Му одговори Симон Петар: Господе! Коме ћемо ићи? Ти имаш речи вечног живота.
68 Y respondióle Simón Pedro: Señor, ¿á quién iremos? tú tienes palabras de vida eterna.
69 И ми веровасмо и познасмо да си Ти Христос, Син Бога Живога.
69 Y nosotros creemos y conocemos que tú eres el Cristo, el Hijo de Dios viviente.
70 Исус им одговори: Не изабрах ли ја вас дванаесторицу, и један је од вас ђаво?
70 Jesús le respondió: ¿No he escogido yo á vosotros doce, y uno de vosotros es diablo?
71 А говораше за Јуду Симонова Искариота, јер Га он хтеде издати, и беше један од дванаесторице.
71 Y hablaba de Judas Iscariote, [hijo] de Simón, porque éste era el que le había de entregar, el cual era uno de los doce.

People & places in this chapter

From this site's family tree and Bible maps, only where those guides cite this chapter.

People

  • Simon

    Father of Judas Iscariot

    Named in John 6:71, 13:2 and 13:26 as the father of Judas Iscariot.

    Cited in the guide: John 6:71; John 13:2; John 13:26

    See in the family tree

Cross references (70)

Related passages for each verse, from the Treasury of Scripture Knowledge as collected and ranked by readers at OpenBible.info.

