John · Serbian Bible: Daničić–Karadžić (Cyrillic)
John 5 Serbian Bible: Daničić–Karadžić (Cyrillic)
Audio: World English Bible (WEB), read by Winfred W. Henson · About the recordings
Notes on this text (3)
- eBible.org's edition in the ekavian pronunciation (e.g. свет, грех); Karadžić and Daničić wrote in ijekavian (свијет, гријех).
- No deuterocanonical books.
- Chapter divisions follow the Hebrew Bible in Job 39–41, Ezekiel 20–21, Hosea 11–12 and Jonah 1–2 (verse numbers there differ from English Bibles).
1 А потом беше празник јеврејски, и изиђе Исус у Јерусалим.
1 DESPUÉS de estas cosas, era un día de fiesta de los Judíos, y subió Jesús á Jerusalem.
2 У Јерусалиму, пак, код Овчијих врата има бања, која се зове јеврејски Витезда, и око ње пет покривених тремова,
2 Y hay en Jerusalem á [la puerta] del ganado un estanque, que en hebraico es llamado Bethesda, el cual tiene cinco portales.
3 у којима лежаше мноштво болесника, слепих, хромих, сувих, који чекаху да се заљуја вода;
3 En éstos yacía multitud de enfermos, ciegos, cojos, secos, que estaban esperando el movimiento del agua.
4 јер анђео Господњи силажаше у одређено време у бању и мућаше воду; и који најпре улажаше пошто се замути вода, оздрављаше, макар каква болест да је на њему.
4 Porque un ángel descendía á cierto tiempo al estanque, y revolvía el agua; y el que primero descendía en el estanque después del movimiento del agua, era sano de cualquier enfermedad que tuviese.
5 А онде беше један човек који тридесет и осам година беше болестан.
5 Y estaba allí un hombre que había treinta y ocho años que estaba enfermo.
6 Кад виде Исус овог где лежи, и разуме да је већ одавно болестан, рече му: Хоћеш ли да будеш здрав?
6 Como Jesús vió á éste echado, y entendió que ya había mucho tiempo, dícele: ¿Quieres ser sano?
7 Одговори Му болесни: Да, Господе; али немам човека да ме спусти у бању кад се замути вода; а док ја дођем други сиђе пре мене.
7 Señor, le respondió el enfermo, no tengo hombre que me meta en el estanque cuando el agua fuere revuelta; porque entre tanto que yo vengo, otro antes de mí ha descendido.
8 Рече му Исус: Устани, узми одар свој и ходи.
8 Dícele Jesús: Levántate, toma tu lecho, y anda.
9 И одмах оздрави човек, и узевши одар свој хођаше. А тај дан беше субота.
9 Y luego aquel hombre fué sano, y tomó su lecho, é íbase. Y era sábado aquel día.
10 Тада говораху Јевреји ономе што оздрави: Данас је субота и не ваља ти одра носити.
10 Entonces los Judíos decían á aquel que había sido sanado: Sábado es: no te es lícito llevar tu lecho.
11 А он им одговори: Који ме исцели он ми рече: Узми одар свој и ходи.
11 Respondióles: El que me sanó, él mismo me dijo: Toma tu lecho y anda.
12 А они га запиташе: Ко је тај човек који ти рече: Узми одар свој и ходи?
12 Preguntáronle entonces: ¿Quién es el que te dijo: Toma tu lecho y anda?
13 А исцељени не знаше ко је; јер се Исус уклони, јер људства много беше на месту.
13 Y el que había sido sanado, no sabía quién fuese; porque Jesús se había apartado de la gente que estaba en aquel lugar.
14 А потом га нађе Исус у цркви и рече му: Ето си здрав, више не греши, да ти не буде горе.
14 Después le halló Jesús en el templo, y díjole: He aquí, has sido sanado; no peques más, porque no te venga alguna cosa peor.
15 А човек отиде и каза Јеврејима да је оно Исус који га исцели.
15 El se fué, y dió aviso á los Judíos, que Jesús era el que le había sanado.
16 И зато гоњаху Јевреји Исуса, и гледаху да Га убију, јер чињаше то у суботу.
16 Y por esta causa los Judíos perseguían á Jesús, y procuraban matarle, porque hacía estas cosas en sábado.
17 А Исус им одговараше: Отац мој досле чини, и ја чиним.
17 Y Jesús les respondió: Mi Padre hasta ahora obra, y yo obro.
18 И зато још више гледаху Јевреји да Га убију што не само квараше суботу него и Оцем својим називаше Бога и грађаше се једнак Богу.
18 Entonces, por tanto, más procuraban los Judíos matarle, porque no sólo quebrantaba el sábado, sino que también á su Padre llamaba Dios, haciéndose igual á Dios.