  1. 1 Mark 6:31–44; John 6:23; Luke 5:1; Matthew 4:18; Numbers 34:11
  2. 2 Matthew 4:24–25; Matthew 12:15; Matthew 15:30–31; Matthew 14:14; Mark 6:33
  3. 3 John 6:15; Luke 9:28; Matthew 14:23; Luke 6:12–13; Matthew 15:29
  4. 4 John 2:13; John 11:55; Exodus 12:6–14; John 5:1; Deuteronomy 16:1
  5. 5 Luke 9:12–13; Matthew 15:33; John 4:35; John 1:43; Matthew 14:14–15
  6. 6 Genesis 22:1; Deuteronomy 13:3; 2 Chronicles 32:31; Deuteronomy 8:16; Deuteronomy 33:8
  7. 7 Mark 6:37; Numbers 11:21–22; John 12:5; 2 Kings 4:43; Matthew 18:28
  8. 8 John 1:40–44; Matthew 4:18
  9. 9 2 Kings 4:42–44; Matthew 14:17; Mark 6:38; Luke 9:13; Psalm 78:19
  10. 10 Luke 9:14–16; Matthew 14:18–19; Mark 8:6–7; Matthew 15:35–36; Mark 6:39–41
  11. 11 1 Thessalonians 5:18; John 6:23; Luke 24:30; Romans 14:6; Matthew 15:36
  12. 12 Luke 1:53; Mark 6:42–44; Nehemiah 9:25; Luke 9:17; Nehemiah 8:10
  13. 13 Proverbs 11:24–25; 1 Kings 7:15–16; 2 Kings 4:2–7; 2 Corinthians 9:8–9; 2 Chronicles 25:9
  14. 14 Deuteronomy 18:15–18; Acts 7:37; Matthew 21:11; Matthew 11:3; John 1:21
  15. 15 John 18:36; John 7:3–4; Luke 19:38; John 6:15–21; Mark 11:9
  16. 17 Mark 6:45; John 6:24–25; John 2:12; John 4:46
  17. 18 Psalm 135:7; Psalm 107:25; Matthew 14:24
  18. 19 Mark 6:47–49; Matthew 14:25–26; Psalm 93:4; John 14:18; Job 9:8
  19. 20 Matthew 14:27–31; Isaiah 43:1–2; Isaiah 44:8; Isaiah 41:10; Revelation 1:17–18
  20. 21 Mark 6:51; Matthew 14:32–33; Revelation 3:20; Psalm 24:7–10; Song of Songs 3:4
  21. 22 Mark 6:45; Matthew 14:22; John 6:2; John 6:15–21
  22. 23 John 6:1; John 6:11–12
  23. 24 John 6:17; Luke 8:40; Mark 1:37; Mark 6:53; Matthew 14:34
  24. 25 Matthew 23:7; John 1:38–39
  25. 26 Philippians 3:19; Philippians 2:21; James 4:3–4; Acts 8:18–21; 1 Timothy 6:5
  26. 27 Colossians 3:2; Isaiah 55:2; John 6:54; 2 Timothy 2:19; Matthew 6:19
  27. 28 Acts 16:30; Acts 9:6; Luke 10:25; Matthew 19:16; Deuteronomy 5:27
  28. 29 1 John 3:23; Acts 16:31; John 3:36; Hebrews 5:9; 1 John 5:1
  29. 30 John 12:37; John 6:36; John 10:38; 1 Corinthians 1:22; Mark 15:32
  30. 31 Nehemiah 9:15; Psalm 105:40; Psalm 78:24–25; Exodus 16:4–15; Exodus 16:35
  31. 32 John 15:1; John 6:58; Exodus 16:4; John 1:9; John 6:55
  32. 33 John 8:42; John 17:8; John 3:13; John 6:50; 1 John 1:1–2
  33. 34 John 4:15; John 6:26; Psalm 4:6
  34. 35 John 6:48–58; Isaiah 55:1–3; John 6:41; Revelation 22:17; Isaiah 49:10
  35. 36 1 Peter 1:8–9; John 12:37; John 6:26; Luke 16:31; John 6:64
  36. 37 Matthew 11:28; John 6:39; John 17:24; John 10:28–29; John 17:2
  37. 38 John 5:30; John 4:34; John 3:31; Philippians 2:7–8; Psalm 40:7–8
  38. 39 John 17:12; John 6:40; John 18:9; John 10:27–30; John 6:44
  39. 40 John 5:24; Romans 6:23; John 6:54; John 11:25; John 3:15–18
  40. 41 John 6:51–52; John 6:48; John 6:33; John 6:60; John 6:66
  41. 42 Luke 4:22; Mark 6:3; Matthew 13:55–56; 1 Corinthians 15:47; John 7:27–28
  42. 43 Hebrews 4:13; John 6:64; John 16:19; Mark 9:33; Matthew 16:8
  43. 44 John 6:65; Matthew 11:25–27; John 6:39–40; Ephesians 2:4–10; John 12:32
  44. 45 Isaiah 54:13; Jeremiah 31:33–34; Hebrews 10:16; Hebrews 8:10–11; 1 Thessalonians 4:9
  45. 46 John 1:18; John 7:29; Luke 10:22; Matthew 11:27; 1 John 4:12
  46. 47 John 3:36; Colossians 3:3–4; Romans 5:9–10; John 3:16; John 5:24
  47. 48 John 6:51; 1 Corinthians 11:24–25; 1 Corinthians 10:16–17; John 6:41; John 6:33–35
  48. 49 Jude 5; Hebrews 3:17–19; 1 Corinthians 10:3–5; John 6:31; Numbers 26:65
  49. 50 John 6:33; Romans 8:10; John 6:51; John 6:58; John 8:51
  50. 51 Luke 22:19; John 6:33; Titus 2:14; Hebrews 10:5–12; John 3:13
  51. 52 John 9:16; John 10:19; John 6:41; 1 Corinthians 2:14; Acts 17:32
  52. 53 1 John 5:12; Matthew 26:26–28; John 6:55; John 6:47; John 15:4
  53. 54 John 6:39–40; Philippians 3:7–10; Galatians 2:20; John 6:27; Proverbs 9:4–6
  54. 55 John 6:32; John 8:36; John 8:31; John 15:1; John 1:9
  55. 56 1 John 3:24; John 15:4–5; Revelation 3:20; John 14:20; Psalm 91:9
  56. 57 Galatians 2:20; John 5:26; John 17:21; Colossians 3:3–4; John 3:17
  57. 58 John 3:36; John 6:47–51; John 6:31–34; John 6:41
  58. 59 John 6:24; Proverbs 1:20–23; Proverbs 8:1–3; Luke 4:31; Psalm 40:9–10
  59. 60 John 6:66; John 8:43; John 8:31; Matthew 11:6; John 6:41–42
  60. 61 John 6:64; John 2:24–25; Revelation 2:23; Hebrews 4:13; Matthew 11:6
  61. 62 John 3:13; Mark 16:19; Ephesians 4:8–10; Luke 24:51; John 16:28
  62. 63 Galatians 5:25; Hebrews 4:12; Psalm 119:93; John 6:68; Psalm 119:130
  63. 64 2 Timothy 2:19; John 10:26; Hebrews 4:13; Romans 8:29; John 13:10–11
  64. 65 John 6:44–45; John 6:37; John 3:27; John 10:26–27; Ephesians 2:8–9
  65. 66 Luke 9:62; 1 John 2:19; John 6:60; Hebrews 10:38; John 8:31
  66. 67 John 6:70; Luke 14:25–33; Ruth 1:11–18; Joshua 24:15–22; 2 Samuel 15:19–20
  67. 68 Psalm 73:25; John 5:24; 1 John 5:11–13; Acts 4:12; John 6:63
  68. 69 Luke 9:20; John 11:27; Mark 8:29; 1 John 5:1; 1 John 5:20
  69. 70 John 13:27; John 13:2; John 6:64; John 17:12; John 13:18
  70. 71 Matthew 26:14–16; Jude 4; Acts 1:16–20; Psalm 41:9; Psalm 55:13–14

Cross references: OpenBible.info (CC BY), drawn mainly from the public-domain Treasury of Scripture Knowledge. · Sources & licences

Articles and answers on this site that cite John 6.

11 more on this site cite this chapter — Search the library

What the Fathers said

Passages from the Church Fathers that expound or quote this chapter, verbatim from the public-domain Schaff edition (19th-century English translations).

How these were chosen

“Commentary” is the opening of a homily or exposition on this chapter (John Chrysostom’s homilies, Augustine’s tractates, sermons and expositions of the Psalms). “Quotes” are sentences where the edition’s own footnotes identify a quotation of a verse here, kept only when the wording matches the verse. Only works whose authorship is not in doubt are used. Psalms follow the Hebrew/English numbering (Augustine numbers them as the Septuagint does: his Psalm 50 is Psalm 51 here).

  1. Commentary 6:9 Augustine of Hippo, Sermons on Selected Lessons of the New Testament (Sermon LXXX)

    It was a great miracle that was wrought, dearly beloved, for five thousand men to be filled with five loaves and two fishes, and the remnants of the fragments to fill twelve baskets. A great miracle: but we shall not wonder much at what was done, if we give heed to Him That did it.

    Read in context · Nicene and Post-Nicene Fathers, series 1, vol. 6 (1888)

  2. Commentary 6:1 Augustine of Hippo, Tractates on the Gospel of John (Chapter VI — 1-14)

    The miracles performed by our Lord Jesus Christ are indeed divine works, and incite the human mind to rise to the apprehension of God from the things that are seen.

    Read in context · Nicene and Post-Nicene Fathers, series 1, vol. 7 (1888)

  3. Commentary 6:1 John Chrysostom, Homilies on the Gospel of John (Homily XLII)

    Beloved, let us not contend with violent men, but learn when the doing so brings no hurt to our virtue to give place to their evil counsels; for so all their hardihood is checked.

    Read in context · Nicene and Post-Nicene Fathers, series 1, vol. 14 (1889)

  4. Quotes verse 6:1 Irenaeus of Lyons, Against Heresies (Book II, Chapter XXI)

    Again, withdrawing from thence to the other side of the sea of Tiberias, He there seeing a great crowd had followed Him, fed all that multitude with five loaves of bread, and twelve baskets of fragments remained over and above.

    Read in context · Ante-Nicene Fathers, vol. 1 (1885)

  5. Quotes verse 6:60–64 Augustine of Hippo, The City of God (Book X, Chapters 24–25)

    … speaking mystically of eating His flesh, when those who did not understand Him were offended and went away, saying, "This is an hard saying, who can hear it?" He answered to the rest who remained, "It is the Spirit that quickeneth; the flesh profiteth nothing." The Principle, therefore, having assumed a human soul and flesh, cleanses the soul and flesh …

    Read in context · Nicene and Post-Nicene Fathers, series 1, vol. 2 (1887)