19 А Исус одговарајући рече им: Заиста, заиста вам кажем: Син не може ништа чинити сам од себе него шта види да Отац чини; јер шта Он чини оно и Син чини онако;
19 Respondió entonces Jesús, y díjoles: De cierto, de cierto os digo: No puede el Hijo hacer nada de sí mismo, sino lo que viere hacer al Padre: porque todo lo que él hace, esto también hace el Hijo juntamente.
20 јер Отац Сина љуби, и све Му показује што сам чини; и показаће Му већа дела од ових да се ви чудите.
20 Porque el Padre ama al Hijo, y le muestra todas las cosas que él hace; y mayores obras que éstas le mostrará, de suerte que vosotros os maravilléis.
21 Јер као што Отац подиже мртве и оживљује, тако и Син које хоће оживљује.
21 Porque como el Padre levanta los muertos, y les da vida, así también el Hijo á los que quiere da vida.
22 Јер Отац не суди никоме, него сав суд даде Сину,
22 Porque el Padre á nadie juzga, mas todo el juicio dió al Hijo;
23 да сви поштују Сина као што Оца поштују. Ко не поштује Сина не поштује Оца који Га је послао.
23 Para que todos honren al Hijo como honran al Padre. El que no honra al Hijo, no honra al Padre que le envió.
24 Заиста, заиста вам кажем: Ко моју реч слуша и верује Ономе који је мене послао, има живот вечни, и не долази на суд, него је прешао из смрти у живот.
24 De cierto, de cierto os digo: El que oye mi palabra, y cree al que me ha enviado, tiene vida eterna; y no vendrá á condenación, mas pasó de muerte á vida.
25 Заиста, заиста вам кажем: Иде час и већ је настао, кад ће мртви чути глас Сина Божијег, и чувши оживети.
25 De cierto, de cierto os digo: Vendrá hora, y ahora es, cuando los muertos oirán la voz del Hijo de Dios: y los que oyeren vivirán.
26 Јер као што Отац има живот у себи, тако даде и Сину да има живот у себи;
26 Porque como el Padre tiene vida en sí mismo, así dió también al Hijo que tuviese vida en sí mismo:
27 и даде Му власт да и суд чини, јер је Син човечији.
27 Y también le dió poder de hacer juicio, en cuanto es el Hijo del hombre.
28 Не дивите се овоме, јер иде час у који ће сви који су у гробовима чути глас Сина Божијег,
28 No os maravilléis de esto; porque vendrá hora, cuando todos los que están en los sepulcros oirán su voz;
29 и изићи ће који су чинили добро у васкрсење живота, а који су чинили зло у васкрсење суда.
29 Y los que hicieron bien, saldrán á resurrección de vida; mas los que hicieron mal, á resurrección de condenación.
30 Ја не могу ништа чинити сам од себе; како чујем онако судим, и суд је мој праведан; јер не тражим воље своје него вољу Оца који ме је послао.
30 No puedo yo de mí mismo hacer nada: como oigo, juzgo: y mi juicio es justo; porque no busco mi voluntad, mas la voluntad del que me envió, del Padre.
31 Ако ја сведочим за себе, сведочанство моје није истинито.
31 Si yo doy testimonio de mí mismo, mi testimonio no es verdadero.
32 Има други који сведочи за мене; и знам да је истинито сведочанство што сведочи за мене.
32 Otro es el que da testimonio de mí; y sé que el testimonio que da de mí, es verdadero.
33 Ви посласте к Јовану, и посведочи вам за истину;
33 Vosotros enviasteis á Juan, y [él] dió testimonio á la verdad.
34 а ја не примам сведочанства од човека, него ово говорим да се ви спасете.
34 Empero yo no tomo el testimonio de hombre; mas digo esto, para que vosotros seáis salvos.
35 Он беше видело које гораше и светљаше, а ви се хтесте мало времена радовати његовом светљењу.
35 El era antorcha que ardía y alumbraba: y vosotros quisisteis recrearos por un poco á su luz.
36 Али ја имам сведочанство веће од Јованова; јер послови које ми даде Отац да их свршим, ови послови које ја радим сведоче за мене да ме Отац посла.
36 Mas yo tengo mayor testimonio que [el] de Juan: porque las obras que el Padre me dió que cumpliese, las mismas obras que yo hago, dan testimonio de mí, que el Padre me haya enviado.
37 И Отац који ме посла сам сведочи за мене. Ни глас Његов кад чусте ни лице Његово видесте.
37 Y el que me envió, el Padre, él ha dado testimonio de mí. Ni nunca habéis oído su voz, ni habéis visto su parecer.
38 И реч Његову немате у себи да стоји; јер ви не верујете Ономе кога Он посла.
38 Ni tenéis su palabra permanente en vosotros; porque al que él envió, á éste vosotros no creéis.
39 Прегледајте писма, јер ви мислите да имате у њима живот вечни; и она сведоче за мене.
39 Escudriñad las Escrituras, porque á vosotros os parece que en ellas tenéis la vida eterna; y ellas son las que dan testimonio de mí.
40 И нећете да дођете к мени да имате живот.
40 Y no queréis venir á mí, para que tengáis vida.
41 Ја не примам славе од људи.
41 Gloria de los hombres no recibo.
42 Него вас познајем да љубави Божије немате у себи.
42 Mas yo os conozco, que no tenéis amor de Dios en vosotros.
43 Ја дођох у име Оца свог и не примате ме; ако други дође у име своје, њега ћете примити.
43 Yo he venido en nombre de mi Padre, y no me recibís: si otro viniere en su propio nombre, á aquél recibiréis.
44 Како ви можете веровати кад примате славу један од другог, а славе која је од јединог Бога не тражите?
44 ¿Cómo podéis vosotros creer, pues tomáis la gloria los unos de los otros, y no buscáis la gloria que de sólo Dios viene?
45 Не мислите да ћу вас тужити Оцу; има који вас тужи, Мојсије, у кога се ви уздате.
45 No penséis que yo os tengo de acusar delante del Padre; hay quien os acusa, Moisés, en quien vosotros esperáis.
46 Јер да сте веровали Мојсију тако бисте веровали и мени; јер он писа за мене.
46 Porque si vosotros creyeseis á Moisés, creeríais á mí; porque de mí escribió él.
47 А кад његовим писмима не верујете како ћете веровати мојим речима?
47 Y si á sus escritos no creéis, ¿cómo creeréis á mis palabras?
Cross references (46)
Related passages for each verse, from the Treasury of Scripture Knowledge as collected and ranked by readers at OpenBible.info.
- 1 Deuteronomy 16:16; Exodus 23:14–17; Leviticus 23:2–4; Exodus 34:23; John 2:13
- 2 Nehemiah 12:39; Nehemiah 3:1; Isaiah 22:11; Nehemiah 3:32; John 19:13
- 3 Mark 3:1–4; Matthew 15:30; Luke 7:22; Zechariah 11:17; Lamentations 3:26
- 5 Acts 3:2; Luke 8:43; Mark 9:21; Luke 13:16; Acts 14:8
- 6 Luke 18:41; Hebrews 4:15; Hebrews 4:13; Isaiah 65:1; John 21:17
- 7 Psalm 72:12; Deuteronomy 32:36; 1 Corinthians 9:24; Psalm 142:4; 2 Corinthians 1:8–10
- 8 Luke 5:24; Matthew 9:6; Mark 2:11; Acts 9:34
- 9 Acts 3:7–8; John 9:14; Mark 3:2–4; Luke 13:10–16; Mark 5:41–42
- 10 Jeremiah 17:21; Luke 6:2; John 9:16; Mark 3:4; Luke 13:14
- 11 Mark 2:9–11; John 9:16
- 12 Matthew 21:23; Romans 10:2; Judges 6:29; 1 Samuel 14:38
- 13 Luke 4:30; Luke 24:31; John 8:59; John 14:9
- 14 John 8:11; Leviticus 26:23–24; Psalm 118:18; Nehemiah 9:28; Matthew 12:45
- 15 John 4:29; John 9:25; John 9:11–12; Mark 1:45; John 1:19
- 16 Acts 9:4–5; John 10:39; Mark 3:6; John 15:20; Matthew 12:13
- 17 John 9:4; John 14:10; Colossians 1:16; 1 Corinthians 12:6; Hebrews 1:3
- 18 John 10:30; John 10:33; John 19:7; John 8:58; John 14:23
- 19 John 12:49; John 8:28; John 14:10; John 10:18; John 5:28–30
- 20 John 3:35; Matthew 3:17; Proverbs 8:22–31; 2 Peter 1:17; John 15:15
- 21 Romans 8:11; Deuteronomy 32:39; John 11:25; Acts 26:8; Luke 7:14–15
- 22 John 5:27; Acts 17:31; 2 Corinthians 5:10; Matthew 28:18; Acts 10:42
- 23 1 John 2:23; Luke 10:16; Matthew 11:27; 2 John 9; John 15:23–24
- 24 John 3:36; 1 John 5:11–13; John 6:40; John 3:18; Romans 8:1
- 25 John 5:28; Ephesians 5:14; Ephesians 2:5; John 4:23; Colossians 2:13
- 26 John 11:26; John 1:4; John 14:6; Exodus 3:14; John 17:2–3
- 27 Acts 10:42; John 5:22; Acts 17:31; 1 Peter 3:22; Daniel 7:13–14
- 28 Revelation 20:12; 1 Thessalonians 4:14–17; Isaiah 26:19; John 11:24–25; Job 19:25–26
- 29 Daniel 12:2–3; Romans 2:6–10; Acts 24:15; Matthew 25:31–46; Luke 14:14
- 30 John 6:38; John 5:19; John 4:34; John 14:10; Matthew 26:39
- 31 Proverbs 27:2; John 8:54; Revelation 3:14; John 8:13–14
- 32 John 1:33; 1 John 5:6–9; John 8:17–18; Matthew 17:5; John 12:50
- 33 John 3:26–36; John 1:29–34; John 1:6–8; John 1:15–27
- 34 1 John 5:9; 1 Timothy 4:16; John 20:31; Luke 19:41–42; John 5:41
- 35 2 Peter 1:19; John 1:7–8; Matthew 11:11; Matthew 3:5–7; Luke 1:76–77
- 36 John 10:25; John 15:24; John 2:23; John 10:37–38; 1 John 5:9
- 37 John 8:18; Matthew 3:17; John 1:18; 1 Timothy 1:17; 1 Timothy 6:16
- 38 1 John 2:14; John 12:44–48; Deuteronomy 6:6–9; Proverbs 7:1–2; Isaiah 53:1–3
- 39 Luke 24:27; Luke 24:44; 2 Peter 1:19–21; Acts 26:22–23; Proverbs 8:33–34
- 40 John 3:19; John 1:11; Psalm 81:11; John 6:37; Matthew 23:37
- 41 John 7:18; John 8:50; John 5:44; John 5:34; 1 Thessalonians 2:6
- 42 1 John 4:20; 1 John 2:15; 1 John 3:17; John 2:25; Romans 8:7
- 43 Matthew 24:5; John 10:25; John 17:4–6; John 8:28–29; Hebrews 5:4–5
- 44 John 12:43; Romans 2:29; Philippians 2:3; Matthew 23:5; Romans 8:7–8
- 45 Romans 3:19–20; Galatians 3:10; Romans 2:12; 2 Corinthians 3:7–11; John 9:28–29
- 46 Deuteronomy 18:15; Deuteronomy 18:18–19; John 1:45; Luke 24:27; Numbers 24:17–18
- 47 Luke 16:31; Luke 16:29
Cross references: OpenBible.info (CC BY), drawn mainly from the public-domain Treasury of Scripture Knowledge. · Sources & licences
What the Fathers said
Passages from the Church Fathers that expound or quote this chapter, verbatim from the public-domain Schaff edition (19th-century English translations).
How these were chosen
“Commentary” is the opening of a homily or exposition on this chapter (John Chrysostom’s homilies, Augustine’s tractates, sermons and expositions of the Psalms). “Quotes” are sentences where the edition’s own footnotes identify a quotation of a verse here, kept only when the wording matches the verse. Only works whose authorship is not in doubt are used. Psalms follow the Hebrew/English numbering (Augustine numbers them as the Septuagint does: his Psalm 50 is Psalm 51 here).
The lesson of the Gospel has just sounded in our ears, and made us intent to know what is the meaning of what has been read. This, I suppose, is looked for from me, this I promise, by the Lord's assistance, to explain as well as I can.
Read in context · Nicene and Post-Nicene Fathers, series 1, vol. 6 (1888)
John the evangelist, among his fellows and companions the other evangelists, received this special and peculiar gift from the Lord (on whose breast he reclined at the feast, hereby to signify that he was drinking deeper secrets from His inmost heart), to utter those things concerning the Son of God which may perhaps rouse the attentive minds of the little …
Read in context · Nicene and Post-Nicene Fathers, series 1, vol. 7 (1888)
Great is the profit of the divine Scriptures, and all-sufficient is the aid which comes from them. And Paul declared this when he said, "Whatsoever things were written aforetime, were written aforetime for our admonition upon whom the ends of the world are come, that we through patience and comfort of the Scriptures might have hope." ( Rom. xv.
Read in context · Nicene and Post-Nicene Fathers, series 1, vol. 14 (1889)
But they cannot maintain this; otherwise their primary and original Ogdoad will be included in the number of Æons who suffered together. Moreover, there was also a certain other person healed by the Lord, after he had suffered for eight-and-thirty years: they ought therefore to affirm that the Æon who occupies the thirty-eighth place suffered.
… unto me, heal my soul, for I have sinned against Thee;" and not to abuse Thy goodness for a license to sin, but to remember the words of the Lord, "Behold, thou art made whole; sin no more, lest a worse thing come unto thee." All of which salutary advice they endeavour to destroy when they say, "The cause of …
Read in context · Nicene and Post-Nicene Fathers, series 1, vol. 1 (1886)